Zahvaljujem.

Stvarno ne verujem da predsednik tzv. političke grupacije ni manji procenat ni veće dreke ovakve gluposti i nebuloze može da smisli sam. Pošto mu je očigledno nestalo novca ili nije dovoljno od onoga što otima od svojih odbornika u Čačku i na drugim mestima, sad se izgleda obratio na drugu stranu, da po porudžbini od onih koji ne žele da vide Aleksandra Vulina i koji ne žele neutralnu Srbiju vređa sve što mu padne na pamet i lupa gluposti kakve zaista nisu primerene za ovaj dom.

Zarad istine i javnosti, iako to njemu ne vredi ponavljati, Aleksandar Vulin nije služio vojsku iz zdravstvenih razloga. Završio je Pravni fakultet, državni Pravni fakultet i završio je Nacionalnu akademiju za bezbednost, najvišu srpsku ustanovu kada je u pitanju nacionalna bezbednost.

Ja znam da oni koji su pisali tekst gospodinu ni manji procenat ni veće dreke bi želeli da je Aleksandar Vulin završio kurs u SAD za sprovođenje zakona ili je možda bio u Maršalovom centru za bezbednost u Garmiš-Partenkirhenu kao vlasnik vračarskih pašnjaka, ali za razliku od tih koji su prošli te kurseve, koji su uništili 500 tenkova, 220 oklopnih sredstava, 20.000 lakog naoružanja, 282 tenka T-55, 200 oklopnih transportera, haubice, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih bacača. Ova Vlada i Aleksandar Vulin kao ministar odbrane se bore da vrate Vojsku Srbije na mesto koje joj pripada.

Neka oni minimiziraju šta god hoće, ali MIG-ovi su stigli u Srbiji, stići će i S-300, stići će i drugo naoružanje. A to što onima koji plaćaju gospodina ni manjeg procenta ni veće dreke, za kojeg ne glasaju ni njegovi rođaci u selu Vranići, meni je jako žao, želja im se neće ispuniti. Srbija će biti stabilna vojna sila u budućnosti i napredovaće i dalje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, pravo na repliku.

Po ko zna koji put govor koji nema apsolutno nikakve veze sa istinom. Pomenuti su predsednici DS, bivši ministri vojni i pomenuto je to da nisu služili vojsku. Dvojica njih su bili ministri, bivši predsednik Boris Tadić i sadašnji predsednik Dragan Šutanovac. Bili su u vojsci i jedan i drugi i to možete da proverite. Ali me čudi da se ovako olako u ovom zdanju može da iznese nešto kao neistina, a koja je i te kako lako proverljiva.

Evo, ja ću vam isto reći i o sebi. Služio sam vojsku i ratovao 1999. godine kao pripadnik DS i bio na Kosovu i Metohiji, za razliku od onih koji se hvale svojim doprinosom, svojim herojstvom o kome slušamo.

Ovde stoji i na današnji dan, pošto je neko pomenuo Ivu Andrića, ovde stoji ploča, danas je njegov rođendan, 9. oktobra je rođen Ivo Andrić, pre 125 godina. I svako od nas treba da se pita – da li nas obavezuje ova ploča i ovaj čovek koji je sedeo u ovim klupama i da li smo dostojni takvih ljudi koji su sedeli u ovim klupama da na ovakav način govorimo? I ne obavezuje nas samo ovo zdanje, i ova država i građani Srbije da govorimo samo istinu. Bio je jedan od poslanika. Nije bio niti predsednik Skupštine, nije bio ni potpredsednik Skupštine, bio je jedan od poslanika. I mislim da nas to i te kako obavezuje, ne samo nas, i našu decu i građane Srbije. Sigurno je da nikada nećemo dostići njegove domete, ali bar možemo da se trudimo da govorimo istinom, da poštujemo jedni druge i da poštujemo ovu državu tako što ćemo govoriti o ovako važnim stvarima i sa dignitetom i sa spremnosti da istini pogledamo u oči.

