Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Boško Obradović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović 13. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Boško Obradović želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Obradoviću.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Evo, ja ću ovde citirati zapravo osnove na osnovu kojih mi tražimo da se Narodna skupština Republike Srbije konačno stavi u funkciju pune zaštite srpskog ćiriličnog pisma, ali verujte i jedne veoma važne stvari, a to je čuvanja srpskog književnog blaga nastalog na latinici koje se prisvaja od nekih drugih književnosti i kultura nacija i država kao njihovo književno blago, a zapravo pripada istoriji srpske književnosti. Dakle, nešto što je napisano na latinici je apsolutno deo srpske književnosti i treba da bude sačuvano kao deo srpske književnosti.

Molim vas da obratite pažnju, bez obzira što ste prethodnu deklaraciju odbili, iako mislim da je ona nadstranačka i da oko nje možemo lako da postignemo svi saglasnost, da ovog puta to ne učinite i da podržite zaštitu ćirilice, jer ne vidim razlog zašto to ne biste uradili.

Imajući u vidu da su jezik i pismo osnovne karakteristike nacionalnog identiteta, da za druge narode nije karakteristično da imaju dva pisma i da dvoazbučje predstavlja ogroman problem i u kulturnom i u prosvetnom i u ekonomskom smislu, da je ćirilica jedno od najprepoznatljivijih obeležja kulturne istorije Srba, o čemu svedoče svi najznačajniji pisani spomenici naše kulture, da se u međunarodnim standardima među jezicima koji koriste latinična pisma ne navodi srpski jezik, zbog čega se sve što je do sada napisano latinicom na srpskom jeziku u svetskom bibliotečkim fondovima knjiži u hrvatsku baštinu, obratite pažnju, sve što je ikada napisano na latinici lako može biti izgubljeno za srpsku književnost jer se u međunarodnim procedurama beleži kao hrvatska književnost, da domaća latinica nije podudarna sa latinskom i evropskom latinicom, tako da ne predstavlja nikakvu komparativnu prednost u odnosu na ćirilicu i, što je najvažnije, da je ćirilica jedno od najsavršenijih i grafički najlepših pisama na svetu. Zbog toga mi predlažemo deklaraciju o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici.

Dakle, ako mi kao Narodna skupština Republike Srbije ne stanemo u zaštitu ćirilice, ne vidim ko će to drugi da učini. Ako mi ne usmerimo pažnju državnih vlasti da se sve stavi u funkciju zaštite ćirilice, ne vidim ko će to da učini. Mi u ovoj deklaraciji tražimo da javni natpisi moraju biti istaknuti na ćirilici, da se uvedu kaznene odredbe za sve koji ne poštuju korišćenje ćirilice u javnoj upotrebi, da štampani i elektronski mediji moraju svoje sadržaje da objavljuju na ćirilici i tako doprinesu očuvanju ovog pisma i, konačno, da Narodna skupština Republike Srbije smatra neophodnim izradu strategije očuvanja ćirilice na celokupnom govornom području srpskog jezika, jer je nestajanje ćirilice siguran znak postepenog gubljenja nacionalnog identiteta Srba koji žive van Srbije.

Nadam se da ćete podržati ovu deklaraciju. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za nenamensko trošenje sredstava dodeljenih za predizbornu kampanju, koju je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč?
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam ovaj predlog podneo na ćirilici.

Boško Obradović, odnosno njegov koalicioni partner kome je trebao reći da je ćirilica uslov za saradnju, me tužio na latinici, na latiničnom pismu. Tužbu mi je dostavio na latinici, i to tužbu za reči izgovorene za govornicom Narodne skupštine. A Ustav kaže da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije.

Prepis stenograma koji je dostavljen, dostavljen je na ćirilici. Znači, ova Skupština i ova vlast to poštuje. Moj predlog je na ćirilici. A njegov koalicioni partner mene tuži na latinici i sud odbije moj zahtev da mi se tužba uredno dostavi na ćirilici. I nisam čuo da je to Boško Obradović osudio. Kad je nešto protiv mene, onda je super. Kada se protiv mene neko digne, on onda najružnije reči upotrebljava protiv mene.

Gospodin Šešelj je u izbornoj kampanji rekao da su neki, kako to kaže Čanak, novci proćerdani, da iz izborne kampanje sredstva namenjena političkim strankama, da je Poslanička grupa Dveri taj novac prebacila na preduzetničke radnje, elektroradove, dizajn, popravka računara, sve ukupno negde 28 i po miliona. Taj novac kad se ne utroši u kampanju, pripada građanima Republike Srbije i vraća se u budžet. Taj novac nije vraćen u budžet, nego je preko preduzetničkih radnji ispumpan, opran i time urađeno više krivičnih dela, jer svaki fiktivni posao je utaja poreza.

