Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, mi smo podneli amandman da se ovaj član obriše, zato što zapravo razotkriva suštinu i nameru usvajanja jednog ovakvog zakona, a to je da se Srbija pretvori u zemlju jeftine radne snage.

U ovom članu ste pobrojali sve ono čime želite da zaštitite poslodavca na uštrb škole i na uštrb đaka. Nigde u obavezama, u ugovoru koje poslodavac potpisuje sa školom ne stoji da li će on tom učeniku plaćati doprinose, da li će on imati sutradan obezbeđen posao u toj firmi ili ne, već vi želite da praktično prebacite teret školovanja đaka na privatne poslodavce, ali ste tu zaboravili jednu drugu stvar, ili možda niste, a to je da privatni poslodavci za one novce koje daju zaposlenima žele rad i žele rezultate u cilju ostvarivanja profita.

Prema tome, vi na ovaj način ovakvim ugovorom čašćavate verovatno predstavnike krupnog kapitala, koje dovodite u državu i dajete im 10.000 evra po zaposlenom radniku, da mogu dobiti jeftinu radnu snagu u vidu đaka koji treba da se osposobljavaju da sturadan obavljaju, po pravilu, najprostije poslove u ovim firmama, koje inače se i bave najprostijom proizvodnjom.

Vi nemate u Srbiji, nažalost, „Mubadalu“, koju ste obećali i koja proizvodi čipove, da ćete dovesti u Srbiju još, čini mi se, 2012-2013. godine, već imate one firme koje pletu kablove i ostale druge manipulativne, najprostije poslove. Zato vam i treba takva radna snaga.

Prema tome, predlažem da se ovaj član zakona briše zato što on direktno ugrožava prava đaka u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, vi ste predložili zakon koji je potreban našim mladima, našoj deci da nauče da rade i kroz rad da od toga mogu sutra da žive.

Predlažem da se odbaci ovaj predloženi amandman jer mislim da sve što je dobro neko želi da kritikuje, što se kaže, traži se dlaka u jajetu.

Odbacimo ovaj amandman, kolege poslanici. Dajmo podršku mladima, da nauče da rade i držimo se onog – ko radi, ne boji se gladi i ne stidimo se toga, jer trebamo raditi.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati protiv ovog predloženog amandmana, a glasaću za vaš zakon, jer mislim da je dobar.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, član 15. sadržina ugovora i pod brojem 4) obaveza poslodavca da izvodi učenje kroz rad o sopstvenom trošku? To sam pitao i u diskusiji u načelu, kada je bila. Ovo je, blago rečeno, meni čudno. Ja ne mogu da razumem ekonomski interes poslodavca da primi neobučenog radnika, da mu daje nevezano koliko novca, da mu plaća putne troškove, i to je predviđeno, da mu daje topli obrok i da zato što je on neobučen mora da jednog obučenog radnika da njemu kao instruktora da ga obučava? Gde je ekonomski interes tu poslodavca? To su uglavnom privatne firme ili strani investitori, kako god.

Evo, ja postavljam pitanje, ako bi meni neko u ordinaciju poslao učenika srednje škole da ga obučavam, pa zašto bih ja to radio o svom trošku, a da uz to ne znam i nemam sigurnost, jer, naravno, ne mogu je imati i tu se ne ljutim kada se nameće obaveza poslodavcu od strane opozicionih predstavnika da treba da primi radnika? Pa ako on nije sposoban ili ako neadekvatno završi, on ga ne može primiti.

Dakle, u ovoj ovde tački i onome što sam pričao u načelu postoji kod mene ogroman opravdan strah da će se tu ubacivati novac ja ne znam iz kojih izvora i da će onda Privredna komora moći da ostvari svoje interese preko, pošto je ona Unija poslodavaca, favorizovanjem pojedinih poslodavaca i da tu može da bude apsolutno jezgro korupcije. Dakle, objasnite mi kako je moguće da poslodavac i koji je njegov interes, mi pričamo o tome da je ovo kapitalizam, pričamo da te firme moraju da imaju interes, koji je njegov interes ako on nema nikakvu garanciju da će, opet ponavljam kao što sam rekao u diskusiji u načelu, novac na određeni način dotirati ili država ili strane zainteresovane strane, poput GIZ-a od šest miliona evra ili švajcarske privredne komore od dva miliona evra, pa će se na taj način taj novac slivati u te džepove? Hvala.

Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Naravno da je osnovni interes da dobije obučenog stručnog radnika, jer kako će biznis da razvija sa nestručnim i neukim radnicima?

Kada govorimo o nemačkom modelu, upravo sam mnogo puta rekao da nismo prepisali ni od Nemaca, ni od Austrijanaca, ni od Švajcaraca. I da hoćemo, ne možemo.

Mi imamo u strukturi mnogo više malih i srednjih preduzeća i naš model mora da se razvija prema toj osnovi. Čak je i predsednik Vučić jednom prilikom rekao, kada su bili predstavnici Švajcarske vlade, da će subvencije u tom smeru ići ka malim i srednjim preduzećima. Mi tek gradimo model, tako da je to nešto što ćemo svakako sagledati, šta će naredne dve godine reći, jer imamo i velike kompanije, ali ne u onom broju koji zahteva dualno obrazovanje u klasičnom smislu reči. Otuda i nemamo mogućnost da za sve druge, mala i srednja preduzeća, pravimo model obaveznosti i poslodavca i staža i svega toga.

Vidite samo koliko se spočitavanja postavlja u dobrim namerama, a zamislite da je to tvrdo tako ušlo, verovatno bih ja bio kamenovan ovde do sada.

Kada je pravo dece na obrazovanje u pitanju, ja bih podsetio neke od poslanika da mi imamo obuhvat preko 98% u osnovnom obrazovanju i više od 85% u srednjem. Ne znam šta dodati tome? Da li su svi dobili pravo da se školuju? Apsolutno jesu, i to nikakve veze nema sa siromaštvom. Spremiću vam podatke koliko stipendija, kredita država Srbija daje, koliko učeničkih domova daje i na tome će se raditi intenzivno, tako da ne vidim, to je kucanje na otvorena vrata. To je jedna fraza koja je nedokazana, potpuno neosnovana.

Kada je u pitanju priča da Hrvatska izbegava, Hrvatska se od nas sada interesuje za naš model. Sekretarijat RSE-a za jugoistočnu Evropu i te kako izučava ono što mi radimo u regionu ovde, a inače, Slovenija nije radila model po nemačkom modelu, nego po austrijskom, a sada radi svoj vlastiti model. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Treći dan slušam dosta neistina i čistih manipulacija od pojedinih članova pojedinih opozicionih partija, ili namerno manipulišu i namerno stvaraju strah, pre svega kod učenika i njihovih roditelja, ili zaista nisu pročitali ni jednu jedinu zakonsku odredbu koja se tiče Predloga zakona o dualnom obrazovanju.

Najpre moram da istaknem da apsolutno nije tačno da nije postignuta transparentnost ovih ugovora. Naime, i škole i poslodavci su u zakonskoj obavezi da u roku od osam dana od dana potpisivanja ugovora dostave ugovor Ministarstvu za obrazovanje, a poslodavci su dužni da dostave ugovor Privrednoj komori. Ministarstvo obrazovanja takođe je u zakonskoj obavezi, kao i Privredna komora Srbije, da sve ove ugovore objave na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ono što se podmeće i učenicima i njihovim roditeljima, to je da je u pitanju rad, odnosno da je u pitanju jeftina radna snaga. Ovde ni u kom slučaju nije u pitanju jeftina radna snaga, niti je u pitanju rad. Ovde je u pitanju učenje kroz rad, i to je ono što treba da doprinese dodatnom kvalitetu obrazovanja i vaspitanja, odnosno dodatnom kvalitetu da se spoji struka, da se spoji teorijsko i praktično znanje i da poslodavci dobiju funkcionalnu i kvalitetnu radnu snagu.

Takođe, moram da istaknem da su poslodavci u periodu od 2003. do 2012. godine, upravo zato što nisu imali kvalifikovanu radnu snagu, za dodatne obuke morali da potroše 3,5 milijarde evra, umesto da odmah dobiju kvalifikovanu radnu snagu koja će zarađivati u skladu sa svojom stručnošću i sposobnošću.

Još jednu stvar moram da kažem.