Peto vanredno zasedanje , 20.09.2017.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/177-17

1. dan rada

20.09.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodna poslanika, te da imamo uslove za potreban rad.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u Poslovniku, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu određen je sledeći
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
Predlog zakona o visokom obrazovanju.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iPredlogu zakona o visokom obrazovanju.
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – 14, uzdržan – jedan, nije glasalo 25 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja; Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Vesna Nedeljković, dr Aleksandar Pajić i prof. dr Vesna Mandić, vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Biljana Lajović, savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Aleksandar Marković, šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Nataša Mujagić i LJiljana Todorović, viši savetnici u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Vladimir Bojković, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iPredlogu zakona o visokom obrazovanju.
Pre nego što dam reč ministru, želim da vas obavestim da ste primili ostavke narodnih poslanika prof. dr Milovana Bojića i Aleksandre Đurović na funkciju narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima prof. dr Milovanu Bojiću i Aleksandri Đurović, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Izvolite.
Dajem reč ministru Mladenu Šarčeviću.

Mladen Šarčević

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospodo poslanici, u kratkom obraćanju daću samo glavne crte ovih novih zakona koji obuhvataju sistemske promene u prosveti i visokom obrazovanju.
Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je nešto što se nastavlja na važeći zakon, koji je donet 2009. godine, a koji pak ima korene iz 2003. godine. Iznad ovog predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja prilagodi uslovima koji se odvijaju u procesu u Republici Srbiji.
Naime, zadržane su tendencije koje su iskazane u važećem zakonu, a koje su usmerene ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja i vaspitanja u skladu sa potrebama društva, ostvarivanju uslova za realizaciju punih kapaciteta i potencijala svakog pojedinca, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovanja i vaspitnog sistema, istovremeno uvažavajući potrebu za inovacijama, usaglašavanjem, prihvatanjem tendencija razvoja i evropskog i drugih razvijenih sistema školstva.
Predlog zakona omogućuje da se sistematični i racionalni pristup promena obrazovno-vaspitnog sistema sagleda sveobuhvatan proces, od početka do kraja preduniverzitetskog obrazovanja, postizanje optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja i vaspitanja, bilo da je u pitanju obrazovanje i vaspitanje za nastavak školovanja ili za stupanje u proces rada.
Osnovni razlozi za donošenje ovakvog zakona su usklađivanje sa novim propisima radi nesmetanog funkcionisanja sistema obrazovanja i vaspitanja s obzirom da je u međuvremenu nastupilo dosta izmena i dopuna Zakona o visokom, Zakona o prekršajnom, Zakona o radu, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o inspekcijskom nadzoru kao i da je 2015. godine zaključen poseban kolektivni ugovor za zaposlenim i srednjim školama i domovima učenika, te da je doneta Strategija obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.
Iskustva zaposlenih i učeni problemi u praksi te je procena zaposlenih o potrebi donošenja novog zakona i važnim segmentima gde je potrebno da se urede na drugačiji način od postojećeg zakona sveobuhvatno ankete su za to poslužile u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Republici Srbiji.
Korišćenja primera dobre prakse, iskustva utvrđena na osnovu komparativne analize obrazovno-vaspitnih sistema u državama u okruženju, kao i u drugim državama koje pokazuju dobre rezultate na relativno jakim svetskim proverama i analizama. Novim zakonom se nude nova rešenja koja trebaju da doprinesu povećanju odgovornosti svih ključnih faktora, učesnika u obrazovno-vaspitnom sistemu na unapređivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, na povećavanju efikasnosti svih nivoa sistema i ostvarivanju veće ekonomičnosti.
Neka od najvažnijih rešenja sistemskog zakona o vaspitanju su nedefinisanje opštih principa, ciljeva, ishoda i kompentencija, odnosno definisanje ključnih kompentencija za celo životno učenje i opštih međupredmetnih kompentencija radi usklađivanja postavljenih principa, ciljeva, kompentencija, ishodima evropskih zemalja koje imaju visoka postignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja, ali i sa Strategijom razvoja do 2020. godine, kao i uspostavljanje novih i izmenjenih mehanizama radi njihovog osiguravanja kroz kvalitet obrazovno-vaspitnih programa, uređenje nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja koji je osnov i daje samo smernice za dalju izradu planova i programa nastave i učenja, samovrednovanje, praćenje, nezavisno vrednovanje rada nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora i sekretara, kao i rada celokupne ustanove na osnovu definisanih standarda kvaliteta i kvaliteta obrazovno-vaspitnih procesa.
