Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju

Još jedna bolna tačka za skupštinsku većinu to je Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, gde član 1. kaže – u Zakon o visokom obrazovanju dodaje se tačka 1a) koja glasi: „akademska čestitost“, u članu 2. kaže – posle člana 5. dodaje se naziv člana i član 5a) koji glasi: „akademska čestitost“, član 5a) kaže: „akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava“. Član 3. se bavi danom objavljivanja ovog zakona. Znači, član 5a) je posebno važan: „akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava“.

Znači, član 5a je posebno važan. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Očigledno je dokazano da sadašnji gradonačelnik Beograda, sadašnji ministar unutrašnjih poslova, sadašnja guvernerka Narodne banke, koga smo još imali? Bivši predsednik države i mnogi drugi manje poznati srpskoj javnosti, nisu uspeli da ostvare sposobnost samostalne izrade pisanih radova, bez obzira što su neki bili sposobni da diplomiraju u nedelju ili da diplomiraju sa srpskim tekstom svoje disertacije, a da su članovi komisije ljudi koji su stranci i ne poznaju srpski jezik. Bez obzira na sve to, mislim da je jako dobro da našom aktivnošću sprečimo takvo dalje ponašanje.

Ne sećam se da li je prošli ili sadašnji ministar obrazovanja mi je rekao, obećao pred svima vama, da će to biti ugrađeno u novi Predlog zakona o visokom obrazovanju, ali nažalost, to se nije desilo. Očekujem da dođemo do jedne saglasnosti oko toga, da su diplome jako važne, naravno, ali samo ako su odraz ozbiljnog učenja i sticanja znanja a da nisu diplome važne zbog toga da budu dobri falsifikati nečega za šta neki ozbiljni ljudi ozbiljno rade decenijama. Da budu profesori, pa da onda edukuju dobre studente koji u roku daju sve ispite, doktoriraju, odnosno prvo diplomiraju, pa na kraju i doktoriraju. Onda ne može da vam se desi da imamo nekoga ko nije dostavio lekarsko uverenje kada je bio njegov izbor, da nam kaže da je bio najbolji student nekog pravnog fakulteta i da maše indeksom a studirao je šest godina na fakultetu čije studije su tada trajale četiri godine. Možda je on bio najbolji student tog fakulteta, koji je studirao šest godina taj fakultet. To je moguće i ako je to tačno ja povlačim svoj iskaz, ali logična je definicija da je najbolji student onaj koji je o roku, a to znači za četiri godine, dao sve ispite.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.

Ovaj predlog koji ulazi u treću godinu, već je ušao u treću godinu kako je pred vama. Ne vidim ni jedan razlog zašto do sada nije usvojen. Govori se o tome da se donese rezolucija u Narodnoj skupštini o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.

Već sam govorio o tome da su slična dokumenta, deklaracije, rezolucije i zakone, da je to doneto više u 20 država. Između ostalih u Ruskoj Federaciji, Grčkoj, Belgiji, Francuskoj, Kanadi, Kipru, Italiji, Švajcarskoj, Argentini, Urugvaju, Švedskoj, Libanu i u nekim državama SAD.

Zašto je to važno? Zato što smo mi nesumnjivo, bez obzira da li je to dokazano na nekom sudu ili ne. Kao građani Srbije, naši preci, bilo da su Srbi ili da su druge nacionalnosti bili žrtve genocida i Osmanskog carstva i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i u onome što se dešavalo u 90-im godinama, a tu je pitanje s koje strane više nije dolazio taj genocid, da li iznutra, da li spolja, da li sa neba, da li iz zgrade preko puta Skupštine.

U svakom slučaju, naš interes, interes građana Srbije, Srba i ostalih je da osudimo genocid i fašizam gde god da se on nalazi, jel to apsolutno nije primereno ni duhu ove države i naroda i narodnosti koji žive na jednom tlu, niti u duhu 21. veka, niti u duhu u Evropi, niti u duhu bilo čega što ima smisla sa bilo čime normalnim.

