Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Koleginice Jovanović, ovo sa čime ste završili, da sam ja na najgrublji način prekinuo gospodina Šešelja, o tome će odlučiti Narodna skupština u danu za glasanje. Ja sam vam rekao tokom prve ukazane povrede Poslovnika u drugom delu današnjeg zasedanja da mi to zaista nije bila namera. Obzirom da ste se sve vreme obraćali meni, niste se obraćali narodnim poslanicima, naravno, ja lično smatram da nisam prekršio članove na koje ste ukazali, ali isto tako o tome će sud dati kolege i koleginice narodni poslanici u danu za glasanje.
Moje je da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.)
Nastavljamo sa raspravom.
Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić.

Sanda Rašković Ivić

Poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije
Hvala gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, iako je ovaj problem sa prodajom zemlje, odnosno oranica strancima nešto što se vuče već godinama, da ne kažemo punu deceniju, ipak njegovom rešavanju smo, eto prišli u minut do 12 jer znamo da se rokovi približavaju i da je rok za primenu 1. septembar 2017. godine, a to je za nepunu nedelju dana.

Odmah da kažem, da je potpisivanje SSP bilo velika greška i ta greška je učinjena i to znam ja, i to zna i uvaženi ministar sa kojim sam bila zajedno u istoj stranci i protiv potpisivanja SSP kada se to dogodilo. Međutim, tu grešku ova vlast je imala priliku da ispravim i to je imala dosta godina da ispravi od 2012. godine, pa onda 2013. godine pre nego što je sporazum ratifikovan, pa i posle ratifikacije SSP takođe je bilo prilike da se to uradi.

Mi stojimo pred usvajanjem ovih promena, ovog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a da prethodno nije održana javna rasprava, a to je poljoprivredno zemljište jeste prirodni i državni resurs ako hoćete od izuzetnog visokog značaja. Javne rasprave nije bilo, tako je odlučeno. Nismo smo čuli zašto je tako odlučeno. Znamo da ako se neki sporazum menja, da onda tu treba da budu uključene sve strane pa tako i EU, ne znamo šta je na to rekao Brisel. Mene kao evroskeptika ne boli mnogo glava što je rekao Brisel, ali neko ko kao nekoga ko drži do institucija i drži do vladavine prava jako mi je važno i šta je druga ugovorna strana tog ugovora sa kojim se ne slažem, ali ipak koji je tu, rekla sada kada će ove promene biti izvedene.

Da podsetim, mi smo se kao država nakon ratifikacije sporazuma 2013. godine obavezali da ćemo u naredne četiri godine citiram postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa evropskim, kako bi sa strancima omogućio isti tretman domaćim kupcima, vidimo da se to sad menja, a ne znamo šta se dešava, ne znamo šta stoji iza cele ove priče.

Vidimo da ima jako puno restrikcija u kupovini zemlje za strane državljane. Ne mogu o tome da oponiram zato što mislim, lično, da zemlju strancima zaista ne treba predavati uopšte ili da ukoliko ipak Srbija uđe u EU treba onda da vežemo prodaju zemlje strancima za eventualni ulazak Srbije u EU, pa onda još plus deset godina, da ostavimo to, u međuvremenu naravno i referendum i sve ono što bi trebalo u nekoj zemlji koja drži do vladavine prava da se desi.

Mislim, da se ovim izmenama rešavaju palijativno određene stvari. Mi stavljamo branu i restrikcije ka jednoj populaciji, odnosno jednoj grupaciji koja i nije naročito zainteresovana, od koje nam ne preti neka velika opasnost, ali onaj ili ono od čega nam opasnost nam zaista preti to su velike strane kompanije. Te velike strane kompanije su do sada pokupovale 20 hiljada hektara zemlje, to je takođe greška. Tu grešku ne treba ponavljati, nju ne treba nikako produbljivati. Zato mislim da je trebalo da se prvo pozabavimo tom mogućnošću kupovine, odnosno prodaje zemlje strancima, odnosno velikim stranim kompanijama.

