Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, ja ću danas u setu ovih jako značajnih predloga zakona najviše pažnje posvetiti Predlogu zakona o elektronskoj upravi, u cilju obrazloženja potrebe hitnosti uspostavljanja jedne korisnički orijentisane javne uprave koja će podići nivo kvaliteta pružanja usluga građanima, privredi, kao i dostupnosti javnih usluga kroz pojednostavljenje procedure, precizno rečeno, potpunu implementaciju usluga elektronske uprave u svim državnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima jedinica lokalne samouprave i javnim službama.

U ovom smislu mi zapravo predlažemo reformu javne uprave. Gledano kroz prizmu celokupne izmene organizacije i funkcionisanja sistema javne uprave, to je zapravo reforma same države. Ova reforma javne uprave jeste jedan od najznačajnijih zadataka jer samo jedna efikasna, samo jedna država koja je sposobna da obezbedi građanima i privredi što bolji kvalitet javnih usluga, a pritom uz maksimalnu uštedu vremena, zatim uštedu novca, dakle materijalnih i ljudskih resursa, jeste država koja može ovaj trenutak, koji je trenutak galopirajućeg razvoja IT sektora, zapravo iskoristiti kao trenutak reforme ovakvog strateškog okvira.

Ciljevi sprovođenja ovog zakona o elektronskoj upravi jesu da se građanima pruži viši nivo pravne sigurnosti, i to upotrebom jednostavnijih, efikasnijih, pristupačnijih i otvorenijih elektronskih javnih servisa. Celokupna elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organima uprave, kao i komunikacija organa uprave uzajamno olakšana je zbog upotrebe elektronskog potpisivanja elektronskih dokumenata, zatim zbog onlajn podnošenja zahteva u digitalnoj formi, elektronskog plaćanja taksi, zatim izdavanja elektronskog vremenskog žiga i zakazivanja termina za uslugu.

