Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić.

Razumem da nekome baš teško pada što, recimo, Aleksandra Vučića vole u svakom gradu u Srbiji. Razumem da ne može da živi sa tim, da mu apsolutno nije jasno upravo iz razloga što je tu gde jeste. To je dokaz da mu one stvari koje su građanima Srbije potpuno jasne, njemu nisu.

Da ga boli, to je uredu, ali da se brani tako nespretno, pa da kaže kao neki kontra argument, šta li već, imamo mi odličnog predstavnika u jednoj lokalnoj samoupravi? Gde ubode baš onu u kojoj se, par ekselans, prikazuje kako se neko neodgovorno ponaša upravo prema investitorima, koje na sva usta pokušavaju da oteraju, nagrde, nacrne?

Znači, pričalo se danas da li je neko lud da u nešto veruje. Šta je luckastije, da se tako izrazim, da li verovati da takvu kampanju protiv investitora vode zato što smatraju da će time smanjiti dobar rezultat koji se postiže danas upravo u broju otvorenih radnik mesta ili se nadaju da će tako smanjiti onu bruku i sramotu, onu bedu koju su ostavili iza sebe, pustoš pravu sa stotinama hiljada izgubljenih radnik mesta? Da li misle da će takvim neodgovornim ponašanjem prema investitorima, prema kompanijama koje dolaze ovde i koje znače našim građanima postići bilo šta pozitivno za sebe same? Potpuno pogrešno, potpuno promašeno, tragično i sebično, dame i gospodo, i onda baš lociraju sopstvenog predstavnika u lokalnoj samoupravi koji se trudi kako zna i ume da sabotira dolazak stranog investitora, toliko sebično da i ne razmišlja koliko bi to značilo građanima onog mesta o kom se on stara, toliko sebično jer se nada da će ih tako i dalje držati u šaci, ucenjivati za sitan novac, nekoga za dnevnicu, za hiljadu, nekoga za dve hiljade dinara i na taj način čuvati sebi vlast. Taj sebičluk, taj javašluk i ta neodgovornost slika su i prilika onoga kako su nekada, nažalost, vodili celu Srbiju. Nekada, nažalost, ali od danas pa nadalje nikada više, budite uvereni. Hvala lepo.

Hvala, vreme.
Reč ima Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre, poštovane kolege, ja sam znao da se pojedinci u ovoj sali dobro razumeju kako Smederevsku Palanku zadužiti za tri budžeta, kako od fudbalskog kluba napraviti javno preduzeće, kako svoje građane ostaviti bez zdrave pijaće vode, bez javne rasvete, a kako se razumeju u to kako se štite interesi Srbije najbolje govori činjenica da mi danas usvajamo izmene zakona koje treba da spreče deo negativnih efekata koje imamo zahvaljujući lošem pregovaranju prilikom potpisivanja SSP, a kako je to pregovaranje bilo, najbolje govori činjenica da je Srbija jedina zemlja koja nije imala prelazne periode i koja se mnogo pre ulaska u EU odlučila da omogući nekontrolisanu prodaju zemlje strancima.

Postavlja se pitanje da li je tu uopšte bilo pregovora ili su sa jedne strane ispostavljeni uslovi, a sa druge strane infantilna, nemarna Vlada sa još gorim, tadašnjim predsednikom prihvatila apsolutno sve, jer kada nemate realne rezultate sa kojima bi napredovali u evropskim integracijama onda morate da donesete neke političke odluke, da se dodvoravate kako bi stvorili utisak da zemlja napreduje, a da u stvari nema realnih rezultata i to je najbolji pokazatelj, a mi tada nismo imali državu, a možda se i radilo o tome da su pojedinci na volšeban način došli do velikih površina plodnog zemljišta, pa su hteli na brzinu, za velike novce to zemljište da prodaju.

Mislim da ovaj zakon na jedan kvalitetan način štiti interese Srbije, sprečava nekontrolisanu prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, a opet na fer način onim strancima koji odluče da žive u našoj zemlji duže od deset godina da se bave poljoprivredom, da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, da imaju mehanizaciju, da ti ljudi mogu da kupe do dva hektara zemlje i mislim da je to sasvim fer prema tim ljudima koji su odlučili da žive u ovoj zemlji.

