Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/96-18

2. dan rada

15.05.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:15 do 18:55

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Stamenković.
Reč ima dr Zorana Mihajlović.
Izvolite potpredsednice.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Zbog građana Srbije koje predstavlja i Vlada Republike Srbije i stranka kojoj pripadam, nekoliko stvari koje su bile neistine, a u stvari su istine.
Prvo, Zakon o javnim nabavkama nije suspendovan. Dakle, molila bih vas kada takve stvari govorite da lepo pročitate. Možda se neke stvari nekom priviđaju, ali ništa nije suspendovano, lepo piše u članu 9. – primenjuje se otvoreni postupak javne nabavke propisan zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Sve što se nalazi u ovom zakonu, vrlo važnom zakonu, usklađeno je ne samo sa svim ministarstvima, nego i sa Upravom za javne nabavke, pregledalo je republičko zakonodavstvo, kao što je i svoje pozitivno mišljenje dalo i Javno pravobranilaštvo i Republička direkcija za imovinu itd.
Druga stvar gde grešite i ne želim da se pogrešno razume, jeste prijavljivanje. Ne prijavljivanje, nego iskazana zainteresovanost na osnovu ankete koju se sprovela Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost, koja je osnovana 2011. godine. Tada je osnovan i savet, a naša radna grupa za ovaj veliki, vrlo značajan projekat je formirana u drugoj polovini decembra 2017. godine. Prema tome, vrlo smo vredno, brzo i efikasno radili, pa samim tim i jeste tako hitno i brzo ispred vas u parlamentu.
Rekli ste između ostalog – nejasni kriterijumi i nejasne procedure. Dakle, jedni se zalažu za to da svi mogu po ovom zakonu da kupuju stanove. Vi opet hoćete da se ti kriterijumi suze. Suština je u sledećem. Imamo 30.000 pripadnika snaga bezbednosti koji decenijama nisu rešili svoje stambeno pitanje. Ovaj zakon omogućava da taj problem rešimo. Po nekim prvim anketama, postoji zainteresovanost, dakle nekih 18.000 ljudi. Gradi se 5.000 stanova u narednih par godina, ali isto tako, kako kreće realizacija ovog projekta idemo i na veći broj od tih 5.000.
Dalje, ono što ste takođe rekli, niko nikome ovde ne daje stanove. Niko nikome ništa ne poklanja, ovi stanovi se kupuju. U tom smislu nema nikakvih lista, pa sada ono, znate kada je bilo neko bodovanje, pa ko će da dobije stan, ko neće da dobije stan. Dakle, ovde se stanovi kupuju, država ne poklanja stanove i novac od toga se vraća u budžet.
Ne bih dalje, mislim da su ovo bile najvažnije i potpuno je pogrešna interpretacija obrazloženja koje ste čitali, verujem da nije bila namerna.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala potpredsednice Vlade.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Vrlo dobro i jasno sam pročitala Predlog zakona. Ne slažem se sa tim i šta više, smatram da mi duguje izvinjenje ministarka Mihajlović, aludirajući da nisam razumela zakon, ona je tendenciozno pročitala samo jedan stav zakona u kome se spominje Zakon o javnim nabavkama. Postoje i drugi delovi zakona u kome se taj zakon spominje i gde se to svakako suspenduje.

Druga stvar, naravno da se nikome ne dodeljuje stan, naravno da se stanovi kupuju, ali ono što se ovde dodeljuje i jasno stoji propisano u zakonu da odluku o tome donosi ministar. Dodeljuje se pravo za kupovinu jeftinog stana. Ne može svako ko se prijavi da dođe do tog prava da kupi stan koji je tako jeftin. Moraće se praviti neke rang liste. Ima više zainteresovanih, potrebe su veće od broja stanova koji će se izgraditi i ma koliko stanova da izgradimo, ma koliko jeftinih stanova da prodamo, broj od 30.000 minimum, a mislim da je taj broj i veći, oni koji imaju potrebu da trajno reše svoje stambeno pitanje iznova će ostajati isti, zato što će se zapošljavati novi ljudi koji takođe nemaju rešenu stambenu potrebu.

