Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Jovan Jovanović

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmene i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu je samo još jedna ilustracija rada ove vlasti i Vlade Republike Srbije, kako prema načinu donošenja odluka, u poslednjem trenutku, bez konsultacija, u ovom slučaju sa Evropskom komisijom, tako i u pogledu sadržine, gde su uvedene nepotrebno restriktivne odredbe, koje u stvari predstavljaju demagogiju i želju da se kompenzuju neki neuspesi Vlade, pogotovo na međunarodnom planu.

Među glavnim pitanjima je i pitanje kredibiliteta Vlade Republike Srbije i iskrenosti njenih namera kada su u pitanju evropske integracije koje su, da ponovo podsetim, označene kao strateški cilj na samom početku ekspozea tada mandatarke, a sada predsednice Vlade Ane Brnabić.

Pitanje iskrenosti i namera Vlade postavlja se, pre svega, zbog načina na koji se ove izmene i dopune zakona usvajaju. Naime, iako je u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je ratifikacijom postao deo domaćeg pravnog sistema, postojala obaveza da se naši propisi postepeno u roku od četiri godine usklade sa propisima EU, do ovog nazovi usklađivanja dolazi u poslednjem trenutku u trenutku kada su evropske institucije na odboru i bez prethodnih konsultacija sa Evropskom komisijom.

O tome da konsultacije nisu obavljene najbolje svedoče tačke 7. i 8. izjave usklađenosti Predloga izmena i dopuna ovog Zakona sa propisima EU koji smo dobili od Vlade Srbije. Naime, sam Predlog koji je dostavila Vlada, a potpisala premijerka, sadrži negativne odgovore na sledeća dva pitanja. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU? Kao i da li se sarađivalo sa EU, odnosno da li su konsultanti EU učestvovali na izradi propisa i dali mišljenje o usklađenosti?

Jasno je da bez pozitivnih odgovora na ova dva pitanja nije moglo da dođe do konsultacija. Kada ovakvi odgovori dolaze od same Vlade postavlja se pitanje ko govori istinu premijerka Brnabić koja je potpisala ovaj Predlog zakona koji je upućen Skupštini ili ministar Nedimović koji je tvrdio makar da su obavljene konsultacije sa Evropskom komisijom, u medijama, dok je danas malo ublažio taj stav i samo se pozvao na rešenje u zakonima o poljoprivrednom zemljištu nekih zemalja koje su već u EU, mada su neke od tih zemalja u sporu sa EU, tako da ne znam da li se treba pozivati na te primere.

Pored načina na koji se donosi ovaj propis, kredibilitet, iskrenost, namera Vlade Republike Srbije da dovede u pitanje veoma restriktivne odredbe koje sadrži Predlog izmena i dopuna Zakona. Pre osvrta na ove odredbe, podsetiću da je članom 85. Ustava propisano da strana fizička i pravna lica mogu steći pravo svojine na nepokretnostima pod uslovima koje propisuje zakon ili međunarodni ugovor. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, između strana potpisnica, propisano je usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima EU i uspostavljanje zone slobodne trgovine, što podrazumeva mogućnost prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima pod istim uslovima kao i domaćim licima, počev od 1. septembra ove godine, zbog čega mi danas i zasedamo.

Svakako najrestriktivnija odredba koja nije u skladu sa izjednačavanjem statusa državljana EU sa domaćim državljanima jeste ona koja kao preduslov za kupovinu poljoprivrednog zemljišta zahteva od državljana EU, ne samo da žive 10 godina u Srbiji, nego da žive u lokalnoj samoupravi u kojoj žele da kupe zemljište i, povrh toga, tri godine da obrađuju to zemljište. Ako istovremeno imamo u vidu da za građane Srbije praktično ne postoji obaveza obrađivanja poljoprivrednog zemljišta, odnosno ne postoji dodatni porez ili kazne za zaparloženo zemlju, onda se na ovaj način svakako državljani EU ne izjednačavaju sa državljanima Srbije, kad god to bilo.

Ove odredbe idu čak i dalje od odredaba jednog od najrestriktivnijih zakona u ovoj oblasti u državama EU koji je prošle godine usvojila Poljska skupština – Zakon o suspendovanju i prodaji državne imovine Državne poljoprivredne agencije. Čak i tako restriktivan, ovaj zakon dozvoljava kupovinu strancima ukoliko su poljskog porekla ili u braku sa državljaninom ove zemlje, uz dodatni preduslov da u Poljskoj žive najmanje dve godine.

Imajući prethodno rečeno u vidu, kao i činjenicu da u svojstvu pravnog lica strani državljani mogu da kupe poljoprivredno zemljište, nameće se logičan zaključak da su ovakve restriktivne odredbe samo deo demagogije Vlade Republike Srbije i još jedan izraz lažnog patriotizma kako bi se skrenula pažnja sa stvarnih životnih problema. Recimo, poput činjenice da se Srbija na osnovu podataka Svetske banke, na koju se često poziva ova Vlada, po prirodnom rastu ubedljivo poslednja zemlja od 13 zemalja centralne i jugoistočne Evrope. Kao primer navešću samo Albaniju prema kojoj se često odnosimo sa potcenjivanjem, a koja je imala rast od 4%, dok je privreda Srbije, pored nezabeleženih istorijskih uspeha, imala rast od zanemarljivih 1,3%. Čini se da imamo pokušaj neke vrste nazovi patriotske kompenzacije za ustupke ili neuspehe ove Vlade, kako na unutrašnjem, tako i spoljašnjem planu.