Bilo je dosta negativne kampanje prema stranim investitorima, iako ti ljudi koji su o tome govorili odlično znaju da domaći privrednici, domaći preduzetnici sami ne mogu da zaposle sve ljude u ovoj zemlji, da strani investitori iz EU zapošljavaju preko 300.000 naših građana. Znači, na direktan način omogućavaju plate za 300.000 ljudi, a na indirektan način za mnogo više i možda te plate nisu mnogo velike, ali su svakako veće nego 2012. godine i to se najbolje videlo u prve dve godine fiskalne konsolidacije, kada uprkos teškim merama nismo imali smanjenu javnu potrošnju, da smo imali rast BDP iznad onoga što je bilo prognozirano i od strane fiskalnog saveta i od strane Svetske banke. Dakle, 2015. godine od -0,5% imali smo 0.5%, od predviđenih 1.5% u 2016. godini do 2,7% na kraju godine. Ove prognozirano je da ćemo biti blizu 3% i, ono što je neverovatno, u prethodnih nekoliko dana smo mogli videti kada se pojavila vest o usporenom rastu BDP usled suše, da su se pojavili pojedinci, pojedini mediji koji su prosto slavili takve vesti. Imali smo bombastične, euforične naslove u „Kuriru“, na N1, u „Danasu“, među mnogim opozicionim strankama koji su jedva dočekali tu vest, jer eto možda neće biti 3%, možda bude malo manje, ali svakako neće biti -3, kao kada su oni vladali.

Moj kolega iz Čačka se juče, inače poznatiji kao Boško Pernar, nekoliko puta hvalio, odnosno pozivao na Viktora Orbana. Ja mislim da je to sasvim u redu, ali Viktora Orbana treba hvaliti i kada govori o Srbiji, kada kaže da do pre par godina niko Srbiji paru ne bi dao, da se Srbija danas izdigla zahvaljujući hrabrom rukovodstvu.

Takođe je posebno licemerno kada moj čačanski kolega napada SNS za SSP, za EU, za svašta nešto, a gotovo da ne postoji lider DOS-a sa kojim se nije grlio, sa kojim se nije ljubio i svašta nešto radio, ulazio u koalicije, sa jednom u koju je ušao u parlament, a pre nekoliko dana i sa drugom gde je napravio pakt sa Milanom Stamatovićem, koji je bio deo vlasti koja je pregovorala o SSP, jer nije bitno samo ko je potpisao. Tri Vlade od 2004. do 2008. godine su učestvovale u pregovaranju. Ja mislim da niko u Srbiji danas ne zna da navede jednu izjavu iz 2005, 2006, 2007. ili 2008. godine u kojoj Milan Stamatović vodi računa o interesima Srbije, o interesima seljaka, o srpskoj zemlji, o prodaji srpske zemlje strancima, a u nekoliko prethodnih meseci samo je o tome govorio. Stekao sam utisak da ga grize savest, da ga proganja što je bio deo te vlasti, ali nema potrebe za tim. Može Milan Stamatović mirno da spava, jer izmenama ovog zakona mi ćemo sprečiti nekontrolisanu prodaju naše zemlje strancima i na jedan fer način omogućiti onima koji žele u ovoj zemlji da žive da mogu da rade.

Na kraju, sa ovim zakonskim rešenjem voditi računa, da motivišemo i strane i domaće investitore da investiraju u Srbiju, jer Srbija ne želi da bude geto, izolovana i posvađana sa celim svetom, već prema tom svetu otvorena i mislim da su to razlozi zbog kojih ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Zeljug. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji mi, poslanici SNS, ćemo nedvosmisleno podržati u danu za glasanje.

Ovaj zakon je neophodno doneti iz više razloga. Prvi razlog je potreba usklađivanja domaćeg, to jest srpskog zakonodavstva sa SSP, a u delu koji se odnosi na sticanje prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem koji se odnosi na strane državljane u Srbiji za strane državljane trenutno kada govorimo o privatnim licima nije moguće pribavljati u svojinu poljoprivredno zemljište, ali ovim zakonom se to omogućava uz određena ograničenja i upravo smisao ovog zakona jeste da obezbedi zemljišni resurs kao najvažniji resurs za proizvodnju hrane za jednu državu.

Drugi razlog koji je jako bitan za građane Srbije jeste zaštita prava poljoprivrednika i osiguranje srpskog poljoprivrednika iz razloga trenutne nekonkurentnosti srpske poljoprivredne proizvodnje sa onim poljoprivrednicima koji dolaze sa teritorije EU.

Period kojim ovim zakonom ograničavamo kupovinu i sticanje prava svojine nad zemljištem u vlasništvu stranaca daće dovoljno vremena da srpski poljoprivredni proizvođač postigne i proizvodni nivo koji može da konkuriše proizvođačima iz EU, a koji se bave poljoprivredom.