Uređivanjem upisne politike u skladu sa najboljim interesima ostvarenja prava deteta je učenik, a upis deteta u predškolsku ustanovu prema mestu prebivališta, upis preraslog deteta u razred koji odgovara njegovom obrazovnom, a ne uzrasnom nivou, definisanje jasne razlike između obaveznih, izbornih, fakultativnih aktivnosti, a u skladu sa tim je uveden i novi pojam „vreme koje dete provodi u školi“, umesto opterećenje učenika.
Preciznije i jasnije stručno profilisanje poslova Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je u cilju poboljšanja celokupnog kvaliteta obrazovanja. Izmene odredbi koje se odnose na Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i vaspitanje odraslih tako što će ova tela se urediti na efikasniji način, kako u pogledu nadležnosti i vrste poslova, rokova za postupanje, tako i u pogledu sastava, broja članova i organa koja ih imenuju. Izbor članova imenuje Vlada u dužini mandata od četiri godine, smanjen je broj članova. Nadležnost postaje savetodavna i definisane su obaveznosti saradnje i pripreme zajedničkog objedinjenog mišljenja prilikom razmatranja pitanja koja su u nadležnosti oba saveta, čime se povećava njihova efikasnost, proširuje se autonomija svake ustanove u skladu sa Strategijom razvoja i obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. To su tzv. pedagoške autonomije, autonomije nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, uz istovremeno definisanje odgovarajuće odgovornosti svih aktera koji učestvuju u ustanovi, u radu i koji kvalitetno rade da bi stekli tu dodatnu autonomiju.
Uvođenjem novog modernog jedinstvenog informacionog sistema prosvete, da ne nabrajam šta će sve to doneti, mislim da je to opšte poznato, a takođe i uvođenje jedinstvenog obrazovnog broja koji će imati svaki upisani učenik još od predškolskog obrazovanja do kraja studija. Znači, informacioni sistem prosvete će biti usavršen i davaće jasne odgovore ukupnom građanstvu o kvalitetu i svim drugim vrednostima svake ustanove.
Jasno definisanje odgovornosti i nadležnosti direktora ustanove i svih zaposlenih, uređivanje sastava, nadležnosti, odgovornosti organa upravljanja ustanove, uvođenje veće odgovornosti, uključenosti roditelja i drugih zakonskih zastupnika u obrazovno-vaspitni proces, rad ustanove, ali i prava i obaveze dece i učenika. Jasno se propisuje odgovornost roditelja. Jasno se propisuje odgovornost učenika, nastavnika i drugih zaposlenih.
Zarad interesa zaštite dece gde ne postoji odgovornost roditelja predlaže se da se imenuje zastupnik učenika, odnosno najčešće školski psiholog koji će moći da pomogne u procesima donošenja kvalitetnih odluka u interesu učenika. Efikasnije osiguranje kvaliteta nastavničke profesije, a sa tim i obrazovno-vaspitnog procesa i postignuća učenika je regulisano uvođenjem ishoda obrazovanja i vaspitanja koje će pomoći nastavnicima da kvalitetnije planiraju i ostvaruju rad kada postoje jasni opisi šta se očekuje da učenik zna, razume i da je sposoban da pokaže, odnosno uradi nakon završenog odgovarajućeg nivoa obrazovanja i vaspitanja. Kao takvi predstavljaju osnov za planiranje rada, praćenje i vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.
Pojačana uloga stručnih saradnika je jako važna u svakom ustanovi, poslednjih godina se dešava upravo suprotno. Uspostavljanje vežbaonice, modela da mladi budući profesori mogu u školama da stiču praksu kako bi mogli lakše da se uključe u proces rada. Redefiniše se i preciznije organizuje tzv. individualni obrazovni plan za decu koja imaju teškoće u učenju i razvoju, jer dosadašnji modeli su ostali vrlo rigidni da svugde uđe isključivo inkluzija, a imamo i specijalne škole gde zaista ta prohodnost deci od jedne ka drugoj ustanovi je bolje rešenje nego staro rešenje, gde je samo jedan model i sadašnja rešenja inkluzija po svaku cenu. Naravno, to je sve u dogovoru sa strukom.
Sistematično definisanje i unapređivanje načina i oblika ocenjivanja i napredovanja učenika, određivanje vaspitno-disciplinskog postupka, uvođenjem društveno korisnog i humanitarnog rada kada dođe do situacije da učenik nije svoj posao odradio kako treba. Veća bezbednost i drugi razlozi po ovom pitanju su razrađeni detaljno. Uvođenje postupnosti prilikom uzimanja licence, jer je tu postojao problem da ljudi kojima se lako oduzme licenca ostaju bez posla doživotno, te smo ustanovili procese koji služe za postepeno kategorisanje, ali i sa čekanjem da sud donese konačnu odluku što do sada nije bio slučaj.
Drugačije je uređen izbor direktora ustanove. Na način kako se pojavljuje sada, Vlada odnosno ministarstvo, ne samo ministar, jer je on ovde stilska figura, odnosno odgovornost da se ne izaberu loši rukovodioci i da onda dugim procesima pokušamo to da lečimo, idemo na zahteve za visokim kompetencijama za ljude koji će rukovoditi ustanovama. Ako je procedura prošla sve istance, od samog kolektiva, konkursa, školskog odbora, lokalne samouprave, pokrajine, ne vidimo da smeta kao u mnogim evropskim zemljama, naročito u Nemačkoj da se pojavi samo izuzetno i ministar, odnosno timovi koji će to sagledati i dati tu neku sada i značajniju verifikaciju tom slučaju. Do sada je slučaj da se samo to potpiše, bez uticanja i udubljivanja u proces.
