Hvala.
Još jednom da ponovim za građane jako važnu stvar. Danas raspravljamo o Zakonu o osnovama obrazovanja. Tim zakonom treba da se postave principi i pravila koja će važiti i za podzakonska akta. Važiće takođe i za sve druge zakone koji budu donošeni iz ove oblasti.
Zato u ovoj zakon zaista pripada odredba koja kaže, da je obrazovanje pravo deteta, znači ne roditelji da školuju decu, nego dete kada se rodi u Republici Srbiji, treba da dobije neka prava koja garantuje celo društvo, garantuje budžet.
Među tim pravima treba da bude pravo na predškolsko obrazovanje, bez ikakve participacije roditelja, znači u potpunosti pokriveno iz budžete. Treba da bude pravo na osnovno i srednje obrazovanje, ali ne samo da ne moraju da plaćaju školarinu, nego takođe da im se nabave udžbenici, olovke, sveske, sva sredstva koja su im potrebna za rad, pa i strugovi i sve ostalo, što postoji u srednjim školama.
Takođe, da se obezbedi deci prevoz. To da lokalne samouprave plaćaju prevoz, to je za neke ruralne sredine nemoguća misija, jer nemaju dovoljno novca u budžetu. Upravo ovo možemo da predvidimo sa ovim zakonom.
Jednostavna je odredba. Takođe postoji deo koji govori o kvalitetu, recimo da ograničimo boj dece koji imamo po odeljenjima, da bude maksimalno 20, da naša deca dobiju kvalitetno obrazovanje kao što dobijaju njihovi vršnjaci, mališani koji su pobegli sa roditeljima iz zemlje zbog loše vladavine i koji takvo obrazovanje, odnosno besplatne udžbenike i prevoz dobijaju u zemljama severne Amerike, EU. Ovo može da se plati. Novca ima, samo Vlada novac troši na stvari koje nisu u interesu građana, a ne stvari koje su životno važne svim porodicama.
Pet godina slušamo priče. Konačno je došlo vreme da pređete na dela, da Vlada pređe na dela i konačno uradi jednu stvar koja je u interesu svih porodica. Građani vas gledaju. Čekamo vas.