Sama činjenica da je Srbija jedina zemlja u procesu pristupanja EU koja se sa SSP obavezala na prodaju zemlje strancima pre sticanja članstva u EU, bez zahteva za tranzicionim periodom, daje odgovor na pitanje da li je neki vid zaštite, naročito u prelaznom periodu potreban. Zemlje koje su se prethodnih 13 godina priključile EU imale su različite vidove i dinamiku liberalizacije prodaje poljoprivrednog zemljišta, pri čemu su na jednom restriktivnijem kraju Poljska i Mađarska, a na drugom liberalnijem Slovenija i Rumunija, ali ono što je najvažnije, sve države su imale taj tranzicioni period.

S toga, ne dovodi se u pitanje potreba za zaštitom u ovoj oblasti, već način na koji se to radi. Kada se razmatra dešavanje ovog pitanja, trebalo bi imati u vidu činjenicu da su se pre pristupanja EU prethodno navedene države suočavale sa sličnim stanjem u oblasti poljoprivrede, niskim prinosima, zastarelom tehnologijom, veoma ograničenim subvencijama, a da su u ovom trenutku u velikoj meri, zahvaljujući članstvu u EU znatno ispred naše zemlje.

Poljoprivredno zemljište jedan je od najvažnijih resursa svake zemlje, bez sumnje, koji u sebi sadrži tri osnovne dimenzije. Sadrži ekonomsku dimenziju. To je obezbeđivanje prihoda. Zatim, bezbednosno obezbeđivanje prehrambene sigurnosti i ekološko, očuvanje životne sredine. Poljoprivreda ima poseban značaj za našu zemlju, kako zbog visokog udela u bruto društvenom proizvodu, 16,5% je bilo prošle godine, tako i zbog činjenice da je ovo jedna od retkih privrednih grana koja beleži spoljno-trgovinski suficit. Povrh toga, značaj poljoprivrede, šumarstva i ribarstva za našu ekonomiju, svedoči i učešće kontingenta zaposlenih u ukupnom broju zaposlenih u ovoj grani koji je blizu 20%. Za poređenje, u zemljama EU ovaj procenat je tek nešto iznad 4%.

Kada već govorimo o visokom procentu radne snage zaposlenih u poljoprivredi, liberalizacijom poljoprivrednog zemljišta, znatan procenat zaposlenih bi izgubio posao u ovom sektoru ili bi se zaposlili u drugim delatnostima, kao što je bio slučaj u ostalim zemljama koje su postale članice EU, a imajući u vidu stanje u kojem se nalazi naša privreda ovakva scenario bi verovatno izazvao negativne posledice.

Kada govorimo o željenim efektima liberalizacije tržišta poljoprivrednog zemljišta, oni bi trebalo da se posmatraju kroz prizmu ostvarenja dva ili tri osnovna cilja. Jedna je povećanje produktivnosti, druga je povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda, a treća, koja bi trebala da doprinese ovome i ukrupnjavanje parcela kroz povećanje korišćenog poljoprivrednog zemljišta i poljoprivrednog gazdinstva. U znatnoj meri, kao posledica ostvarenja prethodna tri cilja, trebalo bi da se ostvare još dva, a to su povećanje cene poljoprivrednog zemljišta i povećanje i priuštivost poljoprivrednog zemljišta za naše državljane. Trenutno je za mnoge državljane EU mnogo priuštivije da dođe do naše zemlje po 10 puta više, nego što je za naše državljane. Postavlja se pitanje da li su obavljene analize po ovim pitanjima na osnovu kojih bi mogle da se donesu odgovarajuće odluke o modelu liberalizacije.

Istovremeno, jedan od glavnih razloga protiv nesmetane i neograničene prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima jeste pravna nesigurnost. Naime, usled neuređenih imovinsko-pravnih odnosa i još uvek nisu u potpunosti sprovedeni propisi koji uređuju evidenciju državnog i društvenog poljoprivrednog zemljišta, vraćanje zemljišta u postupku restitucije, vraćanje utrina i pašnjaka selima, kao i usklađenost podataka iz registra koji vodi evidenciju o nepokretnosti sa ustavnim kategorijama svojine, potpuna liberalizacija mogla bi da dovede do negativnih posledica, odnosno da proizvede niz sudskih sporova koji bi mogli da proizvedu troškove državi, odnosno građanima Srbije.

Naime, radi obezbeđenja pravne sigurnosti, potrebno je usklađivanje oblika svojine upisanih u katastar nepokretnosti koji vodi evidenciju o nepokretnostima i podacima o vlasnicima sa Ustavom. Ustav Republike Srbije poznaje tri oblika svojine – privatno, javno i zadružno, a katastar, pored toga poznaje još mešovito i ostale oblike svojine, što je suprotno Ustavu. Zbog toga nije istina da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva u budžetu, jer baš za uređivanje ove oblasti, odnosno za uređivanje katastra su potrebna sredstva.

Na kraju, rekao bih nekoliko reči o verovatnim posledicama usvajanja ovakvog zakona. Bez obzira na način i vreme na koji se usvaja ovaj zakon, on će svakako doći na dnevni red Evropske komisije država članica EU, te može da se odrazi na Poglavlje 4. koje se odnosi na slobodu kretanja kapitala. Jedna od četiri sloboda na kojima je zasnovano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU.