Znači, samo ako povećamo broj stanova koji se grade, ako na svake dve godine budemo gradili 10.000 stanova, mi ćemo uspeti taj broj da smanjimo. U suprotnom, stalno ćemo operisati sa istim brojem.

Takođe, nisam dobila nikakav komentar vezano za to zašto nije održana javna rasprava o ovom zakonu i zašto je obrazloženje ovako skandalozno, koje smo dobili u obrazloženju?
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

Oko javne rasprave. Dakle, na dokumentima na predlog Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost stajala je oznaka „poverljivo“ sve do 17. decembra. Međutim, i nakon toga su postojali određeni delovi, dakle, u zainteresovanosti pripadnika, bilo BIA ili nekih drugih organizacija, delovi koji nisu bili za objavljivanje. Mi govorimo o nacionalnoj bezbednosti. Ja sam vas slušala prethodno kada ste govorili o tome da nijedan zakon ne sme da ima oznaku poverljivosti, ali, izvinite, kada govorimo o nacionalnoj bezbednosti, i te kako neke stvari moraju da imaju oznaku poverljivosti, ne samo u našoj državi nego i u svim zemljama na svetu. Ali, razumem, vi se zalažete za nešto drugo.
Još jednom bih se vratila na javnu nabavku. Ja vas najlepše molim da ne govorite stvari koje nisu istina, zbog građana Srbije. Ono što krasi ovu Vladu jeste preglednost i transparentnost. Postoje javne nabavke i postoje tenderi. Dakle, nakon usvajanja ovog zakona, donose se javno određeni zaključci Vlade, a nakon toga će se krenuti u objavljivanje postupaka, javnih, otvorenih postupaka za izgradnju ovih stanova. Vaše tendenciozne priče oko toga da li će neko zaposlen tamo ili ovamo da dobije stan, nema, još jednom ponavljam, rang lista. Dakle, svi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, koji upravo jesu tako široki, a zaposleni su u policiji, BIA, Vojsci, mogu da dođu do stana. Da li će stanova biti više? Pa, biće ih više, ali moramo da počnemo sa ovim projektom.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, potpredsednice Vlade, predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, jedan od najznačajnijih predloga koji se nalazi na dnevnom redu jeste Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, što dosadašnja rasprava i pokazuje.

Ovaj Predlog zakona mogu da posmatram u jednom širom kontekstu. On ne samo da će obezbediti krov nad glavom pripadnicima snaga bezbednosti koji nemaju rešeno stambeno pitanje, već je od velike važnosti za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.

Procenjeno je da oko 20 hiljada zaposlenih u policiji i BIA, kao i oko 14 hiljada pripadnika Vojske nema rešeno stambeno pitanje. Oni će imati pravo da konkurišu za kupovinu ovih stanova i dobro je što se pristupilo rešavanju ovog problema na jedan ozbiljan način. Izradom posebnog zakona lakše će se prevazići eventualni problemi koji se mogu javiti tokom realizacije projekta, a cilj je da ovaj posao bude uspešno završen i to na što efikasniji način.

S obzirom da je planirana izgradnja stambenih kompleksa na nekoliko različitih lokacija u različitim delovima Srbije, koja bi počela otprilike u isto vreme, mi ćemo donošenjem ovog zakona omogućiti sistemsko rešavanje svih pitanja. To znači da ćemo bez obzira na lokaciju dobiti unificirane uslove i postupke pod kojima će početi gradnja. Takođe, biće ubrzana procedura izdavanja građevinske dozvole, kao i postupci javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta tamo gde za to ima potrebe.

Jedan od gradova gde će se graditi ovi stanovi jeste i grad iz koga ja dolazim, a to je Kraljevo. Moram da istaknem da u Kraljevu živi veliki broj pripadnika Vojske Srbije, da je sedište policijske uprave u Kraljevu, koja pokriva grad Kraljevo i opštine Vrnjačka banja i Raška, da se tu nalazi sedište Okružnog zatvora, sedište BIA i da je ovaj zakon od velikog značaja za građane Kraljeva koji su zaposleni u ovim službama bezbednosti. Prve procene su bile da je za Kraljevo neophodno oko 900 ovakvih stambenih jedinica, ali nakon kasnijih analiza utvrđeno je da je taj broj negde oko 640.

