Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se mnogo govorilo o tome zašto je ovoliki priliv stranih investicija u Srbiju u ovom periodu, znači u periodu prethodnih nekoliko godina, zašto ga nije bilo ranije.

Znate, od 2008. godine do 2012. godine mi smo tada imali, kako su govorili najevropskiju Vladu koju je podržavala čitava Evropa, čiji je glavni slogan bio – radna mesta kao prioritet ili prvenstveno radna mesta. Međutim, umesto oslonca na razvoj, umesto oslonca na strane investicije, njihova politika je bila zaduživanje i javna uprava kao plen. Kada definišete vašu politiku kroz zaduživanje, javnu upravu kao plen, onda u tom periodu vi želite da definišete čitavu vašu politiku na taj način, da vam nisu bitne strane investicije, da vam nisu bitna radna mesta, da vam nije bitna država. I, počnete da razarate državu, jer je posmatrate kao plen. Koji će strani investitor da veruje u državu gde se sudije biraju u kafani, kao što je radila vlast u tom periodu. Koja je otpuštala sudije, koja je masovno zapošljavala nestručne ljude, koja je imala korumpiranu lokalnu samoupravu, koja je terala svakog investitora koji je poželeo da investira u Srbiju.

Kada se promenila politika, kada su se na prvom mestu stavila radna mesta, potrebno je bilo promeniti, obnoviti državu i to nije lako ni dana danas. Nije lako vratiti poverenje u pravosuđe, ali očigledno je učinjen veliki korak, jer bez jakog pravosuđa, jake države neće doći investitor u jedan prostor, bez obzira kakva bila spoljna politika ili bilo šta drugo. On oseća sigurnost kada vidi stabilnu državu.

Zato je u ovom periodu jačanje pravosuđa, jačanje poverenja u pravosuđe, investiranje u infrastrukturu u pravosuđe, transparentan izbor nosilaca pravosudnih funkcija, novi zakon koji rešava ključne probleme kao što je Zakon o izvršenju i obezbeđenju ili Zakon o posredovanju u rešavanju sporova doprineo ovakav priliv investicija između ostalog, i doprineo poverenju u državu. Posle razgradnje i uništavanja države mi imamo ponovo poverenje u državu. To je razlog koji potvrđuje da ukoliko promenite politiku i stavite u foku strane investicije vi ćete se menjati, a mi smo se i ova vlast se promenila, i ova Vlada se promenila zato što je vratila poverenje u državu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem. Po amandmanu.

Da kažem kolegama da su me ubedili, kolega Pavlović i posebno kolega Martinović, da su me ubedili značaj toga. Evo ja sam spreman kada bude taj dan za glasanje da zaista podržim te amandmane, ali i dalje mislim da je sve ovo, kao što sam već reka, i mislim da to vide i gledaoci, da su svesne toga i kolege, ali ne može da škodi. To su amandmani koji ne mogu da škode, ali je škodljivo to što služe, ono čemu služe, to sam više puta ovde rekao.

Kolega Martinović koji je napredovao ne samo u podnošenju dobrih amandmana, nego i u tome što je konačno izrekao jednu tačnu, odnosno istinitu stvar, a to je da ja eto nisam menjao stranke. Pogrešio je inače sve drugo, ili izrekao je neistinu za sve drugo citirajući svog predsednika, uključujući i to koliko sam omašio u istraživanju i sve ostalo. Da sam ja tako loš analitičar kolega Martinoviću ne bi mene vaš predsednik svako malo uzimao u usta i sa mnom raspravljao i polemisa i uveče, i ujutru, i na dan izbora i sutradan.

Što se tiče nekog navodnog amandmana, o kojem sam navodno glasao. Znate šta ja ne glasam na zvonce, ja kako sam rekao predstavljam sebe, odnosno u svoje ime glasam i mogu nekada i da pogrešim, ne znam, trebalo bi proveriti. Ali u svakom slučaju prednost onih koji glasaju na zvonce je što ne mogu da naprave takvu grešku, kada čovek misli svojom glavom onda se nekada možda i pogreši ili prevari, kao što ste se i vi par puta prevarili pa pritisnuli pogrešno zvonce, pa glasali za nešto što je predlagala opozicija.