Uprošćeno, moguća su dva scenarija. Pesimistički da usvajanje ovakvog zakona odloži otvaranje Poglavlja 4. sve dok se ne otklone sporne odredbe. Optimistički, kom sam bližu, da Evropska komisija oceni da je bez obzira na restriktivnost odredbi i ne usaglašenost sa pravnim tekovinama EU postignut napredak samim tim što se zakonski reguliše ova oblast, ali da se zatvaranje poglavlja uslovi izmenama.

Bez obzira na to koji scenario će biti ostvaren, biće doveden u pitanje kredibilitet Vlade, odnosno iskrenost njenih namera u ostvarenju strateškog cilja za priključivanje EU, kao jednog od tri strateška cilja u oblasti poljoprivrede koji je takođe proklamovan u ekspozeu premijerke Brnabić koji navodno ima svoje uporište u prethodnom najtransparentnijem, najsveobuhvatnijem, najpreciznijem itd. ekspozeu, a to je usklađivanje sa zajedničkom agrarnom politikom EU.

U svakom slučaju ne bih bio iznenađen da ovaj saziv parlamenta u ne tako dalekoj budućnosti ponovo razmatra izmene i dopune ovog zakona kada ćemo se možda morati odreći nekih rešenja koja samo mogli da zadržimo da smo na odgovarajući način sada postupili.

Imajući u vidu prethodno pomenuti proklamovani strateški cilj ulaska u EU, postavlja se pitanje da li je poželjno da uzor u rešavanju problema kupovine poljoprivrednog zemljišta budu već pomenute države EU koje su trenutno u sukobu sa Briselom?

Ovakav odnos prema evropskim institucijama je najblaže rečeno nekorektan, posebno imajući u vidu da smo im koliko juče tražili, vi ste to pomenuli ministre, tražili i dobili pomoć Evropske komisije da Hrvatska ukine trgovinske mere koje su nanosile štete našoj privredi kada je prekršilo Trgovinski sporazum koji imamo sa EU, i to ne samo u ovom slučaju, nego i pre dve godine, kada je prema rečima ministra spoljnih poslova, Hrvatska objavila trgovinski rat Srbiji.

Da zaključim, stiče se utisak da se ove izmene i dopune Zakona donose ne radi ispunjenja, već neispunjenja međunarodnih obaveza, odnosno i želje da se donekle prikriju neuspesi Vlade na domaćem i međunarodnom planu i verovatno će samo dodatno narušiti odnose sa EU. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodo narodni poslanici, sad imamo potpuno dva različita stava u pogledu, jedni kažu da smo izdajnici, drugi kažu da smo preterano restriktivni. Kad to, naravno, parlament je suština demokratije, ali ima jedna druga stvar.
Meni je drago što ste ovo izgovorili, jer iz ovoga se vidi koliko smo mi bili restriktivni i želeli da zaštitimo interese Srbije. Vaša briga za to šta će Evropska komisija reći nemojte da vas toliko pobuđuje i iritira iz jednog prostog razloga, mi smo odgovorni ljudi, ne bismo Srbiju nikada doveli u situaciju da izazove neki drugi problem povodom ovoga.
Isto tako, vodeći računa o zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici, jedan od osnovnih alata koji u EU ne postoji jeste u stvari budžet koji je namenjen za poljoprivredu. Složiću se sa vama da je upravo ta intencija jedan od vodećih pokretačkih sila svake zemlje bila da uđe, da postane deo toga, uz tržište plus sve što stoji na raspolaganju.
U toku predpristupnog perioda brojne zemlje su imale mogućnost da koriste u poljoprivredi predpristupna sredstva, negde su se zvala SAPARD sredstva, kasnije IPARD i to je još jedna tema od koje su svi bežali, nisu želeli da je rešavaju. Ovako obaveštavam narodne poslanike, vas koji ste pokrenuli tu temu, nama je prva faza eksterne revizije gotova i mi smo sve blokirajuće faktore otklonili. Dakle, posle dugog niza godina imaćemo priliku da krajem ove godine, krajem novembra ili početkom decembra dođemo u situaciju da predprisupna sredstava iz EU u vrednosti od 175 miliona evra, plus 50 miliona evra našeg učešća, 225 miliona stavimo na raspolaganje našim poljoprivrednim gazdinstvima.
Činjenica je isto tako da mi u jednoj godini izdvojimo toliko novca, ali isto tako je činjenica da mi moramo da naviknemo da radimo po procedurama koje su predviđene ovim IPARD alatom.
Malopre ste pomenuli, vezano za rast BDP i kompletnu situaciju, MMF, Svetska banka su Srbiju okarakterisale u prethodnoj godini kao nekoga ko je beležio više nego uspešan rast u odnosu na ono što su oni prognozirali. To je činjenica, to se ne može opovrgnuti. Nama predstoji jako velika borba da ne budemo samo izvoznici jeftine, a kvalitetne sirovine, nego da se usresredimo na prerađivačku industriju i na otvaranje novih tržišta, kako bi naša roba bila što skuplje prodavana iz Srbije. To je cilj kome ide Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije i posle vaših tvrdnji apsolutno sam siguran da poredeći nas sa Poljskom, da smo još restriktivniji, da smo na maksimalan način zaštitili interese Srbije. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.
...
Demokratska stranka

Goran Ješić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, oduševljen sam vašom željom da, kako ste rekli, zaštitimo interese Srbije, a pogotovo jedan od najvažnijih resursa – poljoprivredno zemljište.

