Kolega Martinović je tražio od mene da mu otkrijem gde se nalazi prislušni centar Nenada Kovača i Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, ali neću sada pošto to nije na dnevnom redu, doći će Vlada pa ćemo imati i pitamo i o prislušnim centrima koji drže Vučićevi kumovi u Srbiji.
Dakle, ono što je tema jeste upravo stanje srpske prosvete i status prosvetnih radnika i nemojte gospodine predsedavajući da o tome ne sme da se priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, što se tiče ovoga zakona pre svega mislim na Zakon o dualnom obrazovanju, gospodine ministre, mislim da smo pre njega trebali da rešimo neke druge stvari koje su preduslov za uspešnost jednog ovakvog zakona, od problema bele kuge, do problema domaće privrede koja praktično ne postoji i najvažnijeg problema koji je u direktnoj vezi sa ovim zakonom, a to je što nemamo zakon o zanatstvu i što bi zanatska komora vama trebalo da bude pravi partner u dualnom obrazovanju a ne Privredna komora. Vi to dobro znate, ali vi ne možete da imate zanatsku komoru kao partnera jer ona ne postoji, jer ne postoji zakon o zanatstvu. Od 2007. godine postoji inicijativa preduzetnika u Srbiji, od 2010. godine postoji Predlog zakona. Dakle, molim da zajednički preuzmu odgovornost bivši režim DS i SPS i sadašnji režim SPS i SNS zašto nemamo zakon o zanatstvu.
Dobio sam i dopis leskovačkog udruženja zanatlija koji skreću pažnju na ovaj problem i ljudi ispravno konstatuju da bi zapravo zanatska komora bila pravi partner vašem ministarstvu za ovaj zakon o dualnom obrazovanju.
Šta su sve problemi zakona? Pod broj jedan, snižavanje opšteg nivoa obrazovanja. Pod broj dva potencijalna korupcija preko PKS koja je jedna vrlo sumnjiva organizacija sa kojom i privrednici u Srbiji…

Zahvaljujem gospodine Obradoviću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Malo pre smo rekli da se nivo opšteg obrazovanja i opštih predmeta ne smanjuje. To je ono što je činjenica. Menja se odnos procenta od prve godine, pa ka završnim godinama, znači, prvog i drugog i treće zanatskog dela trogodišnjeg profila stručnih predmeta. I, tu postoje razlike. Zanatsko je zaista samo trogodišnje, pa majstorsko, a ovde je dualno i trogodišnje i četvorogodišnje. Tako da je tu ta bitna razlika. Mislim da sam juče rekao, jer sam se raspitao sa ministrom Kneževićem, to je njihov domen, taj zakon se radi. Bilo bi možda bolje da je bio urađen pa da ga koristimo, ali bićemo u prilici da ga sigurno usaglašavamo pa da damo svoj doprinos. Hvala vam.

Zahvaljujem ministre.
Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da repliciram predstavniku bivšeg režima Bošku Obradoviću.

Što se tiče finansiranja Boška Obradovića su finansirali manje više svi koji su do 2012. godine bili na vlasti. Pre svega ga je finansirala DS, preko Ministarstva za dijasporu. U 2009. godini gospodin Boško Obradović je preko Ministarstva za dijasporu dobio 300 hiljada dinara, 2008. godine je dobio preko Ministarstva vera 400 hiljada dinara i 2008. godine je preko Ministarstva za dijasporu je dobio 300 hiljada dinara.

Takođe, finansirala ga je i DSS. Samo da vas podsetim u vreme DSS je izvršena jedna od najvećih pljački u istoriji Srbije. Finansirala ga je DSS preko javnog preduzeća „Kolubara“ tako što je samo u 2004. godini gospodin Boško Obradović i njegova organizacija dobila od „Kolubare“ koja je inače tada imala gubitak od deset milijardi dinara 4,2 miliona dinara. Dakle, toliko o tome ko je koga finansirao. Finansirali su vas žuti i finansirao vas je Koštunica. Da li vas je u međuvremenu još neko finansirao to ćemo još da ustanovimo.

