Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glase odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju podneli narodni poslanici: Marijan Rističević, Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić, Milan Lapčević, Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Nenad Čanak, Olena Papuga, Nada Lazić, Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Vjerica Radeta, Aleksandra Belačić, Zoran Krasić, Sreto Perić, Damjanović Miljan, Nataša Jovanović, Nemanja Šarović, Tomislav LJubenović, Božidar Delić, Vesna Nikolić Vukajlović, Ružica Nikolić, Aleksandar Šešelj, LJiljana Mihajlović, Milorad Mirčić, Miroslava Stanković Đuričić, Marina Ristić, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Aleksić Miroslav, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović, Marko Đurišić, Zdravko Stanković, Marinika Tepić, Sonja Pavlović, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović, Zoran Živković, Vojislav Vujić, Jelena Vujić Obradović, Marija Jevđić, Đorđe Kosanić i Petar Petrović.
Primili ste izveštaje Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na osnovu člana 163. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je kao nepotpune amandmane narodnih poslanika: Branke Stamenković, LJupke Mihajlovske, Ane Stevanović, Vladimira Đurića, Jasmine Nikolić na članove 1, 2, 3, 4, 7, 9, 10, 11, 15, 17, 19, 21, 22. i 24. član i narodnih poslanika Marka Đurišića, Miroslava Aleksića, Nenada Konstantinovića, Gorana Bogdanovića i Zdravka Stankovića na član 5.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslanika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o vaspitno-obrazovnom radu koji se ostvaruje na srpskom jeziku, za nacionalne manjine ostvaruje se na jeziku nacionalne manjine, a ministar može da propiše i tamo gde će to biti dvojezično. Mi smo samo amandmanom želeli da pojačamo to što Vlada želi i da kažemo da snažno to podržavamo. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, predložili smo amandman na član 1. gde se govori o tome da za pripadnike nacionalne manjine vaspitno-obrazovni rad se ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, a može da se ostvaruje i dvojezično na jeziku nacionalne manjine i na srpskom jeziku, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika dece.

Mi smo predložili da se za pripadnike nacionalnih manjina može izvoditi vaspitno-obrazovni rad i na jeziku nacionalne manjine i tada se vaspitno-obrazovni rad organizuje dvojezično, dakle, i na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine. Zašto? Ako mi u startu, od malena, dakle, kada deca imaju dve, tri, četiri ili pet godina, vaspitno-obrazovni rad organizujemo samo na jeziku nacionalne manjine, pa onda kroz osnovno obrazovanje, kroz srednje obrazovanje opet imamo istu priču da se organizuje nastava samo na jeziku nacionalne manjine, onda ulazimo u problem da će ta deca znati i biti upućena samo na svoju nacionalnu manjinu, neće dobro znati srpski jezik i neće moći uopšte da se uključe normalno u društvo.

Mislimo da to ne treba da bude tako i da treba da im pružimo priliku da obavezno moraju da ostvare svoja prava na jeziku svoje nacionalne manjine, ali nikako da budu isključena, odnosno da budu upućena samo na školski sistem koji se organizuje na njihovom jeziku, a da ne znaju zvaničan jezik države u kojoj žive. Onda je to problem koji može da eskalira kasnije kroz izolaciju u društvu, kroz nacionalne tenzije, kroz razne druge probleme. Mislim da je ovo rešenje koje smo predložili vrlo prihvatljivo i normalno i da se time niko ne ugrožava, a s druge strane pomažemo nacionalni manjinama da ostvare svoja prava koja im po svim konvencijama i, naravno, našim zakonima pripadaju.

Zahvaljujem.
Gospodine Božoviću, izvolite po Poslovniku.

Gospodine Arsiću, radi korektnosti, tokom jučerašnjeg rada sumnjičio sam na to da niste pošteno merili vreme i da je vreme koje mi je preostalo zapravo meni uskraćeno za dalju diskusiju, međutim, proverio sam na e-parlamentu i bili ste u pravu. Iz tog razloga želim da vam se izvinim za jučerašnju raspravu. Zahvaljujem.

