Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem nije prihvaćen predlog.
Poslanik Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana. Izvolite.

Slušamo stalno priče kako će se rasteretiti privreda da bi se povećao broj zaposlenih ljudi, kako će se smanjiti nameti za poslodavce, ali to nikako da se dogodi. Zato smo i predložili umanjenje poreza na dohodak građana, kako bi se napravio barem jedan mali, minimalan korak u tom smeru, ali vi ne želite to, iako je vaš predsednik najavio to još 2017. Godine, čini mi se u martu ili maju, do dana današnjeg se to nije dogodilo.

Dakle, zbog toga i jeste Srbija danas na začelju i po nivou prosečnih zarada, da ne govorim po nivou minimalnih zarada u regionu i danas, kada govorite o nekoj prosečnoj plati u Srbiji, koja je valjda prešla tih 400 evra, slušamo te najave tri godine, 400, 410, 420, nažalost, dragi moji prijatelji, dve trećine građana Srbije danas ne prima ni blizu tog iznosa od 400 evra. Jedna trećina građana Srbije danas prima minimalnu zaradu i to je stanje, to je slika Srbije. Pri tom, država ne čini ništa da im pomogne da dobiju veće zarade.

Voleo bih da mi vi kažete kako bi se snalazili, kako bi živeli sa zaradama od 22.000, 23.000 ili 25.000 dinara, sa koliko moraju danas da žive naši građani u Republici Srbiji. Zbog svega toga je Srbija, odnosno 25% stanovnika Srbije su na granici apsolutnog siromaštva. To su građani Srbije. Vlast ne sme da se otuđi od ljudi, trebate da čujete malo te ljude. Znam da vam je lepo danas kada sedite u foteljama i uživate sve pri nadležnosti vlasti, imate funkcije, službene automobile, imate dobre plate, ali dajte malo, vidite kako žive danas građani Srbije.

Nećete moći još dugo da ih lažete medijima i propagandom koju sprovodite. Vrlo brzo će oni to shvatiti, kada ne budu mogli više da sastave mesec dana. To će se dogoditi Srbiji i zato je ovaj zakon jedan od važnih zakona kako bi predupredili tu situaciju. Predlažemo da ovo stavite na dnevni red, jer je to predložio i vaš predsednik, ali nažalost, on jeste predložio, ali nije imao ko to da čuje, odnosno onaj ko stiska zvonce, očigledno da nije čuo i zato ovog zakona danas nema na dnevnom redu i zato je Srbija danas zemlja u kojoj je jaz, odnosno razlika između bogatih i najsiromašnijih najveća u Evropi. Odnos je devet prema jedan. To je danas slika stanja u Srbiji.

Dakle, izgubili smo srednju klasu zbog svih mera i onog načina na koji vidite razvoj Srbije. Zato bi bilo dobro da što pre to shvatite i što pre se okrenete nekima koji možda znaju, a vi ne želite da ih pitate, da vam kažu kako treba da se vodi država, a ne da se građani iz dana u dan dovode u sve gore stanje.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Aleksić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.

Predlažem izmene ovog zakona zato što je usvajan onda, pre dve godine, kada smo vas upozoravali kakve će posledici biti tog zakona, niste tada želeli to da čujete i danas se dešava upravo ono na šta smo mi pre dve godine upozoravali. To je da će se ugroziti ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru, da će se dovesti i doći će do odlaska stručnih kadrova, ali sve to vas nije zanimalo, jer ste ostvarili jedan jedini cilj, a to je da ste ojačali partijsko zapošljavanje i da danas u javnom sektoru Srbije se zapošljavaju ljudi samo ukoliko imaju partijsku knjižicu SNS, više ne i ovih drugih koalicionih partnera, jer retko gde ko uspeva i ima hrabrosti da uopšte pita one koji su iz vladajuće najveće stranke, da zaposli nekog svog.

Danas, nažalost, u javnom sektoru u Srbiji, širom cele Srbije su zaposleni botovi. LJudi koji imaju zadatak da se bave politikom, a ne da rade u interesu društva i građana koji ih plaćaju.

Danas ti isti uposlenici i stranački botovi idu od grada do grada kad god su negde vanredni lokalni izbori i rade u kampanji, voze službene aute, sakupljaju sigurne glasove, dele šećer, dele zejtin, dele brašno i ko zna šta još, i bore se za glasove stranke koja ih je zaposlila, umesto da obavljaju časno i pošteno svoj posao i da odrade platu koju im obezbeđuju građani Republike Srbije.