Što se tiče falsifikovanih diploma, evo samo da vam kažem, gospodine ministre, to vas verovatno zanima. Gospodin Boško Obradović je diplomirao kod profesora Mila Lompara koji je inače član Političkog saveta Dveri i to na onaj temi, znači, pisao je diplomski rad na temu iz koje je Milo Lompra doktorirao. Što bi rekli stari Latini, pametnome dosta.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Gospodine Milićeviću, reklamiram član 108. Mislim da ovde nije tema postojanje DS od 27 godina, na koje smo mi ponosni. Mislim da ste bili u obavezi da skrenete pažnju bar i prethodnom govorniku, a i onom pre njega. Razumem u potpunosti da SNS i Dverima smeta DS jer ćemo njih smeniti, a nećemo dozvoliti da ovakvi ikada dođu na vlast.

Samo ste jedno u pravu, treba da se vratimo na ono što je tema i što je tačka dnevnog reda i ja ću to ispoštovati. Dozvolite, ne mislim da sam povredio Poslovnik o radu i navedeni član iz jednog prostog razloga jer mnogo puta do sada smo rekli, ne možete da predvidite o čemu će narodni poslanici govoriti.
Ali, mi je drago da ste primetili da je replika izazvana, ne nakon diskusije od strane poslanika, nekog od poslanika iz redova pozicije, nego opozicije i nećemo nastaviti sa takvim načinom rasprave, već ćemo se vratiti na dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
(Boško Obradović: Pomenut sam po imenu i prezimenu. Kako nemam pravo na repliku?)

Hvala.

Naš Ustav garantuje i kaže da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Pola ove tvrdnje je tačno. Naše osnovno obrazovanje jeste obavezno.

Međutim, kada je reč o ovoj besplatnosti, naše osnovno obrazovanje u praksi, besplatno je samo kao bajagi.

Drugim rečima, troškovi koje snose roditelji, da bi obrazovali svoju decu su izuzetno veliki finansijski pritisak. Počev od besplatnih udžbenika koji moraju da se plate, koji nisu besplatni i koji predstavljaju jedan ogroman udar u septembru, pa preko kupovine školskog pribora, opreme za fizičko, likovno, tehničko, sve ostale predmete kojih inače ima previše, to usput da spomenem. Preko raznih ekskurzija koje se organizuju, preko plaćanja privatnih profesora da decu nauče onome što deca u školi nisu naučila i to je veliki problem. Takav sistem favorizuje decu, bolje stojećih roditelja i ostavlja iza sebe da kaskaju decu siromašnijih roditelja.

Mi moramo konačno naše obrazovanje da učinimo besplatnim. Predlažem da krenemo od besplatnih udžbenika. Kao što znate na prošlom zasedanju kada smo raspravljali o krovnom zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju i predškolskom, poslanička grupa „Dosta je bilo“, pokušala je serijama amandmana da u taj zakon ugradi član koji će garantovati besplatne udžbenike. Zašto? Zato što očigledno ono što piše u Ustavu nije dovoljno.

Mi moramo u svaki od ovih zakona koje donosimo, pojedinačno da izdvojimo član u kome će da se kaže – udžbenici su besplatni, troškovi nabavke udžbenika pokrivaju se iz budžeta Republike Srbije. To je više nego izvodljivo.

Mi smo u „Dosta je bilo“ to izračunali. Znači, oko 560.000 đaka imamo u osnovnom obrazovanju, nabavka školskih udžbenika za sve njih koja treba u principu da se vrši na svaki četiri godine, jel toliki je jedan upotrebni vek, četiri generacije mogu od istih udžbenika da imaju koristi.

Znači, troškovi za nabavku svih udžbenika je 56 miliona evra. Kada to rasporedite na ove četiri godine, godišnji trošak u budžetu Republike Srbije je 0,15%. Ne stoji nikakva argumentacija da novca nema. Mi mnogo više izdvajamo za subvencije stranim korporacijama koja je dolazila ovde zbog jeftine radne snage.

U tom smislu, mi smo i ovaj put kada su pred nama četiri nova obrazovna zakona, amandmanima koje smo podneli, zahtevali da se u sva četiri zakona nađe mesto i da se ubaci ova odredba koja će garantovati da sve buduće generacije, bez obzira na promene ministara, na promene vlasti, garantovano imaju besplatne udžbenike i da roditelji budu sigurni da taj trošak neće da snose.

Ja vas molim da još jednom razmislite o ovome. Mi ne smemo nijednu jedninu novu školsku godinu dočekati sa ovim teretom za roditelja.

Vreme je krajnje da ovo postane deo besplatnog obrazovanja, da makar udžbenici ne budu kao bajagi besplatni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.