Privodite kraju, koleginice.

Poštovani učenici, svaki učenik u zemlji Srbiji ima pravo na izbor, ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima i stručnošću izabere svoje …

Zahvaljujem, koleginice Vukojičić.
Poslanička grupa SNS nema više vremena za raspravu u pojedinostima.
Na član 15. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Na početku, gospodine potpredsedniče, da vam dam podršku oko termina poslanik. Verovatno neki nisu učili udžbenik Gaje Petrovića, logiku iz gimnazije. Znači, poslanica se ne kaže, nego poslanik. Poslanica se govori – poslanica apostola Pavla Rimljanima. U tom smislu se ta reč može upotrebiti.

Sada dozvolite da kažem oko člana 15. Mislim da je on izvanredno koncipiran, da se radi o obaveznim elementima ugovora o dualnom obrazovanju. Vlada je ovde predložila 14 elemenata, ali su tri bitna od ovih 14, a to su obaveze škole u vezi sa realizacijom učenja uz rad i kroz rad, obaveze poslodavca s druge strane, plan i program učenja kroz rad itd.

Laži su, gospodine ministre, da se ovim zakonom legalizuje najjeftinija radna snaga. To su podvale opozicionih poslanika. Ako se radi o učenju kroz rad i za rad, onda se obrnuto radi, dakle, o skupoj radnoj snazi, jer bolje će raditi učenik koji ima određenu praksu i teoriju, nego onaj koji samo ima teoriju.

Pošto je ovaj zakon proizašao iz Zakona o osnovama sistema, koji smo doneli, čiji ste vi bili inicijator, a i realizator, zaista mogu reći da je ovo prvorazredni pedagoški iskorak vas kao ministra prosvete i više ste uradili u ovom smislu vi za godinu dana nego svi prethodni ministri u prethodnim vladama, kada se radi o reformi vaspitanja i obrazovanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, ovde se radi o ugovornom odnosu.

Da li, gospodine ministre, radnici mogu da budu i poslodavci? Naravno da mogu. Ja ću navesti primer „Prve petoletke“, koja je imala 16.000 radnika. Kada su uzeli da je vode ovi usrećitelji, upropastili su je. Stavili taštu, ove nove nade Vuka potomka Jeremića, stave taštu za zamenika generalnog direktora. Fabrika propadne, 16.000 zaposlenih ostane bez posla. I danas oni pričaju o jeftinoj radnoj snazi, a oni su lustrirali radnike.

Posle lustracije, gle čuda, majstori se udruže, gospodine ministre, udruže se majstori, strugari, bravari, udruže se i zakupe deo pogona, njih nekoliko stotina, mislim da se radi o 700. Vi to svakako bolje znate od mene. I, za razliku od ovih novih nada Vuka potomka Jeremića, oni rade pozitivno. Da li su oni sebi poslodavci? Jesu. Da li njima treba dualno obrazovanje? Tašta im ne treba. Tašta i njen favorit i favorit Vuka potomka su pokazali svoje, jer su upropastili 16.000 radnih mesta.

Da li njima treba dualno obrazovanje? Da, trebaju im naslednici, trebaju im majstori, ne da radi njih 700, već da kada obrazuju nove, da radi 1.000, 2.000, da prenesu svoje znanje na neku novu generaciju.

Zato ovi ugovorni odnosi mogu da budu između majstora i majstora. Majstori mogu da budu i majstori i poslodavci. To se pokazalo kao efektno i efikasno, za razliku od ovih raznih usrećitelja Vuka Jeremića. Dakle, majstori su majstori i kad vode firmu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 16. i član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, na član 16. imamo situaciju u kojoj Privredna komora izdaje potvrdu preduzećima koja mogu da sklapaju ugovor sa školom u kojoj će deca raditi najteže poslove. Dakle, sami poslodavci sebi određuju da li mogu ili ne mogu da sklapaju ugovor sa školom u kojoj će deca raditi i onda mi kažete da je ovo obrazovanje za 21. vek u kojem Privredna komora odlučuje šta je interes učenika. Kako možete da nas uverite u to da će Privredna komora, koja je sastavljena od poslodavaca, da će ta deca raditi, više voditi računa o deci a ne o poslodavcima od kojih je Privredna komora sačinjena?

Dakle, oni kojima je interes što veća zarada, kažete nam da će ti voditi više računa o deci koja će raditi u tim preduzećima nego o tim samim preduzećima. Dakle, vlasnik preduzeća, vlasnik firme sam sebi daje dozvolu da zaključi ugovor sa školom i hoćete da mi kažete da će on više voditi računa o toj deci koja dolaze kod njega na tzv. praksu, odnosno na robovski rad, a ne o svom profitu zbog kojih je to preduzeće i osnovano.

Dakle, ovo je amandman koji treba izbrisati, a ovaj zakon je zakon kojeg će se svaki roditelj u Srbiji stideti zato što će svoje dete na kraju primorati da dođe u situaciju da sam poslodavac bira sebe, sklapa ugovor sa školom, kako ćete po starom zakonu, kako ste rekli, više voditi računa o toj deci nego o samom poslodavcu. Dakle, to je ironija, to je sramota, i to u ovoj Srbiji nikada neće moći da napravi od našeg društva pravedno društvo, nikada nećemo moći toj deci da objasnimo i njihovim roditeljima šta zapravo vi radite kao Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 16. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Tomislav LJubenović i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Kao i što je bio slučaj sa svim dosadašnjim amandmanima i sa svim budućim na ovaj predlog zakona, naš amandman glasi – briše se. Mi čvrsto stojimo pri stanovištu da Zakon o dualnom obrazovanju ne treba donositi i da probleme koje on pokušava da reši možemo da rešimo na sasvim drugačiji način.

Jedno od obrazloženja predlagača je da deca završe srednje stručne škole i nemaju praktičan rad i da je to razlog zato što uvodimo dualno. Molim vas, to može da se reši na potpuno drugi način. Mi imamo srednje stručne škole, dovoljno je da se postaramo da ih reformišemo na takav način da deca unutar njih imaju praksu.

Ono što predlagač zakona radi uvođenjem dualnog prebacuje odgovornost za organizaciju obrazovno nastavnog rada sa države na privatni sektor. Država ima zadatak da organizuje obrazovni proces na svim nivoima obrazovanja i ne sme ga prebacivati na privatni sektor, jer kao što u ovom predlogu zakona vidimo, postoji velika opasnost da u tom slučaju deca budu izložena riziku eksploatacije, pretvaranje u jeftinu radnu snagu i nemaju nikakve garancije da će nakon završetka tog dualnog, nesrećnog obrazovanja uopšte moći da zadrže posao na radnom mestu na kome su učila kako taj posao da rade.

U Finskoj imamo zanatlije i imamo stručne radnike. Oni ih ne obučavaju kroz dualno, nego na neki drugi način. Predlažem da se okrenemo finskom modelu i da se manemo nemačkog.