Takođe, jasno je definisano razrešenje direktora. Dosta težišta je u zakonu stavljeno na ulogu direktora, jer je to osnovna figura od koje zavisi proces kvaliteta i rada u ustanovi. Direktora smo predvideli da malim procentom obavlja poslove nastavnika, kao što i na visokom obrazovanju to rade dekani i ne želimo da se profesionalizuje taj poziv, nego da onog časa kada se vrate u nastavu mogu to da urade veoma kvalitetno. Naravno osmišljen je i nadzor nad takvim radom direktora sa posebnim timovima.
Formiranje obrazovno-vaspitnih centara je jako značajna tema jer imamo ovde već u praksi neke pojave koje želimo da legalizujemo u 12 gradova i ta mreža će se širiti, centri za stručno usavršavanje nastavnika koji mogu biti i jesu delimični centri za promociju nauke i za druge procese. Ako u visokom obrazovanju ima negde smisla produžavati radni vek zaposlenih, u prosveti to svakako i da ima smisla ne možemo zbog malog nataliteta, pada broja odeljenja nastavnika, tako da gornja granica penzionisanja je 65 godina.
Sada u sistemu imamo blizu 900 ljudi koji ne žele u penziju, a rade preko 65 godina. Jasno smo sa sindikatima dogovorili politiku preuzimanja zaposlenih i to je nešto što smo regulisali u toj radnoj grupi i podgrupi koja je već na terenu i evo drugu godinu uspešno radi. Imamo zajednički cilj da se skrivena radna mesta, znači pojave da za njih prvo apliciraju ljudi koji su ostali bez posla, kao tzv. tehnološki viškovi, jer imamo jedan veliki problem, a to je 17.000 ljudi u sistemu koji imaju status povremeno privremenih poslova zbog zabrane zapošljavanja iz zakona koji to reguliše. Tako da prosto ćemo dugo godina imati ovu kategoriju i zaista moramo legalizovati.
Mislim da ćemo kroz raspravu još govoriti o svemu i daću vam kratak osvrt na ono zašto je bitno da danas razgovaramo i o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju. Znate i sami da je poslednji taj zakon važeći donet 2005. godine i da je jako mnogo bilo izmena i dopuna. Uglavnom zbog sličnih razloga, a to je najveći razlog i najčešći je bio, znači, definisanje nivoa poena, koje učenik, odnosno student mora da ostvari da bi upisao godinu po budžetu. Konstatovana je potreba da se i određene stvari usavrše i usaglase sa zakonom i strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji visokog obrazovanja u 2011. godini, kao i drugim propisima u oblasti obrazovanja, o zaštiti podataka ličnosti i finansiranja javnog sektora, kao i da se radi rešavanja uočenih problema utvrdi nova i unapred važeća zakonska rešenja.
Osnovni ciljevi donošenja novog zakona o visokom obrazovanju su unapređivanje, kontinuirano usaglašavanje evropskim standardima u oblasti sistema kontrole i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, povećavanje relevantnosti visokog obrazovanja kako za privredu, tako i za društvo u celini, sticanje funkcionalnih znanja i kompetencija, povećanje zapošljivosti svršenih studenata u zemlji i inostranstvu.
Unapređivanje informacionog sistema u oblasti visokog obrazovanja, kao i kontinuirano praćenje performansi sistema visokog obrazovanja. Istovremeno, Predlogom zakona o visokom obrazovanju obezbeđuje se da se razvoj visokog i dalje zasniva na usklađenosti i principima koji su formirani kroz evropski prostor i visoko obrazovanje, uz poštovanje institucionalne autonomije i akademskih sloboda uz obezbeđenje punog učešća studenata, kao i nastavnog osoblja visokoškolskih ustanova, naučne, stručne javnosti i poslodavaca u kreiranju razvoja prostora visokog obrazovanja u Republici Srbiji.
Novi principi zakona na kojima će počivati visoko obrazovanje su bolja povezanost sa pred univerzitetskim obrazovanjem, unapređenje saradnje sa poslodavcima i privredom, i inovativne preduzetničke komponente koje će u visokom obrazovanju imati potpuno drugačiju dimenziju. Usklađenost prema potrebama tržišta rada, kao i zaštita intelektualne svojine u procesima transfera znanja i nove odredbe o akademskom integritetu.
Osnovni cilj je da se kroz zakon stvore mogućnosti za obrazovanje kreativnih mladih ljudi, koji će znanja sticati, usvajati tokom celog života, kao i da se omogući bolja međunarodna otvorenost sistema obrazovanja.
Članovi Nacionalnog saveta za visoke kojih sada ima 21 predlažemo na 17. To predlaže isključivo akademska zajednica preko konferencije univerziteta i konferencije akademije visokih škola, a Vlada imenuje članove na osnovu tih predloga. Do sada je Vlada predlagala i imenovala čak trećinu članova.
Osnivanje nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta o visokom obrazovanju skraćeno „NAT“ jedna je od najznačajnijih novina u predlogu novog krovnog zakona o visokom školstvu. Ovo telo formira Vlada najdalje dve godine od usvajanja ovog zakona sa svojstvom pravnog lica koje se finansira iz sopstvenih sredstava, koji ima svoje organe upravljanja, stručni organ, komisiju za akreditaciju, proveru kvaliteta. Ovo rešenje obezbeđuje viši nivo kompetentnosti akreditacionog tela, nezavisnost u radu, samoodrživost, kao i potpuno ravnopravno članstvo u međunarodnim asocijacijama kao što su EKAR i ENKA.
