Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.

Da li neko želi reč? (Da)

Kolega Torbica, izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, kolege narodni poslanici, Srbija se može pohvaliti dugom i bogatom tradicijom vojnog školstva, a razvoj vojnog obrazovanja uvek je bio povezan sa razvojem srpske vojske koja je na svojim leđima iznela teret oslobodilačkih i odbrambenih ratova, od prve polovine 19. veka pa sve do poslednjih godina 20. veka.

Svedoci smo da srpsko vojno školstvo trenutno prolazi temeljne reforme, koje imaju za cilj da profilišu moderan, efikasan i funkcionalan sistem vojnog obrazovanja, koji će odgovarati potrebama i zadacima Vojske Srbije, a predloženim zakonom o vojnom obrazovanju dovršava se proces usklađivanja propisa o vojnom obrazovanju sa propisima o obrazovanju u Republici Srbiji, čime će vojno-školske ustanove postati integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.

Srbiji danas, posle vladavine stranaka DOS-a, zarad sveukupnog njenog razvoja od izuzetne važnosti je i unapređenje vojnog obrazovanja i školovanja što većeg broja kvalitetnih mladih oficira, pošto je Srbija za vreme DOS-ovske vlasti doživela da joj ta nenarodna vlast u prevremenu penziju otera veliki broj, slobodno mogu reći, najboljih oficira, ratnih komandanata, oni koji su nosili borbu protiv terorističke OVK i NATO snaga, kao što su, takođe, desetkovane brojne oklopno-mehanizovane artiljerijske, inžinjerijske, protivvazdušne jedinice, kojima je uništena ili preprodata još uvek ispravna i upotrebljiva borbena sredstva i vojna oprema.

Očigledno je da je boravak američkih kursista i poslušnika Borisa Tadića i Dragana Šutanovca na čelu Ministarstva odbrane imao teške posledice po vojsku Srbije, ali na sreću, vladavina partija DOS-a je okončana jednom za uvek.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane na čelu sa ministrom Aleksandrom Vulinom je na pravom putu da vojsku Srbije vrati na mesto koje joj i pripada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.

Da li neko želi reč?

Kolega Matiću, izvolite.

Zahvaljujem.

Članom 2. na koji sam podneo amandman govori se o vojnom obrazovanju od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ja sam i u prethodnom amandmanu koji sam podneo na član 1. govorio o značaju obrazovanja, da je to od posebnog značaja za Republiku Srbiju, da je obrazovanje usmereno na odbranu zemlje, da obrazovanjem obučavamo viši stručni kadar, oficire, podoficire, a samim tim oni obučavaju dalje do onog zadnjeg izvršioca u okviru Vojske Srbije.

Opet ću reći šta znači vojno obrazovanje kroz jedan dobar primer, primer od pre tačno četiri godine, kad su počele velike kiše da padaju i kada nas je zakačila velika poplava na teritoriji Republike Srbije. Tada je moja opština bila, odnosno centar opštine, jedno ostrvo okruženo vodom i prvi koji nam je pritekao u pomoć bio je tadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je došao vojnim helikopterom, doneo prvu pomoć. Odmah iza njega su došli pripadnici Vojske Srbije da pomognu prvenstveno građanima da se spasimo od te nepogode koja nas je snašla 2014. godine.

Došli su ronioci, došli su oni koji dobro znaju da rukuju čamcima, oni koji znaju dobro da se ponašaju u uslovima poplave, bujice i nepredviđenih okolnosti. Uspeli su da puno toga spasemo, i od ljudstva i od materijalnih sredstava i, hvala bogu, nismo imali uopšte ljudskih žrtava te 2014. godine. To je veliki doprinos i stručnim ljudima iz Vojske Srbije koji su, zajedno sa nama, uspeli da sve te krizne situacije prevaziđemo i da …

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Matiću.)

… se jednostavno spasimo od poplava.

S obzirom da nema više vremena, ja ću završiti. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.

Da li neko želi reč?

Koleginice Čarapić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela u cilju da ukažem koliki je značaj školovanja i usavršavanja pripadnika Vojske Srbije, kao i razvoj naučno-istraživačkog rada i stručnog kadra za potrebe odbrane na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Naime, naš predsednik Aleksandar Vučić, još dok je bio predsednik Vlade Republike Srbije, prepoznao je značaj odbrambene industrije i još tada, 2014. godine, su izdvojena značajna novčana sredstva za ulaganje u oblasti namenske industrije.

Namenska industrija danas može da se pohvali velikim obimom proizvodnje. Naime, imamo proizvodnju kojom zauzimamo treće mesto u Evropi po proizvodnji iz oblasti namenske industrije, iza Nemačke i Švajcarske.

Sa jedne strane imamo zapošljavanje radnika, a sa druge strane imamo različite prilive u budžet Republike Srbije po osnovu direktnih poreza.

