Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Miletiću, izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa našim oficirima, kolege poslanici, građani Srbije, ja ću, kao i do sada, uvek kao poslanik i podneo sam amandmane vezane za nerazvijena područja, za područja u kojima treba ulaganje, a gde je naša vojska u prethodnom periodu dala veliki akcenat pomoći razvoju jugoistoka Srbije kada je bilo najteže.

Inače, što se tiče obrazovanja u vojsci, to je nešto za nas vrlo bitno, jer svi znamo da bez znanja nema ni imanja i zato ću uvek podržati sve one zakone koji daju napredak i razvoj naše vojske, jer smo svedoci svih neželjenih stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu.

Znamo unazad nekoliko godina, kada su bili veliki snegovi, kada je bio veliki ledolom, kada je bilo problema sa strujom, tada je naša vojska, na čelu sa tadašnjim ministrom, gospodinom Gašićem, dolazila kod nas u jugoistoku Srbije i zajedno sa nama radila da se osposobi, da može da radi i „Elektromreža“ i na taj način da može da funkcioniše jugoistok Srbije.

Ja sam svedok tih događanja, jer sam video tada da naša vojska ima sposobnost i snage da pomaže našim civilima. Tada smo zajedno sa našim vojnicima radili na terenu. Obilazili smo naša sela, gde smo sa ljudima koji su zdravstveni radnici, merili pritiske i radili sa našim ljudima, sa starim ljudima na terenu i na taj način dali još veći doprinos našoj vojsci, da se naša vojska još više ceni i poštuje.

Inače, mi svi znamo da je naša Srbija opstala zahvaljujući naša tri stuba, a to je selo, to je vojska i to je naša srpska crkva. Ta tri stuba su spasili našu zemlju Srbiju i zbog toga svi mi imamo veliko poverenje u našu vojsku. Angažovanje naše vojske u prethodnom periodu pokazalo se da je to ono što treba, što treba da se rad i još jednom, uvaženi ministre gospodine Vulin, ja stvarno podržavam i vaš rad, jer sam siguran da ćete vašim angažovanjem u narednom periodu dati još veću podršku svim onim ljudima koji su svojim znanjem i umećem pokazali kako treba da se radi za našu zemlju Srbiju, tako je i naš general Lazarević pokazao kada je bilo najteže i sada to svoje znanje daće nekim drugim ljudima, akademcima, da mogu da uče da rade i da budu ljudi koji će spasiti naš narod i našu zemlju Srbiju.

Još jednom pozivam sve ljude, sve poslanike ovde u Skupštini da damo podršku mom amandmanu, da radimo na razvoju nedovoljno razvijenih područja i da naša vojska bude još jača i moćnija, jer samo tako ima da nas poštuje ceo svet.

Još jednom zahvaljujem i velika podrška od mene i moje Ujedinjene seljačke stranke Vojsci Srbije, našem selu i našoj crkvi.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Orliću.

Zahvaljujem.

Intencija amandmana na član 1. jeste da se dodatno podvuče neposredna veza između sistema obrazovanja, uključujući, naravno, vojno obrazovanje i pitanje u ukupnog razvoja jednog društva.

Trenutno je u Republici Srbiji aktuelna tema pitanje formiranja strateških pristupa našem obrazovanju, visokom obrazovanju u narednoj deceniji. U periodu od 2020. do 2030. godine neki od aspekata koji se tiču neposredno obrazovanja biće definitivno dodatno podržani od strane države, dakle, kroz programe na najvišem nivou. Među te aspekte sigurno spada, kako možemo da vidimo iz zvaničnih podataka, i pitanje mogućnosti formiranja centara za saradnju između institucija koje se bave obrazovanjem i privrede.

Zašto je to važno za jednu državu potpuno je jasno. Dakle, mogućnost da se na taj način dodatno podstakne rast, da se dodatno podstakne razvoj. Potpuno je jasna i u modelu koji definiše jedan državni princip formiranja odgovarajućeg rasta ne na potrošnji, kao što je nekada pogrešno bio slučaj, već na investicijama i upravo izvoz. Mi smo, činjenica je, danas u prilici da konstatujemo odlične rezultate kao što je kvartalni nivo rasta od 41,5%.

