Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/215-17

3. dan rada

26.10.2017

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kolege, opominjem vas.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije
Kolega, da, nije smešno, mogli bi da iskoristite malo više inteligencije, pa da budete duhovitiji.
Da li zakoni u ovoj državi važe za sve ili ne važe za članove SNS i SPS? To je ključno pitanje. Sa državom u kojoj ne važe zakoni za sve nećemo odmaći nigde dalje u Evropu, a nećemo odmaći ni u Rusiju, u krajnjoj liniji.
Završio bih, da se nadovežem na pitanja koja je koleginica Maja Videnović, ispred grupe za slobodu medija, postavila, ja ću postaviti jedno od pitanja koje oni postavljaju za ministarku pravde Nelu Kuburović – da li postoje efikasni mehanizmi kontrole kako bi se ustanovilo da li su u primeni mere, kao što su praćenje, snimanje ili tajni nadzor komunikacije novinara i da li nadležni organi zloupotrebljavaju svoja zakonska ovlašćenja? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani građani Srbije, obaveza narodnih poslanika je da predstavnicima najviše vlasti postavljaju pitanja u vaše ime i ja ću danas postaviti, pre svega, pitanje predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću i ministru pravde Neli Kuburović u vezi sa jednom zaista bolnom temom koja opterećuje život više od 22.000 porodica u Srbiji, a to su krediti indeksirani u švajcarskim francima.

Dakle, nedavno smo čuli vršioca dužnosti predsednika Vlade Anu Brnabić da naši nacionalni sudovi treba da se izjasne po tom pitanju. Postavljam pitanje – kada će se to desiti? Evropski sud pravde je 20. septembra ove godine doneo odluku po pitanju zaštite potrošača u slučajevima kredite u švajcarskim francima. U presudi Evropskog suda stoji da je ugovorna odredba o isplaćivanju duga po trenutnom kursu švajcarskog franka deo glavnog predmeta ugovora o kreditu i da se njena nepoštenost može ispitati ukoliko nije sastavljena jasno i razumljivo. Na nacionalnom sudu je da proveri da li su potrošaču bili saopšteni svi elementi na osnovu kojih bi mogao da proceni ukupan trošak svog kredita i ako nisu, ova ugovorna odredba se proglašava ništavnom.

Na osnovu navedenog, postavljam pitanje Ministarstvu pravde – da li su domaći sudovi dužni da postupaju u skladu sa ovom odlukom Evropskog suda pravde i kada će ona početi da se primenjuje u praksi?

Dakle, evo nekoliko konkretnih podataka, 22.000 porodica u Srbiji ima kredite indeksirane u švajcarskim francima. To vam je jedna vrsta zelenaških kredita i prezaduženosti u kojima je praktično više od 100.000 građana koji pripadaju ovim porodicama. Dve i po hiljade ovih klijenata banaka je pokrenulo sudske postupke protiv banaka, ročišta se zakazuju tek za godinu dana, svako sledeće za šest do dvanaest meseci. Imate situaciju da su mnoge države u Evropi rešile ovaj problem, od Poljske, preko Mađarske, do Hrvatske. Jedino u Srbiji naši prezaduženi građani ne mogu da se oslobode ovog bankarskog ropstva u kome se nalaze.

Probaću onda da postavim pitanje u kontekstu – zašto se to dešava? Zato što upravo sudovi koji treba da sude ovim bankarskim klijentima imaju posebne VIP ugovore sa bankama o specijalnim kreditima, koji su samo dostupni sudijama u Srbiji, da bi sudije izbegavale da sude po zakonu i da donesu presude koje moraju biti u korist bankarskih klijenata koji su oštećeni, ne samo kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, nego kompletnim valutnim klauzulama i kompletnim provizijama i drugim naknadama koje banke uzimaju nezakonito, jer bi sve svoje troškove morale da uračunaju u ono što je rata za kredit, tj. u ono što je osnovna stvar koju treba vraćati u svakom kreditu, a ne naknado uvek nova i nova provizija, dodatni i dodatni trošak.

