Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Ivković i LJubinko Rakonjac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Ivković, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 1. stav 1. Predloga zakona, reči iz stavova – brišu se. Naime, amandmanom se predlaže brisanje navedenih reči, jer smatramo da lični stavovi ne treba da budu u sastavu opisivača, odnosno kriterijuma za ocenu kvalifikacija.

Oblast obrazovanja je veoma važan resurs, kako za Republiku Srbiju, tako i za EU, zato što je kvalitetno obrazovanje direktno povezano sa ekonomskim razvojem i društvenom kohezijom jedne zemlje.

Obrazovanje je budućnost jedne zemlje i unapređuje kvalitet života njenih građana. Konkretno, kada je reč o ovom zakonu, Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija, on kasni, ali kako naš narod kaže, bolje ikad neko nikad, iz tog razloga sve pohvale Ministarstvu prosvete.

Problemi koje ovaj zakon treba da reši delimično su nastali zbog nepostojanja pravnog okvira za njihovo rešavanje, ali delimično i zbog toga što postojeći pravni okvir nije u dovoljnoj meri obezbedio uslove za uspostavljanje sistema obrazovanja koji je usaglašen sa potrebama privrede.

Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije NOKS predstavlja instrument kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištem rada i njegovim potrebama. Uspostavljanjem NOKS-a biće definisano šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama. Od toga će benefite ostvariti i poslodavci i pojedinci, a samim tim i društvo u celini.

Primenom ovog zakona biće obuhvaćeni svi nivoi i vrste kvalifikacija bez obzira na način sticanja znanja, bilo formalno, bilo neformalno obrazovanje, informalno učenje, životno ili radno iskustvo i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Na kraju, obrazovanje treba shvatiti kao živ sistem, kako kaže naš profesor Žarko Obradović, koji je podložan promenama, i stalnim inovacijama. I uspostavljanjem NOKS-a omogućava se vrednovanje učenja koje može biti izmereno i vrednovano nezavisno od načina na koji je stečeno i njegovo povezivanje sa evropskim okvirima kvalifikacija. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Vladan Zagrađanin.
Da li neko želi reč?
Koleginica Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, ovaj zakon je, kako reče koleginica Vesna, možda malo duže čekan, ali nikada nije kasno. U pravo vreme je stigao. On uređuje ono što je bilo neophodno kada je u pitanju kvalifikacija na nivou Republike Srbije. Međutim, to je dobra veza i sa evropskim okvirom kvalifikacija i na međunarodnim konferencijama na kojima se promoviše i ocenjuje sistem obrazovanja Republike Srbije.

Ono što smo probali da ovim amandmanom definišemo, kolega Zagrađanin i ja, jeste zapravo u članu 1. stav 1. Predloga zakona gde bi se reči – i stavova, zamenile rečima – i profesionalnih stavova. Ovakav amandman bi precizirao da se kao opisivač kvalifikacija ne tretiraju lični stavovi, već strogo profesionalni stavovi pojedinaca neophodni pre svega za vrednovanje stečenog nivoa kvalifikacija.

U tom smislu, mislimo da zakon o kome smo u raspravi u načelu čuli dosta pohvala i zaista jeste za pohvalu i zakon i vaš trud, gospodine ministre, ipak smo stava da bi ovakvim amandmanom možda precizno definisali ovaj pojam koji bi eventualno mogao u praksi biti nekako zloupotrebljen. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mirjana Dragaš i Marjana Maraš.
Da li neko želi reč?
Koleginica Dragaš. Izvolite.

Hvala vam poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, podneli smo i poslanička grupa i ja lično amandman na ovaj član zakona pre svega imajući u vidu, a o tome je već bilo ovde reči, da se u zakonu ne samo u ovom članu, nego i na drugim mestima upotrebljavaju strane reči.

Smatrali smo da je neophodno, naročito u onim zakonima koje donosi Ministarstvo obrazovanja, da se upotrebljavaju domaće reči, jer naša domaća reč jeste nama najbliža, odslikava bogatstvo našeg jezika. Naravno, mi pri tome uopšte ne osporavamo da je jezik jedna dinamična struktura, da se menja iz dana u dan. Mi smo čak svedoci toga da se svakodnevno upotrebljavaju i u struci i u nauci, ali i u svakodnevnom govoru reči koje su nam strane i nepoznate. Za mnoge od njih ima opravdanja, ali mnoge od njih nažalost i kvare jezik kojim govorimo, a naročito je to prisutno kod dece koja upotrebljavaju razne elektronske mreže i na njima prosto se sva pravila koja se odnose na srpski jezik i na našu gramatiku gube.

Zato smo smatrali da ima opravdanja da se ukaže na to da se i u ovom slučaju mora rukovoditi tim jednim opštim principom, da se na svim mestima gde se mogu upotrebljavati naše reči one i upotrebljavaju.

