Hvala.
Samo nekoliko kratkih osvrta na neke od opservacija koje smo čuli. Dakle, kada je reč o Matici srpskoj, tu postoji nepodeljena saglasnost oko značaja i istorijskog i kulturološkog Matice srpske. Dakle, Ministarstvo kulture i informisanja u potpunosti podržava takvo viđenje stvari. Ono je zajedničko, da je Matica srpska jedna od temeljnih ustanova srpske kulture, istorije, tradicije i identiteta.
Takođe, slobodan sam da konstatujem da u nekom proteklom periodu, da sada ne navodim sve godine, pomoć Matici srpskoj je bila manja i neki njeni interesi su zanemarivani, ali ona bez sumnje predstavlja jednu od ustanova kulturnog jezgra ovog naroda.
S tim u vezi bih skrenuo pažnju samo na podatke budžetskog tipa. U 2016. godini budžetom je za pomoć radu Matice srpske bilo predviđeno 35 miliona, to je 2016. godina. U ovoj 2017. godini, to je 45 miliona i budžetom za 2018. godinu 56 miliona. Znači, imamo jedan jasan trend rasta 2016, 2017. i 2018. godina 35, 45. i 56.
Osim toga, Matica srpska na konkursima za sufinansiranje projekata u kulturi dobija dodatnu pomoć za projektno finansiranje, tako da mi u granicama ovog budžeta i ovih finansijskih okolnosti dajemo, čini mi se, značajan doprinos finansijskom poslovanju i drugim programskim aktivnostima Matice srpske. To ćemo nastaviti da činimo i nastojaćemo da u sledećoj godini ovaj trend budžetskog rasta za odvajanje za poslovanje Matice srpske raste i dalje u ovom tempu, možda i u većem, ali ovaj tempo 35, 45. i 56 je vrlo značajan iskorak.
E, sad, ako to poredimo sa nekim drugim stvarima, to nisu stvari za direktno poređenje. Dvorski kompleks jeste od izuzetno kulturnog značaja, istorijskog, identitetskog takođe, tamo se nalaze remek dela umetnosti domaće i strane, tamo se nalaze platna Pusena, Kanaleta, skulptura Meštrovića itd, itd. Smatramo da taj kompleks i takođe ova suma koja se sada izdvaja, je manja u odnosu na sume koje su se izdvajale 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine, ti iznosi su bili 120 miliona i 100 miliona i 80 miliona.
Tu postoji neki minimum, reč je ogromnom kompleksu koji zahteva investiciono održavanje, naravno i čuvanje tih umetničkih dela od kojih su neka remek dela. Ali, vi ste u pravu ako naglašavate mogućnost da se sam princip rada dvorskog kompleksa u nekoliko promeni i da on ima neke značajnije možda samostalne prihode, ali mi ćemo nastojati, stvari su za ovu, možemo i nekom drugom prilikom o tome detaljnije, ali stvari su u nekoliko komplikovanije, ali to je dostižno i moguće.
Mi ćemo nastojati da taj predlog uzmemo u obzir i da u datim okolnostima vidimo da li postoje dodatni potencijali za jedno turističko i komercijalno obogaćivanje, odnosno povećanje prihoda, ali mi ne možemo da dajemo manje od ovoga, jer negde otprilike na toj granici je sama granica održavanja ukupnog kompleksa u iole doličnom stanju.
Kada je reč o javnom servisu, četiri milijarde, priča nije nova. Međutim, ja samo ukazujem na jednu okolnost koja je vrlo bitna, koju treba imati na umu. Kada se sabere šta dobija javni servis od budžeta direktno, onda i od građana kroz drugi način finansiranja i od samostalnih prihoda kroz marketing, ta se suma na godišnjem nivou kreće nešto ispod 80 miliona evra, negde između 75 i 77, da ne preteram, da ne pogrešim previše, ispod 80 miliona evra.
Ako uporedimo sa javnim servisom Hrvatske, on je ukupno, po drugom osnovu, kroz pretplatu koja je utuživa, itd, ostvaruje oko 220 miliona evra godišnjeg prihoda, javni sektor Hrvatske. Malena Slovenija, koja je četiri puta manja od Srbije, otprilike za javni servis odvaja oko 120 miliona evra, znači za 50% više od Srbije.
To je pitanje finansiranja javnog servisa. Iz ugla Ministarstva kulture, u delu koji se tiče kulture, mi smo relativno zadovoljni ulogom koju javni servis u tom smislu obavlja. Treći digitalni kanal pruža kvalitetne kulturne sadržaje. Na prvom programu postoji kulturni dnevnik, koji se doduše emituje u nedoba, kada većina ljudi spava i mi na to ukazujemo i nismo zadovoljni tim rešenjem. Ali, to je ipak jedan korpus programa iz oblasti kulture koji na relativno zadovoljavajućem nivou, pogotovo ako se poredi sa drugim televizijama i drugima koji imaju nacionalnu frekvenciju.
Što se tiče uređivačke politike, Ministarstvo kulture i informisanja nije u poziciji, kao što vam je poznato, da se tim stvarima bavi. Mi imamo svoje mišljenje o tome, ali mi smo u formalnoj prilici da ga iskazujemo na ovaj način i ovim povodom. U svakom slučaju mi moramo kao država da vidimo šta ćemo sa javnim servisom. On je neophodan, to je jedan, to je mišljenje Ministarstva kulture i informisanja i moje lično. Mislim da bi ga trebalo dodatno finansirati. Ko će da upravlja tim sredstvima i na koji način, je jedno drugo pitanje koje donekle izlazi iz naše nadležnosti. Toliko za početak.
