Hvala.

Poštovani građani, ovaj zakon je, naravno, jedna šarena laža koja pokušava da prikrije suštinu problema i njim se praktično ništa ne rešava i nema nekog važnog razloga da se donosi. Glavni problem zakona jeste odredba zakona koja omogućava Vladi da 30% najbolje zemlje u svakoj opštini u Srbiji da stranim investitorima i raznim domaćim tajkunima, a u vezi sa vrhovima političkih stranaka. To je ono što se u Srbiji dešava. Kao što je nemački „Tenis“, kao što su ove navedene investicija oko „Al Ravafed“, da se praktično ništa ne dešava. LJudi koji žive u Sivcu znaju to jako dobro, kao i u Karađorđevu takođe. Znači, suština je da je politika ove Vlade da se daje državno poljoprivredno zemljište velikim stranim korporacijama i raznim investitorima koji su u nekoj vezi sa vrhovima političkih stranaka.

Tako da, možemo jednostavno i jasno da kažemo da SNS podržava, jer će glasati i izglasati ovaj zakon, podržava davanje naših oranica strancima. To je cela politika ove Vlade, pretvaranje Srbije u zemlju jeftine radne snage. Umesto da naša poljoprivredna gazdinstva rade, treba da budu nadničari kod tih stranih investitora. To je duboko pogrešno. Srbiji je potrebna poljoprivredna politika koja se bazira na zadrugama, po holandskom i danskom modelu. Zemlju treba da obrađuju, državnu zemlju, domaća poljoprivredna gazdinstva, a ni za šta od toga Vlada nema plan. Umesto da podržava poljoprivrednike, ona podržava prekupce i nakupce. Pogledajte situaciju sa malinarima, nigde nemamo uređeno tržište koje podržava naše poljoprivredne proizvođače.

Iz svih ovih razloga, „Dosta je bilo“ će glasati protiv ovog zakona. Govorićemo i o amandmanima, kako mogu da se poprave stvari. Međutim, suština ostaje ista, ključni član zakona je član koji dozvoljava Vladi da 30% najbolje zemlje u svim opštinama u Srbiji da stranim investitorima i upravo to se i dešava u Srbiji. „Dosta je bilo“ neće podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, zaista je dosta bilo slušanja raznoraznih naučno-fantastičnih komentara danas, koji nemaju nikakvu podlogu. Vezano za sve ovo, šta je najvažnije? Najvažnije je da je ova rasprava pokazala šta je čija želja i ko je koga u ovaj parlament poslao sa kojom idejom.

Siguran sam da su neke kolege uspele da nas ubede da odložimo donošenje ovog zakona, da bi već 01. septembra notari imali silna posla, kako bi neki tajkuni koji su bukvalno pljačkaškom privatizacijom pootimali najplodniju zemlju po Vojvodini to uspeli da valorizuju i da zemljište iz preduzeća prebace na strana lica i da tako jednostavno dođu do gotovine. To se neće desiti.

Dobro je što se u ovom trenutku ovim zakonom reguliše način kojim će se stvoriti prostor od deset godina, u kojem je, po meni, najvažnija stvar stvaranje fonda iz kojeg bi se realizovalo pravo preče kupovine. Zašto kažem da je to, po meni, jako važno? Zato što država ne sme ispustiti priliku da poljoprivredno zemljište po realnoj tržišnoj ceni otkupi, da ga zatim kroz odgovarajuće procedure, za koje treba pripremiti zakonsku podlogu, ukrupni, jer jedino se državno zemljište može kroz komasaciju u ovom trenutku ukrupnjavati, i time stvoriti realnu podlogu da poljoprivreda u Srbiji počne da staje na noge.

Još jedna stavka koja treba u svemu ovome da dođe na svoje mesto, jeste da upravo to zemljište koje će se na ovakav način upodobiti za efikasnu poljoprivrednu proizvodnju, pod beneficiranim uslovima, pod prihvatljivim uslovima, sa dovoljnim grejs periodom, proda, ustupi, uz kredite, mladim bračnim parovima koji žele da ostanu na selu i da tako pokažemo jednu ozbiljnost, kao što smo je pokazali i u dosadašnjem radu.

Ozbiljnost kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ova Vlada i prethodne vlade koje je nosila SNS sa svojim koalicionim partnerima samo kroz jedan tipičan i lagan primer pokazuju koliko je to bilo ozbiljnije i poštenije i sa jasno izraženom namerom u odnosu na one koji su vladali do 2012. godine.

Naime, 2015. godine privatizovano je preduzeće PIK „Bečej“, koje ima oko tri hiljade hektara zemljišta u svom vlasništvu, i prodato je za 45 miliona evra. Poređenja radi, 2005. godine „Agrounija“, koja ima sedam hiljada hektara zemljišta, prodata je za samo dva miliona evra. I jedno i drugo preduzeće, nekim sticajem okolnosti, privatizovala je i kupila MK grupa. Razlika u ceni je jasna. Hektar zemljišta privatizovan 2015. godine je koštao otprilike oko 15.000 evra, a hektar zemljišta privatizovan 2005. godine je prodat za manje od 300 evra.