Nezadovoljni dosadašnjim rešenjem tela za akreditaciju, formira se tzv. žalbena komisija gde će svi koji žele da izraze neku svoju, što kaže – revolt ili žalbu, moći da ostvare. S obzirom da će „NAT“ imati svoje stručne službe, propisano je da će se zahtev za akreditaciju uzeti u razmatranje tek kada je kompletan, o čemu je visokoškolska ustanova obaveštena zaključkom koji se dostavlja rok od 30 dana da dopuni zahtev. Kada je kompletan zahtev formiran, šalje se recezentima. Rok u kojem „NAT“ mora da donese odluku akreditacije smanjen sa 12 na devet meseci.
Propisana je mogućnost da se visokoškolskoj ustanovi može izmeniti ili oduzeti dozvola za rad kada se u postupku spoljašnje kontrole i kvaliteta, odnosno inspekcijskog nadzora utvrdi da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti predviđene zakonom. Uvode se kratki programi studija, jer nam je privreda dala jasan signal da je jako potrebno, onih nekada, tzv. pogonskih inžinjera, kako industriji, poljoprivredi, drugim procesima. Studije uz rad je opet nešto što smo nekad u staroj tradiciji imali, a što mnogim ljudima omogućuje da se i bave radom, da nastave studije i da imaju celoživotno učenje. Naravno da im se obezbeđuju mnogo duži rokovi za obavljanje ovih postupaka.
Ono što studente naravno najviše zanima, to je broj bodova koji će student u tekućoj školskoj godini morati da ostvari da bi stekao uslov da se finansira iz budžeta, a to je 48 SPB bodova, umesto do sada predviđenih 60, naravno u zavisnosti već od broja studenata koji imaju 60 i niže od toga, ovo je moguća donja granica.
Posebno smo vodili brigu o interesu studenata sa invaliditetom i odredili značajne afirmativne mere, kao i studiranje romske populacije. Pravo na visoko obrazovanje stiču svi građani, mladi ljudi koji su završili srednje obrazovanje i položili maturu. Znači, državna matura se deli na opštu, umetničku i stručnu, tako da i trogodišnje školovanje predviđa postupak polaganja mature, kompetenciju kroz rad i onda prilaženje studijima.
Novine su viši predavači koji izvode nastavu na strukovnim studijima. Predavač van radnog odnosa, odnosno industrijski predavač i uvodi se saradničko zvanje – asistent sa doktoratom. Novina je i nova kategorija, a to je menadžer na univerzitetu i to je potreba da se određeni poslovi nastave, kao i poslovi rukovođenja, finansiranja i svih drugih opštih problema univerziteta podele i stručnije i bolje odrade.
Organ poslovođenja visokoškolske ustanove, rektor, dekan, direktor, bira se na tri godine sa mogućnošću jednog produženja mandata. Članovi studentskog parlamenta biraju se umesto na jednu, na dve godine, jer do sad se pokazalo da ova praksa nije pogodna.
Predlog zakona uvodi i nove oblike saradnje i visokog obrazovanja sa privredom. Tako da, Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima obavezu da se bar dva puta godišnje sastaje sa Privrednom komorom Srbije. Uvodi se novo telo, koje se zove savet poslodavaca koji ima jako bitnu ulogu u kreiranju politike, nastave, planova i programa i postupaka akreditacije koje ustanove žele da ostvare i povežu sa privredom.
Ovo je jako važno. Propisano je da je u cilju komercijalizacije naučnih rezultata, umetnički stvaralaštvo i pronalazaka visokoškolska ustanova može biti osnivač privrednog društva, pri čemu ostvarenu dobit koja pripada visokoškolskoj ustanovi može koristiti isključivo za unapređenje delatnosti visokoškolske ustanove. Uvedena je mogućnost da univerzitet za obavljanje inovacione delatnosti i pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata naučnih istraživanja. U tom smislu je proširena i namena sredstava koja obezbeđuje osnivač na aktivnosti transfera, znanja i tehnologija. Nesumnjivo je da će objedinjavanje obrazovane, naučno – istraživačke inovacione delatnosti na visokoškolskim ustanovama doneti presudu u korist i privrede Republike Srbije, tako što će visokoškolske ustanove moći na tržištu da ponude inovacije i znanje po konkurentnijim cenama nego što su se ista mogla nabaviti iz inostranstva.
Diplomu o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi poništava samostalna visokoškolska ustanova, ukoliko je potpisana od neovlašćenog lica, ako imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze, ako nije ispunjavao uslove za upis na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, kao i ako završni magistarski rad, odnosno doktorska disertacija nisu rezultat samostalnog rada studenta.
Završavam, ministar tada, ako to ne obavi visokoškolska ustanova, ima obavezu da to uradi po službenoj dužnosti. Takođe, vraćamo se na kategoriju jedinstvenog obrazovnog broja, jedinstvenog informacionog sistema koji su i u visokom, kao i doakademskom sada jedna realnost i jaka potreba, i niz drugih stvari koje ćemo kroz raspravu o zakonu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vama.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Izvolite, Muamer Zukorlić.
...
Bošnjačka demokratska zajednica