Malopre bila je jedna žustra reakcija predsednice na izlaganje moje koleginice, Marinike Tepić o fašizmu, pa je izrečeno da fašizam ne postoji u Srbiji. Ja bih predsednicu da uputim na izjavu predsednika Srbije ili samozvanog predsednika Srbije od 22. novembra prošle godine koji je rekao u Novom Sadu – fašizam će u Srbiji biti uništen u najkraćem roku. Ako neko tvrdi da nešto može da bude uništeno u najkraćem roku uslov za to je da on misli da to postoji. Prema tome, ako vaš predsednik misli da postoji fašizam u Srbiji, dozvolite da i Marinika Tepić može da ima takav stav. Naravno, se slaže oko toga da Predlog zakona nije da se prizna da li postoji ili ne postoji, nego da se stvore uslovi da neko bude osuđen ako emituje fašističke ideje, da bude suđen i zatvoren ako veliča fašizam bilo koje boje, oznake, grba ili ne znam kog obeležja. Mislim, da je to važno da se zna.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Ovaj zakon je povezan sa Zakonom o izboru narodnih poslanika o kome sam govorio o reklamiranju i o tom besmislenom trošenju para na priglupe, estetski, moralno, pravno i bilo kako civilizacijski neprihvatljive uratke nekih političkih stranaka koje sebe zovu naprednim ili kako god da bi bilo konsekventno mora biti izgrađen i Zakon o finansiranju političkih stranaka gde se, da bismo došli do tog efekta u članu 23. briše stav 3. time se smanjuju, odnosno ne smanjuju nego nestaju uslovi i zabranjuju se finansiranje, reklamiranje političkih stranaka na elektronskim medijima.

Naravno, može da se postavi pitanje kako mislite da onda građani Srbije dobiju informacije o tome šta rade političke stranke. Tu postoji jedna velika novina i mislim, a vi očigledno niste čuli za to, ali skoro pre nekih 40, 50 do sto godina pojavila se jedna novotarija, a to je da u vestima i u pisanim medijima, a kasnije i u elektronskim medijima, oni koji izdaju te novine i oni koji govore u tim novinama i koji uređuje te novine ili televizije ili radio-stanice, oni govore istinu o tome šta radi koja politička stranka. Govore istinu i o stanju u društvu, a kada su izbori nećete verovati, tamo se organizuju TV dueli, gde čovek koji se kandiduje za predsednika, protiv sebe u TV duelu ima još dvojicu, trojicu ljudi, svejedno da li su muškarci ili žene, sa kojima on priča o najvažnijim temama i to u direktnom prenosu, i to bogami sa jedno dve, tri kamere. Obično se to radi u javnom servisu, a potpuno je normalno da se to radi i u svim televizijama sa nacionalnim frekvencijama.

Znam da je to jedna novotarija, da to teško dolazi do naprednih umova koji trenutno vode ovu zemlju, koju su preuzeli na ivici provalije, kako sami kažu, sad su uradili korak napred i sada ova zemlja pada niz tu provaliju, ne sumnjivo, ali voleo bih da tu novotariju staru pedeset do sto godina primenimo i kod nas, da se organizuju te emisije političkog predstavljanja, da informativni program bude informativni, a ne srećna, ružičasta ili ne znam kakva lažovizija i da stvorimo uslove da uštedimo ovih pedeset do sto miliona, da oni budu upotrebljeni za lečenje dece i odraslih koji ne mogu da se leče u Srbiji, a da mi na televiziji gledamo program koji je pun isitne i program koji nam daje pravu informaciju.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Na ekranu je bilo šest, a sada je sedam, ako vam to znači, ali, cenzus se ne prelazi. To znate.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite.

I ovo je zakon koji ulazi u ozbiljne godine po tome koliko dugo stoji u parlamentu. Praktično, to je drugo izdanje jednog dobrog zakona koji je jedna ozbiljna Vlada donela 2003. godine i koji je usvojen u parlamentu iste te 2003. godine, a koji je zvao Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja i koji je, između ostalih normalnih stvari i uslova da se normalno živi u Srbiji, imao i neke vrlo specifične odredbe. Recimo, da je zabranjena divlja gradnja. To znači da kada nemate ni jedan dokument, a posebno ne neophodni dokument koji se zove dozvola za gradnju, a pre toga postoji usklađenost građevinske dozvole sa detaljnim urbanističkim planom, sa regulatornim planom, itd, itd, da ne možete da počnete da gradite ništa, a to znači da ne smete ni da zabodete ašov, da iskopate rupu za polaganje kamena temeljca, a kamoli da radite nešto dalje.