Poznato je da kada govorimo o obrazovanju, sistem vojnog obrazovanja formira izvanredne stručnjake u onim oblastima koje se neposredno tiču vojne problematike, ali ne samo u tim oblastima. Generalno, izvanredni stručnjaci za oblasti kao što su mašinstvo, kao što su sistemi upravljanja, kao što su komunikacije i drugi, formiraju se upravo kroz sisteme vojnog obrazovanja. Ti ljudi danas npr. učestvuju u odličnim rezultatima, kao što su, kada o izvozu pričamo, formirani ugovori u oblasti naoružanja vredni 718 miliona dolara samo u ovoj godini, dakle, samo za ovih nekoliko meseci koliko je proteklo do danas, da prepoznamo dobar prostor, da taj kontekst učinimo i širim, da se ne odnosi samo na oružanje i vojnu opremu. To je obaveza odgovornog društva, ozbiljne države, kakva Srbija jeste danas. Naravno, sve suprotno onom kakva je bila do 2012. godine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jevtiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodo oficiri, na Predlog zakona o vojnom obrazovanju koji je podnela Vlada Republike Srbije podnosim amandman na član 1. predloženog zakona u smislu dodavanja stava 3. koji precizira predmet koji se uređuje ovim zakonom u smislu uticaja vojnog obrazovanja na ravnomerni razvoj Republike Srbije.

Analizom postojećeg stanja u oblasti vojnog obrazovanja dolazimo do zaključka da postojeće zakonsko rešenje, koje uređuje pomenutu oblast, nije u skladu sa propisima koji uređuju sistem obrazovanja u Republici Srbiji. Osnovna svrha predloženog zakonskog rešenja je upravo sinhronizacija i usklađivanje organizacije i rada vojnoškolskih ustanova sa propisima koji uređuju obrazovanje u Republici Srbiji, zatim doprinos pravnoj sigurnosti i izvesnosti i rešavanje pitanja koja su ostala sporna, a vezana su za rad, status i organizaciju vojnoškolskih ustanova.

Ne moramo ići mnogo unazad u istoriju da bi izvukli zaključak da je vojno obrazovanje i sam sistem vojnoškolskih ustanova duboko usađen u svest naroda, kao jedan nadasve tradicionalno pravičan sistem koji je pružao istu šansu svima bez obzira na kategoriju društvenog staleža iz kojeg su poticali polaznici, bez obzira na naciju i veroispovest, što je u suštini omogućavalo da se temelji tog sistema podjednako razvijaju u svim delovima čitave zemlje.

Zaista, ako realno sagledamo sve činjenice koje definišu prošlo vreme moramo najiskrenije reći da je sistem vojnog obrazovanja možda jedini sistem koji je omogućio ravnomerni razvoj čitave zemlje. To je sistem koji je omogućio iste šanse i obrazovanje i napredak svima. Tradicionalno, u našem narodu zauzima visoko mesto u smislu pravičnosti, discipline, rada i poštenja.

Može se reći da je sistem vojnog obrazovanja uvek i do kraja bio kompatibilan sa realnim životom naroda, da je sa njim proživljavao i doživljavao sve pore društvenog života i uspevao da iz tog stanja izvuče ono najbolje i da na tome gradi napredak čitave zemlje u svim sferama društvenog života.

Ravnomerni razvoj čitave zemlje je svakako ideal kome težimo, bez obzira na oblast društvenog života o kojoj debatujemo. Zbog svega unapred rečenog i vezanog o značaju vojnog obrazovanja za građenje sistema koji će to omogućiti, mislim da je predloženi amandman jedan vid doprinosa toj ideji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Kolega Veljkoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 1. predloženog Zakona o vojnom obrazovanju utvrđen je predmet zakona kojim se uređuju ciljevi vojnog obrazovanja, uzimajući u obzir specifičnosti i prirodu vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije, školovanje, usavršavanje i stručno osposobljavanje za potrebe i odbrane vojske, kao i mnoga druga pitanja sa fundamentalnim ciljem da se u ličnosti pripadnika Vojske Republike Srbije integriše odgovornost, znanje, vojnička čast i kreativnost modernog vojnika čvrsto oslonjenog na našu istoriju i vojničku tradiciju.

Predloženim amandmanom dodaje se stav 3, kojim se dodatno definiše predmet zakona i odnosi se na sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prava raseljenih lica.

Poštovane kolege, raseljena lica su najranjivija kategorija stanovništva u Republici Srbiji koji danas, nakon proteka skoro dve decenije od okončanja sukoba, ne uživaju zagarantovana prava predviđena međunarodnim dokumentima, pre svega Konvencijom o ljudskim pravima, a to je pre svega pravo raseljenih lica da se vrate svojim domovima i da im se vrati imovina oduzeta tokom razdoblja raseljenja ili da budu obeštećeni za imovinu koja im ne može biti vraćena.

