Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Molim vas da primenite član 112. i da odredite pauzu od nekoliko minuta. Ja ću da citiram NJegoša. Dakle: „Vrijeme je majstorsko rešeto, prečistiće ono ove stvari, sitnarije djecu zabavljaju“.

Mi raspravljamo o zakonima koji se odnose na Vojsku Srbije. Vojska Srbije, današnja Vojska Srbije nije ni partizanska, nije ni četnička, ona je vojska svih građana Republike Srbije. Drugi svetski rat je završen pre više od 70 godina. Nemojmo ponovo da otpočinjemo građanski rat u Srbiji. Najveći srpski neprijatelji sada trljaju ruke i vesele se kada vide da Srbin hoće ponovo da udari na Srbina. Srbija danas ima pred sobom mnogobrojne izazove. Srpska napredna stranka je živi dokaz da kada želite dobro državi Srbiji, onda za to dobro su spremni da rade i potomci četnika i potomci partizana.

Istoriju da prepustimo istoričarima, a mi koji se bavimo politikom, mi koji učestvujemo na ovaj ili na onaj način u vođenju državnih poslova da gledamo da Srbiji bude bolje, da imamo više investicija, da imamo više radnih mesta, da imamo više dece u Srbiji, da se složimo i ujedinimo oko pitanja rešavanja Kosova i Metohije, da održavamo saradnju i prijateljstvo sa našim prijateljima u svetu, da pokušamo od onih koji su nam malo manje prijatelji da stvorimo ako ne prijatelje, ono makar partnere i saradnike. Dakle, to su izazovi sa kojima se Srbija danas suočava.

Ova rasprava ideološka, ostrašćena, rasprava o partizanima, četnicima, ljotićevcima, ko je s kim bio, ko je koga ubijao i na koji način, mislim da to nigde ne vodi. Ovo nije tačka dnevnog reda. Srbiji i srpskom narodu je potrebno jedinstvo, potrebna je sloga, jer je mnogo izazova i mnogo je problema pred kojima se Srbija danas suočava.

Zato vas molim da okončate ovu raspravu koja nema mnogo smisla, koja samo deli srpski narod, koja deli Srbiju, koja otvara neke stare, a dobrim delom zalečene rane, i da posle toga nastavimo rad po dnevnom redu.

Zahvaljujem se, kolega Martinoviću. Zahvaljujem vam se i na pomoći.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112.
Sa radom nastavljamo u 16 časova i 15 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom, u raspravi u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč?
Kolega Milojičiću, želite reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog.

Slušali smo danas razne teme. Ispred sebe imamo set od šest zakona koji se odnose na život i rad pripadnika MUP-a. Naravno da je važna i naša prošlost, jer ko nema prošlost, ne može imati ni zagarantovanu budućnost, ali nije danas dan gde treba da se delimo na ove ili one. Danas treba da razmišljamo o ovim izuzetno važnim izmenama i dopunama zakona, o amandmanima koje smo predložili i na koji način žive pripadnici Ministarstva Vojske Srbije.

Pre svega, oni čuvaju mir i stabilnost naše države i treba njima da posvetimo ove zakone, koji su i pisani valjda zarad njihovog boljitka. Promenjeno je pet ministara odbrane za poslednjih šest godina i mene interesuje da li je dovoljno godinu dana da bilo koji čovek uđe u sve pore MUP-a i voleo bih da mi to kažu školovani i ozbiljni ljudi koji ovde sede, tj. pripadnici Generalštaba Vojske Srbije.

Vojska je izuzetno složen sistem, ne kažem da ostala Ministarstva nisu, ali u vojsci imate od vojske, vojne obuke, vojne škole, medicine, poljoprivrede, imate širok spektar onoga čime se sve vojska bavi i mislim zbog toga da je to složeniji sistem. Imate izvoz, imate i uvoz, tako da mislim da je vojska izuzetno složen sistem i nije dovoljno, ko god bio ministar odbrane, nije dovoljno godinu ili dva ili tri meseca da ovlada tom materijom i odmah bude smenjen.

Govorili smo ovde i o sindikatima. Da li je potrebno ili ne sindikalno organizovanje? Čuli smo da su mišljenja podeljena, a od predsednice parlamenta smo čuli kako je to u Francuskoj. Ne znam samo da li znate kolika je prosečna plata u Francuskoj, da je prosečna plata 2.800 evra, dok je u Srbiji oko 400 evra.

Da li znamo da vojnik, samo u Hrvatskoj, da ne idemo dalje, ima prosečnu platu tj. vodnik 900 evra. Vodnik u Hrvatskoj ima 900 evra, toliko verovatno imaju naši oficiri. Da, treba da budemo ponosni na oficire, podoficire i vojnike naše države, ali postavljam pitanje – koji legitimitet ima ministar odbrane za tu poziciju? Nisam sklon onom delu poslanika koji je govorio da ministar mora da bude stručnjak. Ne, ministar je politička funkcija i nemam nikakav problem sa tim. Ministar je tu da sprovodi politiku Vlade koja se kandidovala na izborima i dobila ili nije dobila podršku i tu nemam nikakvu dilemu. Ali, imam dilemu političkog legitimiteta upravo, o kojem govorim, aktuelnog ministra.

Znači, ministar odbrane može biti neko iz struke ili neko sa političkim legitimitetom. Sadašnji ministar odbrane, bez ikakve uvrede, da ne bude, pošto stalno kada govorim o vojsci, kritikujem ministra odbrane, pa da on ne pomisli da ja imam nešto lično protiv njega. Naravno da nemam ništa lično ni protiv kog ministra, ali imam veoma lično protiv onoga na koji način se sprovode ovi zakoni, jer ja živim u ovoj zemlji, kao i moji preci, kao i moja deca, i meni je stalo da Srbija bude najbolja u svim resorima, u svim ministarstvima, i u ekonomiji, i u sportu, i u poljoprivredi i u privredi.