Dakle, koliko imamo tih zaposlenih danas, to niko ne zna. Slušamo godinama već najave da imamo mnogo ljudi u javnom sektoru, ali ih za šest godina vi niste prebrojali i ne znamo koliko je njih, ali zato znamo da ovaj zakon nije obuhvatio niti predstavnike Narodne banke Srbije koji primaju zarade od po nekoliko hiljada evra, čak i 5000 evra, a imamo i predstavnike BIA, predstavnike javnih preduzeća, pa čak i javnog medijskog servisa, na kojima se ne primenjuju ovi zakoni i ne znam zašto bi oni bili izuzeti u odnosu na sve druge koji rade u javnom sektoru.

Dakle, predlažemo ovaj zakon i smatram da će on dovesti do toga da se vodi računa ko se zapošljava, da ti ljudi koji se zapošljavaju u javnom sektoru obavljaju svoj posao, da nam se ne bi dogodilo da Srbija ponovo bude osumnjičena zemlja za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, jedina u Evropi kao takva od starne Međunarodne institucije za sprečavanje pranja novca i borbe protiv terorizma, ali upravo zbog toga se i dešavaju takvi propusti, pa onda neko iz sveta ili Evrope treba da nam govori šta se zapravo u Srbiji radi i šta se dešava. Zato će jedna od ključnih stvari na kojoj će insistirati Narodna stranka biti usvajanje ovih zakona. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Evo, sad smo pre nekoliko meseci, odnosno kada je usvajan Zakon o budžetu, pred nama imali i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ali zbog toga što vi želite da objedinite raspravu i da se što manje priča o životnim problemima građana Srbije, to je bila jedna od 31 tačke na toj sednici Skupštine, tako da pored budžeta, koji je bio najvažniji na toj sednici, niko gotovo da nije ni jednu reč rekao ni u raspravi u načelu, ni u raspravi u pojedinostima o ovom zakonu.

Zbog toga se danas, pet meseci ili četiri meseca posle toga, probuđujete i kažete da Srbija ima problema sa belom kugom, pa predsednik Republike izađe pred građane Srbije na javnom servisu, pa se onako pokunji i kaže da Srbija ima strašan problem, da ćemo kroz nekoliko godina ili desetina godina imati oko četiri miliona stanovnika, između četiri i pet, ako se nastavi ovaj trend, da mladi ljudi odlaze itd. Ali, vi vladate sedmu godinu, kako ste se tek sada probudili? Mi godinama ovu istu stvar pričamo, ali ste se vi kasno setili toga, u trenutku kada se suočavamo sa time da nam desetine hiljada radno sposobnih ljudi svake godine odlazi iz Srbije, kada se sve manje porodica odlučuje da u Srbiji zasniva porodicu i da rađa decu.

Onda vi kažete – da, evo sad ćemo dati za prvo dete 100.000 dinara jednokratno, za drugo 10.000 mesečno itd. Kao da dajete vaše pare. Izađe predsednik Republike i kaže – ja dajem. Vučić daje. Pa, kako Vučić daje? Čije pare daje? Pa, daje pare građana Srbije. Nisu to vaše pare, to su pare svih nas. Pritom, ministarka zadužena za ovu oblast izađe i kaže – oni koji ne mogu da imaju decu biće dužni da rade za one koji imaju decu. Dakle, to je skandal.

Za takvu izjavu se leti iz Vlade, ali to nije problem, raznorazni ministri koji su prodefilovali kroz ovih šest vlada, što izabranih, što rekonstruisanih, u ovih šest godina su i mnogo gore stvari izjavljivali, imali i afere i nisu mogli da daju odgovore građanima na ključna pitanja koja su im postavljali i to tako prolazi, pa u Srbiji ne čudi i kakvo je stanje po pitanju nataliteta, ni po pitanju kriminala, ni po pitanju korupcije.

Ali, znajte jedno, da biste imali natalitet i porast broja stanovništva u jednoj zemlji, treba napraviti ambijent, a ne ponuditi novčanu nadoknadu majkama da rađaju decu. Nisu one mašina za rađanje, one su slobodni građani i stvorite im ambijent, pa ćete videti kako će se stvari u Srbiji promeniti. Ne postoji primer u svetu da se ekonomija jedne zemlje razvijala, a da to nije pratio porast broja stanovnika. Stoga vas pozivam da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.
Izvolite.

Dakle, ovim zakonom smo predvideli da se uvede akciza na veštački zaslađena pića i to pre svega iz zdravstvenih razloga. Zato što, nažalost, danas u Srbiji imamo jako veliki broj ljudi koji boluje od dijabetesa, imamo decu koja boluju od gojaznosti i po statističkim podacima iz godinu u godinu ta brojka je sve gora i gora.