To pitanje se, naravno, odnosi i na guvernera Narodne banke Srbije - kada će neko stati na put bankama u Srbiji i kada će neko zaštiti građane od ovih bankarskih zelenaša koji deru kožu s leđa građanima u Srbiji?

Sledeće pitanje se odnosi na, takođe, važnu sferu, a to su javni izvršitelji koji se bogate pljačkajući sirotinju u Srbiji. Milione i milione zgrću javni izvršitelji tako što iz porodičnih domova izbacuju sirotinju koja nije platila struju u visini od nekoliko stotina evra ili neke druge komunalne usluge, pa zbog toga biva izbacivana iz svog porodičnog doma.

Zato pitamo Ministarstvo pravde, koje kontroliše rad javnih izvršitelja, da nam dostavi izveštaj o evidenciji pritužbi građana na rad i postupanje javnih izvršitelja i kakvi su odgovori samog ministarstva i Komore javnih izvršitelja po ovim pritužbama?

Na kraju pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Maju Gojković. Da li je tokom svog mandata na mestu gradonačelnika Novog Sada zaključila ugovor sa Žeravić Stevanom iz Sremskih Karlovaca, kojim je ugovoreno obavljanje poslova obezbeđenja i drugih poslova za naručioca, iako joj je on bio dodeljen kao službenik MUP-a radi poslova obezbeđenja i koje to dodatne poslove on radio za Maju Gojković i da li i danas Maja Gojković eventualno daje dodatne plate nekim službenicima zato što su joj po nekom osnovu simpatični ili dragi?

Drugo pitanje za predsednika Narodne skupštine Maju Gojković - kada ste postali gradonačelnik Novog Sada, koliko ste novca u gotoviti zatekli u sefu gradske kase Novoga Sada i koliko ste novca potrošili za prva tri meseca vašeg mandata gradonačelnika Novog Sada?

Na kraju, u ime brojnih građana Srbije koje interesuje ova tema, da li u Srbiji postoji državna institucija koja može na stručan način da odgovori na pitanje mnogih zabrinutih građana - šta se dešava na srpskom negu? Kakvi su to tragovi koji se vide svakoga dana? O kakvoj vrsti zaprašivanja se radi i kakvim materijalima? Da ljudi ne bi bili zbunjeni i sumnjičavi po ovom pitanju? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Dosta je bilo
Dame i gospodo, počeću sa pitanjima koja jesu ponavljanje, ali mi iz Pokreta Dosta je bilo imamo takva iskustva da pitanja se zagube 22 do 29 puta kada ih mi postavimo, pa nije loše dva puta ponoviti.

Dakle, za premijeru Anu Brnabić - zbog čega niste prihvatili poziv na sastanak sa Grupom za slobodu medija koja okuplja više stotina medija, organizacija, novinarskih i medijskih udruženja, građanki i građana?

Šta vam govori podatak da su tokom 2013. godine zabeležena 23 napada, pretnji ili pritisaka na novinare, a ove godine samo prvih osam meseci 54 slučaja?

Kada će članovi Vlade početi da poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu?

Koliko novinara je pod merama kao što su praćenje, snimanje i tajni nadzor pri komunikaciji, za svaki slučaj kažem?

Pored ovih pitanja, koja jesu goruća, budući da imamo velike probleme u našoj medijskoj sferi, pitanja za ministra finansija – Zakon o budžetskom sistemu, član 27e stav 4. tačka 2) jasno navodi da je maksimalan mogući konsolidovani dug države Srbije 45%. Država Srbija se 2011. godine, de fakto, nezakonito zadužuje, budući da je ukupna visina javnog duga značajno premašila taj iznos i da je u ovom momentu iznos 62%.