Dakle, s obzirom da je to izneto u poslednjoj kampanji na beogradskim izborima i da je to izneo veoma ozbiljan čovek, Vojislav Šešelj, koji je uvek baratao dosta verodostojnim podacima, ja sam tu temu malo razradio i tražim da se ustanovi anketni odbor i da se provere, s obzirom da je povika na vuka a lisice meso jedu, proveravaju se i 40 hiljada dinara, ja mislim ako se proverava 40 hiljada dinara za vlast, i opoziciji treba proveriti potrošnju 28,5 miliona, koji su po tvrdnjama ozbiljnih političara, a ima saznanja i od odgovarajućih naših službi, proćerdane odnosno strpane u privatne džepove, a trebali su da se vrate u budžet Republike Srbije i da se odatle finansiraju penzije i druga javna davanja. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji su u Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marija Janjušević i Boško Obradović 23. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Janjušević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Radi se o još jednom od zakona, od onih u nizu koji su doneti na brzinu, pod pritiskom EU i određenih lobija. Jer, mi smo u Srbiji i ranije imali probleme osetljivih grupa, kao što su to bile osobe sa invaliditetom, Rome i decu, ali, eto, u vreme kada je pojačan pritisak za održavanje Parade ponosa, donet je i Zakon o zabrani diskriminacije.

Želela sam da ga popravim u tom delu koji je apsolutno neustavan, koji nije u skladu sa članom Ustava 43. stav 5, kojim se roditeljima omogućava da svoju decu podižu u skladu sa sopstvenim moralnim i verskim načelima.

Otuda je bila i onolika galama oko slikovnica koje će navodno biti ponuđene našoj deci u vrtićima, u kojima se promovišu istopolni brakovi i mogućnost da takvi parovi usvajaju decu, gde će dečak imati dve mame ili devojčica dva oca.

Ja ipak mislim da su deca najugroženija grupa u ovoj državi, to je potvrdilo i istraživanje UNICEF-a. Mi imamo samo 17% u populaciji dece, što je oko milion i 220 hiljada dečice, od čega je, verujte, sto hiljada dece u apsolutnom siromaštvu, 8,4% dece je gladno svaki dan, a 370 hiljada dece u Srbiji su na ivici siromaštva i to je 30%. Dakle, ovo su zvanična istraživanja UNICEF-a.

Pri tom su, nažalost, najviše diskriminisana deca obolela od raka. To je jedan od razloga zbog čega će Dveri rado podržati formiranje komisije koja će istražiti posledice NATO bombardovanja. Dakle, naša deca se od raka leče SMS porukama i milostinjom dobrih ljudi i da nije Udruženja roditelja dece obolele od raka „Nurdor“, njihov položaj u Srbiji bi bio još strašniji.

Drugi vid diskriminacije, baš ovih dana kad će deca raditi završni test, veoma neobičan, da ne upotrebim neku težu reč, jeste uredba, Pravilnik o radu, merilima i postupku za upis učenika pripadnika romske nacionalne manjine u srednju školu pod povoljnijim uslovima, radi postizanja pune ravnopravnosti. Dakle, ovoj deci će se broj bodova ostvarenih na testu uvećati za 30%, da bi postala ravnopravnija sa tipičnom decom.

Privodite kraju koleginice Janjušević.

Dakle, ja se slažem da mi treba … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – petoro, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marija Janjušević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti porodica u Srbiji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Ivan Kostić, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, Miladin Ševarlić i Dragan Vesović 17. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marija Janjušević želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Janjušević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo da odmah podsetim kolege i sve građane Srbije, sutra je međunarodni dan porodice. Dakle, danas je idealna prilika da, ne samo verbalno, već i na konkretan način pokažete svi zajedno da podržavate porodicu.

Srpski pokret Dveri od 2009. godine redovno održava porodične šetnje, okrugle stolove, kongrese, sve posvećeno podršci porodici. Nakon deset godina mi smo zaista i dočekali da i druge političke partije, drugi političari, počev od samog predsednika države, govore o neophodnosti zaštite porodice. Ako ništa drugo barem sada imamo konsenzus o tome da je bela kuga najveći problem u Srbiji.

Prirodna porodica, kako je mi vidimo, je zajednica muškarca i žene utemeljena u braku. U našem društvu je, priznaćete, nekako sramota pričati o svetinji braka. Priča se o raznim zajednicama, ali najmanje o prirodnoj porodici koja obezbeđuje deci da normalno odrastaju.

Uverena sam da prirodna porodica nama obezbeđuje zdravo potomstvo. U kom smislu? U ovakvom problematičnom sistemu obrazovanja, u potpuno urušenim sistemima vrednosti, još jedino porodica deci omogućava da ostanu nezavisna, mentalno i fizički zdrava i čak istraju i sve ono loše što nam i trenutni režim i režimi od 2000. godine pa nadalje donose.

Dakle, neophodno je zaštititi porodicu kao najveći resurs ovog društva, ona nam je garant nacionalnog opstanka, ona nam je garant ekonomskog prosperiteta, jer bez jake porodice mi ne možemo da održimo ni ekonomiju niti da se nadamo nekom napretku, a da ne pričamo dalje o nekoj nadogradnji u smislu obrazovanja i kulture.

Zbog toga je, evo, sada idealna prilika da podržite deklaraciju o zaštiti porodice koju je predložio Srpski pokret Dveri, a mi ćemo sasvim sigurno podržati sve druge inicijative, svih stranaka, čak razume se i onih koji dolaze od onih koji su obavezni da o ovom brinu od strane Vlade Republike Srbije i tog, tzv. saveta za demografiju kojim rukovodi premijer Ana Brnabić, koja je inače dala mišljenje da ne treba usvojiti ovu našu porodičnu deklaraciju.

Na kraju samo da podvučem koliko je važno da usvojimo deklaraciju koja je iznad svake ideologije, svake politike iznad svakog režima i hvala vam unapred na tome.