Poljoprivredno zemljište jeste i biće nešto što je strateški važan privredni subjekt za svaku zemlju i, ako hoćete, politički. S toga sam i iznenađen kada danas pričamo o ovom zakonu koji je morao doći, jer imamo tu obavezu ili, pod znacima navoda, obavezu iz ugovora o pridruživanju, a i danas se fokusiramo i dižemo toliku dramu oko toga kako smo sprečili nekoliko pojedinaca iz EU koji su paori da dođu i kupe poljoprivredno zemljište, pre svega na teritoriji AP Vojvodine, a samo mesec dana ranije smo jednim ukazom Vlade dodeli 2,5 hiljade hektara kompaniji koja se zove „Tenis“ bez licitacije, u zakup, ne u vlasništvo. Imamo drugi problem sa „Al Ravafed“, koji nam se provlače ovde već pet godina. Pre punih godinu dana, kada je tadašnji mandatar Aleksandar Vučić sedeo tu negde na vašem mestu ili iza vas, kada mi je ponudio da odemo da vidimo taj „Al Ravafed“ u Bačku Palanku. Nekoliko puta sam ga molio da to uradimo i da vidimo tu uspešnu transfomaciju Karađorđeva i 10.000 hektara i 10 miliona evra datih iz Fonda za razvoj. Šta se tu desilo, osim gubitka firme koju ne možemo da nađemo nigde, sem na vratima zalepljenim u bivšem CK.

Da se vratimo na ovaj zakon, državno zemljište jeste strahovito važan segment i pitanje je, da prosto pojasnimo ovu dramaturgiju oko ovog zakona građanima i gledaocima koji gledaju ovu raspravu. Mi ovim zakonom, odnosno koji debatujemo o ovom zakonu anticipiramo sledeći problem – da će tri paora Hans, Jozef i Pilar iz Francuske, Belgije i Nemačke napustiti uređena agrarna ekonomska društva i preko 10.000 minimum prihoda subvencija po gazdinstvu i već prvog u Buljucima juriti na ovu granicu da bi dobili jedva čekajući zemlju ovde u Republici Srbiji.

Vi ste ozbiljan čovek i znate da se to neće desiti. Da su oni to hteli da urade, to bi uradili u proteklih 15 godina. Tako će ta tri pomenuta stranca koja se bave poljoprivredom doći ovde, otvoriti firmu i uzeti hiljade i hiljade hektara zemlje u zakup ili u vlasništvo kada osnuju domaću firmu, kao pomenuti „Tenis“ ili kao pomenuti „Al Ravafed“ ili strana kompanija koju predstavlja Todorić, i to nije sporno.

Mi imamo sada dramaturgiju oko toga da li će neki paor doći i imati šansu da kupi zemljište, osim ako nemamo politički problem, a politički problem se ogleda u tome da neko svesno, a o tome niste pričali, dodeli građanima svoje države sredstva da kupuju zemljište iz nekih političkih razloga.

Ono što jeste tema jeste politika zemljišta. U proceduri imate dva predloga zakona, odnosno jedan Predlog zakona sa dva predlagača iz DS, gde hoćemo da ukažemo na problematiku oko zemljišta. Bili smo strahovito protiv toga da 30% državnog zemljišta izalocirate iz sredstava koja se daju na licitaciju zato što mi verujemo da su naši primarni poljoprivredni proizvođači jedini konkurentni privredni subjekt u ovoj zemlji i to su pokazali i vama i nama stotinama puta do sada.

Malopre ste izgovorili da je naš glavni cilj prerađivačka industrija. Apsolutno se slažem. Nikola Kmezić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine do 1984. godine, je izgovorio tada jednu rečenicu koja je bila strahovito važna za razvoj jednog dela ove Republike. Rekao je – ako nastavimo da se bavimo primarnom proizvodnjom, neinvestiramo u neke druge delatnosti, pre svega u prerađivačku industriju, obrazovanje i naftnu industriju, Vojvodina će biti najrazvijeniji region u tadašnjoj Jugoslaviji. Čovek je napravio akcioni plan i 1983. godine smo već imali tada bruto nacionalni dohodak koji je dramatično veći i od Hrvatske i od Slovenije. Vi to hoćete i to podržavate.

Podržali smo vas oko Zakona o poljoprivredi negde u novembru prošle godine zato što ste anticipirali IPARD u njemu. Mi nismo antievropska stranka, mi nismo ljudi koji ne veruju u evropske integracije i boljitak i druge pare koje treba da podelimo našim poljoprivrednicima, ali, s druge strane, vi verujete u potpuno pogrešno stvari. Vi verujete, Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, kada oduzmete 30% osnovnog sredstva za rad zemlje, da ćete time povećati konkurentnost prerađivačke industrije, to je pogrešno.

Očekivao sam danas, pošto se negde u februaru, martu završio konkurs, da ćete nam dati izveštaj šta se desilo sa tim projektom. Ništa značajno se nije desilo, jer mislim da je koncept potpuno pogrešan. Ako hoćete da podstičete prerađivačku industriju, to radite tako što liberalizujete tržište, sklonite tajkune i sve one što imamo oko prerađivačke industrije. Mi imamo poluzatvoreno prerađivačko tržište, imamo potpuno liberalizovano primarno poljoprivredno tržište, to ste objašnjavali malinarima da vi ne možete da utičete na cenu, to objašnjavate proizvođačima pšenice, kukuruza itd, što je potpuno tačno.