Osim finansijske koristi koju će imati građani Republike Srbije i osim koristi u manjku utrošenog vremena, materijalnih resursa, pravni interes zapravo će moći ostvariti na jedan potpuniji i pristupačniji način u saradnji sa organima uprave. Vrlo je bitno napomenuti samo i to da će službenici u javnim upravama i zaposleni moći jednostavnije obavljati svoj posao pojednostavljenjem procedura kroz upotrebu savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Obzirom da naša poslanička grupa više nema vremena, podržavam sve prethodne diskutante naše poslaničke grupe. Naravno, želim da pohvalim ovaj Predlog zakona o elektronskoj upravi. Poslanička grupa će se izjasniti i glasati o svim ovim predlozima zakona ovog seta zakona u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Meni je zaista drago da narodne poslanice i poslanici prepoznaju značaj ova dva zakona, i nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i zakona o elektronskoj upravi. Mislim da je važno da i zbog javnosti i građani shvate da se ne radi o digitalizaciji prema kojoj Srbija treba da ima otpor, nego o jednom procesu, ponavljam, ne samo tehničko-tehnološkom, nego i društvenom, koji olakšava život svih nas. Kada kažem svih nas, dakle i građana i privrede i službenika u upravi. To je ono što jeste u stvari intencija oba ova zakona.
Rekao bih da, kao što i znate, Zakon o upravnom postupku je praktično osnov i preduslov da bi se jedan ovakav zakon o e-upravi kao infrastrukturni zakon doneo i normirao sve one procese i operacije koje uprava radi razmenom podataka u elektronskom obliku među sobom i to je nešto što je suštinski zbog građana važno da se zna. Po samom ZUP-u, ili Zakonu o upravnom postupku, službenici su obavezni, naravno, da razmenjuju podatke i dokumenta. Za sada je šest baza, dakle, matičnih knjiga, baze MUP-a, Poreske uprave, Fonda PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Tu se ponavlja Republički geodetski zavod čime, tim podacima o nepokretnostima praktično se doprinosi ukupnoj razmeni tih podataka i olakšavanju svih tih procedura. Do sada je 116 jedinica lokalne samouprave, to je ono što je ovde neko rekao, da se najveći teret odnosi upravo na one službe koje se nalaze u jedinicama lokalne samouprave, neko je ovde i u prepodnevnoj sesiji govorio, ponekada deficit ili manjku izvršilaca i na to smo dali odgovor formiranjem Nacionalne akademije za javnu upravu. Dakle, želimo da racionalizacijom i optimizacijom poslova dovedemo do toga da sa manje uradimo više, ali do sada je 116 jedinica lokalne samouprave i 12 gradskih opština Beograda se prijavilo na tu platformu eZUP.
Naravno da ne izgleda sve tako sjajno i bajno i ružičasto. Moram reći da tu ima poteškoća, da ima nekih kompleksnih situacija i radimo konstantno analizu stanja kako bi unapredili praktično to funkcionisanje i iznašli aktivnosti koje su potrebne da bi to funkcionisalo u punom kapacitetu.
Takođe, želimo da pojednostavimo procedure, još negde sredinom prošle godine smo ukinuli i eliminisali one nepotrebne. Sveli smo to na broj od 188 i to je takođe veoma značajno. Svi poslovi, bili oni povereni ili izvorni, koje jedinice lokalne samouprave izvršavaju sada su jasno definisani.
Što se tiče centralnog registra, to je juče pominjano ovde za elektronsku obradu i skladištenje podataka iz matičnih knjiga, rekao sam juče da je 98% toga već završeno i ono što je, rekao bih, važan dodatak na ovu priču su nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, što omogućava da se baza podataka upotpuni i podacima iz knjige državljana.
Ono što planiramo, svakako u narednom periodu to je da unapredimo sam sistem službenih evidencija. To ne bi bilo moguće lako, pardon bez ovog zakona o e- upravi. Ovo jeste praktično i normativni okvir ili normativni osnov da se čitava ta infrastruktura uredi na način koji je potreban za one krajnje korisnike. To su građani.
Želimo da uspostavimo i metar registre i unapredimo osnovne registre, dakle i centralni registar stanovništva i katastar nepokretnosti, tema je o kojoj je ovde govoreno u više navrata, iako na jedan izdvojen način, jel sam zakon koji ovde takođe tretiramo ne bavi se isključivo katastrom, a činjenica je da faktičko stanje ne korespondira uvek sa onim što se nađe u tim registrima.
Registar prostornih jedinica, što je takođe veoma značajno i adresa, sve to je praktično jedan komplementaran posao čitave Vlade, Republičkog i geodetskog zavoda, svih nas i mislim da je važno da svi zajedno shvatimo koliko to može da olakša proceduru.
U prepodnevnom delu sam govorio i o platformi e-inspektor koji takođe u velikoj meri olakšava i privredi, odnosno privrednim subjektima i građanima. Ono što je važno znati to je da je 2011. godine percepcija ili percipiranje inspektora kao takvih u Srbiji imala negativnu konotaciju 60%, danas je to 10%. Siguran sam da će po otpočinjanju funkcionisanja te platforme taj procenat biti mnogo niži. Morate, odnosno moramo svi zajedno, pre svega građani, voditi računa o tome da su upravo inspektori ti koji vode računa o tome kakvu vodu pijemo, kakvu hranu naša decu jedu u nekim obdaništima ili u školama, kakav vazduh udišemo. Mislim da je to takođe nešto što predstavlja jedan krupan iskorak napred.
Sve je to nešto što je životno i zato sam iskoristio priliku da se nadovežem na ove, rekao bih, vrlo konstruktivne rasprave i koleginica Paunović Dinić i kolege Jovanovića, kako bih zbog građana, pre svega, ukazao da digitalizacija nije bauk, nije to kao u onom filmu „Bogovi su pali na teme“, kada ona flašica koka kole padne na neko domorodačko naselje, onda onaj domorodac uzima flašicu i baca je gore da je vrati Bogu pa ga pogodi u glavu. Dakle, nije to digitalizacija i nije to četvrta industrijska revolucija. Važno je da građani shvate da ovo zaista predstavlja jedan proces koji ima humane obrise. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Imam svega nekoliko minuta, ali ću biti inspirisan čime je završio ministar Ružić, pa ću se ipak osvrnuti malo i na ovaj njegov zakon, odnosno elektronskoj upravi. To je zakon koji nam je potreban.

Mislim da je smešno da sada bilo kome spočitava kako hoće da vrati, ili se pravi kao da je kameno doba ili neku praistoriju. Naravno da je digitalizacija na neki način sudbina i neminovnost. Ali to ne znači da treba ići haotično i stihijski u to kao što se nažalost kod nas godinama čini kad god je nešto u modi. Sada je u modi digitalizacija, pa onda sve što ima tu reč u sebi onda su svi srećni, kao što je o tim reformama, kao što je reč i pojam Evropa i nije bitno šta, patriotizam, sve razne druge stvari, svaka tako reći može da bude, da se pretvori, svaka dobra ideja kada se pretvori u ideologiju, a onda u sredstvo manipulacije može da izazove kontra efekat.