Muamer Zukorlić

Samostalni poslanici
Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za obrazovanje i nauku je razmatrao oba predloga zakona temeljito i dao podršku predlozima u načelu. Istina, ukazujući na potrebu da se obrati veća pažnja na nekoliko stvari koje su od izuzetnog značaja za budućnost obrazovanja, posebno vezano za visoko obrazovanje, a pre svega po pitanju preporuka koje imamo od evropskih asocijacija za proveru kvaliteta, gde je insistirano na potrebi da se eliminiše mogućnost sukoba interesa, jer smo do sada imali praksu da zapravo uposlenici pojedinih univerziteta odlučuju o sudbinama drugih univerziteta, odnosno o tome koji univerzitet će dobiti, a koji neće dobiti akreditaciju.

Dakle, ovde imamo predlog u kome je napravljen jedan svojevrstan iskorak u pogledu. Znači, uspostavom akreditacionog tela donekle smo se odazvali toj potrebi, tom predlogu, međutim, ne do kraja. Samo postojanje komisija unutar tela ostavlja mogućnost da u budućnosti imamo slične zloupotrebe, tako da je bilo glasova i verujem da će oni naići na razumevanje da se kroz amandmane ovi nedostaci otklone.

Takođe, po pitanju akademske slobode, odnosno akademskih sloboda, veoma je važno dodatno poraditi na ovoj temi, jer do sada smo imali sasvim načelnu definiciju akademskih sloboda koja se uglavnom ticala akademskih sloboda same institucije univerziteta, odnosno fakulteta, dok bi trebalo značajnije delovati na tome da se akademske slobode preliju i na sve, dakle naučne radnike, odnosno profesore i nastavnike. To je nešto na čemu treba još značajnije poraditi.

Ono što je takođe privuklo pažnju na samom odboru, jeste pitanje trokuta koji je do sada, ali i od sada u značajnoj meri dominantan u strateškom odlučivanju na polju visokog obrazovanja, a to je relacija Konferencije univerziteta, Saveta za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju. Bez obzira na to što sada imamo neke izmene gde se daju izvesne ovlasti Vladi koja imenuje jedno telo, drugo telo, ako bolje pogledamo, mi tu zapravo imamo i dalje punu kontrolu od tzv. akademske zajednice, a zapravo to s jedne strane bude interesna zajednica, gde imamo uglavnom nekoliko ljudi od najvišeg uticaja u tim institucijama koji zapravo prave predloge u Konferenciji univerziteta i ti predlozi se prihvataju na Savetu za visoko obrazovanje ili u akreditacionom telu, odnosno u Komisiji za akreditaciju, bilo da su u pitanju imenovanja, izbor ili donošenje ključnih odluka ili odlučivanja u drugom ili trećem stepenu. Dakle, to je nešto na šta je ukazano na odboru i na šta ćemo takođe staviti fokus kroz amandmane. Verujem da postoji tu spremnost i od vladajuće većine i od većine koja je prisustvovala odboru, da ćemo u hodu do kraja ovog postupka usvajanja zakona otkloniti izvesne nedostatke, što i jeste cilj, da imamo najbolji mogući zakon.

Što se tiče Predloga zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, tu smo imali manje primedbi. Bilo je diskusije o pitanju imenovanja direktora, zašta su iskazani raznovrsni argumenti, ali ono što jeste intencija ovog predloga zakona u ovom segmentu jeste da se zapravo pokušaju rešavati problemi efikasnije, jer smo do sada imali ogromne probleme gde su direktori, da tako kažemo, kao samostalne institucije uglavnom u sprezi sa nekom lokalnom samoupravom bili svojevrsni apsolutni vladari u tim školama, gde brojni problemi nisu mogli biti rešavani.

Imajući sve to u vidu, nakon glasanja, odbor je dao podršku i Predlogu zakona o visokom obrazovanju u načelu i Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM – Partija za demokratsko delovanje pozdravlja donošenje novog Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja. Želela bih posebno da pohvalim činjenicu da je održana javna rasprava, niz trbina, sastanaka, anketa, sa svim zainteresovanim subjektima, što je zapravo vrlo dobra priprema ovog predloga zakona koji se sada nalazi pred nama.

Činjenica je da je bilo dosta primedbi i da je najveći broj primedbi od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina različitih, pa i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, ali i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, nacionalne zajednice ušlo u ovaj predlog. S toga, mi smatramo da je sa stanovišta prava na obrazovanje, obrazovanje nacionalnih manjina i nadležnosti nacionalnih saveta, ovaj predlog potpuno u redu. Ostalo je da još malo amandmanski intervenišemo na pokrajinske nadležnosti. Imamo i jedan amandman koji se tiče nacionalnih saveta. Verujem da će ovi amandmani biti prihvaćeni, pošto se zaista u njima radi o već postojećim zakonskim rešenjima.

