Zaista žalim ako se bilo ko osetio na bilo koji način povređenim zbog toga što je pevao komandant kopnene Vojske, general Simović, ali moram da vam kažem da sa mog stanovišta ne razumem zašto bi se osećao povređenim. Odmah da vam kažem da je tada tu u toj sali bilo i visokih oficira Vojske Srbije muslimanske veroispovesti i bošnjačke nacionalnosti i nisam primetio da su na bilo koji način povređeni. Zašto bi bili?
Pesma o kojoj govorite je pesma iz balkanskih ratova. Ne doživljavam pripadnike bošnjačke nacije i muslimanske veroispovesti kao naše neprijatelje i okupatore iz 1912. godine. Ni na koji način ne mogu da vas povežem sa tim. Nikako. Nemojte da se nalazimo u tom pravcu.
Podsetiću vas, u to vreme, govorite o borbama koje vode srpska država, bugarska država, nešto što bi mogli da zovemo albanska plemena, nije bilo države, država dolazi tek 1912. godine i naravno, turske regularne i neregularne snage.
Četnici o kojima vi govorite su dobrovoljački odredi koji su prećutno uz saglasnost Vlade tadašnje Republike Srbije odlazili na taj prostor, vrlo često štitili narod od turskog zuluma i učestvovali u borbama sa bugarskim komitima, sa turskom vojskom, sa albanskim kačacima i naravno pokušavali da ostvare u to vreme političke ciljeve Vlade tadašnje Kraljevine.
Moram da vam kažem da je u tim četničkim jedinicama jedan od hrabrijih bio Mustafa Golubić, sjajni vojnik, sa legendarnim Vojom Tankosićem. Imate Muhameda Mehmedbašića koji je svakako zadužio srpski narod svojim patriotizmom, svojom hrabrošću, svojim otporom okupaciji i oni su pevali ove pesme.
Ne verujem da su se osećali povređenim u vreme te borbe. Znate, to je kao kada bih ja, evo da vam kažem ovako. Poreklom sam, kao što znate, iz Republike Srpske, glavni grad Republike Srbije Banja Luka. Zamislite mene koji ustanem u kafani, izađem napolje i napišem saopštenje, kada čujem da tamo nekakav orkestar peva „Jel ti žao Banja Luke“, „Put putuje Latif Aga“. Pesma kao pesma, ne mislim da neko može i treba da se ljuti zbog toga. Ne treba da se ljuti zbog toga.
Ovo o čemu govorite je deo naše istorije, deo za koji želim da se nikada ne vrati. Pa, ne želimo mi rat sa Turcima, ali ne doživljavam vas, poštovani profesore, kao okupatora u ovoj zemlji. To je vaša vojska, vaša zemlja. Samim tim, upravo taj odnos je prema oslobodilačkim tradicijama ovog naroda. Nije ni meni ni vama došla sloboda iz Istambula, nije. Rođeni smo ovde, ovo je naše parče zemlje.
Tako da vas molim i želim da Vojsku Srbije doživljavate kao svoju i da nikada, nikada ne čujem ono da je Vojska okupator u Novom Pazaru. Nije, sa velikim zadovoljstvom treba da odemo u Novi Pazar, da vidim sa ljudima šta su problemi, da vodimo računa o verskoj slobodi koju imamo u Vojsci Srbije, da omogućimo svakom da u skladu sa svojom veroispovesti se Bogu moli i u našoj uniformi i da se vodi računa o njegovim običajima, o njegovom načinu ishrane, shvatanja sveta. Dakle, to sve Vojska Srbije radi, a ovo, nemojte, nemate razloga. Vi ste deo naše zemlje i hvala vam puno na tome.

Pravo na repliku narodni poslanik Jahja Fehratović.

Uvaženi ministre, hvala vam na ovom pojašnjenju.

Slažem se sa dosta onoga što ste kazali. Ova pesma je starija i od balkanskih ratova i to su sve neke vrste preformulacija. Ono o čemu sam govorio, ako ste me pažljivo slušali, odnosi se na ratove koji su se dogodili, posebno Drugi svetski rat i ta je pesma i tada korišćena i korišćena je i u onim delovima kada su ti odredi koji su nastali iz te časne Vojske, kojoj je pripadao i Mustafa Golubović, koji je kasnije doduše otišao prema Kominterni, nasrtali, imali instrukcije za uništenje muslimanskog naroda na prostoru Sandžaka i to su relevantni istorijski podaci.

Bar da se to ne bi dogodilo, da se ne bi davalo povoda onima koji žele da to zloupotrebe, koji ne misle dobro ni vama ni nama iz redova bilo kojih drugih naroda, mislim da na zvaničnim proslavama Vojske Srbije ne sme biti takvih pesama i davanja povoda bilo kome da širi netrpeljivost međunacionalnu i međuversku. Pogotovo što ni Ustav ne dozvoljava recimo tako nešto i pogotovo što je to Vojska Srbije, Vojska svih naroda koji žive u Srbiji i prosto delim ovo što ste vi kazali, da to jeste naša Vojska, ali da isto tako treba da povedemo računa o drugom i drugačijem. Zato sam se ogradio i rekao da je verovatno nesvesno došlo do ovoga i molio baš vas i uvaženog predsednika da se ubuduće zbog senzibilnosti ovakvih pojava vodi računa i o ovim sitnicama koje, na žalost, na ovom balkanskom prostoru vrlo lako mogu do dovedu do nesuglasica, koje bi očigledno nekima odgovarale, a nama kao građanima ove države, kao nekome ko vidi budućnost i sebe i svoje dece u ovoj državi i ko ove institucije gradi i želi dobro svim institucijama to nikako ne ide u korist.