Niste morali, kolega Božoviću. Služba vodi računa o vremenu, ne mi predsedavajući.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Maja Videnović i Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Određivanje koliko će dece predškolske aktivnosti imati na jezicima nacionalnih manjina mi smatramo da ne treba da se određuje procentom roditelja i zakonskih zastupnika dece. Jezik životne sredine ili fakultativno učenje jezika koji se inače govori u društvu kakvo je Srbija, srećom, bi trebalo da je vrednosno dobra stvar.

Odrasla sam u delu Novog Sada gde je odlična Osnovna škola „Vasa Stajić“, gde smo imali fakultativni mađarski jezik. Nije se tražilo da roditelji to utvrđuju, niti je trebalo 50%, kao što ima drugih škola gde deca kojima je maternji jezik jedan uče fakultativno i drugi jezik. Da ne govorim o bilingvalnoj deci čiji su roditelji sa različitim maternjim jezicima, srećom, imam u porodici i takvu decu.

Dakle, zašto bi ostavili da se za to treba opredeliti najmanje 50% roditelja? Ako je očigledno da vam treba jezik nacionalne manjine, koji god da je, što vam trebaju spiskovi od 50% roditelja, što vam trebaju procedure za to? Zašto ne kažemo – ovo je dobro, dobro je za svakog, kakav god da mu je jezik kojim su ga učili mater i otac, da ga zna za ubuduće, da može da se sporazume sa onim ko mu je u komšiluku, da radi sa ljudima koji govore drugačiji jezik? Ovo nije dobra poruka ni onima koji govore jezik većine, koji god da je, niti jezik manjine.

Ono što je poseban problem, znam da ćete vi reći da se ovo ne odnosi na to, ali imate sredina gde je većinski jezik – manjinski jezik, jer su drugi jezici relativna manjina. Hoćete li njima tražiti da 50% njih kaže – e, mi hoćemo da učimo srpski? Nemojte to da radimo. Znati jezike, imati ih u svojoj okolini je bogatstvo i kažimo – takvi smo, govorimo šest jezika, što bi rekao Mika Antić, dobro je. Nemojte procente.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Aleksandra Belačić i Zoran Krasić.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 1. odnosi se na član 5. osnovnog zakona i govori o upotrebi jezika u predškolskim ustanovama.

Amandman koji smo podneli ima za cilj da uskladimo Predlog zakona sa Ustavom Republike Srbije i sa Zakonom o upotrebi jezika i pisma. To u ovom članu nije tako urađeno, nije precizirano.

Vi još u obrazloženju zašto ne prihvatate zakon kažete – ne prihvatate zato što se pitanje službene upotrebe jezika i pisma uređuje Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Mi smo vam to i rekli, a ne stoji vam to u ovom Predlogu zakona.

Vi kažete – način i uslove ostvarivanja programa vaspitno-obrazovnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezično propisuje ministar. Ministre, ne možete vi mimo zakona.

Statutom predškolske ustanove, kažete, uređuje se jezik na kojem se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad, a predškolskim programom način ostvarivanja. Dakle, ovo ne može da se uređuje statutom predškolske ustanove ukoliko taj statut nije u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika i pisma.

Lokalne samouprave svojim statutima uređuju upotrebu jezika i pisma, i naravno, nije sporno da se tamo gde postoje manjine da se koristi jezik manjina, ali ovako kako ste vi napisali, ja sam vam i u načelnoj raspravi rekla, može se desiti da neko traži da se u Lapovu otvori vrtić na mađarskom jeziku, ili u Senti na bugarskom jeziku. To jednostavno ne može. Zato smo hteli ovim amandmanom samo da vam pomognemo da kada već menjate zakon, da ima smisla i da bude usklađen sa članom 10. Ustava i članom 11. Zakona o upotrebi jezika i pisama. Trebalo je da prihvatite ovaj amandman iz praktičnih razloga.