Bez obzira na dobre rezultate u smanjenju javnog duga, potrebno je da ministar finansija, kao vlasan organ, predloži izmenu zakona i da se konačno realnost uskladi sa zakonom koji imamo u Srbiji.

Dakle, šta ministra tačno sprečava da predloži zakon po kojem bi visina javnog duga bila 60% npr. što je mastriški kriterijum i za koji mislim da će biti dostignut u naredne dve godine?

Takođe, u Pokretu Dosta je bilo, kao i kod svih poštenih građana Srbije, koji se raduju uspesima koje postižemo, je bila izuzetna radost zbog dobrih pokazatelja kada je reč o smanjenju nezaposlenosti. Sa ushićenjem smo dočekivali svaku konferenciju kada bi čuli da nezaposlenost u Srbiji opada i da je sada došlo do 10%, a bila je 22%.

Međutim, nakon što smo pregledali neke pokazatelje, videli smo da postoji nešto što mi možemo i nadamo se protumačiti samo kao postojanje paradoksa. Naime, u vremenu kada je nezaposlenost opala sa 22 na 11%, beležimo ukupan rast BDP koji je jedva 4% kumulativno, a u isto vreme imamo porast nominalnih plata 15%, što je negde otprilike, kad se odbije inflacija, realni porast plata koji je nešto veći od porasta BDP. Dakle, BDP raste izuzetno malo, nezaposlenost pada izuzetno brzo.

U ekonomiji nema načina da se to desi, osim ako ne postoje neke druge stvari, a ja bih voleo da ministar koji je nadležan za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nam odgovori – da li je u pitanju neki paradoks i da li imamo neki novi doprinos ekonomskoj teoriji u Srbiji ili je možda to rezultat promenjene metodologije ili, ne daj Bože, iseljavanje ljudi iz Srbije, koji se posle toga ne pojavljuju na birou?

Pitanje za predsednika Razvojne agencije Srbije. Godina 2016. je bila godina preduzetništva. Duboko podržavamo u Pokretu Dosta je bilo, sve što je usmereno na poboljšanje preduzetništva u Srbiji, jer je to ono što nam treba.

Ono što je naše pitanje - kada ćemo dobiti izveštaj po svih šest kategorija koje su bile predmet godine preduzetništva, i takođe kada će Razvojna agencija Srbije uraditi analizu efekata, jer vama su potrebne analize efekata da bismo znali da li radimo prave ili loše stvari, gde treba da pojačamo naše napore kao država, a gde treba da odustanemo ako tu rezultata nema? Dakle, jako je bitno meriti inpakt koji imamo.

Pitanje za ministra privrede - kada ćemo dobiti jednu sveobuhvatnu analizu efekata subvencija? Subvencije su deo, kako se zove u našim medijima, politika Vlade, ona se zove eklektički pragmatizam, ako se ne varam, i ona služi tome da mi imamo, je li, više zapošljavanja, brži rast BDP i slične stvari.

Dakle, jako je bitno da izmerimo efekte, pošto imamo nekih par parcijalnih analiza koje su radile zaista kredibilne institucije, gde imamo pokazatelje koji, kako kažu, su izuzetno ohrabrujući. Ako su subvencije izuzetno dobre, moje pitanje za ministra privrede kada se uradi ta analiza je – ako su efekti dobri, zašto mi to ne bismo uvećali barem jedno 10 puta? Ako imamo toliku pamet i ako je to jako dobro, pa mi bi zaista želeli iz opozicije da to jeste jako dobro, barem mi iz Pokreta Dosta je bilo?

Zašto mi naš „know how“ ne bismo preneli susednim zemljama koje nisu uspešne kao mi? Na primer Rumuniji ili BiH, Crnoj Gori koje rastu svega 4 do 5% godišnje, ali nisu imali pre pet godina tako tešku situaciju pa možemo razumeti zašto je kod nas stopa rasta BDP sporija?

Zašto ne bismo preneli ta iskustva drugim zemljama jer nama je bitno da ako se ovako već brzo razvijamo, da imamo gde da plasiramo naše robe i usluge.