S druge strane, imate poluzatvoreno prerađivačko tržište, imamo kriminalizaciju proteklih pet godina ove Vlade, imamo otimačinu suncokreta za vreme mandata Gorana Kneževića, imate klasično pravljenje monopola, kada vam uljari degradiraju seljake i otkupe za 24 dinara, umesto da dozvole seljacima da prodaju za 40 dinara i izvezu svoje proizvode. Da li se to desilo u mandatu Vlade u kojoj je bio predsednik Vlade Aleksandar Vučić? Jeste.

Mi stalno pričamo o tome kako želimo dobro poljoprivredi, kako želimo da uradimo vrhunske stvari, kako hoćemo da damo kapitalne investicije, a ništa se ne dešava, sem što smo osnovno sredstvo za rad poljoprivredno zemljište smanjili kao resurs paorima koji su jedini konkurentni.

Nemojte da se merimo sa Poljskom, Ukrajinom, Mađarskom itd. Da vam kažem jedan podatak, za vreme Socijalističke Jugoslavije 74% zemljišta je bilo u privatnim rukama, ostatak je bio u zadrugama i u kombinatima. Mi imamo kontinuitet poljoprivrednih proizvođača, za razliku od tih zemalja gde niste imali vlasnike i individualne poljoprivredne proizvođače. To je dramatična razlika, kulturološka razlika. Ukrajina danas kao najveći resurs ima svoje zemljište, ali nema paore. Od revolucije, od carske Rusije, pa do danas nisu imali paore. Imali su feudalni sistem, pa prešli u komunizam i ljudi nisu imali paore, nema ko da obrađuje to zemljište.

Danima slušamo kako će ova suša da nam sruši BDP. Hoće, ali to nije normalno. Nije normalno da u 21. veku čekamo da li će da padne kiša i da li ćemo da imamo prinos 7,5 tona kukuruza ili ćemo imati 3 tone, kao što će biti prosek ove godine, prosečan. Nemojte mahati glavom, izmerićemo to. Prošle godine smo imali na milion hektara 7,5 tona prosečan prinos koji je zvanično Zavod za statistiku dao, a ove godine će biti dramatično manji.

(Vojislav Šešelj: Koliko?)

To ćemo da vidimo kad se obere, ali će biti dramatično manji, ne manji od 50%.

Ono što jeste nenormalno je da gledamo u nebo. Jeste da je nenormalno da pričamo od 2013. godine, a ovde smo sa ministrom Vujovićem diskutovali kada smo produžavali kredite, kada smo raspravljali o novom zaduživanju, oko čuvenog kredita kojeg su Aleksandar Vučić i Mlađan Dinkić potpisali sa Arapima. Dok vi niste došli, ništa se nije desilo. Pa, jel treba da čekamo da dolaze i prolaze ministri, plaćamo interkalarne kamate i da se ne uradi ništa za četiri pune godine? Taj kredit ističe sada u novembru 2017. godine.

Sada ćemo imati efekte toga, ali suština je u tome da moramo da pogledamo prosto jedni drugima u oči. Vi niste bili na Odboru i imate tu naviku da retko dolazite na Odbor. Suština je u tome da moramo da razgovaramo o ozbiljnim problemima, ukoliko želimo da ovo stvarno bude potencijal razvoja ove zemlje. Ako vam je nešto potencijal što jedne godine donese nečega 100, sledeće godine 30, a one tamo godine ne znate koliko će doneti, to vam nije razvojni potencijal. Jer, vi ne znate kako će taj seljak da preživi i ne znate da li će ova država imati šta da izveze ili neće imati šta da izveze.

Suština jeste potpuno jasna, da morate konačno da se bavite i udružite sa strukom, da kažemo šta su problemi, da odustanete od tog skaradnog Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu, gde ste 30% zalocirali i da vratite tu mogućnost paorima da ga licitiraju. Na kraju, jedan od argumenata za izmenu tog zakona koji je bio jeste i dramatično manja naplata i kriminal, pod znacima navoda, zakupa i količine novca koji je došao u Ministarstvo. Vi ste danas, krajem trećeg kvartala, skupili 25% ukupnih sredstava od prošle i pretprošle godine od Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Koliko imate na današnji dan sakupljeno sredstava poljoprivrednog zemljišta? Znate li zašto vam je pao? Zato što imate nesposobne predsednike opština koji ne mogu da sprovedu termine koji su predviđeni Zakonom o poljoprivrednom postupku da izvrše licitaciju i zato što ste zalocirali deo zemljišta odatle, bez ozbiljnih efekata.

Ko kaže da je 300 evra ovde u Banatu koje ste dali „Tenisu“ ekonomska cena? Ko to kaže? Prosečna cena koju ste računali? Pa, ko kaže? Stavite na licitaciju, pa nek „Tenis“ pobedi. Zašto više verujete u „Tenisa“, nego u bilo kojeg banatskog paora? Ja podržavam „Tenisa“ u prerađivačkoj industriji, ali ne podržavam „Tenisa“ u primarnoj proizvodnji. Meni je isti paor iz Austrije i Nemačke ili ovaj ovde u odnosu na „Tenisa“, Miškovića ili bilo kog drugog, Kostića. Mi imamo razilaženje oko toga.

