Hvala, prof. Bojiću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite, ministar.

Ne mislim da je replika, ovde je bitan ministar Branko Ružić, pošto govorimo o nadležnostima lokalnih samouprava. Ni ja nikad ne idealizujem stanje, ono kako jeste takvo je. Ako sada ne preduzmemo mere i to radimo zajedno sinhronizovano, ostaje da sve te neke, pod navodnicima, moćnike isključimo. Ja i sada dobijam predloge za direktora koje smo pet puta opomenuli, koji pravi lažna odeljenja i radi sve ono što smo mi zabranili i s punim pravom ide reizbor. Evo, kapacitet, naravno da ga neću potpisati. Još uvek mi nešto prođe među noge, to je sigurno, tek smo počeli.

Znači, veći deo znate i sami je problem implementacije zakona, a ja ne bih da zaista derogiram priču o silnim ovlašćenjima ministra bez prava na decentralizaciju. Ovde je sad na ispitu celo društvo. Znači, tu šansu moramo sebi dati. Ja sam sa mnogo ministara prosvete razgovarao i najviše mi se svidelo kako to rade ljudi u Portugaliji. Mi Srbi kažemo Portugalija, a većina kaže Portugal. Radi se o tome da je tu stvarno balans toga, šta dati, pitanje zrelosti svih samouprava i timova koji tamo rade, ali na tome ćemo raditi. Hvala.

Hvala, ministre Šarčeviću.
Izvolite, profesore.

Novi zakon neće poboljšati stanje inspekcijskog nadzora, a rekli ste, mislim da je to bilo juče, da se neće inspekcijom rešiti sistem. Broj nadzora koji ste koji je obavljen u 2017. godini kada se podeli sa brojem dana u godini, isključujući tu dane vikenda, ispada dvadesetak tih inspekcijskih nadzora dnevno, što je u svakom slučaju zanemarljiv broj. U 2017. godini podneto je samo pet krivičnih prijava, a tek protiv svakog tridesetog je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Hvala vam.

Hvala, prof. Bojiću.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite, koleginice.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici. Juče, danas raspravljamo o tri seta zakona koji su iz oblasti prosvete i, gospodine Šarčeviću, za nas iz Jedinstvene Srbije je bitno da su oni u skladu sa reformama školstva u Srbiji i da nam donose novi kvalitet u obrazovanju. Zbog toga ću u danu za glasanje imati podršku poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.

Važeći Zakon o udžbenicima je usvojen 2015. godine i tad je bilo raznih kritika na ovaj zakon. Mišljenja sam da je predloženi Zakon o udžbenicima o kojem danas govorim najbolji i najkompletniji u odnosu na prethodna tri donesena zakona.

U pripremi ovog zakona učestvovala je Radna grupa, a ja sam u razgovoru sa predsednikom Saveza slepih i slabovidih iz Kraljeva saznala da ste vi, ministre, pozvali predstavnike Saveza na sastanak, da dostave sva potrebna rešenja koja treba da se ubace u zakon i da ste vi njihove sugestije prihvatili, što je svakako pohvalno za vas i za vaš kabinet.

Upravo ovaj Predlog zakona o udžbenicima donosi nam novine, a to je cena za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reše problem udžbenika predviđen slabovidoj deci koje izdavač zbog malog broja tiraža nije želeo da štampa. Ono što su škole pre radile u nedostatku udžbenika i asesitivne tehnologije je to da su najčešće uvećavale kopije postojećih udžbenika, ali po meni postoji drugi problem u obrazovanju slepe i slabovide dece – nedostatak pedagoških asistenata, koji bi sedeli sa slepom i slabovidom decom i pomagali im u savladavanju gradiva koje je prilagođeno deci bez invaliditeta, a ne njima.

Nama iz JS je važno da svi naši građani, a pogotovo deca imaju jednake uslove za dostojanstven život, a pogotovo za obrazovanje, ali o problemu pedagoških asistenata, da ne bi previše iz teme, ću pričati nekom drugom prilikom.