Razlog iz kog je doneta odredba ovog zakona kojim se limitira i ograničava vremenski period u kom poljoprivrednici sa teritorije EU neće moći da pribavljaju svojinu poljoprivredno zemljište, ima za cilj da omogući veću konkurentnost proizvođača iz Srbije. Razlog vidimo u tome što u ovom periodu očekujemo povećanje, kao što je i u ovom prethodnom periodu, bruto nacionalnog dohotka i očekujemo porast industrijske proizvodnje iz koje će moći da se poveća nivo subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji i omogući veću konkurentnost srpskim proizvođačima.

Treći razlog je usvajanje ovog Zakona iz razloga uvođenja instituta prava preče kupovine. Ovom odlukom Republika Srbija stiče preče pravo u razmeni poljoprivrednog zemljišta kada imamo slučaj da poljoprivredni proizvođač koji je pravno lice želi da proda zemljište strancu. Republika Srbija ovom odlukom Zakona ne samo da omogućava zaštitu poljoprivrednog zemljišta i fonda poljoprivrednog zemljišta, nego i njeno proširenje i njen razvoj.

Fond državnog zemljišta se po programu koji donosi jedinica lokalne samouprave, a na koji daje saglasnost resorno ministarstvo, tj. Ministarstvo poljoprivrede, a na program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta svake godine se zemljište nudi u zakon na period od jedne do tri godine.

Ovim programom se omogućava da svi registrovani poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da konkurišu, tj. apliciraju za državno zemljište i da ga uzmu u zakup na određeni broj godina. Prema važećoj odredbi zakona, prednost nad licitiranjem poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini imaju poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom i svi poljoprivredni proizvođači koji imaju zasnovanu stočarsku proizvodnju. NJima je omogućeno da dobiju jedan hektar po osnovnoj ceni, znači, bez licitacije na korišćenje.

Pravo preče kupovine je takođe institut koji se ovde uvodi. Svo zemljište koje preostane, koje ne bude podeljeno zatim se daje na licitaciju svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i jedinice lokalne samouprave, zajedno sa Ministarstvom od tog fonda zemljišta kojim država trenutno raspolaže ostvaruju određeni prihod.

Prihod se deli u odnosu Ministarstva i jedinica lokalne samouprave u odnosu 60% na prema 40% i prema trenutno važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ta sredstva moraju da budu uložena u program uređenja, unapređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na jedinici lokalne samouprave.

U slučaju Grada Beograda, navešću vam primer za program 2016. godine koji je realizovan, ne govorim vam o programu za 2017. godinu, iz razloga jer nije trenutno završen. Program 2016. godine dao je mogućnost da se poljoprivrednima sa teritorije Beograda izađe u susret i da im se da u zakup nekih 2000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Grad Beograd je ostvario prihod od 20 miliona dinara ostvarivanjem i realizacijom ovog programa i ta sredstva moraju prema važećoj zakonskoj odluci da budu uložena u uređenje i unapređenje korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji te jedinice lokalne samouprave sa koje teritorije je ostvaren i taj prihod.

Od tih sredstava u toku protekle godine na teritoriji rubnih gradskih opština, govorim o Lazarevcu, Mladenovcu, Sopotu, Surčinu, izvršena je realizacija uređenja nekih 45, 46 kilometara orijentaciono nekategorisanih atarskih puteva za koja su ova sredstva i namenjena.

Ovaj zakon ne samo da definiše vremenski period u kom stranci, tj. strani državljani nisu u mogućnosti da pribavljaju zemljište u svojinu, nego definiše i količinu zemljišta koje mogu da poseduju posle ostvarenja zakonskih odredaba koje ovaj predlog zakona predviđa.

U toku rasprave o predlogu ovog zakona imali smo priliku da od drugih političkih aktera sa suprotne strane čujemo razne optužbe da SNS želi da uništi stub srpske poljoprivrede. Te optužbe dolaze upravo od onih koji su u periodu od 2000. do 2012. godine izvršili privatizaciju skoro svih poljoprivrednih kombinata i poljoprivrednih zadruga na teritoriji Republike Srbije i ustupili domaćim i stranim vlasnicima.