Nemojte da mislite da smo mi zaboravili i da su šećerane privatizovane za budzašto, pa je šećerana u Pećincima, koja je plaćena cela dva ili tri evra, sa sobom omogućila besplatno korišćenje više od 100 hektara poljoprivrednog zemljišta takođe MK grupi. Prema tome, ovo jasno govori o tome ko kakav odnos ima prema poljoprivrednom zemljištu, prema poljoprivredi i prema poljoprivrednicima, jer razlika koja je samo u ovome izneta više nego dovoljno govori.

Ovaj zakon je zaista smislen i očigledno jedini moguć. Možda su nekakve varijante bile drugačije, mogući nekakvi drugačiji uslovi, ali se ovo nije moglo rešiti bez donošenja zakona i bez postavljanja određenih uslova. Znate šta je besmisleno? Besmisleno je kada vi objašnjavate da kao pripadnik žutog preduzeća, u vreme kada imate platu od 800 evra, možete da kupite stan u Beču od 800.000 evra. To je besmisleno. Besmisleno je, pa čak je i protivzakonito i krivično delo i šta sve ne, kada iz svojih divljih prerađivačkih kapaciteta prodajete prerađevine ili meso Kliničkom centru Vojvodine.

(Aleksandar Martinović: Au, ko je to radio?)

Pa, žuto preduzeće, ko bi drugi radio u ovoj državi. Ko se diči zlatnim perom i kaže da mu je toliko drago što je potpisao sporazum da kako, čini mi se, reče kolega Orlić je izjavio da taj dotični derikoža Boža ni ruku neće oprati. Pa, ne da neće oprati, on ne može da opere ni ruku, njega ne mogu da operu ni Sava ni Dunav, ni sva voda koja je protekla za ova vremena, jer onaj ko je došao da spava kod tetke na kauču, a sa zlatnim perom potpisao sebi više od 20 miliona evra akcija u jednoj banci, zaista je jako dobro znao šta radi, kako pregovara i zašto je ovako sporazum ispregovaran.

Slažem se sa mojim kolegama, neće se moje kolege možda iz SNS složiti sa ovim, slušajući sve ovo danas, da je otprilike poljoprivredno zemljište najbolje bilo zaštićeno u vreme do 1990. godine, kada je postojala društvena svojina, kada su samo poljoprivredni kombinati mogli da imaju ili zemljoradničke zadruge u vlasništvu poljoprivredno zemljište, a fizička lica ograničena agrarnim maksimumom. Ja se sa setom sećam toga, a možda i priželjkujem, ali realnost je nešto drugo u ovom trenutku gde mi živimo i prema tome se moramo i ophoditi na odgovarajući način.

Poljoprivredno zemljište nažalost nije, kako to neki pogrešno tumače, definisano u sadašnjem Ustavu Srbije, a kada vidite kakav je sporazum, možda ni to nije slučajnost, nije definisan kao dobro od opšteg interesa, ono je ipak ostalo samo kao nepokretnost. Tako da, drage moje uvažene kolege, obzirom da mnogi pričaju o mogućim promenama Ustava, pa se i zalažu, možda treba i kroz promene Ustava razmišljati na koji način definisati status poljoprivrednog zemljišta da bi ono bilo zaštićenije nego što je u ovom trenutku.

Zahvaljujem i ponavljam da ćemo glasati za ovo, jer jednostavno ovo u ovom trenutku sprečava da poljoprivredno zemljište pređe u privatnu svojinu fizičkih lica državljana EU. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Dame i gospodo, kao što i obično radimo, želeo bih na samom kraju najpre da se zahvalim kolegama iz poslaničke grupe SNS i kolegama iz parlamentarne većine koji su izrazili podršku Predlogu zakona.

Kao što smo i najavili početkom ove rasprave juče, i dalje to važi, potpuno je jasno kao i onda, ovo je izuzetno dobar Predlog zakona, predlog koji omogućava da mi dobre stvari postignemo istovremeno na dva mesta i kada je reč o zaštiti interesa naših građana poljoprivrednih proizvođača i kada je reč o strateškom kretanju Republike Srbije u pravcu članstva u EU. To je nesporno, da tu nikakvih kontra argumenata, ili kako god to želite da nazovete, nema. S druge strane više nego jasno, evo, pokazalo se to i u ovim završnim rečima koje smo podelili maločas.

U vezi sa tim, kao što to i inače radimo i par komentara s naše strane. To da neko ko je do te mere dozvolio sebi da deluje karikaturalno da započne svoje visoko cenjeno izlaganje rečima – evo, šta radi zli režim, sada je dozvolio još gorim strancima da nam kupuju zemlju, a to do danas nije bilo moguće. Pa, onda tri minuta priča o koje čemu drugom, potpuno zaboravi šta je prvo rekao i onda završi. Inače, zli stranci kupuju već godinama i to ste im vi omogućili.

