Očigledno je da SNS ne može i neće podržati amandman poslaničke grupe Dveri. Važno je znati, kad napišeš – migranti se brišu, šta to uopšte znači. Znamo svi staro pravilo u pravnom sistemu i u svim sistemima sveta, hartija trpi sve. Znači hartija trpi mržnju, hartija trpi govor mržnje, trpi netoleranciju, ali ovde se traži da se deca migranti izbrišu iz obrazovnog sistema Srbije, zemlje u kojoj su se ne svojom voljom našli.
Ne znam kako se to neko ko potiče iz kraja, a to je Čačak i okolina Čačka, najednom pretvorio u osobu koja nema toleranciju prema ljudima koji su pobegli od ratnih zbivanja, pogotovo prema deci. Mislim da su deca, deca. Bez obzira da li su deca iz Srbije, ovde sticajem okolnosti rođena ili su rođena u Avganistanu, u Siriji, negde gde ubijaju njihove roditelje i njihove komšije, gde ne može da se živi.
Strašno je kada dete jedno iz Avganistana koje živi u izbegličkom centru, u migrantskom centru, nazovite ga kako god hoćete ovde, ima više osećaja, bez obzira što ne zna srpski. Ne mora ni da ga zna, razume ovu sredinu dušom, srcem i očima, za nevolje druge dece koja su srpskog porekla, pa onda crtaju, organizuju izložbu kojom pokušavaju da pomognu tom nekom drugom detetu koje je imalo sreće da se rodi u Srbiji i da živi u miru.
Nije mi jasno kako može neko, pet, šest poslanika, jedna poslanica da se potpišu i za ovakvog amandmana i da stanu iza ovakvog obrazloženja i zaborave šta su radili njihovi dedovi kada je ovde bio Drugi svetski rat, na prostoru kada su ugostili na stotine i na hiljade porodica iz Slovenije koje nisu znale srpski jezik. Kako se to zaboravilo? Moja porodica je ugostila Slovence, ne znamo gde su. Ako sluša neko ili imaju nekog dopisnika, volela bih da znam šta se dešava sa njihovim unucima. Mi smo ih ugostili i strašno sam ponosna. Ružno je reći strašno, veoma sam ponosna na srpski narod koji je uvek pokazao dušu u ugostio ljude koji su bežali od ratova i došli ovde u Srbiju. Ponosna sam na Srbiju koja je pokazala zaista veliko srce, to vidi čitav svet, jer mi nismo gradili žice, nismo sprečavali te ljude da dođu u našu državu.
Ko pročita član 23. teksta Predloga zakona koji imamo ispred sebe, nema nikakvu iluziju šta ovde piše. U stavu 2. jasno piše – deca koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja i vaspitanja, ustanova organizuje učenje jezika, pripremu za nastavu, dopunsku nastavu po posebnom uputstvu koje donosi ministar. Naučiće on srpski.
Jel to vas najviše brine, što će neka deca iz Srbije, iz Čačka, Stančića, Gornje Trepče, ne znam ni ja odakle, upoznati drugu kulturu, drugu civilizaciju, steći neke prijatelje? Jel to najveći problem naše države? Jel to najveći problem kraja poslanika koji su potpisali ovaj amandman? Zaista sam ponosna što ne pripadam manjini manjine koja pokazuje netoleranciju na migrante. Manjini manjine, statističkoj grešci ili onim ljudima koji su zavedeni ovakvim govorima, pa se boje nekakvih stranaca koji eto ne znaju još uvek srpski.
Kada se pozivate na tu Ameriku, da vam kažem, kada se pozivate, ne znam ni ja, na tu Kanadu, imam primer iz svoje porodice. Dete koje je dovedeno u Ameriku odmah su ubacili u razred sa ostalom decom i naučila je engleski. Kada su došli roditelji da pitaju kako dete napreduje, zabrinuti, možda se nije snašlo, ne priča o školi, oni su rekli izvrsno, deca su je primila, naučila je engleski. To je primer iz Amerike, a ne ono što govorite da u stranim državama neko drži decu migrante i one koji su iz ekonomskih razloga, a najviše zbog ratnih stradanja bežali iz svoje države. Nećemo im pomagati da odu dalje, mi smo tolerantno društvo. Mi smo država koja se ne boji stranaca, nikada ih se nije bojala. To je kvalitet našeg života i našeg društva.
Kažem mi smo ugostili Amerikance, opet govorim i podsećam poslanika koji je podneo ovaj amandman, pa mi smo ih krili u našim kućama u vašem kraju da ih ne bi Nemci…
(Aleksandar Martinović: On je sarađivao sa Nemcima.)
Ne, nije se rodio.
…da ih ne bi pronašli okupatori, da bi im spasili živote, na stotinama američkih pilota. Nismo ih terali zato što ne znaju srpski i vikali idite dalje, da vas nađu Nemci.
To je o amandmanu, to je moje shvatanje vašeg obrazloženja, gde se vi ježite na decu koja ne znaju srpski. Nećemo podržati, ne možemo da podržimo takve ideje da naše društvo treba da bude i naša deca treba da budu etnički čista, da se druže samo sa decom koja znaju srpski jezik i da preziru sve što dolazi sa strane. Poslanik je otac dvoje dece, zamislite jednog dana nešto se desi sa Srbijom i mi krenemo da bežimo, a neko kaže nemoj slučajno da mi ga dovodiš u školu, jer ne zna jezik zemlje u koju je pobegao. Budimo ljudi. Hvala.
