Hvala.
Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa predlagačima, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu o kojima danas raspravljamo veoma su važan mehanizam od koga očekujemo da će položiti dobre rezultate i početi otklanjati katastrofalne posledice delovanja prethodnih režima u ovom sektoru.

Naročito se to katastrofalno delovanje DS u ovom segmentu osetilo u sandžačkim gradovima prilikom privatizacije poljoprivrednih giganata, ali ne samo njih. Nekadašnji radnici „Vojin Popović“ iz Novog Pazara, a posebno Poljoprivrednog kombinata „Pešter“ i danas više od deceniju od tih privatizacija kojima je kumovao režim DS i lokalnih tadašnjih sandžačkih režima nisu uspeli da ostvare svoja prava.

Zato ću iskoristiti priliku da vam prenesem neke od sugestija koje su nama narodnim poslanicima Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka uputili radnici ovih kombinata. Naime, PIK „Pešter“ privatizovan je 2006. godine i tada je jedan od povratnika iz Kanade postao vlasnik 70% kapitala, a radnicima je ostalo 30% svega udela kao manjinskim vlasnicima. Na taj način, došao je u posed 1.200 hektara zemljišta sa svim pratećim objektima za svega 630.000, odnosno 525 evra po hektaru i obavezu da se iste isplate u ratama od šest godina. Reč je o zemljištu koje je ranije konfiskovano od seljaka i predato PIK „Pešteru“ na upravljanje, dakle, predmet je dalje restitucije.

U periodu koji sledi novi vlasnik je zemljište koje je moralo biti vraćeno seljacima uz blagoslove lokalnih i tadašnjih republičkih vlasti pretvarao u građevinsko zemljište i prodavao trećim licima, poput katastarske parcele 118 u Sjenici, tzv. Medare, ili, recimo, prodaje 55 hektara na lokalitetu Divlja Rijeka za svega 114.000 dinara po hektaru. Svo ovo poljoprivredno zemljište pretvoreno je u urbanističko, građevinsko i na tim prethodnim prodatim zemljištem uglavnom su uzimani hipotekarni krediti kod Fonda za razvoj i tadašnje „Agrobanke“. Isti je takođe prodao i zemljište koje je Ministarstvo poljoprivrede dalo učenicima Srednje tehničke poljoprivredne škole u Sjenici na korišćenje i, naravno, pored sve te prodaje, ostao je dužan radnicima PIK „Pešter“ preko 26 mesečnih zarada, uz to da im nisu uplaćivani porezi, doprinosi, nisu im overene zdravstvene knjižice, nemaju pravo na lečenje, ni na socijalnu pomoć.

Dakle, sve ovo se dogodilo zahvaljujući lošim privatizacijama najviše u vreme kada je DS sprovodila te strašne i loše privatizacije, pogotovo u Sandžačkim gradovima i ovo je prilika da se takve stvari isprave i ujedno apel vama, ministre da pomognete da se preostalim radnicima PIK „Pešter“ bar uplate socijalna davanja i overe zdravstvene knjižice.

Naravno, ono što je još karakteristično i što bi trebalo u narednom periodu uraditi jeste da se upravo na tom poljoprivrednom zemljištu u Sjenici, napravljeno je tri parka, nacionalna prirodna parka, što je takođe ugrozilo poljoprivredne proizvođače, jer na tom zemljištu se sada ne mogu neke vrste kultura uzgajati i to dovodi do još teže situacije u odnosu na njihov životni standard i u odnosu na ovu ugroženost koju su imali bez da im nije povraćena zemlja koju im je komunistički režim oteo i, naravno, kasnije DS bud zašto prodala. LJudi na Pešteri su ostali bez osnovnih prihoda i mogućnosti da svoje porodice ishrane i da na taj način omoguće da se normalno živi na tom području koje je inače uvek bilo ugroženo u zimskom periodu, bilo u letnjem periodu i zato je ovo dobra prilika da se ovim ispravkama zakona uredi ovaj segment i da se ovi zaboravljeni radnici pomognu i da se na primeru Peštera naučimo kako da više nikada naše poljoprivredno zemljište ne dovedemo u ovakvu poziciju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.