Kažete da imamo razvojnu šansu, a godinu dana smo propustili. Vi ste ozbiljan čovek, iskoristite godinu dana. Imate korupciju u Ministarstvu, pričao sam vam to i prošli put. Imate ozbiljnu korupciju u Ministarstvu, a na to su nam se žalili malinari. Na to se žale i prerađivači. Imate mešanje politike u rad pojedinih mnogo važnih delova Ministarstva poljoprivrede, pre svega u veterinu. To je vaš problem i to su stvari koje se mogu rešiti. Nemojte da nam se žale ljudi da imaju problem sa inspekcijama koje su potpuno u vašoj nadležnosti.

Prosto, mi imamo sluha kada se tiče evropskih integracija, ali nemamo sluha da se pravi dramaturgija i da se zamagljuje i baca prašina, a s druge strane imamo ozbiljan problem. Danas pričamo o tome da li će neki stranac kupiti par desetina hektara zemlje. Da ste liberalizovali 100%, javilo bi se 10 ili 100 ljudi godišnje, i to onih iz mešovitih brakova rumunsko-mađarskih, vojvođanskih itd. Mi pravimo dramaturgiju oko toga, a s druge strane u pet minuta damo desetine hiljada hektara zemlje „stranom investitoru“. Nije on strani investitor, to je resurs.

Da li ste dali nekom za džabe zemljište u Mitrovici kada ste dovodili investitora? Niste dali nikad, prodavali ste kao opština. Što sad dajemo po neekonomskim cenama? Ko je „Ravafed“, to nas interesuje? Da li je Andrej ili nije Andrej? Ja bih voleo da nije, ali bih voleo da mi odgovorite na to pitanje. Bitno je, 10.000 hektara i državni subjekt, odnosno Vojska Republike Srbije je tamo.

Smanjenje korupcije je ozbiljna stvar. Pred nama je problem verovatno sa mikrotoksinima. Imamo katastrofa situacije sa kukuruzom i imaćemo migraciju mikrotoksina iz korena biljke. Ako se pojavi treća generacija plamenca, doći ćemo u taj problem. Onda će biti pitanje kao onda, da tadašnji potpredsednik Vlade kaže – Gorane, ti si u pravu, a kada mi otvaramo pitanje robnih, on kaže – šta da radimo, a mi kažemo – otvorite robne rezerve, zamenite hraniva, onda postanemo public enemy number one, zato što je shvatio da su opljačkane robne rezerve. Znači, znamo šta imamo u robnim rezervama danas. Da li ćemo da znamo koliko i čega ima u robnim rezervama? Nemojte da nam miševi sve pojedu i raznorazni poslanici, pripadnici političkih partija itd. Moramo da znamo šta ćemo raditi ako se desi taj problem.

Za kraj, u ovom delu imali ste krizu sa kontaminiranim jajima iz Holandije. Molim vas, opet vam kažem, vi ste ozbiljan čovek, niste Goran Knežević. Samo je falilo da uzmete živo jaje i da ga progutate. Ne može, time nas nećete ubediti. Znači, kažete nam koliko ste analiza napravili i pokažete i kažete ko kontroliše to, a ne da kažete da potpuno nema kod nas, a sutradan se pojavi u Rumuniji. Nije moguće da se pojavilo u Rumuniji, a da nema u Srbiji. To je zato što nemamo sistem bezbednosti, a to je vaš problem, i veterina koja vam je kritična, koruptivna i katastrofalna, mogu roman o tome da napišem. Morate da nas ubedite da to nije završilo na srpskom tržištu, a niste nas ubedili. Goran Knežević je ubeđivao tako što je pio mleko i platili su kampanju.