Lokalna samouprava je ponudila dobru lokaciju, mogu reći odličnu, površine 5,5 hektara u naselju Ribnica. Tu će se graditi ovi stanovi. Značajno je što u ovom delu grada saobraćajna infrastruktura nije preopterećena.

S obzirom da je Kraljevo posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije primilo preko 30 hiljada izbeglih i raseljenih lica, smatram da je odabir ove lokacije od izuzetnog značaja, baš zbog toga što će se težište pomeriti iz gradskog jezgra i što će ovaj stambeni kompleks da se uradi na jednoj potpuno novoj lokaciji, koja će postati sigurno atraktivna stambena zona i za ubuduće. Samim tim, rasteretiće se centar grada.

Ovaj zakon propisuje da je lokalna samouprava dužna da obezbedi planski dokument, odnosno tehničko-urbanistički dokument na osnovu koga je moguće izdati lokacijske uslove i rešenje o građevinskoj dozvoli. Na ispunjavanju ovih uslova gradska vlast u Kraljevu je već počela da radi. Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti je usvojila plan generalne regulacije i dala ga na javni uvid, tako da očekujem da će nakon isteka tog roka da zaseda Skupština grada Kraljeva koja će i usvojiti te izmene i da već do kraja juna meseca možemo dobiti zvanične lokacijske uslove za izgradnju stanova na predviđenoj površini.

Predlog zakona predviđa i da lokalna samouprava obezbedi i finansira izgradnju infrastrukture do same lokacije na kojoj će biti izgrađen stambeni kompleks. Opet ću navesti jedan dobar primer grada Kraljeva, gde je grad Kraljevo već to uzeo u razmatranje i planirano je da izdvoje oko 190 miliona dinara, tako da će od tog novca biti izgrađena saobraćajna infrastruktura sa kišnom kanalizacijom, vodovodna mreža kao i nedostajući priključci.

Izuzetna je pogodnost što će sredstva za izradu tehničke dokumentacije, kao i drugih pratećih elaborata i analiza obezbediti država, kao i sredstva za komunalnu i drugu infrastrukturu u okviru samog stambenog kompleksa.

Smatram da su prioriteti i uslovi za kupovinu stanova koji su utvrđeni ovim zakonom rezultat dobre procene. Tu pre svega mislim da prednost treba da imaju oni pripadnici snaga bezbednosti koji nisu rešili svoje stambeno pitanje, pa tek onda oni koji već imaju u svom vlasništvu stan ili kuću, a koji smatraju da njihovi stanovi ili kuće nisu zadovoljavajućeg kvaliteta za život.

Pored toga, smatram da su propisani uslovi i ograničenja pravedni, a to je da pripadnik službe bezbednosti i ne može konkurisati za kupovinu ovih jeftinih stanova ukoliko je prodao stan, odnosno nepokretnost, ili ako je to učinio neko od članova njegovog domaćinstva, od stupanja na snagu ovog zakona. Dobro je i ograničenje što se stan ne može otuđiti baš u roku od 10 godina, kao i da je taj isti rok da neko mora raditi u ovom državnom organu, dakle 10 godina.

Mora se uzeti u obzir da je pre početka konkretne gradnje potrebno završiti i određene pripremne radove. Negde je sigurno potrebno modifikovati saobraćajnu infrastrukturu, raščistiti teren, odraditi zemljišne radove, negde je potrebno obezbediti zemljište za dopremanje i za skladištenje građevinskog materijala, da se negde postave privremeni objekti, instalacije, itd, negde će biti potrebno obezbediti sigurnost susednih objekata, kao i niz drugih poslova.

Zato je zakon predvideo jednu dobru opciju, a to je da se može izdati rešenje o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova pre samog izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli za objekte visokogradnje. To će pozitivno uticati na efikasnu realizaciju ovog projekta.