Biću sigurno na raspolaganju, kada budete dolazili u Novi Pazar i bilo gde, da razgovaramo i sa vojnicima i sa ostalim o ovim stvarima. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 16,00 časova po članu 205. Poslovnika.
Nastavak sednice, raspravu nastavljamo sutra u 10,00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu predviđenom za to.
Saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine, molim narodne poslanike koji to još nisu učinili, da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Podsećam vas da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
S toga, prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja i reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite, poslaniče.

Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, moje pitanje se tiče stanja na prostoru Sandžaka, vezanog za polje organizovanog kriminala.

Pre nekoliko dana, na površinu je isplivala još jedna u nizu afera koja se tiče prikupljanja novca od strane građana za izgradnju puteva. Ranije smo mislili da je to normalna pojava, međutim, nije lako zaključiti da se radi o nezakonitoj radnji, jer je novac prikupljan na spiskovima bez ikakvih potrebnih priznanica.

Mi iz Stranke pravde i pomirenja smo došli do podataka koji nam još pristižu da je recimo iz 37 sela na području opštine Tutin, kao jedne od najsiromašnijih na području zemlje prikupljeno 1.574.000 evra za izgradnju seoskih puteva. Nešto od toga je rađeno, nešto nije rađeno. U opštini kažu da oni ne znaju za prikupljanje tih sredstava. Dakle, radi se o opsežno nezakonitoj radnji.

Na području Sjenice je ova pojava još drastičnija u pogledu prikupljanja novca i za puteve čiji radovi se uopšte nisu desili. Dakle, prikupljanje sredstava su organizovale opštinske uprave preko svojih aktivista.

Moje pitanje je usmereno predsednici Vlade i nadležnim ministrima - kada će se krenuti sa opsežnom istragom, jer se radi o ogromnom organizovanom kriminalu, kako bi dakle se konačno jednom stalo na kraj, kako bi građani dobili odgovore šta se dešavalo s tim sredstvima i ko je uopšte mogao da vodi ovakvu akciju?

Još jedno pitanje, tiče se graničnih prelaza Miratovac-Lojane i Cer-Supot na području Preševa. Naime, u više navrata su nam se obraćali građani sa područja Preševa da bi bilo jako važno da se ovi granični prelazi otvore, jer građani koji žive sa obe strane granice, posebno u vreme turističke sezone imaju velike probleme i po nekoliko sati čekaju na poznatim postojećim graničnim prelazima. Bilo bi veoma značajno da se pristupi otvaranju ovih graničnih prelaza, kako bi se olakšala komunikacija.

Hvala.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala.
Proverićemo. Nemamo ove informacije u ovom trenutku, proveriću i da ću vam informaciju o tome da li se krenulo sa istragom i ako nije, kada će se krenuti sa istragom u najkraćem mogućem roku, danas u toku dana, dok smo ovde ili ćemo poslati pisanim putem, kao i za granične prelaze.

Imate pravo na dopunsko pitanje.

Zahvaljujem i razumem vas.

Pretpostavljam da do sada ovu informaciju sigurno zvanično vi lično niste imali, iako su nedavno mediji o tome pisali. Situacija je potpuno alarmantna, istina, znam, čak i mnoge moje kolege ovde kada sam neformalno razgovarao, kažu prosto da ne veruju da neko prikuplja sredstva u evrima na nekim divljim spiskovima za izgradnju puteva.

Verujte, i ja sam mislio dok nisam došao u ovu Skupštinu da se to radi svugde, da je to neka normalna pojava da građani participiraju, ali nije bilo čudno što se to radi bez nekakve legalne procedure i kroz neku normalnu dokumentaciju.

Međutim, verujte ovo što se dešava sa zloupotrebom novca građana, moram kazati sirotinje, jer da bilo ko prošeta tim selima, to su najsiromašnija mesta u ovoj zemlji i zamislite da se usude da od te sirotinje ovoliko novca neko ukrade na način zloupotrebe vlasti i to je nešto što je na ivici neverovatnosti. Razumem zašto sada niste u prilici da mi dajete odgovore, ali ono što je bitno jeste da ova pojava koja se tiče zloupotreba novca građana za navodnu izradnju puteva, je samo deo opšteg stanja organizovanog kriminala na području Sandžaka, posebno u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.

Dakle, ja bih takođe očekivao odgovor, ako ne danas, jer ne vidim ovde ministra unutrašnjih poslova, kada će krenuti jedna opsežna akcija obračuna sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka. Svakodnevno imamo u štampi informacije o narko dilerima da postoje narko dileri u svim delovima zemlje, da postoji kriminal na možda svakoj tački ove zemlje. Kriminal nije problem dok je incidentan izuzetak, ali mi u Sandžaku imamo kriminal na površini. Danas na nekim pozicijama lokalne vlasti lakše ćete da ostvarite nekakve rezultate da rešite neki problem preko narko dilera u Novom Pazaru ili nekom drugom mestu, nego preko zvaničnih predstavnika izabranih u vlasti.

U tom kontekstu nije slučajno da su borbe oko toga čiji će da bude upravnik zatvora u Novom Pazaru, jer je to jedno od najvažnijih kadrovskih pitanja, itd. Dakle, za taj prostor s obzirom na činjenicu da imamo i prelaz ka Kosovu i granicu ka Crnoj Gori, tačka je neuralgična i zahteva zaista jednu opsežnu vanrednu akciju koja se očekuje od strane Vlade i nadležnih ministarstava.