Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje podržati ove zakone, zato što smatramo da su oni kvalitetni i da predstavljaju jedan korak unapred u našem zakonodavstvu.

Pošto sam ograničen sa vremenom diskusije, pokušaću da budem što konkretniji.

Tokom jučerašnje i današnje rasprave mogli smo da čujemo niz različitih primedbi i kritika od strane opozicije, na šta smo već navikli, kao što smo navikli da nijedna ta primedba ili kritika ne sadrži ni jednu konkretnu zamerku na sadržinu ili tekst predloženih zakona, ali bukvalno ni jednu. Bilo je u tim diskusijama, možemo slobodno reći, svega i svačega, ali najviše praznih priča i populizma.

Tako smo imali i malo pre priliku da od jednog poslanika čujemo da digitalizacija nije potrebna, da je ona u stvari moda i ja mu stvarno verujem. On je čovek koji poslednjih godina prati modu, pa je tako kada je bio modni trend promena nacionalne pripadnosti on promenio svoju naciju i tako ušao u Narodnu skupštinu. Kada je bio trend da se vrši istraživanje javnog mnjenja, on je sklopio ugovor sa Državnom lutrijom Srbije i za dva miliona i 400 hiljada dinara vršio istraživanje javnog mnjenja. Samo zamislite, za ta dva miliona i 400 hiljada dinara, mogli su prilikom digitalizacije i uvođenja digitalnih udžbenika da se kupe tableti za celu jednu osnovnu školu, da sva deca u jednoj osnovnoj školi u Srbiji dobiju tablete, umesto što je jedan pojedinac taj novac stavio u svoj džep. Ali, nije on jedini.

Imali smo ovde priliku da slušamo i čoveka koji je svoju opštinu zadužio za preko 4 milijarde dinara i koji nam je danas pričao o tome kako pojedini roditelji nemaju novaca da svojoj deci daju za užinu i za autobuske karte, ali nije rekao da ti roditelji nemaju novac za to, što je njegov žuti kartel te roditelje prilikom pljačkaške privatizacije, bez ikakvog prava izbacio na ulicu i te roditelje ostavio bez posla, te roditelje ostavio u situaciju da svom detetu nemaju da daju za osnovne potrebe.

Privodim kraju i zato smo u situaciji da u Koreji, kao što je rekao ministar 2000. godine uvedena digitalizacija nastave, a kod nas je uvedena pljačkaška privatizacija, otimačenje i pustošenje Srbije.

Kolega Vukadinoviću, po kom osnovu vi tražite pravo na repliku? U kom delu ste se prepoznali? Da ste promenili naciju, da ste uzeli od Državne Lutrije novac, po tome ste se poznali?
Ne čujem vas.

Ne, ne , dozvolite mi. Hajde da budemo realni. Odavno se koristi manir da se pod diskusijom o zakonu, koji nema nikakve veze sa zakonom, niti sa amandmanima, zapravo koristi to vreme za diskvalifikaciju političkih protivnika.

Ako je neko, a ja sam pratio oko 90 posto ove rasprave, svi su sa ove strane govorili konstruktivno o zakonu i to gospoda ministri moraju da prihvate.

Dali su neke primedbe, nešto su rekli, nešto je osnovano, nešto je odgovoreno, itd.

Prosto mislim da nije u redu drage kolege i mi možemo da se pozovemo na Poslovnik, ali ja neću da se pozivam na Poslovnik, mislim da je mnogo bolje da dajemo repliku i da se raspravlja u tom obliku replike, da raščistimo neke stvari, nego da se na ovaj način kao, aludirajući, uzgred rečeno, iznoseći apsolutne neistine i da se stalno pokušava neko da se diskvalifikuje sa neke strane. Mogli bismo i mi mahati, ili tačnim i u tačnim izvodima.

Znači, ja tražim repliku, i objasnio sam zašto.

Nemate pravo na repliku.

Zašto niste intervenisali onda kada je kolega govorio o nečemu što nema nikakve veze sa dnevnim redom niti sa zakonom koji je na dnevnom redu?

Niste vi koji o tome možete da odlučujete.

A nego ste vi?

Trenutno jesam. Pogledajte Poslovnik malo.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 104. u vezi sa članom 107.

Član 104. reguliše replike, a član 107. reguliše dostojanstvo. Ovde je i jedno i drugo povređeno.

Gospodin koji je govorio pre mene, a ja cenim što vi pozitivno diskriminišete nacionalne manjine, dakle, ja cenim to vaše ponašanje prema nacionalnim manjinama, konkretno prema vlaškoj nacionalnoj manjini, ali gospodin pre mene je izvršio repliku, a da pri tome mu vi to niste odobrili.

Dakle, ničim izazvan se pojavio zbog toga što je govornik pre njega govorio o igrama na sreću i što je govorio o promeni nacije, pa zbog dostojanstva ove Narodne skupštine trebao je da govori ono sa jo, po, da li je promenio nacij, odnosno, da li je igrao na sreću ili nije kupovao srećke, a dobio je 2.400.000 od „Lutrije Srbije“. Samo da podsetim da je za njihovo vreme i „Lutrija“ bila u minusu zbog takvih srećnih dobitnika.

S obzirom da je dobio repliku, trebao nam je odgovoriti da li je promenio naciju i da li je dobio od „Lutrije“ 2.400.000. Hvala.

Kolega Rističeviću, moram da vam kažem da kolega Vukadinović nije dobio pravo na repliku. Ja sam ga pitao po kom osnovu je tražio i hteo sam da mi odgovori, ništa više.
To da li vršim pozitivnu diskriminaciju nacionalnih manjina, pa čak i pripadnika vlaške nacionalne manjine, mogu da vam kažem da svako ima pravo da se izjašnjava kako hoće i to je njegovo pravo, ali pošto sam ja odrastao među pripadnicima vlaške nacionalne manjine, ne primećujem da on ima odlike koje su karakteristične za njih.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Po kom osnovu se javljate, gospodine Vukadinoviću?
(Đorđe Vukadinović: Upravo sam pomenut.)
Niste ni u jednom trenutku, bila je povreda Poslovnika.
(Đorđe Vukadinović: Kako nisam?)
Bila je povreda Poslovnika.
Čak i da ste bili spomenuti, ne biste imali pravo na repliku.
(Đorđe Vukadinović: Vi ste me spomenuli.)
Ja sam dao obrazloženje kolegi Rističeviću.
(Đorđe Vukadinović: Onda reklamiram povredu Poslovnika.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.