Konkretno, naš prvi amandman se odnosi na usklađivanje sa važećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji kaže da i nacionalni svet može da osnuje ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studenskog standarda i vršiti prava osnivača, i to samostalno ili zajedno sa Republikom, autonomnom pokrajinom, jedinicom lokalne samouprave ili drugim pravnim licima. U trenutno važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja upravo stoji ova odredba, da ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fizičko lice.

Kao što sam spomenula, sledeći set nekoliko amandmana se odnosi na pokrajinske nadležnosti. Razlog njihovog podnošenja je usklađivanje sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Naime, prema tzv. omnibus zakonu je predviđeno da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao. Propisano je da AP Vojvodina preko svojih organa i u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa spomenutim zakonom, daje ili odbija saglasnost na odluku o izboru direktora ustanove, kao povereni posao.

Gospodine ministre, znam da ste vi obavili prvi krug razgovora sa šefom naše poslaničke grupe, sa gospodinom Balintom Pastorom, te očekujemo i zvanično prihvatanje ovih amandmana, da bi oni zapravo postali sastavni deo zakona.

Ostali amandmani koji se odnose na ovaj predlog zakona su zapravo vezani. Smatramo da je ovo i u praksi dosta dobro funkcionisalo u proteklim godinama od 2000. godine. Znači, ostali se odnose na vrlo slično pitanje. Za postavljanje vršioca dužnosti direktora ustanove u slučajevima utvrđenim zakonom kao povereni posao, kao i da prema spomenutom omnibus zakonu, Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti kako predškolskog, osnovnog, tako i srednjeg obrazovanja i vaspitanja daje ili odbija saglasnost na odluku o razrešenju direktora ustanove, pre isteka mandata zbog povrede zakona, kao povereni posao.

Izuzetno je dobro što se u izradi Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a i u drugom predlogu koji se nalazi pred nama, Predlogu zakona o visokom obrazovanju, kao što ste vi to rekli, uvaženi gospodine ministre, prišlo sa ciljem unapređenja i kontinuiranog usklađivanja sa evropskim standardima na ovom polju u oblasti obrazovanja i povećanja relevantnosti obrazovanja, a posebno visokog obrazovanja, kako za privredu, tako i za naše društvo u celini.

Čuli smo od vas razloge za donošenje ovog zakona, koji su dosta temeljno obrazloženi. Mi suštinu novog zakona razumemo u činjenici da je obrazovanje i vaspitanje osnova društva zasnovanog na znanju, da je ovaj predlog u potpunosti u skladu sa Lisabonskom strategijom, EU standardima, što svakako pozdravljamo. Smatramo da društvo zasnovano na znanju podrazumeva razvijanje novih znanja i veština koje su potrebne za 21. vek, pre svega različite nivoe funkcionalne pismenosti, funkcionalnih znanja, razvijanje veština za rešavanje problema i veština učenja.

Posebnu važnost donošenja ovih izmena, odnosno ovog novog zakona, razumemo kroz potrebu da se obezbedi kvalitetno i što je izuzetno značajno za sve, pod jednakim uslovima dostupno obrazovanje i vaspitanje, da se obezbedi konkurentnost na tržištu rada i konkurentnost sa evropskim sistemom obrazovanja i vaspitanja. Otuda, možemo govoriti o tri perspektive koje se stvaraju kroz odredbe ova dva Predloga zakona. Prva, kao što sam spomenula, je perspektiva razvoja Srbije kao društva zasnovanog na znanju. Druga je perspektiva jednake dostupnosti obrazovanja svima, a treća perspektiva, povezivanje univerziteta, privrede i naučnih institucija. Za podizanje ukupnog obrazovnog nivoa stanovništva izuzetno je važna, ponovo spominjem dostupnost i obuhvat dece u svim nivoima obrazovanja. Na osnovu statističkih podataka koji postoje za školsku 2014/15, obuhvat dece programom predškolskog obrazovanja, znači uzrast od tri do pet godina je 54%, što je još uvek nedovoljno. Kada pričamo o osnovnoj školi, osnovnu školu pohađa 97,6% dece prema statističkim podacima koji su dostupni, a srednju školu upisuje 99,8% dece, a završava 88,7%.

Obrazovni nivo ukupnog stanovništva Srbije, nažalost, nije zadovolja-vajući. Od ukupnog stanovništva koje je starije od 14 godina, prema popisu iz 2011. godine, podacima kojima raspolažemo, bez osnovne škole je 2,68% stanovništva. Sa nepotpunom osnovnom školom 11% stanovništva, sa osnovnom školom 20,76%, sa srednjom školom 48,93%, a višu, visoku školu, fakultet je završilo svega 16,24% stanovništva.

Poštujući zakonsko pravo pripadnika nacionalnih manjina da obrazovanje stiču na srpskom jeziku, na svom maternjem jeziku, ili dvojezički, na osnovu njihovog ličnog opredeljenja, obrazovno vaspitni rad na teritoriji AP Vojvodine, znači nastava se realizuje na ukupno 11 manjinskih jezika, od toga se kompletna nastava odvija na pet manjinskih jezika. To su mađarski, slovački, rumunski, rusinski, hrvatski. Izučavanje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture još na šest jezika, ili govora, ukrajinski, bugarski, makedonski, češki, romski jezik i bunjevački govor.