U najavi ovog zasedanja i ovog zakona je priča, marketinška kampanja da se ovim sprečava da stranci kupuju srpsku zemlju. To je, ministre, ono što ste hteli da kažete srpskoj javnosti i u periodu pre današnjeg dana i u današnjoj raspravi. To naprosto nije tačno i vi to znate. Ja cenim vaš napor da naterate sebe da govorite neistinu, ali to vam slabo ide, ipak ste vi malo drugačiji od nekih drugih kolega koje imate u svojoj Vladi.

Dakle, cilj ovog zakona, kaže vlast Aleksandra Vučića, da se spreči da stranci kupuju srpsku zemlju. Da li to može da bude ostvareno ovim zakonom o izmeni zakona? Naravno da ne može. Prvo, ovde imamo nenadležnog ministra. Pitanje svojine teško da je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. To može da bude ili Direkcija za imovinu, možda Ministarstvo pravde, možda Ministarstvo finansija, ali ne znam kakve veze ima poljoprivreda sa vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem. Tu su vas gurnuli u jednu nezgodnu poziciju.

Šta se dešava? Dan danas, kao i pre godinu dana, kao i posle ovog zakona, svaki stranac iz bilo koje države da dođe, da li je to EU, da li je to Rusija, da li su to arapske zemlje, bilo ko, Hrvatska, može da dođe u Srbiju i da kupi srpsku zemlju. Kako? Tako što osnuje firmu sa uloženih 10, 50, 100 evra i onda to postaje domaći privredni subjekt koji može po pozitivnim zakonskim propisima da kupuje zemlju. To znači da Tompson, poznati ustaški pevač iz Hrvatske, može da dođe u Srbiju, da osnuje firmu sa 100% stranim kapitalom, da tu firmu Tompson nazove „Volim Srbiju“ i da sa tom firmom „Volim Srbiju“ učestvuje u prometu poljoprivrednog zemljišta. Da li to možete da sprečite ovim zakonom? Ne, nemožete.

Haradinaj, Tači i Pacoli, vaši stari i novi koalicioni partneri i u kosovskom parlamentu i u nekim drugim privrednim poslovima mogu da kupe kao fizička lica. Oni ne moraju čak da daju ni tih 50 evra, jer vi njih knjižite kao državljane Srbije. Znači, sutra može da dođe Pacoli, Haradinaj, Tači i da vam kupi PKB, da ne trepne. Isto to važi za bilo koji kvadratni metar, a kamo li hektar poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Prema tome, ovaj zakon o izmeni zakona je farsa, i to je samo još jedno dizanje pozitivne panike. Imali smo u nedelju problem sa Makedonijom, danas se spašava srpska zemlja, a do ponedeljka nadam se da nećemo imati najezdu skakavaca ili neki vulkan koji će biti sprečen aktivnostima Vlade Aleksandra Vučića.

Šta je problem srpske poljoprivrede? To je tema, ali ne za ovaj zakon. Ovaj zakon nema veze sa poljoprivredom, iako se zove poljoprivredno zemljište, to ima veze sa svojinom, ponavljam, a ne sa poljoprivredom. Problem je u nesretnim raketama za protivgradno delovanje. To smo imali godinama unazad. To je stara tema da li treba da ih ima, da li ne treba, da li to treba da finansiraju lokalne samouprave, da li treba da bude deo MUP, da li treba da bude neko posebno telo. U svakom slučaju, novac potreban za apsolutno potpunu spremnost postojećeg sistema za protivgradno delovanje na godišnjem nivou je između 6 i 8 miliona evra, zavisi da li se kupuju domaće rakete koje su malo skuplje ili neke uvozne koje su malo jeftinije. Nema veze, neka se kupuju domaće, dobro je. Neka bude 8 miliona. Šteta u Topoli i okolini u jednom danu je bila po proceni komisija koje su tamo osnovane između 30 i 50 miliona evra za jedan dan, a 7 bednih miliona je osmi deo onoga što ova država iz naših džepova baca za nešto što se zove „Er Srbija“. Prema tome, to je problem koji vi treba da rešite i neke druge probleme koji će stvoriti uslove da u Srbiji počne ozbiljna poljoprivredna proizvodnja.