Polazeći od aktuelne konstalacije prilika na KiM, koja se ogleda u lošim bezbednosnim uslovima, ne funkcionisanju pravosudnih i drugih privrednih institucija, komplikovanom pravnom sistemu, raseljena lica samostalno teško mogu realizovati svoja osnovna ljudska prava. Upravo u tom kontekstu, Kancelarija za KiM u saradnji sa EU i drugim međunarodnim organizacijama u kontinuitetu nastavlja da pruža besplatnu pravnu pomoć koja se odvija kroz aktivnosti projekta, promocija i zaštite imovinskih prava interno raseljenih lica, izbeglica i povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji.

Realizacijom projekta predviđeno je ostvarivanje sledećih rezultata: pružena besplatna pravna pomoć interno raseljenim licima, izbeglicama i povratnicima na način kojim se obezbeđuje puno ostvarivanje njihovih ljudskih prava; unapređeno praćenje, izveštavanje o stanju ljudskih prava i zakonodavnih promena i drugim temama koje utiču na izbeglice i interno raseljena lica; povećana dostupnost informacija koje su neophodne za ostvarivanje prava izbeglica, raseljenih lica i povratnika.

Planirani rezultati ostvaruju se kroz aktivnosti pružanja pravne pomoći raseljenim licima za stupanje pred sudovima i drugim relevantnim institucijama na KiM, a izbeglica izrada pravnih dokumenata, podnesaka, pisanja izveštaja o temama koje se tiču ostvarivanja prava, pružanja pomoći prilikom prikupljanja dokumenata.

S obzirom da se najveći broj nerešenih pravnih slučajeva odnosi na imovinu, pravnici angažovani na projektu najviše se bave slučajevima povrata imovine i naknade štete, drugim imovinskim pitanjima, kao što su nelegalno zaposedanje imovine, prerane transakcije i otuđenje imovine, nelegalna eksproprijacija, kao i pitanje privatizacije.

Treba istaći da je podneto 40 hiljada zahteva za povraćaj imovine i preko 20 hiljada tužbi za naknadu štete za oštećenu i uništenu imovinu pred sudovima na KiM, koji se, nažalost, ne procesuiraju.

Pored prava na imovinu, projekat je posebno usmeren na ekonomska i socijalna prava, kao i zabranu diskriminacije raseljenih lica. Jedno od osnovnih sredstava pravne zaštite kojim se koristi tim pravnih stručnjaka jeste direktno zastupanje pred sudovima i institucijama na KiM.

Projekat pored neposrednog rada sa klijentima radi i na identifikaciji institucionalnih i zakonodavnih nedostataka i problematične prakse koja ima negativan uticaj na ostvarivanje prava raseljenih. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč?
Kolega Tarbuk, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri Vojske Srbije, želeo bih da predložim amandman u članu 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju i da dodam stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na efikasnost lokalne samouprave“.

Predloženim amandmanom utvrđuje se jedinstvo vođenja politike razvoja vojnog obrazovanja i obrazovanja za potrebe odbrane, koji se stvaraju delom preko organa lokalne samouprave, regionalnih centara u nadležnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Stvara školovan, obučen, osposobljen kadar sposoban za poslove odbrane i bezbednosti, kako na nivou lokalne samouprave, tako i na celoj teritoriji Republike Srbije. Smatram da adekvatno obrazovana i obučena lica mogu dosta toga da daju svojim lokalnim samoupravama.

Državni organi na koje su građani direktno upućeni, pripadnici Vojske Srbije, kao organ u koji građani Srbije imaju veliko poverenje, superioran u edukaciji, primeni organa lokalne samouprave za niz nepredvidljivih, vanrednih okolnosti u kojima mogu biti izloženi. Lokalna samouprava mora biti profesionalna, efikasna, a to se može postići jedino istim takvim obrazovanjem.

Moram da se prisetim, kada govorim o vojsci i kada vidim uniforme u našem parlamentu, mog služenja vojnog roka. Ono je bilo 1990/91. godine. Sećam se i dana kada sam skinuo uniformu, četvrti septembar, tada sam prvi put video razliku između momka koji je otišao u vojsku i čoveka koji je izašao iz nje. Vojska je jedna ozbiljna učiteljica života i žalim za vremenima kada je vojni rok bio obavezan.

U svakom slučaju, želim da u danu za glasanje moje kolege podrže ovaj zakon i, naravno, ako budu imali snage i vremena, moj amandman. Hvala.