Kao primer jedne loše privatizacije, želeo bih da navedem privatizaciju Poljoprivrednog kombinata „Budućnost Dobanovci“ i da vam ukažem na nezakonsko delovanje tadašnjeg ministarstva i vlasnika koji je otkupio poljoprivredni kombinat i ovom privatizacijom budžeta Republike Srbije naneta je šteta od gotovo milijardu dinara. izvesni Đuro Obradović, koji se nije bavio delatnošću poljoprivrede pre nego što je ušao u vlasništvo nad kombinatom, ušao u vlasništvo privatizacijom poljoprivrednog kombinata, otkupio je Poljoprivredni kombinat „Budućnost Dobanovci“, koji se danas zove „BD Agro“ za nekih 5,5 miliona evra. Zemljište koje je pridobio kupovinom kombinata je površine od 1800 hektara u vlasništvu kombinata i još 4000 hektara koje je u vlasništvu ministarstva u korisništvu kombinata. Zajedno sa kombinatom kupljena je i farma od 2000 grla krava sa svom pratećom mehanizacijom.

Paradoksalna situacija je da je vlasnik koji je otkupio poljoprivredni kombinat posle ulaska u posed za direktora postavio pomoćnika ministra, tadašnji ministra za privatizaciju gospodina Bubala, tj. njegovog pomoćnika. Posle izvesnog vremena, a u periodu od 14. aprila 2008. godine do 26. marta 2010. godine vršena je razmena poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu poljoprivrednog kombinata sa ministarstvom tj. Upravom za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. Sve to ne bi bilo sporno da je predmet razmene poljoprivrednog zemljišta bila svojina koja je pripadala poljoprivrednom kombinatu, nego je kombinat dao u razmenu ministarstvu zemljište koje je prethodnom odlukom komisije gradske opštine Zemun bilo dodeljeno u povraćaju nekim drugim licima.

Komisija koja je učestvovala u donošenju odluke same Uprave za poljoprivredu Ministarstva poljoprivrede nije izvršila proveru u RGZ i uverila se u tačnost podataka, nego je dodelila zemljište „BD Agru“, i ukupna šteta koja je naneta budžetu ovom razmenom jeste, kao što sam rekao, oko milijardu dinara.

Akteri ove razmene između ministarstva i vlasnika iz „BD Agra“ su privedeni krajem 2015. godine u već dobro poznatoj akciji MUP akciji „Rezač“ i danas se pred organima sprovodi istražni postupak za ovakve malverzacije. To je samo jedna u nizu od privatizacija koje su izvršene i koje su nanele štetu budžetu Republike Srbije.

Moram da kažem da je u periodu kada su ove privatizacije kombinata rađene, u Srbiji je bez posla ostalo 60.000 ljudi koji su bili direktno vezani za rad ovih poljoprivrednih kombinata.

U cilju donošenja ovog zakona u svrhu zaštite zemljišnog fonda poljoprivrednih proizvođača i interesa Republike Srbije, želeo bih da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj Predlog zakona o poljoprivredi i uređenju zemljišta. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu direktno se uređuje planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Državljanin članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini na teritoriji Republike Srbije može steći u pravnom poslu uz naknadu ili bez naknade pod uslovom da je najmanje 10 godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta i da predmetno zemljište obrađuje najmanje tri godine uz naknadu ili bez naknade.

Takođe, određeno je da nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu bez prekida najmanje 10 godina u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda u ruralni razvoj, kao i da u vlasništvu ima mehanizaciju i opremu za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Predmet pravnog posla može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, ako nije u skladu sa poslednjim zakonom određeno, kao građevinsko zemljište, ako ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa strateškim vojnim kompleksima i zaštitnim zonama.

Državljanin članica EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini na teritoriji Republike Srbije može steći najviše do dva hektara, ako su ispunjeni svi uslovi propisani predmetnim zakonom. Odredbe se ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, jer se vrši u skladu sa zakonima koji se uređuju vraćanjem i oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog komisije. Komisiju obrazuje zajednički ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija. Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno primenjuje uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.

Usvajanjem zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu utvrdiće se posebni uslovi kada je reč o prodaji zemlje i štitiće se interesi Republike Srbije.

Poštovani ministre Nedimoviću, grad Leskovac na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem vodi veoma aktivnu i odgovornu poljoprivrednu politiku. U skladu sa pozitivnim propisima, pre svega sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, grad Leskovac je među prvima počeo sa redovnom izradom godišnjih programa u državnoj svojini. Na osnovu izgrađenih programa uspešno i uredno sprovodi postupak izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini putem javnog nadmetanja.