Malopre pričate o proizvodnji hrane. To nije vaš resor. To nema veze sa vama, ministre. Vi ste zaduženi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Da, jeste, tako je, možete da se mrštite koliko god hoćete, a za ovo drugo je potrebno stvoriti adekvatne uslove. Da li se ti uslovi stvaraju tako što imate povlašćene firme? Da li je „Tenis“, da li su neki Arapi, da li su neki Turci, da li su neki, otkud znam, ovi Rusi, beli Rusi, crni Rusi, ne znam, ali tako se ne pravi ambijent, tako vam neće doći u državu da investira niko normalan. Ako možete da date priobalje beogradsko po leks specijalisu, ako možete da date desetine hiljada hektara dogovorom „Tenisa“ i Vučića, dogovorom nekog Arapina i Vučića, onda to nije atmosfera i ambijent u kojem možete da gradite ni primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a kamo li onaj sekundarni deo – gotov proizvod. To je jasno kao dan.

Zato prestanite da lažete narod. Ovim zakonom se ne rešava ništa. Ovim zakonom i dalje sutradan Tompson, Haradinaj, Tači, Pacoli, izaberite još 10 vama prijatnih, dragih imena vaših prijatelja, mogu da kupe zemlju u Srbiji kad god hoće. Voleo bih da mi neko kaže kako ćete to da sprečite. Ako postoji način da se ovim zakonom ili bilo kojim drugim zakonom spreči tako nešto, ja vam čestitam.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ne želim uopšte da govorim na ovakav način i ovim jezikom kakvim je malopre govoreno, i to iz jednog prostog razloga jer smatram da neko ko je bio predsednik Vlade Srbije u jednom trenutku mora da zna koje su nadležnosti kog ministra, bar to.
Ministarstvo poljoprivrede, pored toga što je zaduženo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, zaduženo je i za tržište poljoprivrednih proizvoda i zaduženo je za prehrambenu industriju. Dakle, stvaranje uslova za što veću dodatnu vrednost. Uzmite Zakon o ministarstvima. Možete vi da klimate glavom koliko god hoćete, to vam je tako.
Suština čitave priče u poljoprivredi je da je sve povezano, i poljoprivreda, i prerađivačka industrija, i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Uopšte me sada ne čudi zašto smo mi izgubili kontinuitet u prerađivačkoj industriji posle 2000. godine. Kada niste razumeli ovo, sve mi je jasno zašto nam se sve ovo desilo.
Meni je žao što niste pravnik, iskreno ne znam šta ste po zanimanju, ne želim uopšte da ulazim u to, sticajem okolnosti ja sam išao na pravni fakultet, završio ga, pa nešto znam o svojinsko-pravnim odnosima i znam šta koji zakon može da reguliše. Da, upravo ovaj Zakon o poljoprivrednom zemljištu reguliše pitanje svojine pored drugih zakona koji predstavljaju krovne zakone – Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakon o nasleđivanju, Zakon o prometu nepokretnosti.
Na ovaj način pretpostavljam da ste trebali da čujete da postoje posebni zakoni koji na određeni način regulišu specijalna pitanja, upravo je to ovde reč. I još jedna stvar, ovim zakonom se baš štiti interes srpske poljoprivrede i srpskog poljoprivrednog zemljišta.
Morate da znate da postoji još jedna stvar, čisto sad kao mala škola prava, međunarodni sporazumi moraju da se poštuju. Možete sad i vi da klimatate glavom koliko god, kao što sam i ja malo pre, apsolutno isto pravo. Ali, ima jedna druga stvar, morate da znate da postoji Zakon o ratifikaciji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju član 53. koji jasno govori u pogledu odnosa pravnih lica koja postoje. Sad vi možete da izigravate, izvrćete to na koji god hoćete način, ovu stvar koliko god da je teška i bolna, ne ulazim u to zašto je ispregovarano loše, ali mi moramo ovo da uradimo, krajnje je vreme i mi ćemo to uraditi. Vi možete da pomognete da se štite srpski interesi, a koliko vidim ne želite. Hvala vam puno.

Prvo da dam repliku Vladimiru Orliću, pa ću vama dati repliku ministru. Može tako?

Hvala gospođo predsednice.