Predloženi zakon je dobio pozitivne komentare stručne javnosti. Iz Udruženja izdavača udžbenika su ocenili da se ovim zakonom sistemski rešavaju problemi i da je jako dobro što je u izradi zakona učestvovala Radna grupa.

Jedna od najvećih promena koje predloženi zakon donosi jesu kvote od 5% za ulazak udžbenika u škole. Prethodnim zakonom je definisano 5% kao cenzus tako što se rangiraju udžbenici. Ako ne uđu u izbor, ukidaju se i nemaju mogućnost tri godine da konkurišu. To je bila otežavajuća okolnost za velike izdavače, a posebno za brojne male izdavače. Prema novom zakonu udžbenici se biraju na četiri godine.

Meni kao roditelju jednog školarca i jednog budućeg školarca je jako važno i htela bih da pohvalim što se ovim predlogom zakona uvode digitalni udžbenici. Znam da je to jako skupa oblast i da treba puno ulaganja, da treba raditi na obuci zaposlenih, ali to je nešto što mora da se uvede u škole, i to iz više razloga.

Prvi razlog je što nam dece beže iz škole jer im je dosadna. Moramo da decu motivišemo, da način učenja u školama prati modernizaciju, da im predavanja budu zanimljiva, a fokus da bude na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi u školi završi se u školi, tako da domaći zadaci koji bi se radili kući bi bili minimalni, a deca bi imala više vremena za druženje i za vanškolske aktivnosti, npr. sport.

Drugi razlog što je uvođenje digitalnih udžbenika dobro je to što će se smanjiti težina školskih rančeva, a složićete se da su oni preteški, da je prosečna težina negde oko šest, sedam kilograma i zato nam 2/3 đaka ima loše držanje, a čak 90% đaka pati od nekog deformiteta stopala. Pravilo je da đačka torba ne sme da bude teža od 10% težine deteta, ali u praksi je to drugačije.

Treći razlog, a mislim da je on za roditelje i najbitniji, je to što će se uvođenjem digitalnih udžbenika smanjiti troškovi za nekih 15%, što za jedan porodični budžet nije zanemarljiva stavka.

Po prvi put, u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja, svako treće i naredno dete dobiće besplatne udžbenike što je svakako pohvalno, kao i besplatni udžbenici za oko 90 hiljada osnovaca.

Htela bih i samo par rečenica o Predlogu zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija. Ovaj zakon je bitan za približavanje sistema obrazovanja i tržišta rada. Za vaše ministarstvo, gospodine Šarčeviću, nije bio ni malo lak posao napraviti nacrt zakona i znam da se na Nacionalnom okviru radilo u proteklih 10 godina, a uglavnom u okviru projektnih inicijativa. U Radnoj grupi koja je radila na zakonu učestvovala je 21 institucija, i to govori o složenosti problema koji se rešavaju ovim zakonom.

Ovaj zakon obuhvata sve postojeće nivoe i vrste kvalifikacija sticane formalnim i neformalnim obrazovanjem, nezavisno od životnog doba. U praksi, cilj ovog zakona je da povezuje standardne kvalifikacije i standardna zanimanja i da se kroz registar predstave budućim poslodavcima i naravno građanima.

Zbog svega ovog što sam navela, i kao što sam na početku naglasila, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Hvala, koleginice Jevđić.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem se.

Pošto imam priliku da poznam javnost sa, bar ove dve teze, koje ste vi pomenuli, a to su lični pratioci, pedagoški asistenti kako ih zovemo. Lako je samo napisati i tražiti pare iz budžeta za ovo ili ono. Znate, prosto, ja sam svestan koliko država ima. Država, hvala Bogu je razvijenija, privreda je jača i imaće sve više. To je dobra vest. Ali, isto je vest da je sistem kakav sam ja zatekao veoma šupljikav. To ističem stalno. Znači, peške praveći plate itd. LJudi malo mrdnu, ovde, onde radno mesto, i to znam da se radi.