Hvala vam na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, postavljam dva pitanja. Oba za predsednika Vlade, Anu Brnabić, i predsednika Republike, Aleksandra Vučića.

Moje prvo pitanje glasi – zašto je Vlada Srbije dozvolila da nižerazredni američki diplomata Brajan Hojt Ti tako grubo naruši dostojanstvo Republike Srbije?

Dakle, Brajan Hojt Ti je sa svojim ultimatumima koje je izneo srpskim zvaničnicima je stavio do znanja da, naravno u suprotnosti sa diplomatskom praksom i dobrim odnosima, Republika Srbija treba da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i potpiše pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Šta je to uopšte normalizacija? Šta znači ta reč – normalizacija?

Šta je to što zvanični Beograd još može da uradi a nije uradio u vezi zaokruživanja kosovske nezavisnosti? Da li je to razmena ambasadora između tzv. Kosova i Republike Srbije i saglasnost za prijem Kosova u UN?

Spoljna politika Republike Srbije je dosta konfuzna. Po Ustavu Republike Srbije spoljnu politiku vodi Vlada, dok predsednik predstavlja zemlju, državu Srbiju u zemlji i inostranstvu, a mi čujemo disonantne tonove iz Vlade Srbije i dijametralno suprotne stavove.

Ana Brnabić, predsednik Vlade pozitivno odgovara na zahteve Hojt Ti-a i tvrdi da je Srbija posvećena evropskom putu, dok ministar odbrane Aleksandar Vulin izjave Hojt Ti-a karakteriše kao neprijateljske. Da li postoji onda zajedničko mišljenje u Vladi Srbije?

Ono što je simptomatično jeste da se Brajan Hojt Ti sastao i sa ministrom Zoranom Mihajlović. Kakve veze ima Zorana Mihajlović sa spoljnim poslovima Srbije? Mi znamo da je Zorana Mihajlović agent stranog uticaja i da ne može da kaže ni – dobar dan a da se pre toga ne konsultuje sa američkim ambasadorom, ali to nije njen resor. Spoljna politika nije njen resor.

Ili je možda zahtev Hojt Jia da se ubrza izgradnja auto puta Niš – Priština - Tirana i tako uradi i što više doprinese na stvaranju infrastrukture velike Albanije? Pošto to nije jedan od državnih prioriteta Republike Srbije, potpuno je iluzorno da se na tome radi. Držanje svih beogradskih zvaničnika pred ovim diplomatom je bilo zaista sramotno.

Sa druge strane, drugo pitanje jeste šta to sprečava Republiku Srbiju da dodeli diplomatski status pripadnicima Ruskog humanitarnog centra u Nišu? Mi smo čuli više najava da će to da se dogodi, međutim od toga ništa. Pripadnici Ruskog humanitarnog centra su više puta opravdali svoje prisustvo u Srbiji, ne samo tokom katastrofalnih poplava 2014. godine, već i u gašenju požara mnogostrukog na teritoriji Republike Srbije.

Imajući u vidu kakav je Sporazum Republika Srbija potpisala 2016. godine sa NATO paktom, tzv. IPAP Sporazum, kojim je napravila veće ustupke zločinačkoj vojnoj alijansi koja nas je bombardovala nego što je to bilo predviđeno između Jugoslavije i Trećeg rajha Trojnim paktom, ne možemo po pravilima reciprociteta, bar, da očekujemo da se ista stvar dogodi i sa pripadnicima Ruskog humanitarnog centa u Nišu.

Mi mislimo da Republika Srbija treba da bude zadovoljna delovanjem Ruskog humanitarnog centra, štaviše, poslanička grupa SRS u Skupštini AP Vojvodine je predložila inicijativu da se jedan takav centar osnuje i na teritoriji Vojvodine.