Mi smo već sada, evo u Beogradu, videli to doduše nije poljoprivredno zemljište, ali jeste zemljište, „leks specijalis“ koji je izvukao iz Grada Beograda jednu određenu kvadraturu vrlo značajnog terena. Iminentno je, odnosno postoji opasnost prodaje PKB. Poljoprivedni kombinat Beograd zauzima po svojoj kvadraturi jednu trećinu opštine Palilula koja je jedna od pet najvećih opština u Srbiji. Znači, neko sutra može tu njivu, ispred kuće, što bi rekli seljaci, da proda i da mi ostanemo i bez tog velikog dela zemljišta, odnosno plodne zemlje koja hrani ceo Beograd.

Mislim da bi bilo dobro da smo se osvrnuli na uporedna rešenja i da smo išli ka reviziji tog dela SSP, ako ga već nismo suspendovali. Kako je uradila Hrvatska? Hrvatska je stavila moratorijum sedam godina i onda ga je produžila na još četiri. Slovačka, takođe, sedam godina produžila je za još tri ili četiri godine. Poljska je stavila moratorijum, prelazni period od devet godina, produžila je za još tri godine. Najradikalnija je u svemu tome bila Mađarska koja je Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima iako je punopravna članica EU.

Restrikcije u ovom zakonu koje se javljaju vidimo, one su velike i čak se javlja i to, predviđeno je i to da ukoliko ta dva hektara zemlje stranac želi da kupi nakon što je deset godina se bavio poljoprivredom, boravio u nekom mestu, tu može da se pojavi država sa pravom preče kupovine, ja protiv toga nemam ništa, ali tu imamo jednu koliziju, da ne kažem konfuziju. Imamo tu u stvari primenu državnog intervencionizma, mislim da se to tako zove, protiv toga ja nemam ništa, a sa druge strane kada se radi o Zakonu o privatizaciji, o mogućnosti da te velike strane kompanije kupuju ogromne hektare, desetine, stotine pa i hiljade hektara terena, tu imamo primenu u stvari nečega što se zove liberalni kapitalizam, tako da tu imamo dva zakona koja u jednom delu tretiraju istu materiju, imamo dva potpuno različita ideološka koncepta.

Mislim da su ove promene koje su donesene ovim zakonom u stvari urađene da se malo umiri unutrašnja javnost, jer ljudi, pogotovo poljoprivrednici bili su vrlo onako uzbuđeni i nezadovoljni ovom prodajom zemlje strancima. Znamo da su vojvođanski poljoprivrednici protiv prodaje zemlje strancima i oni procenjuju, recimo, da će lokalne samouprave barem jednu trećinu zemljišta dati samo jednom kupcu. Oni ne žele amandmane, nego žele da ovaj zakon bude povučen. Tako, recimo iz Lige paora, poručuju da nije fer i nije u redu da 30% zemljišta, državnog zemljišta bude u jednoj lokalnoj samoupravi dato samo jednom kupcu i tu dolazimo do prostora za manipulaciju, do prostora za korupciju koji nije definisan ovim zakonom i tu nije bog zna šta urađeno.

Zašto sam ja protiv prodaje zemlje strancima. Tu ću izneti neke podatke. Između poslednja dva popisa poljoprivrede od 1960. do 2012. godine, raspoloživo poljoprivredno zemljište u Srbiji, koje uključuje Vojvodinu i centralnu Srbiju, je smanjeno različitim prenamenama, bilo da je postalo šumsko područje, bilo još više da je postalo građevinsko zemljište za 1,5 milion hektara, ponavljam za 1,5 miliona hektara.

Poslednju poznatu prenamenu, evo imao ovde u komšiluku u slučaju IKEE. Stručnjaci kažu da se sa jednog hektara može prehraniti pet ljudi, to znači 20 ari po stanovniku. Dakle, sa ovog prenamenjenog poljoprivrednog zemljišta moglo je da se prehrani 7,5 miliona stanovnika. Danas to više ne može. Šta to znači? To znači da Srbija ne može da kaže više da je ona bogata poljoprivrednim zemljištem.

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine raspoloživo poljoprivredno zemljište čini manje od polovine ukupne teritorije, a ono čini 49,08%, a u 46 opština od ukupno 166 opština, ima manje od 20 ari raspoloživog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku. To je taj problem, veliki problem, oko daljeg arčenja našeg državnog i rekla bih, vitalnog resursa za preživljavanje Srbije.