Mislim da je ovaj zakon, ovakav kakav jeste, napravljen tako kako bi se pokupili politički poeni, a suštinski ništa ne menja. Još jednom, on sprečava paora iz EU da bude paor u Vojvodini, to neće niko lud da uradi u Srbiji, ali ne sprečava odluku predsednika države ili predsednika Vlade da diskrecionim pravom da zemljište po nekom osnovu nekoj stranoj kompaniji koja ne znamo ni čija je ni kakva je. To je moj problem sa zemljištem. Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu je naš problem s vama i tu postoji doza netransparentnosti i korupcije. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, ja sam iz prethodnog izlaganja nekoliko stvari video, pre svega prvo kontradiktornost. Iz jednog prostog razloga priča se da je važno političko pitanje poljoprivredno zemljište, a onda posle priča o, sada ću da citiram – Hansu, Jozefu i Pjeru. Ako je važno političko pitanje onda nema mesta pojedinostima. Znači, važno je iskazati stav Republike Srbije povodom prodaje zemlje državljanima EU. To je na ovaj način iskazano.
Druga stvar, pitanje prehrambene industrije. Nažalost, prehrambena industrija je nešto što mi u ovom trenutku, u onom kapacitetu koji treba da imamo, nemamo. Činjenica je da je 70-tih godina prošlog veka napravljen iskorak sa prehrambenom industrijom pravljenjem u lučkim područjima velikih skladišnih kapaciteta kako bi ukoliko se radi o zrnastoj robi, roba mogla lakše da se transportuje do tačaka na koje je išla prodaja. Ali, ja ću jedno pitanje da postavim, kada su prestali da postoje prehrambeni giganti? Da li su privatizacije u stvari nešto što je prekinulo postojanje i liberalizacija koja je 2000. godine u jednom danu, čini mi se krajem 2000. godine ili početkom 2001. godine, više ne mogu da se setim, kada je potpredsednik savezne vlade, mislim da je oktobar mesec u pitanju, više se ne sećam 2000. godine, potpredsednik savezne vlade Labus u to vreme proklamovao liberalizaciju trgovine i kada je došlo do masovnog prestanka rada prehrambene industrije.
Ono što nama u ovom trenutku treba to su investicije. Investicije zavise od tri vrste resursa. Prvi, u globalu, prvi je da li imate dovoljno sopstvenog novca da investirate. Drugo, da li imate kapacitet da se zadužite da investirate i treće, da li imate priliva kapitala iz inostranstva da bi moglo da dođe do razvoja investicija. To je ono što je nama neophodno i na tome ja insistiram svo vreme.
Priča o „Tenisu“ i Al Rawafed, ja iskreno to vidim kao zamenu klasičih teza, da ne kažem da tu mešamo babe i žabe. Pravo svojine i pravo zakupa ne možemo nikako da stavimo u isti okvir, složićete se sa tim.
„Tenis“, postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, čini mi se, krajem 2015. godine. U njemu je dato pravo da se po osnovu investicija zemljište može dati u zakup do 30 godina. Proceduru kako će se sprovesti čitav ovaj postupak utvrđen je uredbom Vlade Republike Srbije. Uredbom je predviđeno da će ići javni poziv. Priča, ja sam se ovde naslušao prethodnih godinu dana o netransparentnosti tog postupka, o direktnim pogodbama, ne pogodbama. A moj posao je da slušam ali je moj posao isto tako i da branim ono što je istina i činjenica. Javni transparentni postupak po kome je mogao da se prijavi svako je sproveden u januaru i februaru mesecu. Na bazi tog poziva 219 različitih subjekata je apliciralo. Na bazi toga, a to ste me pitali da dam odgovore na ta pitanja, 219 kompanija u ovom trenutku prilično restriktivnim pristupom iz jednog prostog razloga jer je poljoprivredno zemljište jedan resurs o kome se mora voditi računa, jednom kada date onda posle nemate da se kajete. Deset projekata je do sada odobreno. Od deset projekata 51 milion evra investicija, za sada, ostalo, a pričamo o odlukama komisije, ostalo je da jedinice lokalnih samouprave usvoje to. Ukupna investicija kada bi se to pretvorilo u hektare koliko je dato, 9.400 evra po ha. Vi znate koliko je to važno.
Što se tiče Al Rawafed, hajde jednom tu više priču da isteramo na čistac. Mislim da smo se naslušali i u medijima i ovde u Skupštini priča o tome kako ova investicija nije dobra, kako je loša za Srbiju, kako se ništa nije rešilo. Evo, ja sam spreman da idem putem prema Vrbasu, pa dalje Kuli, pa da prođemo i vidimo šta je stvarno rezultat. Rezultat je ovo. Ovo nisu slike ovu su realizovane investicije. Sada ću vam reći gde je ovo. „Mladi borac“ 461 ha pod sistemom za navodnjavanje, „Agrobačka“ 205 završenih ha pod navodnjavanjem, „Jadran“ 392 ha, „Sivac Sever“ 2.198 ha, „Sivac Jug“ 1.240 ha. Evo, sada ću vam pokazivati, a ovo je u Novoj Gajdobri, ovo je u Obrovcu, Karađorđevo Sever.
(Vojislav Šešelj: Imaš li neke slike starleta?)
Nemam, gospodine, ja se bavim poslom i sistemima za navodnjavanje, jer ste mi vi to kao Narodna skupština dali za posao da radim. Ovako izgledaju sistemi za navodnjavanje, samo da nađem još jedan primer.
(Vojislav Šešelj: Meni izgleda sve isto.)
Pa, sistemi za navodnjavanje su svi isti uglavnom na kanalskoj mreži. Evo, gospodine Šešelj možemo otići zajedno da to pogledamo, da se uverimo svi u to.
Činjenica, mart 2018. godine tačka završetka priče Al Rawafed na osnovu međunarodnog sporazuma. Sve će biti pod sistemom za navodnjavanje.
Još jednu stvar da kažem u pogledu poljoprivrednog zemljišta. Ono se nalazi u vlasništvu kompanije Al Rawafed Srbije d.o.o. registrovana po Zakonu o privrednim društvima. Vaše insinuacije apsolutno ne stoje. Al Rawafed d.o.o. Srbija, to znači gospodine da je u ovom trenutku ovaj zakupac platio 250 eura po ha unapred za 4.250 ha zemljišta, isplaćeno sve.
Ja sam u jednoj emisiji, na jednom mediju razgovarao na ovu temu, a ovo su ozbiljne teme i mislim da priča o 6.000 ha navodnjavanja je vrlo ozbiljna tema pored 50.000 ha navodnjavanja koje smo pokrenuli. Pa, bar vi treba da znate šta je navodnjavanje, bili ste pokrajinski sekretar, znate šta su sistemi za navodnjavanje u Vojvodini, da je to izvor života za Vojvodinu, za ratarstvo u Vojvodini. Mislim da oko toga nema, a kao što je danas činjenica da je četvrtak i da radimo o izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, to su sistemi za navodnjavanje, to je život za poljoprivredu isto kao što je za drumski transport autoput, tako je sistem za navodnjavanje. Ima tu jedan sistem, a ja sam se setio toga da radim čim sam postao ministar, rešio i stavio sistem za funkciju i stavićemo 10.900 ha koji se nalaze na prostoru centralne Srbije, koji obuhvataju područje Bogatića i Šapca isto pod sistem za navodnjavanje, kompletno će se vršiti navodnjavanje.
Tako da te priče pored toga, izvinjavam se ako sam pre emotivan, ali je meni jako stalo do ovoga. Početo je, u toku je, biće završeno. Na kraju, oko zakupa poljoprivrednog zemljišta. Možda ja vama izgledam smešno ali trudim se da odradim posao koji sam dobio. Prihod od poljoprivrednog zemljišta, od zakupa 2016/2017. godine u odnosu na 2015/2016. godinu je za 50.000 ha više u zakupu, 53 miliona evra je prihodovano. Zakup je 314 hiljada ha, koristeći dva alata koja nam stoje po Zakonu o raspolaganju. Jedan je na osnovu licitacije, a drugi je na osnovu prava prečeg zakupa za stočare zato što stočari moraju da imaju određeni, privilegovani status. Činjenica je da imam probleme u sprovođenju zakona i zbog toga ćemo raditi na tim izmenama kako bi se sprečile zloupotrebe.
Hajde samo da se vratimo još na jednu stvar. Sećate se vremena, koliko je bilo doneto programa o davanju zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini 2010/2011. godine? Ko je imao nadzor nad time? U ovom trenutku postoje samo četiri lokalne samouprave koje to nisu uradile i kojima su pokrenuti alati obustavljena su im transferna sredstva i sve dok ne urade onako kako je po zakonu neće niko ništa dobiti.
Ja mislim da je to pošteno i da je to po zakonu, pošteno prema onima koji svoje zakonske obaveze ispunjavaju. Trudimo se da uredimo sistem poljoprivrednog zemljišta, nije lako.
Imamo jednu neograničavajuću okolnost. Podeljena je odgovornost između lokalnih samouprava i države. Jedni donose program, pokušavaju sve i svašta. Imamo različitih situacija, ali je činjenica da se krenulo i na prinudno ubiranje letine tamo gde postoje uzurpirana zemljišta. I još da završim.
Radimo koliko znamo, koliko možemo. Trudimo se da pokrenemo stvari koje decenijama nisu bile pokrenute, vreme će i građani da sude da li je to bilo dobro. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem gospodine ministre.
Gospodine Orliću, vi ste tražili repliku na izlaganje?
Gospodine Ješiću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala gospodine predsedavajući.