Dakle, čemu više iščekivanje? Dajte nam razloge zašto hoćete ili ne da dodelite diplomatski status ruskim humanitarcima, ali mislim da je očigledno da ovde imaju strani agresori mnogo veće privilegije.

To bi bila moja dva pitanja. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za Ministarstvo pravde, za javnog tužioca. Šta će biti preduzeto protiv Zorana Živkovića zbog puštanja braće Mazreku u 2002. godini i 104 osuđena albanska terorista?

Da podsetim, da se radi o jezivom zločinu u opštini Orahovac, gde su silovane devojčice od 8 do 11 godina, gde su Srbima sekli ruke, noge, vadili oči. Srpsko pravosuđe je presudilo braći Mazreku i 104 terorista, ali odlukom Savezne Vlade, u kojoj je bio i gospodin Zoran Živković, svih 104 terorista su pušteni, odnosno poslati na teritoriju Kosova i Metohije, koja je bila pod kontrolom albanskih terorista i UNMIK-a, da kobajagi tamo izdrže kaznu na koju su osuđeni u srpskim zatvorima. Nije im palo na pamet čak ni da ih razmene za kidnapovane Srbe, nego su ih bez ikakvih uslova oslobodili i svi su se oni domogli Švajcarske. Kasnije, ako im je suđeno, nije im suđeno da budu presuđeni tamo, nego da budu oslobođeni.

Broj dva, šta će pravosuđe, odnosno Republički javni tužilac Zagorka Dolovac preduzeti protiv mog kolege poljoprivrednika u pokušaju, Zorana Živkovića, za falsifikovanje službenih dokumenata, koje je on pustio u „promet“ o navodnoj bolesti Slobodana Miloševića? Ni u snu mi nije padalo na pamet da ću jednog dana morati da se zalažem za prava pokojnog Slobodana Miloševića.

Ukoliko je ovaj dokument falsifikat, a verujem da jeste, tužilaštvo mora pozvati onoga ko je ovaj dokument prvi pustio u štampi, mora ga pozvati na odgovornost za falsifikovanje dokumenata. Ne verujem da je tačno, a ukoliko je, onda i gospodin Šabić, a i tužilaštvo i pravosudni organi moraju da se pozabave Zoranom Živkovićem zbog iznošenja ličnih podataka, ili kod gospodina Šabića važe dvostruki aršini. Odgovornost je tim veća zato što gospođa Vodinelić i gospođa Živković, koje su navodno vrhunski pravnici svakako znaju koja nedela je gospodin Živković počinio iznošenjem ovog falsifikovanog dokumenta.

Sledeće pitanje je šta će poreska policija, organi gonjenja i tužilaštvo preduzeti protiv Zoran Živkovića i ona Agencija za borbu protiv korupcije, jer je jedno vreme moj kolega poljoprivrednik bio i narodni poslanik, a i direktor preduzeća „Empresa“ iz Niša, što zakonom ove Agencija za borbu protiv korupcije nije dozvoljeno. Ili je ta Agencija postala žuta, ili postoje, takođe, dvostruki standardi po pitanju bavljenja političarima i njihovim prekršajima.

Takođe pitam šta će poreska policija preduzeti zato što je iz te firme dok je Zoran Živković odlučivao nestalo 189.000 flaša vina, koje su navodno date na konsignacionu prodaju, što zakonom nije dozvoljeno za domaće firme, i gubi im se svaki trag, čime je izvršena utaja od preko 17 miliona dinara, poreska utaja? Zato pitam tužilaštvo, pitam poresku policiju šta će preduzeti povodom tih, za mene već ustanovljenih, prekršaja?

Takođe pitam šta će tužilaštvo preduzeti povodom akta veroizdaje protiv Vuka Jeremića i Borisa Tadića, koji su promenom Rezolucije UN promenili i ovlašćenja UNMIK-a, prebacili na Euleks i time napravili nenadoknadivu štetu Republici Srbiji eliminisanjem Kine i Rusije iz tog procesa? Hvala.