Izgradnja ovih stambenih kompleksa ne samo što će rešiti pitanje stanovanja zaposlenih u službama bezbednosti, već mislim da će i dati određene pozitivne efekte na celokupnu privredu.

Siguran sam da će ova investicija, raspoređena u nekoliko gradova Srbije, biti značajan zamajac građevinarstvu, privrednoj grani, koja je doživela znatan udarac već pre možda dve i po decenije kako zbog sankcija tako i zbog posledica tranzicije ekonomskog sistema. Na ovaj način biće uposlena domaća građevinska operativa, jer zakon jasno predviđa obavezno učešće domaćih preduzeća.

Takođe, biće povećana zaposlenost, a pored toga korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala, jer je zakonom predviđeno da od ukupnog građevinskog materijala, koji je predviđen specifikacijom, da 80% mora da čini građevinski materijal, oprema i instalacije od domaćih proizvođača. Takođe, korist će imati i lokalne samouprave, jer će na njihovim teritorijama biti izgrađeni ovi stambeni kompleksi tako da će oni u budućnosti moći da računaju na ubiranje prihoda od poreza na imovinu.

Istovremeno, jedan od pozitivnih efekata ovog zakona je povećanje kreditne aktivnosti u okviru bankarskog sektora. Pretpostavljam, a i procene su takve, da će veliki broj pripadnika službe bezbednosti rešiti stambeno pitanje, odnosno izvršiti kupovinu ovih stanova putem bankarskih kredita. Mislim da ova opcija svima odgovara, jer je svakome bolje da živi u svom stanu i da plaća mesečnu ratu otplaćujući svoj stan, nego da svakog meseca izdvaja određenu sumu novca plaćajući u zakup tuđu nepokretnost.

Očekujem da prva gradilišta u skladu sa najavama već u avgustu budu otvorena u Kraljevu, Nišu i u Vranju. Naravno, što očekujem u budućnosti da se ova ideja realizuje, dakle sada odnosi se na zaposlene u službama bezbednosti, ali treba razmisliti da ovakvu ideju u budućnosti realizujemo i prema mladim bračnim parovima i prema naučnicima.

Raspravljaćemo ovde i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i očekujem da će predložene izmene pre svega unaprediti uslove za prevoz putnika.

Privredna komora Srbije je odradila jedno istraživanje i na osnovu tog istraživanja vidimo da je inicirala rešavanje nekih od problema. Prvo, to je jedan problem koji se odnosi na neusklađenost reda vožnje sa daljinarom za međumesni saobraćaj. Istraživanje koje je odradila Privredna komora Srbije pokazuje da gotovo u dve trećine slučajeva nije usklađen red vožnje sa daljinarom. Trenutno zakon propisuje da red vožnje mora biti u skladu sa daljinarom, ali u ovom tabelarnom prikazu koji smo dobili vidimo da ima izvesnih odstupanja, međutim, ta odstupanja su neznatna. Tako da, promene u članu 63. gde se briše stav 2. koji kaže da red vožnje mora biti u skladu sa daljinarom, mi stvaramo uslove da insistiranje na primeni nekih odredbi se ne odrazi negativno na poslovanje prevoznika i interesa putnika.

Predložene izmene će pozitivno uticati na prevoznike koji obavljaju međumesni prevoz, jer će održati postojeći obim posla, a i zadržaće se kvalitet usluge prema korisnicima, naročito je to važno za one svakodnevne korisnike međumesnog saobraćaja, pre svega za ljude koji svakodnevno odlaze na posao, za učenike i studente.

Važno je, takođe moram da istaknem, da u narednom periodu uredimo tržište međumesnog prevoza na takav način da bi se, u slučajevima gde to ima, suzbio rad u sivoj zoni, naročito ima toga u nekim slučajevima na linijama koje su prestale da se održavaju i imam utisak da ovi nelegalni prevoznici u pojedinim slučajevima, osim što ne plaćaju porez, veliku štetu kao nelojalna konkurencija mogu da naprave gradskim prevoznicima i taksistima. Potrebno je pooštriti kontrole i suzbiti ovu pojavu, tako da bi se ovi prevoznici iz sive zone preveli u jednu legalnu zonu, u legalne tokove, naravno, uz ispunjavanje svih propisanih uslova.