U školskoj 2015/16. godini, na teritoriji AP Vojvodine, od 466 redovnih osnovnih i srednjih škola ukupno 158 škola, pored srpskog nastavnog jezika postoji i jedan ili više, znači neki do jezika nacionalnih manjina, manjinskih jezika. U školskoj 2015/16. godini, kada govorimo o srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine, nastava na jezicima nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, organizovana je u 43 srednje škole, sa sedištem u 17 različitih lokalnih samouprava, govorim o 12 gimnazija, 27 stručnih škola, dve mešovite škole i dve umetničke škole na mađarskom jeziku.

Zašto govorim o ovom podacima? Želela bih da napravim paralelu. Smatram da je ovo izuzetno značajno, naročito u takvim vremenima kada se dešavaju stvari kao što je usvajanje, prihvatanje, novih izmena Zakona o obrazovanju od strane Vrhovne Rade u Ukrajini. Taj dokument zapravo čini nemogućim obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina koji žive u Ukrajini, onemogućava im se da steknu obrazovanje na maternjem jeziku, pošto ove izmene zakona predviđaju da će se od 2020. godine, obuka na jezicima nacionalnih manjina vršiti samo u predškolskom obrazovanju i u nižim razredima osnovne škole, a od petog do 12-og razreda, osim maternjeg jezika ostali stručni predmeti ne. Ova izuzetno dikriminatorna mera se tiče oko 150 hiljada Mađara koji žive u Ukrajini. To je stanovništvo koje tradicionalno čuva svoju kulturnu jezičku tradiciju u reonima gde kompaktno žive na zapadu Ukrajine, i Vrhovna Rada Ukrajine direktno zadire u interese, znači ne samo mađarske nacionalne manjine koja živi u Ukrajini, već i ostalih manjina koje žive u toj zemlji.

Novi zakon, zapravo na ovaj način lišava prava nacionalne manjine koja žive u toj zemlji da na svom maternjem jeziku uče. Novi Zakon o obrazovanju u Ukrajini je i protiv, u potpunoj suprotnosti sa vrednostima EU, zbog toga sam i želela da napravim paralelu između prava na obrazovanje nacionalnih manjina u Srbiji i šta je to što se dešava u Ukrajini. Da nastavim, šta zapravo za Srbiju, šta mi smatramo šta za Srbiju znači četvrta industrijska revolucija. Izuzetno je značajna primenjivost naučnih znanja u svakodnevnom životu. To podrazumeva dvostruku otvorenost sa jedne strane, dostupnost obrazovanja da što veći broj učenika i sa druge strane otvorenost univerziteta i saradnja univerziteta sa naučnim institutima i privredom.

Predlogom zakona o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama se promoviše jedinstvo nastave, naučno-istraživačkog, odnosno umetničkog rada, inovativne delatnosti kao i stručnog rada. To zaista vidimo ka ključnu polugu u razvoju ekonomije, posebno Srbije kao društvo bazirano na znanju.

Pokušaću da obrazložim i amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Razlog podnošenja prva dva naša amandmana je usklađivanje sa malo pre spomenutim odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naime, u oblasti visokog obrazovanja, ustanovama čiji je osnivač Republika, nacionalni savet daje mišljenje o kandidatima predloženim za organe rukovođenja i upravljanja, visoko školske ustanove na kojima se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine. Znači, povodom ovog pitanja imamo dva amandmana.

Sledeći amandmani na Predlog zakona o visokom obrazovanju se tiču vođenja evidencije i registara. Smatrajući izuzetno značajnim vođenje evidencije registara stanovišta smo da je evidentan problem neujednačenog, a mi smatramo i nedovoljnog, nepotpunog vođenja evidencije i registara, te smo reagovali amandmanima. Amandmani se odnose na unošenje podataka o jeziku na kojima je stečeno prethodno obrazovanje kako bi se na fakultetima vodila potpunija evidencija o studentima u cilju praćenja, proučavanja, unapređenja obrazovnog nivoa studenata u procesu obrazovanja, planiranja obrazovne i upisne politike, ostvarivanja prava na izdavanje javne isprave.

Amandmanom smo predložili i korekciju koja je neophodan preduslov za ostvarivanje ustavne odredbe koja se odnosi, koja predviđa da se pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Zakon, krovni Zakon o manjinama, Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina određuje da se prilikom zapošljavanja u javnim službama vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili službe.

Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, tim zakonom je propisano da registar zaposlenih sadrži i upravo ovaj podatak, jezik na kome je stečeno osnovno i srednje obrazovanje.

Kada govorimo o dostupnosti obrazovanja glava 10 Predloga zakona o visokom obrazovanju navodi da visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studije na srpskom jeziku, a može organizovati polaganje ispita, izvoditi studije, odnosno pojedine delove studija kao i organizovati izradu završnih, specijalističkih radova ili doktorskih disertacija, odnosno ostvarivati studijski program na jeziku nacionalne manjine ili eventualno na stranom jeziku, ukoliko je naravno takav program akreditovan kao poseban studijski program u skladu sa statutom.

