Reč ima narodni poslanik Nikola Jovanović.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer se njime traži brisanje člana zakona koji predstavlja srž ovog zakona. Suprotno tvrdnjama iz obrazloženja amandmana i nepostojanja dualnog obrazovanja, koji čini jedan deo srednjeg stručnog obrazovanja, doveli smo mlade ljude u poziciju da postanu jeftina radna snaga. Upravo ovim dualnim obrazovanjem se omogućava modernizacija i kreiranje novih profila koji su usklađeni sa savremenim tehničkim i tehnološkim razvojem. Hvala.

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, pošto ovaj zakon o dualnom obrazovanju kojeg je inicirao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a realizovao ministar Mladen Šarčević, predstavlja najveći pedagoško-reformski iskorak na području vaspitanja i obrazovanja poslednjih 14 godina, a sastavni je deo modernizacije Srbije, odustajem od obrazlaganja ovog amandmana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman govori o najboljem interesu učenika. Odrastao sam i školovao se u vreme kada su govorili ljudi – ima zlatan zanat. Posle toga je nastupilo vreme gde kažu – treba da se školuje, a da ništa ne radi. Kaže – baš mu je dobro, dobro se zaposlio, ništa ne radi. To nam je na određeni način došlo glave i sada se treba vratiti ponovo na ono – zlatni zanat, jer zanat i ta vrsta znanja je bogatstvo koje svog vlasnika, bivšeg učenika svuda prati. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv iznad člana 4. i član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, u stvari svi iz poslaničke grupe DS.
Reč ima narodni poslanik Maja Videnović.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 4. je jako važan član ovog zakona o dualnom obrazovanju i sve ono što stoji u nečemu što ste nazvali ciljevi dualnog obrazovanja je neverovatna slika vaše arogancije.

Dakle, ciljevi dualnog obrazovanja i ono što ste postavili ovde je potpuno kontradiktorno svemu onome što stoji u ovom zakonu. Mnogo važnije i kontradiktorno je realnosti, kontradiktorno je namerama, kontradiktorno je poruci koju šaljete prevashodno mladim učenicima i njihovim roditeljima, kontradiktorno je vašem shvatanju o tome koliko je obrazovanje važno i koje su šanse koja su to zanimanja za budućnost.

Kada kažete ovde u članu 4. da su ciljevi dualnog obrazovanja obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencije u skladu sa potrebama tržišta rada, ja bih vas molila, ne samo sa dokumentima sa strategijama koje su najveći stručnjaci u Srbiji uradili, nego i sa strategijama u Evropi, da se upravo radi na to da je celo životno učenje, da je učenje učenja, a to je ono što su moje govorile kada smo govorili u načelu, nije samo to da bi trebalo ceo život svi da uče, nego da se države i odgovorne vlade trude da mlade ljude ostave što duže u sistemu obrazovanja i da se razvijaju kompetencije koje mogu da budu konkurentne, koje mogu da odgovaraju, koje odgovaraju savremenom svetu. To su nova zanimanja, to je susret budućnosti, a ne ovaj neodgovoran pogled u prošlost. Dakle, nikakve veze cilj koji ste postavili ovde nema sa onim što je napisano u zakonu.

Kada govorite o doprinosu u jačanju konkurentnosti privrede u Srbiji i da su to ciljevi ovog zakona veza obrazovanja i privrede, mi nemamo privredu koja može da podrži ovako nešto, a još manje imamo stabilnu privredu koja može da predvidi radna mesta u narednih deset godina. Znači, potpuno neverovatno

Ono što je posebno važno, gospodine ministre, ja vas molim da nam odgovorite na nekoliko pitanja koje se nalaze u članu 4. Kažete da su ciljevi Zakona o dualnom obrazovanju, između ostalog, razvijanje inovativnosti i kreativnosti i svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog karijernog razvoja. Vi ste izabrali da prioritet i najveći problem u obrazovanju u 2017. godini u Srbiji bude dualno obrazovanje. Znači, ne problemi koje obrazovanje trpi, ne potreba da reformišemo gimnazije, nego potreba da osavremenimo obrazovanje, nego dualno obrazovanje prioritet. Dualno obrazovanje je pitanje koje treba da bude najvažnije pitanje kada govorimo o budućnosti i kažete da će se time razvijati inovativnost i kreativnost deteta koje će ići na dualno obrazovanje, koje će, pored toga što će imati manji obim znanja koje će učiti u školi, raditi na nekakvim mašinama koje će vreme da učini staromodnim.

Ono što je posebno važno i što bih vas molila za komentar, da kažete da su ciljevi zakona o dualnom obrazovanju, između ostalog, razvianje sposobnosti samovrednovanja i izražavanja sopstvenog mišljenja. Znači, izražavanje sopstvenog mišljenja. Cilj dualnog obrazovanja je tako što će dete od 15 i 16 godina, učenik, i to su u pravu moje kolege, znate, zloupotreba položaja u kome se neko dete nalazi, činjenica da će ono zbog toga dobiti nadoknadu koja je sramotna, na taj način lišiti sebe šanse koju u tom trenutku možda ne može ni da prepozna da je on spreman, sposoban, motivisan, ambiciozan da nastavi školovanje i da će on za nekakvim strugom, kako se kolokvijalno kaže, iako to svakako nisu isključiva zanimanja koja su propisana ovime, da će time on izražavati, da će time on jačati slobodu izražavanja, time što će biti jeftina radna snaga, time što ćete ga na taj način učiti da ćuti i da trpi uslove koji nisu civilizovani, nisu dostojni nikoga, a kamoli deteta. To je nešto što je potpuno neverovatno. Ciljevi koji su postavljeni su pogrešni. Ciljevi koji su postavljeni ne korespondiraju sa članovima zakona koji slede i dužni ste građanima da objasnite i da odgovorite na ove primedbe.

Reč ima ministar. Izvolite.

Ne znam da li ste primetili u uvodnoj raspravi da smo gimnazije redefinisali i da je reforma gimnazije u toku. Učestvovale su sve gimnazije u Srbiji. Znači, podiže se izbornost kod gimnazija i gimnazije dižemo na 40% sa velikim zakašnjenjem u odnosu na plan strategije. Tako da se tu apsolutno radi na svim frontovima.

Opet, ponoviću, govorimo o delu srednjeg stručnog obrazovanja koje čini 7,5% i ne vidim uopšte potrebu, nisam beležio, ali više desetina puta je ponovljena jedna ista fraza - jeftina radna snaga. Ja sam mnogo vremena potrošio razgovarajući sa poslodavcima i prema istraživanju koje smo sproveli, njima treba stručna radna snaga, a ne jeftina.

Kada govorimo o tome da li je naša privreda jaka za dualno, pa jeste. Model koji mi radimo je nacionalni model, nije tvrd kao nemački. Otuda ne idemo sada na staž, na sve one druge prinadležnosti, da ne bude radni odnos deteta. Znači, da li će to sazreti za neko vreme, pa o tome će javnost da bude neko ko će dati sud. Videćemo u kom smeru će se priča razvijati.

Istina je da dolazi i jedan broj kompanija koje su niskobudžetne, ali dolaze i ozbiljne kompanije. Istraživački centar u Novom Sadu, koji je otvoren nedavno, je vrlo jedna razvojna kompanija kontinentala.

Ono što smo rekli da je bitno da znate, dualno nije samo trostepeno, nego i četvorogodišnje, evo, trenutno se formiraju profili koji se zovu tehničar za oblikovanje internet sadržaja, traje četiri godin; tehničar mehatronike, četiri godine; operater na CNC mašinama i turistički tehničar.