Kada je o ovome reč, mislim da i kod donošenja zakona u ovom Ministarstvu, ali i u drugim ministarstvima, državnim organima, drugim institucijama, a posebno u medijima sve više mora da ima značaj položaj lektora koji mora da utiče na to kojim se jezikom govori i da se taj jezik uči od malih nogu, da u sluhu deteta postoji onako kako treba da govori pravilno.

Kada je reč o samim lektorima poznato je, ja ću samo kratko napomenuti, da njihov položaj ni u zemlji, ali ni u inostranstvu danas nije dobar, nije u odgovarajućoj pažnji naše države i to je posledica naravno ne ovog rada Ministarstva nego u nazad desetina godina. Tako da u suštini, mi od ogromnog broja lektorata koje smo imali u inostranstvu, u kojima se učio srpsko-hrvatski jezik u ono vreme, danas imamo zatvorene lektorate, da se u sve manjem broju uči srpski jezik, a nažalost tamo gde se pokazuje da država brine o tome, te zajedničke nekadašnje lektorate uglavnom je preuzela hrvatska država brinući se o očuvanju hrvatskog jezika.

S tim u vezi, kratko ću pomenuti naravno položaj ćirilice koji je bitan za nas, mada naravno podrazumeva u privatnoj upotrebi jednu ravnopravnost i jednog i drugog pisma, ali u ovom slučaju mislim kada je reč o državnim pismima i o državnom regulisanju zakona da ona ubuduće treba ima veću pažnju nego što je to do sada naravno prisutno.

Kada je reč o samom, samo da napomenem da ću koristiti, poštovani predsedavajući, malo vremena od poslaničke grupe, okviru kvalifikacija pripadan onoj grupi poslanika koja smatra da je taj nacionalni okvir bio neophodan i da je bilo krajnje vreme da se donese s obzirom da danas u praksi imamo ogroman broj kvalifikacija koje objektivno postoje regulisane u spisku i u nomenklaturi nekadašnjih zanimanja.

Mnoga od tih zanimanja su već prevaziđena, a na tržištu rada postoje potrebe za drugim novim zanimanjima koja nisu uvedena na nacionalni jedinstveni sistem i ovaj zakon upravo treba da obezbedi uslove da se to objedini u jedan jedinstven sistem u kojem bi, ono što je najvažnije, bilo povezano i sistem obrazovanja i samo tržište rada i njegove potrebe. Zato je dobro predviđeno da ta povezanost bude dinamična, da bude takoreći na dnevnom nivou neophodna i da time obezbeđuje upravo onu neophodnu živost koja mora da postoji i u procesu obrazovanja a i u procesu zapošljavanja.

Dinamika i promene u ovoj sferi su vrlo velike i mnoga od tih zanimanja pre 10 godina koja danas postoje, nisu postojala, niti su nama bila poznata. Samim tim, mi moramo da idemo napred, da stvaramo tu nomenklaturu zanimanja koja će biti i ići u susret svemu onome što razvoj nauke i tehnologije u ovom vremenu moraju da donesu.

Srbija u tom smislu ne sme da ostane na periferiji događanja, jer su velike tehnološke promene svakodnevne i uvođeni kompjuterskih znanja i veština, takoreći odvijaju se na dnevnom nivou. Zato, kada je reč o nomenklaturi zanimanja, mislim da ne treba da budemo ni skeptični, ni pesimisti, niti da budemo zatvoreni u stare okvire, nego upravo da idemo u smislu razvijanja novih zanimanja, kao i razvijanja pojmova koje njih sa svim definiše našoj državi, kada govorimo o tome da u ovom vremenu, potrebni su programeri naravno, i to je već opšte poznato i država ulaže u tom pravcu značajna sredstva i napore, ali istovremeno moramo znati da su potrebni i kuvari i automehaničari.

Dakle, sistem obrazovanja mora da bude takav da bude usmeren i na opstajanje i održavanje zanimanja koji su neophodni i koji su standardni i nama od ranije poznati u svakodnevnom životu, ali istovremeno da omogući razvoj u skladu sa novim tehnologijama i novim veštinama.

Isto tako, mora da znamo da se u obrazovanje ulažu značajna sredstva i da to uvek imamo u vidu, da ta značajna sredstva u obrazovanje ulaže naravno i država obezbeđujući sve forme besplatnog obrazovanja i stimulišući i više i visoko obrazovanje, što je veoma značajno.