Srećom, u poslednjih 15 godina na teritoriji AP Vojvodine na osnovu pokrajinskih skupštinskih odluka se organizuju prijemni ispiti na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Sada moram reći, na većini fakulteta, univerziteta u Novom Sadu, ali nažalost, sa ovim pitanjem u praksi postoji problem organizovanja prijemnog ispita na jezicima nacionalnih manjina na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Vezano za organizovanje prijemnih ispita na jezicima nacionalnih manjina, podsetila bih na aktivnosti iz posebnog akcionog plana za manjine, praćenja kvaliteta obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, aktivnost 6. tačka 4. – uvažavanjem zaista potpunu autonomiju univerziteta.

Mišljenja smo da bi se organizovanjem prijemnih ispita na svim fakultetima, na jezicima nacionalnih manjina, na najbolji mogući način, zapravo zaokružio jedan proces u kom je prvi korak polaganje završnih ispita u osnovnom obrazovanju, a drugi korak polaganje prijemnih ispita na fakultetima na jezicima nacionalnih manjina.

Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje se nalazi pred nama, detektuje i problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, između ostalog nemogućnost brzog prilagođavanja novim znanjima i konkurentnosti na tržištu rada i konkurentnosti sa evropskim sistemom obrazovanja.

Smatramo da je jedan od načina ublažavanja problema relevantnosti visokog obrazovanja i prilagođavanja novim znanjima i trendovima rad na implementaciji, ponovo iz posebnog akcionog plana za nacionalne manjine, aktivnost 6. tačka 12. – jačanje jezičkih kapaciteta i učenje stručne terminologije za studente pripadnike nacionalnih manjina na jeziku nacionalne manjine u cilju pristupa u tržištu rada i profesionalnog razvoja. Iz manjinskog akcionog plana zapravo se ova aktivnost provodi kontinuirano, počev od prvog kvartala 2016. godine.

Da zaključim. Poslanička grupa SVM Partija za demokratsko delovanje, pozdravlja i podržava Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o visokom obrazovanju, s tim da očekujemo usvajanje naših amandmana da bi, ako mogu tako da formulišem, ispeglali još nadležnosti AP Vojvodine i zaista uskladili ove predloge sa postojećim zakonskim rešenjima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać, po Poslovniku.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Zahvaljujem se.

Malo, sa izvesnim zakašnjenjem, samo sam hteo da reagujem na, ovo se prvi put meni dešava u Skupštini, gospodin Zukorlić je izložio, kao predsednik Odbora za prosvetu, diskusiju.

Međutim, on je praktično izložio svoju diskusiju na Odbora, što ja nemam ništa protiv, ali nije sumirano ono što je bilo na Odboru, da ne govorim da se nismo bavili, kako bi rekao akreditacijom fakulteta, temom koja je gospodinu Zukorliću bitna, što ja uvažavam, ali meni koji sam govorio, a profesor Jankov je bio kritičan, većina je bila za, podržala je zakone, to uopšte nije sporno.

Tako da sam došao u situaciju da mi izvestilac Odbora, čiji sam ja član, izveštava nešto što nije bilo faktički, kako se desilo na Odboru.

Ja nisam, nažalost, takav, nemoj da mi dobacuješ stalno, nego kao predsednik Odbora je njegov posao, da se izvesti o tome šta je bilo na sednici Odbora i to je sve.

Jedina stvar koju sam želeo da kažem, da se ne bi stekao jedan… Inače, većinski je, pozivam se na član 107. Poslovnika. Znači, da se samo korektno izvesti kako je izgledala rasprava, inače, većinski su usvojeni izveštaji i to uopšte nije sporno. Samo to.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Znači, nije potrebno glasanje, više je bila kao intervencija.
Poslanik Muamer Zukorlić.
...
Bošnjačka demokratska zajednica

Muamer Zukorlić

Samostalni poslanici
Molim vas, replika. Verovatno je kolega iskoristio priliku da nešto kaže. Inače, žao mi je, istina je da je sednica Odbora jako dugo trajala, poslanici su izlazili, profesor je izlazio.

Ako je promaklo nešto, meni je žao, međutim, ja sam nastojao zaista, da ne dužim, da ukratko prenesem čak sam više kazao primedbi koje su iznesene, nego pozitivnih stvari, baš da ne bude da nisam zastupao opoziciju.

Do duše, nisam prenosio sve sa sednice šta se dešavalo, one pridike koje su opozicioni poslanici držali, da bi se pred kamerama predstavili. Izbegao sam to.

Dakle, ukratko sam nastojao da predstavim ono što jeste bilo na Odboru, nisam citirao da ste bili protiv toga da imenuje ministar direktore i da ste ponavljali tu rečenicu, skoro svi opozicioni poslanici. Ako je trebalo i to, eto nekom drugom prilikom ću nastojati.

U svakom slučaju, mislim da sam korektno preneo šta je bilo na sednici Odbora, da je bilo disonantnih tonova, ali da je uglavnom Odbor dao podršku i da ovaj zakon može da ide dalje. Hvala.