Ovaj predlog zakona u jednom delu odnosi se i na inspekcijski nadzor i na taj način postiže se da mere koje će se preduzeti prema stranom prevozniku imaju isti efekat kao i mere koje se preduzimaju prema domaćim prevoznicima, ukoliko se prevoz ne obavlja u skladu sa propisima, tako da definitivno neće biti povlašćenih stranih prevoznika u odnosu na domaće.

Mi smo bili svedoci prošlonedeljnog protesta taksista i smatram da je Ministarstvo saobraćaja odlično postupilo u toj situaciji, pokazalo dobru volju, volju da vodi jedan kvalitetan dijalog, da razgovara sa taksistima i samo tako i možemo rešavati te probleme. Cilj zapravo i nije nametati neke pravne norme, već uspostavljati i određene standarde i dolaziti do rešenja koja su kvalitetna. Potrebno je, kažem još jednom, uspostaviti standard koji moraju da ispune svi prevoznici, a koji bi bio u funkciji zadovoljenja potreba krajnjih korisnika, odnosno građana, odnosno da se nađe rešenje kojim bi se očuvao kvalitet usluga, a sa druge strane da i taksi prevoznici budu zadovoljni uslovima rada i tržišnim pravilima. Dakle, jasno pravilo za sve i zdrava tržišna konkurencija.

Dobro je što je i Ministarstvo prepoznalo potrebu da taksi udruženja imaju svoje predstavnike u koordinacionom telu za praćenje primene propisa i implementaciju zakona, a moram da istaknem da se ovim zakonom rešava još jedno pitanje, a to je pitanje izdavanja licenci za pružanje staničnih usluga. Početkom godine imali smo jednu situaciju da skoro 90% autobuskih stanica nije moglo da ispuni uslov za dobijanje ove licence i to je bio problem koji se ticao uslova vlasništva za dobijanje licence i to su bile one autobuske stanice koje su pre svega bile u javnoj svojini.

Navešću primer baš iz Kraljeva, iz mog grada, gde je jako kompleksna situacija. Recimo, u Kraljevu zemljište na kome se nalazi autobuska stanica je u državnoj svojini, konverzija nije sprovedena, iako je podnet zahtev, sama zgrada se nalazi pod hipotekom, a preduzeće koje je gazdovalo ovom autobuskom stanicom Autotransport Kraljevo je u stečaju. Na osnovu ovog jednog kompleksnog primera vidimo koliko su bitne ove izmene zakona i da će one rešiti problem, jer problem bi nastao zapravo ukoliko autobuske stanice ne bi mogle da dobiju licencu, na taj način one ne bi mogle ni da naplaćuju stanične usluge ni putnicima, ni prevoznicima i postale bi obična stajališta, a ovaj predlog zakona zapravo ne propisuje uslov da privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik mora u vlasništvu da ima autobusku stanicu i samim tim je olakšan put za dobijanje licence i mi ćemo sprečiti gašenje velikog broja autobuskih stanica.

Kada govorimo o Predlogu zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, tu pre svega moram da istaknem činjenicu da se 50% robe preveze drumom i to je jedna važna informacija da bismo znali da ovu oblast moramo stalno da poboljšavamo ispravkom, odnosno dopunom pravnih normi koje je regulišu. Mi ćemo na ovaj način kreirati jedan uređen tržišni ambijent i precizna pravila ponašanja za sve.