Pored ovog, moramo da znamo, da po onim podacima koje ja imam, srpski poljoprivrednici još nisu počeli da koriste niti jedan jedini evro cent od 175 miliona evra koji su odobreni iz budžeta EU za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede i ravnomerniji razvoj ruralnih područja, a to znači, da od ukupnih 631.522 poljoprivredna gazdinstva je prosečno namenjeno 39,06 evra po gazdinstvu za lečenje konkurentnosti. Ovaj podatak govori sam o sebi i o EU.

Predlažem vam još jednom, da svi zajedno razmislimo i da ovaj Zakon o prodaji zemlje strancima vežemo za eventualni ulazak Srbije u EU i 10 godina posle eventualnog ulaska, onda tu zemlju uz restrikcije, naravno, prodajemo strancima.

Lično smatram da zemlju kao resurs, ni u saksiji, ne treba strancima prodavati. Zašto tako mislim? Ne zato što spadam u neke ksenofobične ili zadrte ljude, nego zbog toga što, recimo za stvaranje jednog santimetra zemljišta u prirodi u zavisnosti od geološke podloge potrebno je 1000 do 25.000 hiljada godina. Za stvaranje novih 20 santimetara obradivog zemljišta, koliko se uobičajeno ore za ratarske useve, potreban je period od 20.000 do 500.000 godina, odnosno epohe života 267 do 6.667 generacija, ako uzmemo da je prosečni životni vek 75 godina, a toliko otprilike u Srbiji i jeste.

Zato vas molim, gospodine ministre i uvaženi narodni poslanici, razmislimo još jednom o mogućnosti da se ovaj zakon veže uz eventualni budući ulazak u EU i uz restrikcije i uz odlaganje koje bi bilo. Ako uđemo u EU, onda ćemo tako postupati, a ako ne uđemo, zemlju nećemo prodavati i ona će i dalje ostati naša. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Pre nego što bih rekao par reči, hteo bih da primetim da je u diskusiji, o ovoj temi u više navrata spominjan SSP koji je donet 2009. godine, kao osnovni uzročnik svih zala protiv kojih sada treba da se izborimo.

Tačno je da LSV, kao i najveći deo naših partnera iz poslaničkog kluba glasalo za taj Sporazum, ali ja bih podsetio na jednu vrlo važnu stvar, da je SSP regulisano mnogo drugih stvari, pošto je on išao u paketu, uključujući i belu Šengensku listu, na koju nisam primetio da je iko ikada imao primedbe, do koje ne bi došlo da smo odbili taj Sporazum.

Podsetiću na jednu činjenicu, takođe, koje se ljudi koji su sedeli u ovoj sali u tom trenutku možda sećaju, a to je da je u isto vreme glasano i o SSP i o Energetskom sporazumu.

Podsetiću da je za SSP glasalo 140 poslanika, a za Energetski sporazum 220, gde LSV konkretno nije bila među tim koji su glasali za Energetski sporazum, jer smo već tada govorili da je predavanje NIS-a, u ruke druge države, praktično isto kao kada biste iznajmili svoju jetru alkoholičaru da pije na vaš račun, a vam ostane posle samo ciroza.

Pitanje SSP je daleko kompleksnije i ja ne bih pojednostavljivao pridruživanje EU i taj bitni korak koji je morao biti učinjen, a to je SSP sa ovim konkretnim pitanjem, tim pre što su pojedine države koje su članice EU, kao što su Slovačka i Mađarska veoma oštro su se suprotstavile ničim omeđenom prometu poljoprivrednog zemljišta, a upravo zbog toga još 18. oktobra 2015. godine u Beloj Crkvi je LSV pokrenula akciju da se prikupi 100.000 hiljada potpisa, da pokušamo da prikupimo 100.000 hiljada potpisa da se pokrene referendum oko zaustavljanja prodaje strancima i učinili smo sve što smo mogli na tu temu.

Dana 17. novembra 2015. godine je Pokrajinska vlada, Pokrajinska skupština AP Vojvodine donela šest amandmana koje je predočila Narodnoj skupštini Republike Srbije, čiji je cilj bila zaštita poljoprivrednih proizvođača i sprečavanje prodaje zemlje strancima.

Mi smo došli u poziciju da 25. novembra 2015. godine se traži od strane LSV da se iz skupštinske procedure povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da se pristupi pisanju novog zakona.