Ono pak što je ozbiljno i ozbiljnije od svega ovoga jeste činjenica na koju skrećem pažnju. Ovakvim ponašanjem, ovakvom zloupotrebom procedure, ovo jeste zloupotreba procedure, i to znate i vi i ja ma koliko inače me ovde napadali ili provocirali i vređali, ali to je krst koji nosim. Vi samo urušavate ugled ove institucije, terate opoziciju da izađe napolje, a nema ni srećnog ni stabilnog društva kada je opozicija izvan parlamenta, i kada se onda politička borba prenosi izvan ove aure. Tako da bolje da malo pokušamo da nađemo zajednički jezik, i da negde se čuju glasovi vlasti i opozicije, da mogu amandmani i jedne i druge da se razmotre, a ne sada šta bi trebalo sledeći put. Trebalo bi onda da mi podnosimo svi amandmane na prvi član prvog zakona da bi mogli da pričamo o nekim amandmanima.

Dajte malo demokratičnosti. Dajte malo parlamentarizma. Dajte malo fer pleja. Nije ovo molba, nije ni pretnja, nije ni apel, ovo je prosto jedno logično upozorenje da čak i oni koji ne žele, a ja sam među poslednjima koji želi da napusti ovaj parlament, zapravo nećemo imati drugu opciju, a to neće biti dobro, pa čak, kao loša poruka, čak i tim vašim stranim investitorima o kojima toliko govorite ovde ceo dan.

Ja nisam znao da je ovo rasprava o ekonomskoj politici Vlade, niti ovde sede ministri koji mogu da govore o ekonomskoj politici Vlade, ali kad je već tako, kada ste već to pretvorili, onda moram da kažem da mi zaista živimo u nekom paralelnom univerzumu i da zapravo većina građana Srbije ne misli da živi baš tako dobro, čak ni oni koji glasaju za vas.

I konačno izbori, ta pobeda. Kažem, ja bih voleo da mogu da čestitam na njoj, ali mi se ne sviđa način na koji je ostvarena. Vi prozivate opoziciju, ja nemam ništa protiv toga, mada mi je malo komično kada prozivaju oni koji su najviše godina, najveći period tih mračnih 12 godina proveli zapravo u vlasti ili u strankama vladajuće koalicije. Dakle u DS, u G17, DSS, dakle tu su proveli, a sada jako pate i jako plaču, i jako su potrešeni.

Evo privodim kraju. Poenta je u tome da nije tako sjajna ekonomska situacija, nema tog rezultata izbornog koji može bilo kome da omogući miran san i nije dobra klima koja se stvara niti u parlamentu, niti u društvu i koja je stvorena između ostalog, prilikom poslednjih predsedničkih i ovih sada beogradskih izbora.

Bliže se neki parlamentarni kroz godinu dana ili dve godine, ali nije dobro da to zadržimo. Verujte drage kolege, ja sam rekao, ja nemam ništa protiv vlasti, ali toliko neistina, toliko poluistina, toliko kleveta koje vi ovde izgovorite da je nemam ni vremena ni volje da sve njih demantujem i da odgovaram. Pa zar vi mislite da mi ne bismo mogli tako na vaš račun, imamo biografije, pa još pogotovo kada bismo nešto i nakitili, ali na neću to da radim, bez obzira što nije lako to sve slušati i trpeti.

Pozivam vas na neku vrstu, ako može parlamentarnog fer pleja, u interesu zajedničkog boravka ovde, ne radi boravka nego da bismo nešto rešavali i bavili se onim što je od interesa za građane Srbije. Ovu su bezbednosni zakoni, ovo su policijski zakoni, ovo nema veze sa ekonomskim standardom niti ima veze sa stranim investicijama.

Nemojte da prosto na taj način obmanjujemo javnost i pravimo ih, prosto zavodimo ih i na neki način i obmanjujemo, i vršimo neku vrstu opstrukcije parlamenta. Opozicija, to ste lepo rekli, često vrši opstrukciju, nekada strada zbog toga, nekada bude kažnjena, nekada ne bude kažnjena. Ja ne praktikujem opstrukciju, ali još je neobičnije kada opstrukciju na neki način vrši vladajuća većina. Hvala.

Zarad istine kolega Vukadinoviću. Od ovog nedemokratskog i režima, i zloupotreba od strane vladajuće većine vi ste govorili dva puta duže sada nego što vam je preostalo vreme. Nisam ja loše merio. I pošto ste potrošili sve vreme koje vam je ostalo, mogu samo da kažem ni reč niste rekli o zakonu, ni reč.
Reč ima dr Nebojša Stefanović.