Jeste, neobično je. Znači, gospodine ministre, razumem da ste vi zapanjeni, ali vidite sada, mislim da razumete sa čim se mi srećemo ovde na redovnoj bazi. Stalno se dešava, nije tu čovek ceo dan, ne sluša raspravu, ne zna šta smo već rekli, a da bez slušanja zna o čemu se radi previše očekujemo.

Dakle, šta smo sve razumeli da se ne razume sa druge strane. Na primer, čime se konkretno bavi ovaj zakon, na primer, razliku između fizičkih i pravnih lica, na primer razlike tek između vlasništva ili zakupa, toga smo se danas naslušali konfuzija na tu temu, na primer činjenica da kada se ratifikuje međunarodni sporazum postaje deo domaćeg prava, pa, na primer onda u našem pravnom sistemu bude negde taman ispod Ustava i onda je to obaveza. Nije samo potpuno amaterski i diletantski ignorisati međunarodnu obavezu, nego je isti takav odnos prema našim zakonima, odnosno našem pravnom sistemu, ne znam, nešto čime čovek koji je narodni poslanik stvarno da se pohvali ne može. E, sad kad to kaže lice koje samo sebe proglašava za budućeg glavnog edukatora svih opozicionih aktivista, mogu samo da kažem – mi smo mirni, pred nama su dobri dani. Mi, kao predstavnici parlamentarne većine nemamo za šta da brinemo, ako će takvi znalci da edukuju sve žive iz opozicije. Da pominje, i to sa velikom strašću i sa velikim žarom, Haradinaja i ekipu oko njega, čovek koji ih je u više navrata branio, za koje se lično zauzimao, e, da bi samo optužio svoju zemlju Srbiju, pa čak i ako to znači da je na strani tih i takvih, to nije ni za kakvo čuđenje.

Začudilo me, moram da priznam, njegovo višestruko pominjanje Tompsona. Dakle da se formira preduzeće u Srbiji po srpskim zakonima, a da iza njega stoji strani kapital, to postoji odavno. Pa, evo, Todorić je beše 2003. godine tako radio sa „Frikomom“, 2005. sa „Dijamantom“.

(Predsednik: Vreme.)

Poslednja rečenica, gospođo predsednice.

Možda nije suština u poreklu kapitala, nego u želji gospodina da mu Tompson dođe i peva na ispraćaju u vojsku.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Bio sam ubeđen i dalje sam na tom stanovištu da studenti Pravnog fakulteta, posebno ovi koji su ga završili, su ozbiljni, inteligentni ljudi i nekoliko loših primera neće promeniti taj moj stav.

Žao mi je što se neki ovde uporno, ali nažalost vrlo uspešno prave glupi, pa onda ne znaju gde su bili 2000. godine, gospodine ministre, u kojoj ste vi stranci bili, za koje ste propise tada glasali vi, direktno, indirektno, da li ste tada bili za privatizaciju, da li ste tada učestvovali preko svoje stranke u onome što se dešavalo. Ako niste, voleo bih da se malo podsetite. Možda se to ne uči na Pravnom fakultetu, ali to je jedan lep običaj mladih ljudi, posebno ako su Sremci.

Dakle, ni jedan, ni drugi, ni ministar nenadležan za ovu oblast, ni ne znam kako se zvaše, mi nisu dali odgovor kako će sprečiti svoje koalicione partnere Haradinaja, Tačija i Pacolija, a usput i onog, kako se zvaše, ustašu Tompson da kupe srpsku zemlju, to je bilo moje pitanje. Da li sam na to pitanje dobio odgovor, građani Srbije jasno vide.

Prema tome, uz to da ću da preskočim da komentarišem laž da sam bilo kad ja podržavao ili pozitivno govorio o bilo kome od navedenih, to možete da lažete svog predsednika stranke, možete da lažete nekog potpredsednika, nekog malog ili nekog malo manjeg, ali ne možete da lažete građane Srbije. O vašem patriotizmu i gde ste vi čuvali Srbiju i srpsku zemlju, tamo više nema ni Srba, ni srpske zemlje. To će se desiti i sa poljoprivrednim zemljištem u Srbiji ako vas građani Srbije ne spreče da to nastavite da radite, a prvu priliku za to imaju na beogradskim izborima.