Dobro, pored toga što je važno da imamo besplatne udžbenike za svu decu, važno je i da Centar za ispite vodi računa da ispiti budu pristupačni svoj deci.
Podnela sam amandman u odnosu na ovaj član takav da se pored ove tačke u stavu 1. da Centar učestvuje u planiranju strategije i metodologije sprovođenja ispita, dodala da prilagođava metodologiju u sprovođenju ispita za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i učenike kojima srpski jezik nije maternji.
Amandman je odbijen, a u obrazloženju stoji da se inače to podrazumeva i da centar može da obavlja, u okviru svojih stručnih poslova i ovo, pa može, ali neće, u tome je problem. Zbog čega je važno da afirmativno govorimo o ovim stvarima? Zato što kada kažete obrazovanje je dostupno svakom detetu, ja vas pitam da li je svako dete i dete koje ne vidi, da li je svako dete i dete koje ima disleksiju, dizgrafiju, poremećaj spektra autizma, dete Romske nacionalne zajednice, dete koje recimo u nekom trenutku preživljava razvod roditelja, itd. Naravno da nije. Mi kada kažemo svakom, mi najčešće mislimo na prosečno dete, pa samim tim i kada izrađujemo metodologiju izvođenja ispita, to se radi za prosečnu decu.
Dakle, važno je, zbog toga da postoje brojni drugi afirmativni zakoni, ne bi postojali posebni zakoni za zapošljavanje određenih ugroženih grupa, jer mi kao što znamo i po Ustavu svako ima pravo na rad, ali taj svako npr. nisam ja, nisu drugi ljudi iz osetljivih društvenih grupa prepoznati. Vrlo je važno da ovakve afirmativne stvari stoje u zakonima. Hvala.