Pa, zbog pitanja šta je radila Vlada Aleksandra Vučića u nekoliko navrata sa sve dramatičnim apelom da se ne merimo s Poljskom i drugim zemljama, a čuo sam i vaš komentar gospodine ministre i tu ste potpuno u pravu. Mnogo toga kontradiktornog mi čujemo ovde. I danas, ali ne samo danas.

Između ostalog i pozive da oni koji su navodno na rečima, u teoriji samo, proevropski, a od tih poziva čujemo da ne treba da uradimo ono što je naš međunarodni sporazum, obaveza, upravo u kontekstu tih evropskih integracija do kojih je nekima kao stalo, ali nisu baš do kraja sigurni. Ako danas nastupaju sa tezom – ne služi ovaj zakon ničemu, jer ovde niko neće doći? Kada smo se toga setili? Kako se ne setismo toga u onim silnim mesecima iza nas kada su upravo ti ljudi, narod u Srbiji plašili? Plašili su pričama – jao, sada kada bude liberalizacija pa kada nagrnu svi, upropastiće sve živo, a ova štetočinska vlada, tada Vlada Aleksandra Vučića ne radi ništa da vas spase. Naravno, licemerno i podlo kako samo umeju, prebacuju ono što su sami zamesili drugima, a danas možda im deluje da su ipak i previše neozbiljno zvučali, pa priču menjaju.

Šta su radile te vlade Aleksandra Vučića? Na primer, na temu onih IPARD fondova, jel jesu ili nisu, tu je ministar da me ispravi ako grešim, radile na tome da se ispune tehnički uslovi i da je pre desetak dana došla vest da je ispunjen i četvrti, sada imamo nezavisnu reviziju i sada ćemo mi ispuniti mogućnost, ispuniti uslov da konkurišemo za 175 miliona upravo u sferi o kojoj danas pričamo, zahvaljujući naporima te vlade za koje se neko pita koji su, jel ta vlada radila na problemu navodnjavanja, evo recimo kroz programe Abu Dabi fond? Jesmo pre pet dana dobili zvanično sa pokrajinskog nivoa informaciju, počela je implementacija sistema i 50 hiljada hektara mi ćemo kroz 14 sistema rešiti. Jel su te Vlade radile domaćinski, pa zahvaljujući nekom plusu koje su napravile u klasi stekle mogućnost da se bave projektima za novu tranšu of šor kredita?

Jesu li te vlade radile na evropskim integracijama ozbiljno i implementirale standarde, pa da se poredimo i sa Poljskom i sa drugim uspešnim zemljama, da budemo deo sveta, a ne DOS Palanka kako su neki rekli. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Gospodine Ješiću, vi tražite repliku isto? Izvolite.