Na teritoriji grada Leskovca, koje je jedna od najrazuđenijih u Srbiji, ima 144 katastarskih opština sa oko 13.000 poljoprivrednih katastarskih parcela u državnoj svojini zbog čega je izrada i sprovođenje programa veoma obilan posao. Do sada je izdato površine od 899 hektara, sklopljeno 98 ugovora i ukupan iznos godišnje zakupnine iznosi oko 89.000 evra.

Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini u svojinskom učešću, u zavisnosti od projekta ili vrste podsticaja, i do 70% od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede realizovao sledeće projekte: sanaciju i uređenje atarskih puteva, komasacija zemljišta, krčenje starih zasada. Po konkursu za odobravanje i korišćenje podsticajnih sredstava u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini na teritoriji Republike Srbije grad Leskovac je konkurisao kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa pet projekata. Četiri projekta je odlukama odobreno od strane resornog ministarstva i potpisani su ugovori o dodeli novčanih sredstava.

Potpisani su ugovori o korišćenju sredstava za uređenje poljoprivrednog zemljišta komasacijom četiri projekta, izgradnja i sanacija poljskih puteva na komasacionom području, investicioni radovi na komasaciji, izgradnja kanalske mreže za odvodnjavanje, investicioni radovi u komasaciji, krčenje starih zasada na komasacionom području i geodetsko-tehnički radovi u komasaciji na komasacionom području u dve katastarske opštine.

Takođe, grad Leskovac je ove godine konkurisao prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i projektom uređenja, revitalizacije nekategorisanih poljskih puteva na području grada Leskovca odobrena su sredstva za finansiranje ovog projekta i potpisivanje ugovora se očekuje.

Svake godine, na kraju, a uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog ministarstva, grad Leskovac izrađuje program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Na osnovu programa budžetski Fond za razvoj poljoprivrede na teritoriji grada Leskovca raspisuje konkurs za dodelu podsticajnih sredstava poljoprivrednim proizvođačima koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i obavljaju poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji grada Leskovca.

Na kraju, za period od 2013. do 2017. godine, nema podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji. Iz gradske kase grada Leskovca izdvojeno je 125 miliona dinara.

Poštovani ministre Nedimoviću, sve ovo što sam naveo u diskusiji jasno ukazuje na jednu dobru i kvalitetnu saradnju grada Leskovca, lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kada lokalna samouprava ima energiju, znanje i kapacitete, kao što ima grad Leskovac, naravno da vaše ministarstvo to prepoznaje i ostvaruje se dobra poljoprivredna praksa, a sve u cilju proizvodnje zdrave i kvalitetne hrane i, naravno, poboljšanja boljeg i kvalitetnijeg života poljoprivrednih proizvođača.

Kao diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu, podržavam vaš rad, gospodine ministre, i rad vašeg ministarstva. U danu za glasanje ću podržati izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, pre svega, želim da istaknem da snažno podržavam izmene ovog zakona, kao i napore koje je Ministarstvo poljoprivrede uložilo da u okvirima mogućnosti zaštiti srpsku zemlju.

Istakla bih, iako je već rečeno da se ovde radi o privatnom zemljištu koje bi neki srpski domaćin eventualno prodao državljaninu od zemalja EU. Uvođenjem uslova pod kojima strani državljani mogu kupiti srpsku zemlju štite se nacionalni interesi i obezbeđuje se da se kupci nastane u Srbiji. Dakle, još jednom naglašavam da zemljište u državnoj svojini nije predmet ove rasprave.

Uslovi za kupovinu privatnog zemljišta u Srbiji su da kupac obrađuje zemlju najmanje tri godine, da ima aktivno registrovano poljoprivredno gazdinstvo u trajanju od 10 godina. Takođe, mora posedovati odgovarajuće mašine i opremu, a maksimalno može da kupi dva hektara. Svakako je ovo još jedan važan korak u razvoju naše poljoprivrede.

Još u doba stare Jugoslavije su svi prihodi iz poljoprivrede bili ulagani u razvoj industrije. Plan je bio da se kasnije, kada se industrija potpuno razvije taj novac vrati poljoprivrednoj grani. Međutim, do toga nikada nije došlo. Danas mi govorimo o sistemu za navodnjavanje čija je izgradnja počela pre 10-ak dana i govorimo o privlačenju ljudi sa kapitalom iz zemalja EU, a sve to na način koji štiti domaće interese.

Ovaj zakon će sprečiti potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednim zemljištem, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. Zahvaljujem.