Nažalost, očigledno je svuda oko nas, u celoj Srbiji, u Beogradu intenzivno, od „Beograda na vodi“ koji je najveće divlje gradilište u istoriji čovečanstva, znači, Keopsova piramida je imala više usklađenosti sa detaljnim urbanističkim planom, da ne govorim o Ajfelovom tornju ili nekim drugim objektima, nego što to ima „Beograd na vodi“ koji je donet specijalnim zakonom, leks specijalis, koji glasi – s kim tadašnji potpredsednik Vlade večera i onim ko ga otprati do spavaće sobe, negde tamo u nama dalekim, prijateljskim zemljama, koje su priznale Kosovo, taj dobija leks specijalis da može da gradi u Beogradu šta god hoće. Otprilike, to je prevod tog zakona, a ove činjenice koje sam izneo su, po izjavama subjekata koje sam naveo u ovoj rečenici.

Prema tome, da bi se sprečilo to i još nekoliko hiljada divlje gradnje, da ponovim nekoliko puta već ponovljeno, Nebojšina 8a, moje poslaničko pitanje, doneto rešenje o rušenju, doneto izvršno rešenje o rušenju, pitao sam potpredsednicu Vlade i ministarku saobraćaja i građevine šta je bilo, kažu da su podneli krivičnu prijavu, a taj objekat je završen pre nego što su skinuti novogodišnji ukrasi u Beogradu, koji su okačeni tamo negde pred kraj leta. To je samo jedan primer. Dobijam masu mejlova sa primerima, sa Zvezdare, Palilule, Novog Beograda, rubnih opština. To treba da se spreči, a uslov za to je da se donese dobar zakon, a ovaj predlog je dobar zakon iz te oblasti.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest narodnih poslanika, nije glasalo 140.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. oktobra 2016. godine.
Narodni poslanik Marijan Rističević ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je obuhvatio i vinograd mog kolege poljoprivrednika u pokušaju.

Međutim, gospodine predsedavajući, vi pročitajte stenogram. On je u diskusiji, jedno pet minuta ranije, dodelio kolegama poslanicima dijagnozu – koprofagija. To znači – konzumiranje izmeta. Rekao nam je na srpskom da jedemo govna. Pa, gospodine predsedavajući, ako bih ja to radio, rodbina gospodina Živkovića bi nosila crninu. On ima sreće, ne jedem žuto. Vi to proverite, svakako. I ako je to tačno, izreknite neku meru opomene.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka – Vrediš koliko ti vredi protivnik. Evo, ja rizikujem da se obratim mom protivniku Živkoviću, rizikujem da ne vredim ništa. Ako vredim koliko mi vredi protivnik, ako mi je protivnik Živković, dakle, ja ne vredim ništa. Ali, rizikujem to. Nečija vrednost se računa kad mu od pozitivnih osobina oduzmeš negativne. Ako bi to na njegovom slučaju uradili, on bi bio negativan.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko vas ne može uvrediti ni poniziti ako se vi sa tim ne složite. Dakle, ja verujem da se vi ne slažete sa pokušajem mog kolege poljoprivrednika u pokušaju. Pričao je o obrazovanju čovek koji je završio srednju večernju, uz večeru. O obrazovanju i diplomama je pričao čovek koji je završio onu višu školu oko uzaludne, uzaludno oko više, uzmite kako hoćete. O dijagnozama je pričao čovek sa dijagnozom, koji je zbog psihijatrijske dijagnoze bio nesposoban za vojsku.

I da se obratim na ruskom, ja tražim da se donese ovde alkometar, dakle, što Rusi kažu – u nas prosta skazali, eta aljkahornik. Otuda i beli miševi, otuda i slepi miševi. Slepi miševi imaju duge prste, a moj kolega poljoprivrednik je poznat po tome. Sve što je rekao je bila laž.

To je čovek koji se obradovao požaru. To je čovek sa sigurnom dijagnozom i on je poslednji koji može da priča o dijagnozi. Zato za njega važi ona izreka – najteže se namešta iščašena pamet.