Hvala.
Nisam ja džabe rekao da svako dobro proceni da li mu se tema isplati ili mu se ne isplati. Znam ja zašto sam to rekao, evo, čućete i vi. Da nisam neki jezički čistunac, to i dalje stoji, ali ja ovako neupućen u pravila jezika neke stvari ipak znam. Na primer, znam, a ovo se odnosi konkretno na stručni, naučni i kakav još doprinos upravo poslaničke grupe koja se sada dala obratiti.
Ne kaže se „Skupštna“, nego „Skupština“, a to ste napisali, ne kaže se „ministarstvo nadležan za poslove“ nego ili ministar nadležan ili ministarstvo nadležno. Ne kaže se „fkulteta“ itd.
Što se tiče dobrih prepisivača, ja sam samo komentarisao one koji su sami sebe tim epitetom okitili. Ja sam rekao - prepisivači jesu i mogu da budu, nije sporno. Koliko su dobri, videćemo.
Ako govorimo na temu diploma, znanja i zvanja bilo čijih, gde su indeksi? Mi smo beše pozvali neke koji su se ovde hrabro predstavljali za odlične studente, fenomenalne đake, da donesu malo svoja svedočanstva, pa da mi stvari uporedimo. Evo, ovde mi sugerišu da bi verovatno kolega Ješić, kada dođe, imao čime da se pohvali. Nije važno, neka donese bilo ko. Nešto je izostalo, bilo kakvo svedočanstvo o tome koliko je neko dobar, uspešan, s druge strane, a voli sebe nekako da doživljava baš takvim.
Mi smo ovde uspeh, ocene, rezultate onoga koga ne možete da smislite pokazali. Ima sa čime da se poredi, ako ima šta da se poredi sa druge strane. Ne bi bilo loše, npr, da vidimo koliko je dobar i uspešan bio Dragan Šutanovac, koliko je dobar i uspešan bio Saša Janković, može i onaj koji je ovde bio njihov advokat na prošloj ili pretprošloj sednici, kada smo o tim temama pričali. Ali, nešto mi se ipak čini da pored pokušaja da se bude zlonameran, pomalo i zajedljiv, neće nikada biti bilo čega argumentovanog da se pokaže i kaže – e, ovakvi smo bili mi, mi koji znamo ko je Nadežda Petrović, mi koji ipak možemo da neku stvar, i sa time završavam, gospodine predsedavajući, iznesemo Narodnoj skupštini, a da nam poslednja rečenica ne bude borbeni poklič – Uroše, izdrži.