S obzirom da vi vašu politiku bazirate svih ovih godina na uzimanju para od građana Srbije po različitim osnovama, a stavljanjem para vama na raspolaganje, bilo da su u pitanju penzije koje ste smanjili i oduzeli, bilo da su u pitanju plate koje ste smanjili, bilo da su u pitanju poljoprivrednici, zaposleni u javnom sektoru, naši privrednici, svima uzimate polako kroz povećanje računa, akciza. Nenajavljeno samo iz dana u dan građani mogu videti kako su im troškovi života sve veći i veći.

Kad je već situacija takva, dajte barem da poslušamo ljude koji se bave oblašću zdravstva i budućnosti nacije, pa da uvedemo akcize na ono što nije zdravo, na ono što je izbor, na ono što nije moranje. Neko će odlučiti da li će imati novac da konzumira veštački zaslađena pića ili neće. Zato i predlažemo ovo, a posebno iz tog razloga tražimo da se uvede akciza i na ovakva pića zato što ste uveli akcizu i na kafu, zato što niste želeli da svih ovih godina ukinete akcizu na dizel gorivo.

Dakle, ako uzimate poljoprivrednicima akcizu na dizel gorivo i oni plaćaju najskuplje gorivo u regionu, ako ste uveli akcizu na kafu i na raznorazne druge stvari, PDV na bebi opremu, pa dajte barem da uradimo jednu ovakvu stvar i da to što je izborna stvar, ne tiče se svakodnevne potrebe ljudi koji u Srbiji žive, da barem mislimo malo na budućnost nacije, na zdravstveno stanje, na gojaznost i na ljude koji danas u Srbiji boluju od dijabetesa.

Stoga vas pozivam da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, jer smatram da je u opštem interesu i nema nikakvih političkih ambicija, već isključivo interes svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Izvolite.

Na prošloj sednici smo imali Zakon o poreskom postupku i poreskoj adminsitraciji i to je bila osma promena tog zakona od 2012. godine, od kada ste vi na vlasti, peta promena jednog zakona od kada je ministar Vujović, već sada bivši ministar finansija, postao ministar finansija, dakle od 2014. godine.

Dakle, osam puta ste jedan zakon promenili. To govori o načinu usvajanja zakona, o odgovornosti, o institucijama i o onome šta proizvode ti zakoni koje usvajate. To će se desiti i na ovoj sadašnjoj sednici, gde ćemo ponovo raspravljati o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, a on je pre dve sednice takođe bio u plenumu i o njemu se raspravljalo.

Dakle, vi fabrikujete zakone samo da to što pre prođe, da se to stavi u jednu veliku gomilu, da se što manje o tome govori, izmišljate nekakve amandmane na zakone koje vi predlažete da biste potrošili vreme za raspravu. Onda ne treba da vas čudi kada i sami po osam puta za četiri godine menjate jedan te isti zakon.

I u ovoj promeni sada niste predvideli u ovom zakonu obavezu za instituciju koja naplaćuje porez da jednom godišnje dostavi obaveštenje svakom poreskom obvezniku o stanju prispelih obaveza, o tome da li duguje, da li je platio više ili manje itd. Jednostavno, ne želite da uvedete sistem, već želite da građani i dalje tumaraju u mraku i verovatno ćete u jednom trenutku promeniti i taj zakon kao što ćete sada promeniti i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Dakle, poreski postupak se sveo samo na to da oni koji rade u poreskim upravama ispune kvotu, zadatak koji dobiju od centrale koliko treba popuniti budžet, da bi se reklo da imamo suficit u budžetu, ali onda kada naši preduzetnici ispune uslov i dobiju rešenje o povraćaju PDV onda se to ne isplaćuje. Čekaju po šest meseci, po šest meseci, nekada i više i po devet meseci da im država vrati ono što je njihovo, zato što vi raspolažete njihovim parama, ali kada treba da se plati kazna, kada treba da se donese neko poresko rešenje, onda ste vrlo efikasni, onda ide blokada momentalno, bez obzira da li ima uslova ili ne, odmah se donosi presuda, pa onda stranka u postupku neka sama dokazuje da li je u pravu inspekcija bila ili nije, pa ako dokaže da inspekcija nije bila u pravu možda mu se nekada nadoknadi šteta. Ali je važno da vi pre toga uzmete novce.

Zato danas ne možemo govoriti o Srbiji koja ima normalan poslovni ambijent, već imamo državu koja reketira svoje građane i protiv toga se moramo boriti mi, pošto je očigledno da vi kao aktuelni režim ne želite, već želite da nastavite ovakvo stanje u državi.