Upozorio sam skoro sve ustanove da se valjano odnose prema Cenusu, to je pravilnik koji, novi je napravljen. Pustiće se ovih dana u pogon. Nisam hteo da deranžiram roditelje da se prepakuju deca, odeljenja iz pedagoških razloga. Inače, znamo da se tu krije po dosta sakrivenih normi i to je nešto što ćemo mi iskoristiti kao jednu vrstu ličnog kapitala.

Znači, bez novog napada na budžet, samo jednim racionalnim domaćinskim ponašanjem, a time što radimo na jedinstvenom obrazovnom elektronskom sistemu i pravimo grupu koja će raditi plate putem E Cenusa. Time ćemo imati vrlo jasno na klik stanje i neće moći niko da formira lažno odeljenje ili da se pojavi više zaposlenih. To se radi.

Time mislimo da vratimo jedan od resursa, upravo ovo o čemu vi govorite. Time sam nagovestio vraćanje kapaciteta psihologa, pedagoga u onom obimu koji je bio pre skraćivanja. Time mislimo da damo značajniju ulogu rukovodiocu aktiva, direktora na nivou opštine, ili neke lokalne jedinice koja je optimalna, a oni da budu nosioci posla sa opštinskim savetima roditelja.

Znači, mi dizajniramo novi sistem, za to imamo para unutar samog sistema. Racionalno ćemo se ophoditi ka njemu i ovo sve ćete videti od 1. septembra. Znači, mi radimo na tome intenzivno.

Ono što ste rekli, škola je dosadna. To će većina dece da se složi sa vama, ali mi reformama obrazovanja pravimo da ne bude. Znači, Prvi i Peti razred će imati priliku i Prvi gimnazije da rade po modelu da je to interaktivna nastava, da je multidisciplinarna, da je problemska, da deca zaista imaju međupredmete i priliku da to znanje iskažu u praksi i da ga primene.

Nas vrlo brzo čeka PISA, sledećeg meseca. Već, sam izjavio, imaćemo sigurno bolji rezultat nego ranijih godina, samim tim što smo uspeli da uradimo bitan korak ka finansijskoj pismenosti, toj četvrtoj komponenti koju smo mi preskakali, nije ni bila u ranije vreme.

Ali, ozbiljne pripreme će biti do 2021. godine i ako sve ovo sprovedemo kroz sistem i kroz nove planove i programe, i ta promena u načinu rada, kada završimo ovo, mi imao priliku da obučimo 80 hiljada ljudi. Već je obučeno negde oko 600 direktora. To su temeljni poslovi koje reforma zahteva da bi se ovo desilo.

Ne možemo samo reći – e, napravićemo da bude zanimljivija. Ovaj resurs elektronski je svakako deci zanimljiv, jer vi ako zamišljate neku ćeliju, nešto što je apstraktno, kako ćete zamisliti razliku biljne ili životinjske na uzrastu od 11 godina. Oni će imati klip, pogledaće, zaista će moći da pipnu, to je sasvim drugačije. To je nešto što će njima vratiti priču u školu. Naravno, neko je rekao danas ovde, pričao o vannastavnim aktivnostima, mogućnosti da deca budu duže u školi i to je cilj i to će biti delovi nove strategije. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima Sonja Pavlović.
Izvolite koleginice Pavlović.

Hvala.

Pozdravljam sve prisutne goste i izražavam iznenađenje zašto ovde nije prisutna gospođa Zorana Mihajlović, kao i gospodin Goran Trivan jer zakon o kome ja imam nameru da diskutujem je Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Nažalost, moraću da pokvarim malo ovu harmoniju koja je vladala evo već sat vremena između poslanika i ministra i da dam realan osvrt na ovaj zakon. Vi, gospodine Ružiću, pokušajte i da mi odgovorite na ta pitanja pošto vidim da ste vi zaduženi za taj zakon, pošto gospođa Mihajlović nije tu. Možete i da se branite ćutanjem ako pitanja budu teška.

Molim vas bez malo parlamentarnog bontona, zahtevam. Mislim da je to minimum za parlament.