Hvala.
Pravo na repliku, Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Da, Ivo Andrić je sedeo ovde ali mi danas ne govorimo o Ivi Andriću, niti sam saznala da je Ivo Andrić bio poslanik u ovom uvaženom domu iz dnevnih novina, kao što su saznali neki ovih dana. Ali, to nije tema replike.

Tema replike je čime sam ja uopšte izazvala repliku, ja se vama divim i vašem razumevanju ko treba da dobije repliku, ali ja ništa ružno nisam rekla o Draganu Šutanovcu. Izuzetno ga cenim i njegova dela govore o tome kakav je on bio ministar odbrane. Ali, i dalje tvrdim da on nije služio vojsku. To što je bio u Vojsci, bože moj, i na pojedinim obeležavanjima raznih događaja, bila sam i ja u vojsci pa nisam služila vojsku. Ali, mogu da budem dobar ministar. O tome sam govorila.

Boris Tadić čini mi se da nije služio vojsku a takođe je bio ministar odbrane.

(Poslanici DS dobacuju.)

Nemojte vikati, moje je pravo da kažem moje mišljenje. Ali, često je bio u vojsci jer je bio ministar odbrane.

Zoran Živković, član Demokratske stranke do skoro, nije služio vojsku, ali mogao je da bude ministar odbrane. Ja govorim baš u prilog tome, a to što neko mora da skoči kad god se pomene nečije ime, to je drugi problem. Ja govorim da su oni mogli da budu ministri odbrane i da je besmisleno obrazloženje poslanika koji je ovde govorio da ovde treba da budu stručnjaci a ne političari.

U prilog tome govori i namera Demokratske stranke da sledeći ministar odbrane bude Gordana Čomić, koja nije služila vojsku, ali je ministar u senci Demokratske stranke. Prema tome, ja govorim samo u prilog tome da ne morate da nosite pušku da bi bili dobar ministar u Vladi, ne samo Srbije, nego svuda po svetu, nego da budete dobar političar, koji prati politiku Vlade Srbije i većine, koja čini većinu u jednom parlamentu. Što to sad neko ne razume, nisam krivac, ali mi svakako ne možemo da glasamo za besmislena obrazloženja nečega. Ako bi se neko potrudio da nam obrazloži pravu suštinu amandmana, u kome se zna šta je napisano, mi bi glasali. Ali, ja ne razumem Demokratsku stranku zašto skače kada im ja odobravam sve to što rade, jer to je politika. Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici prof. dr Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Narodni poslanik Marko Atlagić ima reč. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pošto je stranka bivšeg režima ovaj zakon trebala doneti pre 10 godina, a nije ga donela, odustajem od obrazloženja ovog amandmana, kako bi ovaj zakon što pre ugledao svetlost dana i kako bi zaživela Nacionalna akademija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman i član govore o usavršavanju. Jeste Ivo Andrić bio plodotvoran pisac, ali ja preporučujem Ministarstvu da po pitanju ovih činovnika to usavršavanje koje su oni prošli, posebno na lokalnim samoupravama, pokrajini, pa i Republici, pažljivo posmatraju kakva su to usavršavanja bila, jer moje iskustvo govori da su oni sami sebi delili neke titule, pravili neke konkurse, pravili neka savetovanja na kojima su jedan drugome delili titule, pa su tako postali nesmenjivi i zato pažljivo treba videti sva ta usavršavanja prilikom preuzimanja.

A Andrić beše plodotvoran pisac, ali mu nije uspelo da za tri meseca rada kao direktor pošte stranke bivšeg režima, za tri meseca stekne stan u centru Beograda od 200 kvadrata. Jeste bio veliki, jeste napisao velika dela, ali tako brzo nije mogao da stekne ni on. Hvala.

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik dr Sanda Rašković Ivić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 17. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici: zajedno Zoran Krasić, LJiljana Mihajlović i Ružica Nikolić i zajedno Boško Obradović, Srđan Nogo, Marija Janjušević, dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.