Dva puta sam lično upozorio ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković da čini strašnu grešku sa tim zakonom i da to jednostavno će upropastiti hiljade porodica u Vojvodini. Nažalost, uprkos tome, nije bilo odgovora tadašnje Vlade. Dakle, za stanje je odgovorna ne samo ova Vlada, nego i Vlade pre toga.

Kada kažem, da je sa jedne strane ova Vlada odgovorna za stanje, a sa druge strane pozdravljamo ovakav Predlog zakona, to naizgled izgleda kao kontradiktorno, a ja ću zbog toga to precizirati.

Mi smo veoma zadovoljni da se ovako zakonski to reguliše i veoma smo zadovoljni time da se to učini, ali je šteta već načinjena, a ta je šteta mogla biti sprečena, ili barem znatno umanjena da je ovaj zakon donet ranije.

Podsetiću vas da smo još pre dve godine imali situaciju pomora pčela u Vojvodini, vi se toga gospodine ministre dobro sećate, dana današnjeg ne znamo kako je došlo do toga da skoro tri hiljade košnica pčela u Vojvodini ugine, a podsetimo se važne stvari, da bez tih pčela u Vojvodini, ne samo u Vojvodini naravno, ali bez pčela 80% poljoprivrednih kultura ne bi dalo ploda.

Dakle, govorimo o vrlo ozbiljnim stvarima tim pre što se sumnja da su pčele trovane pesticidima koji su korišćeni upravo na parcelama na kojima gazduju inostrani investitori. Nikada nismo dobili dogovore na to. Voleo bih da me opovrgnete u ovom, konkretnim dokazima, ali konkretnih dokaza nema jer nikad istrage nije bilo da smo nešto znali o tome.

S druge strane, ko vodi računa o tome kako postupaju i kako se odnose prema tom, nemojte zaboraviti, neobnovljivom resursu kao što je obradivo zemljište? Da li je tačno, gospodine ministre, ili nije, da na pojedinim parcelama inostrani investitori po pet puta seju istu kulturu i da ne poštuju elementarna pravila plodoreda? Da li je tačno da se na taj način zemlja nepovratno ispošćava i da se na taj način uništava poljoprivredno zemljište, i da ćemo doći u poziciju da upravo zbog toga što se ne vodi računa o tome šta rade inostrani investitori, i prema njima se država odnosi majčinski, a prema domaćim proizvođačima maćehinski, ćemo doći u poziciju da neobnovljiv resurs, kao što je poljoprivredno zemljište, bude izraubovan i uništen, kao što je to trenutno situacija sa naftom i prirodnim gasom u Vojvodini, koji će kada ruski partner završi svoje raubovanje tog prirodnog resursa jednostavno biti uništen?

Dakle, LSV pozdravlja donošenje ovog zakona. Moje pitanje je vrlo jasno i na njega čak i ne tražim odgovor, zašto ste čekali do poslednjeg minuta da se taj zakon donese? Hvale je vredno to što se on donosi, ali zašto je čekano ovoliko? Zašto su štete već napravljene? Šta će biti sa ostalim problemima u poljoprivredi, dakle, sa sušom, sa poplavama, sa odvodnjavanjima, navodnjavanjima, sa obnovom kanalske mreže u Vojvodini, sa izmuljivanjem kanala koji, znate i sami, je najveći problem u navodnjavanju, odvodnjavanju upravo zbog toga što je deponovanje mulja glavni problem vodoprivrede u Vojvodini koja ne može, ako se ne shvati kao strateška stvar, rešiti?

S druge strane, gazdovanje vodama je nešto od čega ćemo ozbiljno imati problema u narednom periodu, jer je Sremska Mitrovica jedva spašena prošli put da ne bude potopljena, ali to se jednom uspelo. Razlog je vrlo jednostavan, zato što šezdesetih godina, posle katastrofalnih poplava Dunava 1965. godine, je tadašnja Jugoslavija napravila čitav plan dizanja brana i bedema vodozaštitnog pojasa, da bi se jednostavno mogli prihvatiti visoki vodostaji. Dunav se izlivao u zemljama koje prethode Jugoslaviji, dakle u Nemačkoj, u Češkoj, u Čehoslovačkoj, itd, sada su i oni podigli nasipe. Dizanjem nasipa dići će se vodostaj na našim krajevima.