Samo bih skrenuo pažnju, ministar je o tome nešto govorio, ali ne verujem da ćemo stići kada dođe do amandmana, kada je reč o bezbednosti, zaštiti podataka i bezbednosti. To jeste problem i tu ima problema i biće, svugde ima. Samo skrećem pažnju da se malo na to obrati pažnja. Skrenuo bih pažnju na član 12. i 13. gde se govori o zaštiti podataka, pa se pominje neki megi metar registar. To zvuči, to se samo u jednom članu pominje, taj metar registar, sa krajnje neodređenim nadležnostima ili bar nejasno i neprecizno formulisanim.

To pomalo podseća na nekog velikog brata, odnosno na neki matriks otprilike gde se svi podaci svih građana skupljaju i onda to ostavlja mogućnost i prostor za manipulaciju. Toga možda neće biti, ali ovako kako stoji u tom članu 13. pročitajte svi kolege, nije ništa tu bitno ni strašno niti bolno, tu je prosto potrebno, najblaže rečeno, ozbiljna razrada. Znači, najblaže rečeno ozbiljna razrada kada je reč o zaštiti podataka, a naročito o tom čuvenom metar registru, znači gde se svi oni registri sabiraju negde i skupljaju, a imamo jedan kratki mali člančić, odnosno član gde se o tome govori.

Prosto nije bitno da li će se to kasnije urediti nekom dopunom ili nekim podzakonskim aktom, samo skrećem pažnju da je to potrebno jer su građani, ovo sam naveo kao razlog, ne samo u Srbiji ne govorim samo o Srbiji, svuda u svetu postoji ta povećana osetljivost kada je reč o tajnosti podataka, podacima koji cure, evo, imali smo i pre neki dan skandal sa fejsbukom i tako dalje. Znači, nije to nikakva naša specifičnost ali naravno da smo mi dodatno osetljivi zbog prošlosti i zbog ovog totalitarnog iskustva, sistema kojim smo bili okruženi, u kome je dobar deo nas živeo.

Što se tiče drugog zakona, dakle, Zakona o udžbenicima, i uopšte kada je reč o tim zakonima, nismo slučajno mi stavili kao, da nismo zauzeli jasan stav prema tim zakonima ne zato što nismo opozicija, naravno da smo čvrsta i oštra opozicija, ali kada zakoni izađu iz ove Skupštine, iz ovog doma, to postaju zakoni države Srbije. Dakle, onda to više nisu vaši, naši zakoni, ko je predložio, ni koje ministarstvo, ni koja vlada, niti opozicija. Sam ja sam nailazio na slučajeve kada mi priđu građani i kažu, evo za ovo malo svog parlamentarnog iskustva, kažu – evo, sad ste vi usvojili ovaj zakon i tako dalje. Onda morate da objašnjavate, pa nisam ja usvojio, ja sam bio protiv, uzdržan. Građani manje više nas doživljavaju, šta god mi o tome mislili, zapravo kao neko telo koje jeste i tu su oni u pravu, koje bi trebalo da bude jedinstveno ili barem oko nekih stvari jedinstveno. Tako da kažem treba da nam bude zajednički interes da ti zakoni budu bolji.

Niko nema takvu nepogrešivost niti ministar, niti ministarstvo, niti pozicija, niti opozicija. Zato bi trebalo, i ja pozdravljam inicijativu kolege Stojimirovića od pre podne kada je pominjao to kako bi tu trebalo i jedni i drugi da popuste i da nam ti amandmani ne služe samo kao neko nadgovornjavanje, ko će kome uzeti ili potrošiti više vremena nego se tu traže elementi konsenzusa i kompromisa, na kraju krajeva, u cilju zajedničkog rešenja, u smislu da taj zakon bude bolji nego što jeste, makar da se spreče neke mogućnosti zloupotrebe, kako god.

Par konkretnih pitanja u vezi sa Zakonom o udžbenicima za gospodina Šarčevića. Naime, moja intencija i moja dilema se pre svega tiče položaja javnog izdavača, nećete se iznenaditi, to je Zavod za udžbenike, ali nije ni bitno kako se zove. Ovde se on zove javni izdavač, čija je sudbina i čiji je položaj veoma težak. To ljudi iz struke znaju, dok građane to na prvi pogled ne zanima. Ali vraga, kao što mnogo toga o čemu se ovde radi i o čemu mi raspravljamo deluje kao da je nešto apstraktno, i jeste, i komplikovano, često ni poslanici ne znaju i nije im baš jasno o čemu je reč, ali, bogami, ima vrlo konkretne i vrlo opipljive posledice kada ode u život. Dakle, ne znaju šta piše u Zakonu o udžbenicima, ali i te kako znaju da li plaćaju skuplje ili jeftinije udžbenike.