Dakle, to je dovoljan pokazatelj koliko taj neko nema ništa da kaže, odnosno kolik zna šta priča, ili ti ne zna. Tako da to da komentarišem previše neću, ni to da ne zna ko je sve iz bivšeg režima osuđen prvostepeno, ko pravosnažno, ko se trenutno nalazi na robiji zbog svojih nedela. Pričamo mu stalno, nije sporno, ponovićemo još koji put i imena tih predsednika opština i najvećih tajkuna i bivših ministara. Ništa nek se ne brine oko toga.

To kakva je razlika između nas i bivšeg režima može nekog da pita slobodno ako mu nije jasno. Ali, da se razumemo, ne može onaj ko se javno pohvali pre neki dan u propagandnom programu jednog čuvenog tabloida, prvaka žute štampe u Srbiji, da između njega i Tadićevog Jeremića, nema citiram – nikakve razlike u nacionalnom i patriotskom smislu. Taj koji tako nešto kaže za sebe nas da pita za bilo kakvu razliku, nemojte da ste smešni. I, kada priča o procentima dežurni lakej DOS-a, znate već ko je, i kada priča o procentima u bilo kom smislu, to da nema pojma šta priča, ne moram da mu kažem ja, reklo mu je 98% građana koji su izašli na izbore.

Što se tiče onoga koji je očigledno promašio sednicu pa ne zna da danas uopšte ne pričamo o zakupu, već o SSP-u i drugim temama, to je njegova stvar. Ali, kada priča da ne postoji tržište za naše maline, kada bude rešio da li jeste konačno ili nije konačno za Evropu, možda budemo i razmenili koju reč na temu da se, pa baš te maline, recimo 30-ak posto iz Srbije proda u Nemačkoj, 30-ak se proda u Francuskoj, pa idu zemlje Beneluksa, da je zaštita dobrih interesa naših proizvođača upravo evropski put. On to ne zna i ne razume.

Na samom kraju, oni koji su rekli maločas da su na SSP i kako su ga ispregovarali, alal vera, koliko juče pred direktnim pitanjem novinara taj isti se snebivao i govorio kakav SSP nemam ja ništa sa tim.

Dijalog, naravno, može, ali da se počne od sebe. Kada se pozove na dijalog o novoj Vladi da se odazove, kada se pozove na dijalog o KiM, da se odazove, a ne da se izmišljaju besmislene isprike i da se na naš poziv da se vodi dijalog odgovara rečima – zli režim. Zamislite tu monstruoznu rečenicu, ubija našu decu. To se tako ne radi i tako se ne ponaša ako govorimo ozbiljno.

Na ono teatralno pokazivanje saziva za ovu sednicu i predloga zakona, i to je izgleda bio najdrastičniji primer nečega spornog u ovom predlogu, gospodine ministre, sećate se, to je koleginica uradila juče kaže – niste ovde naveli član 85. Ustava kao obrazloženje, i to tako ne sme da piše.

Ono što piše potpuno je tačno i da je utemeljeno na Ustavu i to je potpuno tačno. Ali, SSP kakav je ispregovaran u ime Srbije neodgovorno i neozbiljno, a pokazivali smo ga i čitali i što je njihov fenomenalni rezultata, e, to tako ne sme da piše ako će neko da se stara o Srbiji na valjan i ispravan način. Starale su se tada štetočine, ali na dobru sreću Srbije, to je poslednja rečenica gospodine predsedavajući, njihovo je prošlo. Danas se o ovoj zemlji brine neko ko tu iskreno voli i ko ume za nju da napravi rezultat. Hvala lepo.

Hvala kolega Orliću.
Kolega Boško Obradović, nemate pravo na repliku.
(Boško Obradović: Prepoznao sam se, da mi omogućite repliku.)
Ako želite, pročitaću vam član 104. Niti je pomenuo vaše ime, niti poslaničku grupu, niti se uvredljivo izrazio.
(Boško Obradović: Da li je i vama smešno?)
Ne znam, ceo dan vam nešto nije jasno, pa sad na kraju dana.
(Saša Radulović: Replika.)
Gospodine Raduloviću, nemate pravo na repliku, nije vas ni pomenuo. Hvala.
(Saša Radulović: Pročitajte član 104. Poslovnika. Pročitajte Poslovnik. Nema hvala. Treba da vas je sramota šta radite. Jedini predsedavajući koji ne da replike.)
Treba da pročitate, da nemate pravo da dobacujete. Molim vas, da to ne radite, budite pristojni. Budite pristojni sada na kraju dana i kada završavamo sednicu.
Marija Janjušević, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega pozivam se na član 27. Ono što smo se juče vi i ja sporili, a što čini mi se niste naučili za sve ove godine. Dakle, vi se starate o redu na ovoj sednici. Dozvolite da vas citiram. Rekli ste….

Red na sednici je 108. Pogledajte Poslovnik. Pogledajte dobro Poslovnik, molim vas.

Dobro. I, od nas iz opozicije može se nešto naučiti pošto se juče nismo…

Naučite članove Poslovnika, molim vas pogledajte još jednom. Hvala.