Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

2. dan rada

POSLANIČKO PITANJE

...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji pratite zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima i Hristos Vaskrse. Nije bilo prilike da čestitamo svim građanima Srbije ove velike hrišćanske praznike, ali ovo je univerzalni hrišćanski pozdrav kojim možemo započeti i ovo naše današnje zasedanje.

Ono što ovog puta želim da postavim kao pitanje jeste nadležnost ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, jer zaista smatram da je tema rešavanja problema bele kuge i tema porodične politike najvažnija državna tema danas.

Ministarki ide veoma jednostavno pitanje – u kom pravcu ona kao resorno zadužena i Vlada Republike Srbije u celini, planiraju da pomognu mala mesta u Srbiji, naše manje opštine, seoske pasivne krajeve i na koji način tamo uopšte misle da zadrže stanovništvo?

Pod 1), kako da reše problem bele kuge koji je tamo i te kako prisutan, kako da reše problem odseljavanja iz malih mesta u veće gradove, kako da zadrže mlade na selu i na koji način uopšte može da se pomogne život na selu u 21. veku? Dakle, kako da se pomogne žena koja živi na selu, kako da se pomognu socijalno ugroženi poljoprivredni penzioneri koji žive na selu, kako da se otvore nova radna mesta na selu, jer kada vidimo da Vlada Republike Srbije govori o otvaranju novih radnih mesta, vidimo da su uvek u pitanju gradovi.

Nisam odavno čuo da je Vlada Republike Srbije uticala na otvaranje novih radnih mesta u selima, da ima ozbiljnu podršku prema domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, prema industriji domaće poljoprivredne mehanizacije, prema zadrugarstvu ili prehrambeno-prerađivačkoj industriji koja bi trebala da bude sigurno jedna od najvažnijih razvojnih grana u našoj privredi.

Dakle, na koji način konkretno se pomaže u borbi protiv bele kuge i odseljavanja sa sela, manjih, pograničnih pasivnih krajeva Srbije?

Evo da biste videli na jednom primeru koliko je to dramatično, ja ću vam navesti samo primer opštine Lučani i njene demografske situacije. Dakle, 400 stanovnika manje na godišnjem nivou, 2.000 stanovnika manje na nivou pet godina, 4.000 stanovnika manje na nivou dva popisa, 10 godina. Kada opština Lučani ima 20.000 stanovnika, onda možete zamisliti šta za nju znači kada za 10 godina izgubi 4.000 stanovnika i možete lako izračunati, za koliko decenija neće više u Srbiji postojati opština Lučani. Veoma dramatična situacija. Godišnje se rodi između 125 i 150 beba, a umre 400 stanovnika, još toliko sigurno posebno mladi i visokoobrazovanih napusti ovu opštinu.

Inače, opština Lučani je značajna po tome što ima tri važna centra. Jedan je sama varošica Lučani koja je industrijski centar, drugo je Guča, poznata po saboru trubača kao ugostiteljski i turistički centar i treće je, Kotraža, kao jedan poljoprivredno-trgovinski centar ove opštine.

Kako dakle u jednoj takvoj opštini može da se izbori lokalna samouprava kada država ne pruža adekvatnu podršku, a kada lokalne vlasti na čelu sa SNS i SPS nemaju sluha za dobre predloge opozicije. Primera radi navešću nekoliko primera, već četiri godine opština Lučani izbegava da podrži predlog odborničke grupe Dveri da se poveća iznos naknada za svaku sledeću bebu u porodici, kao i da se odvoje veća sredstva kod vantelesne oplodnje. Sa druge strane, nedavno je predložena porodična deklaracija sa setom mera konkretne podrške porodici od strane odborničke grupe Dveri u opštini Lučani, a što je vrlo zanimljivo, opštinsko veće ove opštine je usvojilo Predlog porodične deklaracije, a onda je Skupština opštine odbila predlog ove porodične deklaracije sa konkretnim porodičnim merama.

Sada vi meni kao vlast objasnite kako je to moguće da Vlada Republike Srbije podržava populacionu politiku, a da vaše lokalne vlasti odbijaju.

Konačno, ključno pitanje jeste zašto se problemom bele kuge bavi predsednik države, a ne Vlada Republike Srbije? Da li je to zapravo dokaz da smo u pravu mi iz Dveri koji smo toliko puta kritikovali ministarku Slavicu Đukić Dejanović, da ona nije ostvarila rezultat, da je morao lično predsednik države da se uključi i da se bavi problemom populacione politike, a imamo nadležno Ministarstvo i čitavu Vladu Srbije?

Konačno, predsednik države je imao priliku pet godina kao premijer da se dokaže, videli smo da nije uspeo i kako sada misli sa pozicije predsednika države da rešava problem bele kuge, ako nije rešio sa pozicije predsednika Vlade Republike Srbije?

Hvala.