Ova konkurencija, ova otvorenost za to da svako može da izdaje udžbenike, to deluje dobro, deluje liberalno, deluje da podstiče konkurenciju, ali nije rezultiralo, nije dalo efekat u smislu smanjivanja cene udžbenika, jer zapravo paket udžbenika iz godine u godinu raste. Javni izdavač, Zavod za udžbenike, u teškom je položaju. Jednim delom su oni sami za to krivi, jer broj zaposlenih kod tog izdavača raste iz godine u godinu, a njihov udeo na tržištu je sve manji i manji.

Od nekadašnjeg monopoliste koji je štampao sve udžbenike, sada, vi me ispravite ili dopunite ako nije potpuno precizan podatak, plašim se da je sada udeo iz Zavoda za udžbenike u ukupnom tržištu udžbenika negde oko 3%. U svakom slučaju jednocifren je. Znači, nekoliko procenata. A imaju, po mojoj evidenciji, a vi me opet ispravite ako grešim, oko 300 zaposlenih.

Odlično. Dakle, i više od toga, preko 300 zaposlenih.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Vukadinoviću.)

Istovremeno, međunarodni izdavač, onaj koji pokriva svakim danom sve veće tržište, ima preko dve trećine tržišta, ima nekoliko desetina zaposlenih. Dakle…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću. Isteklo je vreme.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Ukratko, radi ukupne javnosti, ja već godinu i po dana pregovaram i razgovaram sa svim našim telima, pa tako smatram i Zavod. Od jednog velikog monopoliste do toga da on i dalje znači mnogo toga u našem sistemu, postoji obaveza da se sam racionališe, jer, sa toliko ljudi, znate i sami da je to neizvodljivo na tržištu.

Zavod ne funkcioniše kao dobra vila koja ima negde pare od negde i rešava pitanja na terenu. To ide iz budžeta Srbije i to su minusi.

Znači, mi na ovaj način popravljamo poziciju Zavoda i drugih izdavača, jer smo omogućili dva bitna nova momenta, a to je ukidanje cenzusa, koji ih je doveo na lošu poziciju, obaška lična racionalizacija i drugačiji pristup tržištu, ko ima bolje recezente, to su sve domaći recezenti, ti bolje prolaze.

S druge strane, ono što je jako važno, znači, svi niskotiražni udžbenici koji će biti plaćeni i od države i od drugih izdavača, idu njima, tako da smo mi dva posla nabavili, što bi se reklo.

Kad govorimo o onom nacionalnom svetu, o tome ostaje da vidimo u kom delu ćemo moći da izvršimo nekakvu preporuku, jer, ako imate liberalno tržište udžbenika, kao što je već stari zakon regulisao, ne možemo arbitrirati. Ali smo i te kako ovim opravkama zakona neke stvari pomerili. Znači, ovo je već stanje koje je po starom zakonu.

Hvala.

Odmah da vam kažem, kolega Vukadinoviću, za sad nemate pravo na repliku.
Reč ima ministar, gospodin Branko Ružić. Izvolite.

Hvala.
Neću ja dugo, ali zbog javnosti i iskazane bojazni koja je, naravno, legitimna i znamo da je ta bezbednost veoma značajna. Videli smo šta se događalo i sa Fejsbukom i sa Fejk njuzom šta sve može da se dogodi kada se na jedan nesistematičan način uvode neke novine, ali nema razloga za strah jer ovaj metar registar, ne nalaze se u njemu podaci o ličnosti. Zakon je, naravno, u svojoj pripremi dobio i saglasnost poverenika. Što se tiče samog metar registra, to je, pre svega, evidencija o svim postojećim registrima i ništa manje i ništa više od toga. Služi za jednu interoperabilnost tih postojećih registara.
Što se tiče bezbednosti, tu postoji i Zakon o informacionoj bezbednosti, koji tretira ovo pitanje, a u ovom zakonu je to pomenuto u skladu sa potrebom da se taj segment nađe u normativnom smislu i u samom tekstu zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.