Naši vojnici danas imaju opremu koja je i eksperte sa zapada ostavila bez teksta. Poznati britanski magazin o vojnim pitanjima je u svom tekstu pohvalio projekat modernizacije vojske, koji je prvi put predstavljen na vojnom prikazu „Sloboda“ 2017. godine u Batajnici. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je prepoznala značaj ulaganja u opremanje vojske, čak i „Jumko“ iz Vranja je dobio posao za šivenje uniformi, a Vlada Republike Srbije predviđa da svaki vojnik mora da ima najmanje dva para uniforme, što se nije desilo od JNA. Znači, posao je dobio i „Jumko“ iz Vranja.

Sa jedne strane imamo „Jumko“ Vranje, koji se nalazi na jugu Srbije, sa druge strane, na zapadu imamo „Prvi partizan“ Užice, „Milan Blagojević“ Lučani, „Sloboda“ Čačak, „Prva petoletka“ Trstenik i „FAP“ Priboj. Za centralnu Srbiju su tu „Zastava“ Kragujevac, „Prva iskra“ Barič, „Teleoptik“ Zemun, „Moma Stanojlović“ Batajnica. To su fabrike iz oblasti namenske industrije koje predstavljaju točak razvoja celokupne privrede Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, gospodo oficiri, narodni poslanici, na član 2. podnela sam amandman da ukažem na važnost uvećanja ulaganja u vojno obrazovanje.

Vojno obrazovanje se i dalje razvija na pređu zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti i prosperitetu privrede Srbije.

Sem ulaganja u Vojnu akademiju, svedoci smo ulaganja i u Vojnu gimnaziju u vrednosti od 30 miliona dinara ove godine. Ovim sredstvima se rekonstruišu prilazni plato, zamena stolarije, podne površine, sanitarni čvorovi, molersko farbarski radovi, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije, renoviranje zajedničkih prostorija, čitaonice i biblioteke. Ulaganje u vojno obrazovanje je investicija za budućnost mladih generacija i ne mogu, a da ne iskažem svoje zadovoljstvo što je interesovanje za upis u Vojnu gimanziju veće nego ikada među mladima, a posebno među pripadnicama lepšeg pola, koje od ukupno 48 polaznika, upisanih u školsku 2017/2018. godinu čine jednu trećinu učenika od ukupnog broja. Pokazuju izuzetne rezultate na prijemnim testovima, kao i uspeh u toku školovanja.

Naročito se ponosim time da dva učenika koja pohađaju Vojnu gimanziju potiču iz moje lokalne samouprave, Sokobanja. U danu za glasanje, SNS podržaće ovaj zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.

Izvolite.

Dame i gospodo, gospodine ministre, predložio sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju, gde ističem značaj i ekonomskim potencijal vojnog obrazovanja.

Vojno obrazovanje svuda u svetu ima značajan ekonomski potencijal. Kao i civilno, tako i obrazovanje je ozbiljan finansijski posao, jer to podrazumeva da država i institucije koje se bave obrazovanjem funkcionišu u ekonomskom smislu. Svakako kada obrazujete generacije i kada te generacije postanu ozbiljni ekonomski ljudi, onda imate razumevanje da shvatite da je ekonomski rast i razvoj suština razvoja jedne ekonomije.

Ti novi članovi društva svakako pomažu da ekonomski poredak bude bolji i da bolje funkcioniše.

Prenos vojnog znanja ima sve karakteristike koje su neophodne za proces obrazovanja i te karakteristike posebno dolaze do izražaja u oblastima u kojima to znanje i to obrazovanje koje se steklo u vojsci može da bude primenjeno i primenjuje se u civilnom sektoru. Taj civilni sektor, odnosno onaj deo društva koje uzima i konzumira usluge koje potiče od vojnog obrazovanja, a tu se pre svega misli i ja pre svega mislim na oblast medicine, predstavlja izuzetan brend koji nije samo od značaja i od ugleda na teritoriji Republike Srbije, već i uopšte u regionu.

Vojnomedicinska akademija, a posebno treba naglasiti Vojnomedicinski fakultet predstavlja instituciju od ogromnog značaja i ugleda koja se može svrstati u rangu sa najozbiljnijim medicinskim institucijama i fakultetima. Kada pogledate međunarodne fakultete od ugleda, oni govore o svojim referencama, ali istovremeno govore o vremenu koje provedete na klinici u toku obrazovanja za doktora. Šest meseci je maksimum koji možete da ostvarite.

Deca na Vojnomedicinskoj akademiji, odnosno na Fakultetu medicinskih nauka praktično rastu, žive, uče, školuju se, uz kombinaciju teorije i prakse na Vojnomedicinskoj akademiji. To je nešto što je praktično neverovatno i na osnovu tog iskustva stičemo ugled i takav je ugled na Vojnomedicinskoj akademiji od ljudi koji se obrazuju u tim institucijama.