Nedavno smo ovde raspravljali i o Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Tada sam rekao i sada ću ponoviti da je ovo jedna veoma dinamična i živa oblast i stalno je potrebno da je usklađujemo sa postojećim pitanjima. Zato podržavam predlog da se maksimalna brzina vožnje na autoputevima poveća sa 120 na 130 kilometara na čas. Danas se Srbiji aktivno radi na izgradnji saobraćajne infrastrukture i kvalitet puteva je neuporedivo bolji sada nego što je to bio slučaj nekada. Mi smo svedoci da danas svakodnevno imamo radove na Koridoru 10, na Koridoru 11. Takođe moram da istaknem da je naš državni vrh prilikom nedavne posete Turskoj ugovorio rekonstrukciju regionalnih puteva Novi Pazar-Tutin, Novi Pazar-Sjenica, kao i izgradnju brzog puta Sjenica-Tutin. Za nas koji smo u unutrašnjosti veoma je bitno i znamo koliko nam znače kvalitetni regionalni putevi. Moram još jednom da se osvrnem na to i nadam se da će se u skorijem periodu početi sa izgradnjom, odnosno spajanjem autoputeva Pojate-Preljina, što je naročito značajno za građane Kraljeva, Trstenika, odnosno na celom ovom potezu između Preljine i Kruševca.

Vratiću se na izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Povećanjem maksimalne brzine na autoputevima za 10 kilometara na čas mi ćemo uskladiti naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom određenih zemalja članica Evropske unije, sa Slovenijom, Mađarskom, Italijom, Francuskom. Moram da ponovim da mi danas ne možemo da poredimo ovaj sadašnji kvalitet puta, kao i performanse automobila koje vozimo sa onima od pre nekoliko decenija.

Što se tiče predloženih izmena Zakona o pooštravanju kazni za nasilničku vožnju, podržavam ove predloge izmena i smatram da svi učesnici u saobraćaju jednostavno moraju da imaju naviku da poštuju propise i ukoliko poštuju propise neće zapravo doći ni u situaciju da plaćaju kazne. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite.
...
Narodna stranka

Miroslav Aleksić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, predstavnici Vlade, gledajući ovaj dnevni red današnje sednice, počeo sam da preispitujem sebe da li ja jedne te iste zakone iz sednice u sednicu vidim na dnevnom redu i sve ovo počinje da mi liči na dan mrmota. Dakle, mi na dnevnom redu imamo danas zakon koji smo imali pre dva meseca, dakle, radi se o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, da ne govorim i o drugim zakonima, kao što je Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i nekim drugim zakonima. Dakle, nastavlja se rad koji ne daje nikakve rezultate, nastavlja se usvajanje zakona na kilo, ne znam kako bih to drugačije mogao da kažem, bez adekvatne pripreme, bez javne rasprave, u objedinjenoj raspravi.

Sa druge strane, moram da izrazim sumnju i da u ministarstvima ovi ljudi koje zapošljavate verovatno više predstavljaju političke funkcionere nego one ljude koji su stručni i kompetentni, pa onda imamo situaciju da mi iz godine u godinu jedne te iste zakone usvajamo ovde u Skupštini, a dolaze upravo od Vlade Republike Srbije, pa i ovaj zakon koji sam pomenuo – o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, menjanje 2013, 2014, 2015, 2016. i evo 2018. godine već drugi put u ovoj godini, pre dva meseca smo ga imali ovde u raspravi. Toliko o ozbiljnosti rada i Vlade Republike Srbije, a bogami i parlamenta, gde je izgleda ideja da se što manje govori o zakonskim predlozima, da se ne čuje ni glas opozicije, da slušamo nekakve amandmane koje predlaže vlast na sopstvene zakone i članove zakona koje predlažu. Ali, eto, to je i na kraju rezultat stanja u državi i posledicu tih zakona i takvog načina rada, bez sistema i bez plana, najviše osećaju građani Republike Srbije.