Dakle, samo je pitanje vremena kada ćemo doći u poziciju da se naš sistem odbrane od poplava pokaže nedovoljno efikasnim. Ako se u to strateški ne investira, ako se strateški ne opredeli na odgovorno gazdovanje tim neobnovljivim resursom, a znamo da su voda i hrana ovoga trenutka beskonačno značajne jer, naročito u svetu klimatskih promena, Vojvodina vrlo lako može da se pretvori u pustinju koju s vremena na vreme do grla poplave nabujale reke.

Time bismo izgubili jedan od poslednjih izvora elementarno zdrave proizvodnje na ovim prostorima i zato će LSV glasati za ovaj zakon. Ali, odmah da se razumemo, ne zato što mislimo da je to dobro što se on sada donosi, nego zato što je bilo krajnje nemoralno da ne glasamo za nešto za šta se borimo već godinama i smatramo da je ovo dobar potez napred, ali vas molim da sledeći put ne čekate ovoliko godina da donesete neki zakon kada su štete već nastupile, nego da to uradite pre nego što se to dogodi. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem gospodine.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Hteo sam nekoliko stvari da kažem, tj. da se osvrnem na prethodna dva izlaganja koja su u priličnoj meri drugačija jedno od drugog.
Gospodine Čanak, izuzetno sam zahvalan i zadovoljan zbog podrške koju dajete ovim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz prostog razloga zato što na ovaj način štitimo najbolji interes građana Srbije, srpskih oranica, ali na vaše pitanje - zašto to ranije nije bilo doneto? Možemo tu dosta diskutovati. Četiri godine smo imali vremena za ovo.
Ono što je važno da u ovom trenutku imamo predlog zakona sa jasnim ograničavajućim uslovima i povezao bih to sa prethodnom raspravom pre vas, gde je navedeno da su pojedine zemlje, parafraziraću neke „sedam plus četiri“, „osam plus tri“ potpuno je i svejedno, imale, ali to su one i ispregovarale u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju svojevremeno kada su ga potpisivale. Mi tu privilegiju nismo imali, ovo je realnost i na ovaj način rešavamo probleme i negativno nasleđe koje je nastalo tokom ovog perioda prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji pridruživanja.
Ono što je činjenica isto tako, jeste da je Sporazum o stabilizaciji pridruživanju obuhvata veliki korpus društvenih aktivnosti, široko zahvatanima, ne tiče se samo poljoprivrede. Tu je bilo mnogo stvari o kojima je malopre gospodin Čanak govorio, koje su doprinele kvalitetnijem životu građana Srbije.
Zašto je ovo ovako u poljoprivredi? Ostaje za diskusiju i činjenica je da nemamo prelazni period. Ovim izmenama zakona mi pravimo desetogodišnji moratorijum na kupovinu zemlje od stranih fizičkih lica što se tiče poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.
Ono što je isto tako zapažanje koje se ticalo kvaliteta poljoprivrednog zemljišta, pripremamo projekat knjige Polja, koji postoji u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu i isto tako duže rokove za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta za one aktere u poljoprivredi Srbije, koji svojom poljoprivrednom proizvodnjom, naročito stočarstvom, mogu obogatiti poljoprivredna zemljišta i poboljšati njegov kvalitet. To je neophodno. Mi moramo prekinuti sa jednogodišnjim davanjem zemljišta u zakup, na koja smo manje-više pritisnuti zbog restitucije i nekih nerešenih imovinsko-pravnih problema.
Želeo bih na kraju da kažem jednu stvar koja se tiče navodnjavanja odbrana od poplava. Niste bili danas prepodne kada smo razgovarali na temu navodnjavanja. Otpočeti su projekti navodnjavanja. Jedanaest projekata je u ovoj prvoj fazi. To su dvonamenski sistemi i za odvodnjavanje i navodnjavanje. Činjenica jeste da je u prethodnom periodu zbog nepostojanja sredstava, dugogodišnje 20, 30 godina, nije bilo ni građenje kanala, nije bilo ni održavanja kanalske mreže i to je ono što je problem.
Što se tiče odbrana od poplava, potpuno ste u pravu. Svi uzvodno na našim rekama se štite. Ukoliko dođe vreme, klima učini svoje i dođe do naglog porasta, negde ta voda mora da ode. Ona može na više načina da se izlije. Imali smo sreću u nesreći da se desilo 2014. godine pucanje odbrambenih sistema, uzvodno na Savi. Sa druge strane, ceo sistem zaštite stare Jugoslavije zasnivao se na reci Savi, na Lonjskom polju. Trenutno je u toku projekat prirodne retenzije u Morovićkim šumama kako bi se spasio nizvodan tok reke Save u odnosu na državnu granicu.
Malopre sam ja o tome govorio, koliko su važni autoputevi za drumski saobraćaj, toliko je važno i navodnjavanje odbrane od poplava za poljoprivredu i uopšte za zaštitu imovine koja postoji.
Jednom kada nešto napravite, ukoliko to ne održavate i ukoliko to prepustite da zavise isključivo od prirodnih prilika ili neprilika, nismo mi toliko bogato društvo da možemo isključivo na tome da se branimo, da li će biti nešto ili neće biti, moramo da uložimo u to i to će biti intencija ovog Ministarstva, da maksimalno posveti sebe u narednim godinama ili šestogodišnjem periodu da 300 hiljada hektara najmanje stavimo pod seme za navodnjavanje. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Narodni poslanik Nenad Čanak, replika. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Ja bih samo skrenuo pažnju, gospodine ministre, na jednu stvar. Nemamo sada vremena da ulazimo u detalje. Spomenuli ste navodnjavanje. To je, naravno, uslov svih uslova poljoprivredne proizvodnje, samo niste spomenuli kojom će se to vodom navodnjavati zato što u uslovima ovakvih neprečišćenih voda bolje da se ne navodnjava nego da se truje tlo otpadnim vodama koje se neprečišćene puštaju u kanale, kao što znate, jer se zbog toga da bi se navodno dodvoravalo stranim investitorima, i ne samo stranim, ima i domaćih koji se potpuno oglušuju na bilo kakve ekološke propise i norme, a niko im ne može ništa. Najzad, mi dolazimo u poziciju da su nam kanali zatrovani i dolazimo u poziciju da to jednostavno ne funkcioniše. Upravo zbog toga ja pokazujem veliku skepsu prema određenim investicijama, velikim investicijama u stočarsku proizvodnju sa nerešenim pitanjem otpadnih voda i deponije otpada, jer ako se to ne reši mi ćemo doći u poziciji da imamo mnogo više štete nego koristi od takvog tipa investicija.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Čanak.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Nedimović