Svi zakoni su podjednako važni, ali kao po pravilu oni koji su najskuplji i oni koji su sa dugosežnim posledicama u ovim skupštinskim raspravama se stavljaju na kraju. Tako da u pojedinostima, što je velika šteta, o ovom zakonu verovatno nećemo stići ni da diskutujemo.

Zakon je loše napravljen. Ideja je bila dobra. On je rađen po direktivi EU, donete 15. maja 2007. godine, ali ga je predlagač improvizovao i prilagodio svojim potrebama. Inspajrd direktiva, da bih objasnila građanima Srbije, o kojoj se priča ovde još od 2009. godine u stručnoj javnosti, još uvek je nepoznata, a u Evropi će ona potpuno zaživeti do 2020. godine.

To je pre svega direktiva doneta sa ciljem da se u Evropi uspostavi jedinstvena infrastruktura prostornih podataka kao podrška zajedničkim odlukama u domenu politike zaštite životne sredine pre svega.

Da pojasnim, u praksi Inspajrd poziva na jedinstven opis prostornih podataka, kao i na njihovu dostupnost na internetu sa mogućnošću pretraživanja, vizuelizacije i preuzimanja. Ili još više da pojednostavim za građane Srbije, recimo da uzmem na modelu grada Čačka, interesuje vas grad Čačak, možete da uđete u bazu podataka, da vidite sve što se tiče zemljišta u gradu Čačka, katastarskim parcelama, svim planovima koji su bili bivši, budući, koji se preklapaju. Znači, dobijate jednu potpunu informaciju i ako hoćete recimo da ulažete u to, možete da dođete do toga šta će sve negativno uticati na vašu investiciju.

Međutim, dobro bi bilo da je uvede ovaj zakon da nema prethodnih preduslova koji ovde nisu ispunjeni. Poslednji državni premer je urađen 1981. godine i to u delu katastarskog premera. Znači, nije urađen komasacioni premer, premer vodova, topografski premer, premer državne granice. Znači, mi nemamo definisanu pravu prostornu definiciju Srbije.

U tranzicionom periodu su velika sredstva data za sređivanje katastra. Međutim, tu je urađena jedna fatalna greška, gde se zemljišne knjige nisu uparile sa ka Katastrom i imamo stotine hiljada predmeta nerešenih po tom pitanju. Znači, mi imamo jednu situaciju gde se faktičko stanje na terenu ne poklapa sa katastarskim stanjem.

Metapodatak, koji je osnovni podatak na kome se zasniva ovaj zakon, i koji opisuje jednu prostornu infrastrukturnu jedinicu i direktno se veže za katastarsku jedinicu, što su se mnoge kolege iznenadile, ali Katastar je tu veoma bitan, nije tačan. Netačan podatak nije podatak. To je neupotrebljiv podatak ili što je još gore, postaje neupotrebljiv podatak koji građani plaćaju.

Sinhronizacija podataka je takođe veoma bitna. Ja tu vidim veliki problem. Sredstva koja su predviđena ovde neće biti dovoljna jer kompletno svi subjekti u procesu realizacije ovog zakona će morati i da se reorganizuju. Moraće dobra edukacija da se uradi kako stručne, tako i šire javnost da bi građani zaista imali kvalitetan podatak koji je istinit podatak i koji je primenljiv.

Glavni subjekti ovde, Republički geodetski zavod, koji je po difoltu nadležna organizacija i koji se brine o sprovođenju ovog zakona.

Ono što je problem kod Katastra i svega toga je što se ne ažurira ono što se dešava na terenu. Moje insajderske informacije, da pojasnim su, lične insajderske informacije sa mojih projekata. Znači, meni to nije nepoznanica.

Ono što je dobro, to je da se uvede ovakav zakon kada se svi ovi preduslovi, pre svega Katastar pa restitucija, vrati ljudima oteto, kada se uradi opšta supstitucija drugom zamenskim, to su preduslovi da bi ovaj zakon bio dobar.

Znači, taj zakon će biti trn u nozi predlagača, odnosno vlasti, trn u ne baš tako zdravoj nozi, ali funkcionalnoj za vlast kada bude sve ovo sređeno i zakon na pravi način zaživi. Hvala lepo.