Zarad istine građana Srbije, bezbednost i te kako igra veliku ulogu u privlačenju stranih investitora.
Dakle, uvek morate da posmatrate celoviti sistem države zato što investitori i kapital idu samo tamo gde im je bezbedno, samo idu tamo gde im je sigurno, gde postoji vladavina prava, gde se ljudi bore protiv korupcije, gde nema nasilja, gde nema divljanja, gde nema paljenja po ulicima, bilo ko to da radi, gde nema pretnji da će neko izaći na ulicu, da će divlja, da lupa, da lomi, da pravi haos. To ne želi niko.
Niko normalan u svetu. Oni koji to žele ne žele dobro svojoj zemlji. Ne žele dobro svojim građanima zato što investitori u tim situacijama ne dolaze u te zemlje.
Naravno da je Vlada Republike Srbije i kroz ovaj set zakona uvek razmišljala o tome kako da zemlju učini stabilnijom, i ovim zakonima koji su na dnevnom redu Narodne skupštine, mi ti zakonima unapređujemo oblast bezbednosti i u polju Zakona o strancima, i vezano za migracije, i vezano za DNK registar, i vezano za Zakon o policiji i suštinski na takav način omogućavamo stranim investitorima da dođu u zemlju koja ima bolju pravnu regulativu.
Da li će i šta narod reći na to? Narod to vrlo jasno kaže na izborima, i teško mi je da poverujem da neko ko predstavlja mali broj ljudi koji izađu na izbore da podrže, a neko može da kaže većina građana. Nemojte tako olako o većini građana. To ne bih preporučio nijednom narodnom poslaniku, a ponajmanje onome ko na izborima bude prilično loše ocenjen od građana i građani su ti koliko god hteli da nam ovde ospore pravo, da kažu da građani nose suverenitet.
Građani su ti koji imaju pravo na izborima opredele šta je suverenitet, da ga povere različitim granama vlasti, ali oni su ti koji svojim glasovima kažu u koga imaju poverenje i koliko i oni su ti koji ocenjuju državnu politiku i oni su ti koji kažu, da , ovo je, živimo bolje, nego što smo živeli ranije.
Da li je idealno? Niko nije ovde tvrdio da je idealno. Da li je bilo bolje, nego što je bilo u vreme kada su se gubila radna mesta na sat, pa je bio onaj brojač, svakoga sata su se gubila radna mesta, ali svakoga sata. Tada je 400 hiljada porodica ostalo bez tog posla i naravno da ne žele da se vrati to vreme. Naravno da ne žele da se vrati vreme da su im narko dileri ključni investitori u zemlji, da država okreće glavu i da se pravi da to ne vidi.
Ne žele to vreme. Ne žele vreme kad su im rekli za Železaru – Dajte da gajimo pečurke u Železari, možda nam krene. Ne žele da gaje pečurke u Železari. Žele da pravimo čelik. Žele da gradimo puteve. Žele da godišnje prosečno uradimo bar 50 kilometara auto-puta koliko je prosek u Evropi, a mi ćemo da radimo i više od toga.
E, to žele građani. Žele da imaju ozbiljnu razvijenu i bezbednu državu i verujem da će ovaj set zakona pomoći da Srbija bude još uređenija zemlja, da privuče još više investitora.
I ponavljam još jednom, bezbednost je i te kako povezana sa svim faktorima. Kada bezbednosti nema, to postaje tema broj jedan u svakoj zemlji i onda više nijedna druga tema nije važna. Onda svi samo hoće jednu stvar, da se bezbednost povrati.
Mi smo dobrom politikom i prema oblasti migracija i u borbi protiv korupcije i kriminala i u oblasti privlačenja stranih investitora pokazali šta znači boriti se za stabilnost zemlje.
Predsednik naše države uspeo je da privuče ogroman broj stranih investitora koji su došli da ovoj zemlji otvore radna mesta. Mogli su da izaberu i neku zemlju. Mi se borimo da dođu ovde.
Pogledajte, primer aerodroma. Za koliko bi se dala koncesija za aerodrom pre deset godina? Koliko smo dobili novca danas? Ogroman novac. Ogroman novac koji ide u budžet Republike Srbije, plus novac za razvoj aerodroma gde će se neko novi zaposliti, plus novac svake godine koji imate od profita aerodroma. Dakle, ogroman novac za Srbiju koji dolazi.
Dakle, to je način da se borite za svoje zemlju, a vama hvala na svim amandmanima. Ja sam ipak bez obzira šta ko rekao bio nekada u ovom parlamentu i znam šta znači napor da se uloži da svaki poslanik govori o svom amandmanu, to pravo niko ne može da oduzme narodnim poslanicima i ja cenim to, zato pažljivo i ja i kolege razmatramo svaki amandman koji je ovde predložen.
Mnoge smo i prihvatili, naravno i ako neki nismo, nije uvek zato što se razlikujemo u suštini, nego zato što smo mislili da postoji bolja forma da se to uradi.
U svakom slučaju hvala vam na radu i strpljenju.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Boban Birmančević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Birmančeviću.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, moj amandman svakako je usmeren na poboljšanje Zakona o strancima. Zašto su nam stranci značajni, rečeno je danas u celodnevnoj raspravi.

