Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege poslanici, prvo pitanje postavljam predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću.

U svetlu ovoga što se prethodnih dana i nedelja dešava, vezano za situaciju na Kosovu, tzv. unutrašnji dijalog i sve ovo što smo mogli čuti u prethodnim danima i nedeljama, pitanje glasi – da li Aleksandar Vučić i Ivica Dačić uopšte znaju šta su potpisali u Briselu i šta su prihvatili potpisivanjem Briselskog sporazuma?

U najmanju ruku, veoma zabrinjavajuće deluje kada predsednik Republike Srbije, koji je bio jedan od ključnih ljudi tada i pregovarača, koji je govorio da je spavao na podu u Briselu dok se pregovaralo, je izjavio da nigde ne piše da se Zajednica srpskih opština formira po kosovskim zakonima.

Dakle, to je ili jako tendenciozno ili želja da se na neki način izmanipuliše javnošću, ali to predstavlja ozbiljno ugrožavanje srpskih nacionalnih interesa. Briselski sporazum u članu 4. koji je potpisan, oni su ga potpisali 19. aprila 2013. godine jasno definiše u članu 4. da će se u skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine će imati pravo da sarađuju o kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kod Zajednice srpskih opština.

Dalje, da li znaju da su potpisivanjem Briselskog sporazuma zapravo prihvatili pravni sistem nezavisnog Kosova na severu Srbije? Da li znaju, da su od 2013. godine 19. aprila potpisivanjem Briselskog sporazuma pa nadalje, potpisali još devet sporazuma koji su uglavnom bili na štetu Srbije. Jedan jedini koji su potpisali u Zajednici srpskih opština nije realizovan, a to su sporazumi o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, sporazum o telekomunikacijama kojim smo trajno dali Kosovu pozivni broj, Sporazum o pravosuđu, Sporazum o Zajednici srpskih opština i tako dalje. Dakle, to su sve dokumenti koji su potpisani na štetu Republike Srbije i praktično njihovim potpisivanjem je prihvaćen pravni sistem nezavisnog Kosova na severu.

To trebate reći potpuno jasno građanima Srbije, a ne i dalje spinovati, govoriti, posle šest godina vašeg vladanja i potpisivanja brojnih sporazuma u Briselu da je odgovoran neko drugi za ovu današnju situaciju kada se Srbija i njeni građani i u Srbiji i na Kosovu ponižavaju, kada naše ljude tuku, kada tamo postoje jedinice koje maltretiraju naše ljude, koje su nastale upravo kao posledica potpisivanja Briselskog sporazuma.

Dakle, neka odgovore da li znaju šta su uopšte potpisali? Doduše, moram priznate da je Briselski sporazum bio na engleskom jeziku, u tom trenutku ga je potpisao Ivica Dačić, možda on nije najbolje razumeo šta tu sve stoji, ali Aleksandar Vučić ko dobro govori engleski jezik je trebao da ga upozori ukoliko ima dobre namere šta oni zapravo potpisuju.

Sledeće pitanje koje postavljam, postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - da li su upoznati sa aktivnostima predsednika Republike da je u NJujorku pregovarao sa određenim kontraverznim lobistima kako bi pružili usluge Republici Srbiji, odnosno Aleksandru Vučiću kao predsedniku? Radi se o izvesnom Koriju Levandolskom od koga je predsednik Vučić tražio da mu zakaže, odnosno obezbedi telefonski razgovor sa predsednikom Trampom. Da li su upoznati koliko to košta? Odakle će se to platiti? Da li će građani Srbije plaćati to tako što će se iz budžeta finansirati takvi lobisti, kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu kada su plaćani i Toni Bler i Šredere i Franko Fratini i Guzenbauer, Fondacija Klintoni kao veliki prijatelji Srba, kako je nekada govorio predsednik Republike, današnji, odnosno neprijatelji su sada postali naglo njegovi, iznenada njegovi prijatelji.

Postavljam pitanje - da li će na taj način biti ostvaren nekakav interes u Srbiji ili ćemo ponovo, ukoliko se ne plaća, biti žrtve neke praktično ekonomske štete da ponovo damo neki ekonomski resurs kao što je poklanjanje, recimo, nekog aerodroma, nekakva druga koncesija ili bilo šta što je u interesu stranaca?

Svi ovi potezi koje smo videli, i na primeru Kosova i sa ovim savetnicima koje angažuje predsednik Republike i aktuelna vlast, govore o tome da je zapravo interes nacionalne Srbije je u drugom planu u odnosu na lični i politički interes. Oni danas Srbijom vladaju.