Tako da, nemamo tu podeljena mišljenja, pošto čujem da ministar često izgovara da je neko pun mržnje, to je čak rekao i prethodnom govorniku iz druge poslaničke grupe, ja ne želim da govorim o drugim poslaničkim grupama, ali DS nikada nije niti će nekada biti opozicija državi Srbiji. Demokratska stranka jeste i bila i uvek će biti opozicija i SNS i načinu na koji vodi određene resore, tačnije da kažem sve resore. Apelovali smo da povučete Zakon o BIA, vi to niste učinili. Taj zakon je izuzetno loš ne po DS, već po bezbednost građana Srbije.

Danima govorimo o štetnim posledicama Zakona o BIA. Kao što danima predlažemo izmene i dopune zakona, ukupno 180. Kao što smo predložili 106 amandmana, verujem da ih niste ni pročitali. Voleo bih da mi neko kaže bar jedan amandman koji je predložila DS od ukupno 106 i da nam kažete – nismo predložili taj i taj amandman iz tog i tog razloga. Mislim da ovde ima veoma ozbiljnih amandmana. Ni jedan amandman DS nije – briše se, ni jedan. Ni jedan amandman DS nije zarez. Kao što predlažemo izmene i dopune Zakona o vojsci. Voleo bih da mi neko kaže da li je normalno da nemamo kompatibilnost između Zakona o vojsci i Zakona o odbrani ili kompatabilnost između Zakona o vojsci i Zakona o vanrednim situacija. Mislim da to nije normalno, zbog toga to predlažem i mislim da je važno da neko pročita amandmane, ko se razume u to naravno, i pročita predložene izmene i dopune Zakona i o vojsci i odbrani koje mi predlažemo i da nam kažem šta tu nije dobro.

Ja se zahvaljujem eminentnim stručnjacima, i generalu Radojičiću, i generalu Malinoviću, koji su sa nama radili na ovim zakonima i na ovim izmenama i dopunama i na ovim amandmanima. Ne može neko da mi kaže da ljudi koji su generali, koji su časno i pošteno obavljali svoj poziv, koji su branili ovu zemlju iako su bili protiv politike koja je dovela do toga, da nisu uradili te stvari na kvalitetan način. Da, jesu, ali je potrebno samo da neko to pročita, ko to razume i da onda imamo debatu na tu temu.

Molim vas još jednom, ali vidim da je to uzalud i apelujem pre svega zbog građana Srbije, da je pre svega Zakon o BIA izuzetno loš. Nemam problem da kažem ni da je Zakon o učešću naše vojske u multinacionalnim operacijama dobar i da je DS to predlagala i predložila i da nije bilo profesionalizacije i modernizacije vojske…

Kolega Milojičiću, pričamo o sasvim nekim drugim zakonima u pojedinostima. Rasprava u pojedinostima ne može da bude objedinjena.

Naravno. Mogu li ja da završim?

Samo ukoliko pričate o amandmanu koji je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš, a ne šta vi hoćete.

Gospodine Arsiću, hoćete li vi da odredite aršine i da svi poštujemo te aršine ili nećete? Ne može jedan aršin da bude za… (Isključen mikrofon)

Ne možete sa mnom da polemišete kolega.
(Radoslav Milojičić: Ko mi kaže da ne mogu? Pričate ovde o Draži i Titu sat o po vremena, a kada se priča o vojsci i BIA-i, što je na dnevnom redu, onda o tome ne možemo. Uzmite malo stenogram, pa pogledajte šta je pričala predsednica parlamenta i ostali poslanici.)
Po kom osnovu kolega Komlenski?
(Đorđe Komlenski: Replika.)
Čekajte prvo, ako je replika, prvo ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Evo, pošto se nekom prigovara da nije pročitao amandmane, najpre bih rekao da uvaženi kolega koji je malopre govorio nije pročitao amandman, jer da jeste nešto bi rekao o tom amandmanu.

Mi nismo čuli apsolutno nijednu jedinu reč vezano za taj amandman. Čuli smo ovako jednu opštu priču o svim zakonima koji su ovde, a posebno i konstantno uvaženi kolega insistira na toj priči kako žive danas pripadnici naše vojske, pa upoređuje sa platama u Hrvatskoj. Sve je to jako lepo, znate, ali ova zemlja je krenula da se tek oporavlja i po prvi put je došla u situaciju da ima, na primer, rast BDP 4,5%. U vaše vreme je bio minus 4%.

Ono što je ključno, kažete – zašto neko nema neku veću platu? Pa, nikada nisu bile veće plate u Ministarstvu odbrane. U tome je suština, vi ste ti koji ste doveli našu Vojsku do ruba propasti. Prvi put se naša vojna industrija zanavlja, nešto proizvodi, nikada više municije nismo negde prodali. Naravno, ja bih voleo zaista što je ministar i govorio, da mi opremimo našu vojsku i za ovo IT ratovanje, ne samo da prodajemo ovu municiju pešadijsku, koja naravno ima veliku potražnju. Ali, nemojte vi da pričate o platama u Ministarstvu odbrane, jer da ste ostali, verujem da mi ne bismo više ni imali vojsku. To je suština.

Tako da, zamolio bih vas u buduće, predsedavajući, kad se neko javi po nekom amandmanu da priča o amandmanu, da obrazloži zašto je taj amandman dobar da se prihvati ili ne, a ne da slušamo opštu priču koja naravno ne stoji, služi isključivo za manipulaciju građana. Hvala vam.