Nisam bio do kraja potpuno precizan. Naravno da prilikom mojih investicija vodimo računa o kvalitetu vode koja će se služiti sistemu za navodnjavanje i da su u toku neki projekti kojima će se rešiti sistem pročišćavanja voda.
Ono što moram da primetim, nikad Savu nisam video čistiju nego ovih godina. Iskreno vam kažem, neke stvari se dešavaju koja su potpuno neverovatne. Razlozi za to, možemo ulaziti u njih, ali nije to samo tema. Vi pričate o Kanalu Dunav-Tisa-Dunav i o njegovom zagađivanju usput. U toku su projekti u okviru IPA projekata koji će rešavati ovaj sistem.
Činjenica je da u ovom trenutku, naročito tamo na prostoru Kule i Vrbas, imamo velike zagađivače. Radi se zajednički projekat, to je bilo u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, otpočeli smo, obezbeđena sredstva u ovoj godini da se ovaj posao završi i ne samo za to, nego i za druge projekte, za pročišćavanje otpadnih voda i ono što moram da primetim jeste da smo imali kod nekih projekata različite situacije, ima ovde i nekih poslanika koji su bili predsednici opština i gradonačelnici, da lokalne samouprave nisu ispunile svoj deo obaveza i došli smo u situaciju, naročito kod sistema vodosnabdevanja i pročišćavanja otpadnih voda, da uđemo u problem kao država i država je intervenisala pre nekoliko dana, preuzela obaveze kako ove stvari bi se završile do kraja, a činjenica je da su u to vreme lokalne samouprave ulaze u projekte. Imamo i neke druge stvari koje se tiču pročišćavanja, gde na primer nisu bile rešene linije za mulj. Šta s njima? Imao tako jedan pročistač otpadnih voda. Sada radimo na tome i ove i sledeće godine te stvari će biti rešene.