Zaista bih na sve ovo dodao nešto što nije bilo prilike, a to je da iznesem neke baš precizne podatke, vezane upravo za investicije koje su u 2016. i 2017. godini ušle u Republiku Srbiju, a pre svega zahvaljujući upravo direktnim ugovorima sa Vladom Republike Srbije o podsticajima. Pričamo o 2016. i 2017. godini. U pitanju je 39 kompanija.

Za tih 39 kompanija potpisan je ugovor da će one uložiti u Republiku Srbiju 387 miliona 20 hiljada evra. Podsticaj koji je država dala na ovih 387 miliona je 130 miliona 960 hiljada evra, a obaveza investitora je da zaposli 23.682 radnika.

Znači, 23.682 nova radna mesta, 23.682 porodice koje imaju budućnost, koje imaju sigurnost ako ništa, bar da im budu overene knjižice, jer podsetiću, 2000. godine kao da je Srbiju zahvatila elementarna nepogoda, za vrlo kratko vreme su građani ostali i bez radnih mesta i bez overenih zdravstvenih knjižica i bez plata i bez budućnosti.

Na sreću ili ne na sreću, nego upravo zahvaljujući građanima koji su shvatili da ne mogu više verovati tom žutom preduzeću, 2012. godine poverenje su dali SNS i upravo 2012. godine pa do današnjeg dana u svim izborima to poverenje je sve veće i veće a upravo je zasnovano na rezultatima.

I završiću time da sve ono što je drugim strankama bilo i što se vrtelo kao predizborno obećanje, SNS je sprovela u delo i u narednom periodu očekujemo još bolje rezultate, još veći broj zaposlenih, a jedan od malih doprinosa tome biće i ovaj Zakon o strancima, koji će doći naravno u Srbiju, u Srbiju koja je bezbedna i sigurna kao što su i ovi zakoni koji su sad na dnevnom redu, zasnivaju se na pravdi, slobodi i bezbednosti, ja bih svakako dodao, što je još važnije, i budućnosti i za građane Srbije i za one koji dođu u Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Barišić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima koleginica Barišić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građani Srbije, na član 2. ovog zakona podnela sam amandman sa predlogom da se uredi to na koga se odnosi primena ovog zakona, jer smatram da je jako bitno da se uvrste i strana lica koja su odgovorna za ekonomski razvoj naše države, jer će se na taj način kada se osnaži ekonomski razvoj države, osnažiti i zdravstveni sistem, a s obzirom da sam lekar, mislim da je jako bitno da urušen zdravstveni sistem do 2012. godine, koji smo na svu sreću uspeli da zaustavimo i da podignemo na jedan bolji nivo, da nastavimo da radimo i da bude što bolje, jer je jako bitno zdravlje naših građana.

Ono što bih ovom prilikom želela da dodam je to da zaista ova Vlada dosta toga radi, ne samo na ekonomiji, na privredi, na zakonima iz oblasti bezbednosti i ostalim zakonima, već i kada je u pitanju zdravstvo dosta toga se uradilo i svi smo svedoci da se nedavno desilo i to da je jedan klinički centar koji godinama nije uspeo da se završi, da se opremi, uređen je i stavljen u upotrebu, a to je KC u Nišu.

Upravo svi ovi poslanici iz žutog preduzeća, koji evo i sada u desetom satu rasprave o amandmanima imaju preča posla, a ne da rade ono za šta su plaćeni i za šta su ih građani delegirali,a možda je njihovo odsustvo i rezultat toga da su napokon došli svesti da su na poslednjim izborima dobili jasnu poruku građana da ih ne žele i da su ih oterali na političko smetlište.

Ono što ova Vlada radi i što mi, kao poslanici SNS radimo, je to da odgovornom politikom i rezultatima nastavljamo da radimo još brže i još jače, bolje i u interesu građana, jer je briga o građanima ono što je naš zadatak i zbog čega smo ovde. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Reč ima Zoran Bojanić. Izvolite.