Istovremeno, značajno je ulaganje i porodice koja ulažući u obrazovanje svoje dece u velikom broju slučajeva se odriču značajnih materijalnih sredstava. U tom smislu ne smemo kao država da dozvolimo da postoji i odlazak dece i mladog sveta u druge države da rade, jer time postižemo dvostruku štetu, a to je ukupno odliv onog kapitala koji je uključen i koji je potrošen u sam sistem obrazovanja, ali ono što je još gore i sa mnogo većim posledicama odlazak mladog sveta iz naše države.

Poznato je već, kada je reč o zanimanjima kada se uzme koji sve sistemi postoje danas u svetu, kakve tehnologije i kakve potrebe u odnosu na moderni razvoj života, da mi možemo uskoro da se srećemo sa zanimanjima kojih kod nas nema, kojima se u svetu govori, a koji nam vrlo brzo, dakle kako idu dinamične promene, a videli smo da ih u poslednjih 10 godina, zanimanja koja nisu postojala danas postoje, da u narednih 10 godina se uključe sasvim nova za koja danas i ne možemo pretpostaviti da će biti. Na primer, tu se pominju zanimanja, kao što su genetski dizajner, programer za stres, menadžer za zdravlje zaposlenih, konsultant za privatnost, socijalni radnik na društvenim mrežama, epidemiolog, velnes menadžer za seniore i tako dalje. Da li smo spremni danas za sve ovo i terminološki i tehnološki i zakonski? Zato nacionalni okvir koji danas dovodimo stvara elementarne uslove da uvede određeni red i da time stvori bazu za upravo ono što nas u narednom periodu može čekati.

I, najzad napomenuću, ako bismo bili zatvoreni u današnje okvire poznavanja i tehnologije i kvalifikacija, bili bi osuđeni na jedno veliko zaostajanje države Srbije u sistemu obrazovanja i sistemu zanimanja koji danas postoje u svetu. Da se tim principom rukovodio svojevremeno Dositej i Vuk, mislim da sve ono što se desilo pre 200 godina u razvoju obrazovanja u Srbiji, ne bi postojalo. Srbija ne bi tada, krajem 18. i u 19. veku bila stecište jednog zamaha obrazovanja i rada i samim tim, ne bi danas govorili o onim vrednostima koje smo u tom vremenu dostigli.

Zato mislim da u današnjem našem obrazovanju treba da postoji savremenost, jedna otvorenost prema Evropi i svetu, primena novih znanja, primena novih tehnologija, stalno usavršavanje i hvatanje koraka unapred, da time obezbedimo da mladi svet bude, naravno visoko obrazovan i tehnološki osposobljen, a istovremeno da zadržimo ono što je u našem sistemu u vrednosti istorije i znanja, svojstveno našim nacionalnim vrednostima i nacionalnoj kulturi.

Na ovaj način uspemo da obezbedimo ono što je imanentno našoj srpskoj zajednici, našoj kulturi a istovremeno da obezbedimo da ne postoji zaostajanje ni u kom pogledu, kada je reč o nomenklaturi zanimanja, u obrazovanju i vaspitanju dece. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Moram da se složim sa vama, to je tačno. Ne jurimo samo IT stručnjake, trebaju nam i profili gde god to privreda kaže, naravno i kuvari, mehaničari i sve ono drugo. To nije nikakva novost i tajna. Plan upisa se izda, srednja škola kasnije radi po toj nekoj metodologiji, o tome smo pričali u četvrtak kada je Vlada gostovala.

Moram da skrenem pažnju na bedž koji nosim ja i moj tim, što je stav Vlade Srbije, danas obeležavamo Dan podrške ljudima sa autizmom.

Ono što je jako važno i šta sam hteo najviše da pomenem, to su lektori. Vi ste to dobro primetili, međutim, ta mantra da nam pokupiše Hrvati, nije baš takva i mi smo uspeli da stabilizujemo tu priču, tako što smo formirali tim u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvali smo ljude iz Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva kulture. Tada smo počeli da se temeljno bavimo ovim pitanjima, tako da je to nešto što zahteva i reciprocitet, ali gde ga nema, naš interes je da imamo mi lektora, bez obzira što ta druga strana nema.

Tako da smo počeli da dizajniramo taj model i da tražimo drugačiji model kako se to finansiralo. Znači, nije u svetu neprepoznatljiv i hrvatski kao hrvatski i srpski kao srpski. Nama niko to ne brani, od nas to zavisi i mislim da je to isto jedna tema koja je bila zapuštena dugi niz godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Možete samo po amandmanu.

Hvala vam.

Mislim da je to za ukupno javnost od velikog značaja i mislim da na svim značajnijim skupovima u zemlji i inostranstvu naravno treba ukazivati na značaj održavanja toga, pogotovo što je sada vreme kada je država upravo toj temi pokazala na ovaj način dužnu pažnju, što je mislim imati jedne dugoročne značajne pozitivne posledice. Hvala.