Što se tiče zakona koji su na današnjem dnevnom redu, takođe moram reći da na početku postoje određene kontradiktornosti i to vrlo velike. U jednom delu predlozi zakona, koji su u tačkama 10, 11. i 12. odnose se na zamerke koje Republika Srbija dobila od Međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranja međunarodnog terorizma, odnosno FATF-a, Srbija je stavljena na crnu listu zbog načina na koji funkcioniše, odnosno zbog toga što nije primenila sve one preporuke koje su pre šest godina, dakle, 2012. godine usvojene od strane 35 najmoćnijih zemalja sveta. Jedna od primedbi je upravo i ovo o čemu sam govorio, a to je usvajanje zakona po hitnom postupku bez adekvatnih procedura, javnih rasprava i leks specijalis.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda je ponovo šta leks specijalis? Zakon po ugledu na zakon koji ste usvojili vezano za „Beograd na vodi“ i još neke slične koja je ustanovila ova vlast i sve Vlade 2012. godine i zaista se postavlja pitanje čemu tu? Zar nije bilo normalno da u jednoj normalnoj zakonskoj proceduri, u jednoj ovako važnoj temi kao što je izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ali možda i za neke druge uradimo onako kako treba, jer ne vidim čemu žurba. Pa, predsednik Republike je još pre tri godine, ako se ne varam obećao stanove po ceni kvadrata od 380 evra evo, prošlo je tri godine, četvrta godina od tog obećanja i sad navrat na nos mi ulazimo u proceduru usvajanje zakona koji je označen kao leks specijalis i postavlja se opravdano pitanje zašto? Ja nisam shvatio čitajući zakon, zašto mi to moramo da uradimo danas.

Naravno, čuo sam obećanje u predizbornoj kampanji tokom beogradskih izbora da će u martu mesecu krenuti izgradnja stanova i postavio sam poslaničko pitanje vama gospođo ministarka i zahvaljujem se na odgovoru, vi ste jedan od retkih ministara koji u rokovima i na vreme odgovara na pitanje poslanika. Zašto izgradnja nije krenula kad ste u kampanji pred beogradske izbore najavili izgradnju jeftinih stanova, a da nemamo još uvek ni zakon? I, evo, ulazi sada zakon po hitnoj proceduri i naravno na osnovu iskustva koje smo do sada videli sve što je ušlo po hitnoj proceduri nije imalo baš neki sjajan završetak.

Na samom početku hoću da kažem da niti ja, niti Narodna stranka, nismo protiv izgradnje ovih stanova, subvencionisanih za pripadnike snaga bezbednosti, niti naša poslanička grupa SDS, NS protiv toga, ali i te kako jesmo protiv toga, ali i te kako jesmo protiv načina na koji vi ovo želite da uradite. Nastavlja se netransparentnost realizacije planova koje vi predstavljate građanima Srbije i ovo je jedan u nastavku toga.

Dakle, vi ste najavili izgradnju tih stanova, naveli ste lokacije, pre toga ste sa oznakom „vrlo hitno“ uputili anketu predstavnicima, odnosno ljudima koji imaju pravo da ostvare ove subvencionisane stanove. Pa, evo, na primer i MUP gde ste naveli i mikro lokacije, koje nema u zakonu. Naveli ste gradove u kojima će se to graditi Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Vranje, Kraljevo, ali nema nikakvih lokacija. Pa, evo, ja ću zarad javnosti pročitati da se u Beogradu radi o Ovča Banji, Opština Palilula, zatim Čukarica – Makiško Polje, Novi Sad – Jugovićevo , Niš –Poslovni blok „Tesla“, Kraljevo – naselje Ribnica, Kragujevac – Dedino brdo, Vranje – naselje „Asambair“ kod Pete škole. Dakle, u tom anketnom listu postoje i rokovi kada bi to trebalo da se završi od 2019. do 2022. godine u zavisnosti od lokacija.

Cena koja je navedena varira od 450 do 550 evra u anketnom listiću plus PDV naravno na koji trebaju da računaju pripadnici službi bezbednosti koji žele da konkurišu pripadnici službi bezbednosti koji žele da konkurišu za ove stanove. Apsolutno je da treba pružiti njima podršku, ali ih ja upozoravam da malo razmisle pre nego što konkurišu i sami odluče šta je možda za njih bolje rešenje.

Evo, zašto? Pre izvesnog vremena, tačnije u julu prošle godine videli smo saopštenje gradskog, ako govorimo o lokaciji Beograd, odnosno Makiškom Polju, gradonačelnika Siniše Malog i gradskog arhitekte Milutina Folića da je izabrano novo arhitektonsko urbanističko rešenje za Makiško Polje.

Saopštenje BK grupe, odnosno Bogoljuba Karića, koji se time pohvalio na Tviteru je bilo da je sa gradonačelnikom Beograda dogovorena izgradnja 800.000 metara kvadratnih u Makiškom Polju tzv. „Tesla grad“ je nazvan i da se u drugim opštinama po Srbiji takođe na lokacijama koje odrede lokalna rukovodstva u gradovima i opštinama u Srbiji grade takvi kompleksi. Cena koju su oni tada naveli tih poslovnih prostora, odnosno kvadrata stambenih jedinica u „Tesla gradu“ je gle čuda 500 evra. Pa, sad ispada da Bogoljub Karić može po istoj ceni da gradi stanove isto kao i država Srbija koja će raditi tzv. subvencionisati izgradnju ovih stanova za pripadnike službi bezbednosti. Potpuno sada sa strahom postavljam pitanje – da li se ne radi o istom projektu? Ja to ne znam. Molim vas da mi odgovorite, ali je previše velika koincidencija da na istoj lokaciji i država gradi stanove i BK Grupa takođe gradi stanove. Naročito, ako u ovom vašem leks specijalisu imate jedno vrlo problematično pitanje, a to je da investitor ne mora biti Republika Srbija, nego može biti privredno društvo.

Dalje, u nastavku se ne navodi koliko su udeli tog privrednog društva, da li je to privredno društvo ono koga osniva Republika Srbija ili će biti, ja to ne znam, po principu „Beograda na vodi“, pa će Srbija imati 30% vlasništva u preduzeću, a Arapi ili neki drugi 70% i to je vrlo važno pitanje, a u zakonu ga niste definisali. Sve što preciznije definišete odredbe zakona to će on biti primenjiviji.

Naravno, što se tiče javnih nabavki i svega onoga što proizilazi u ovom projektu, naravno, da je to najviše diskutabilno, jer se sa opravdanjem može sumnjati ko će dobiti te poslove, na koji način će dobiti te poslove, da li će ovaj projekta zaista biti u cilju da obezbedimo stambene jedinice ljudima koji ih zaslužuju, koji rade za ovu zemlju, ili je krajnji cilj projekta da se neko obogati i da iskoristi državne pare, pod plaštom pomoći pripadnicima službi bezbednosti u Republici Srbiji. Imamo još nekih kontradiktornosti u predlozima današnje sednice zakona, pa tako i ovde imamo sledeći zakon o kome želim da govorim, a to je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti. Imao sam priliku kao član NALED-a da se detaljno upoznam i član Ekonomskom kokusa sam, sa predlozima zakona i potpisao sam određeni broj amandmana sa kolegama iz Ekonomskog kokusa koji se nada da ćete prihvatiti. Podržavam to da kad katastar treba da radi efikasnije, ali isto tako smo slušali pričali i o kancelarijama za brze odgovore kao što danas slušamo o tome da se uvodi pojam e-šaltera, beležnika za građane gde će građani sve na jednom mestu završavati. To smo slušali i pre šest godina o kancelariji za brze odgovore i nismo osetili nikakve benefite te kancelarije koja usput i ne postoji, a prošlo je već šest godina.

Što se tiče katastra, takođe, je zanimljivo da uporedimo taj zakon i sa Zakonom o ograničavanju raspolaganjem imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, naročito tim zakonima. To vas pitam zato što danas usvajamo zakone koji treba Srbiju da konačno, nadam se u junu skinu sa crne liste FATF-a gde smo kao država osumnjičeni za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma. Vi ste zapravo, zanimljivo u ovim zakonskim predlozima, tu listu nazvali siva lista, blek lista je postala grej lista u vašem tumačenju. Trideset i pet moćnih zemalja su nas na tu listu stavili zajedno sa Severnom Korejom, sa Iranom, Trinidadom, Tunisom i Jemenom i drugim zemljama. Jedinu zemlju iz Evrope koju su stavili, stavili su Srbiju i jedan od zakona koji bi trebalo da otkloni te anomalije ja Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Sa druge strane vi, gospođo Mihajlović, i Vlada Republike Srbije, evo, niste u stanju već godinu dana da utvrdite ko je vlasnik i ko bespravno gradi na Kopaoniku, na Pančićevom vrhu objekat od 1000 kvadrata, bez građevinske dozvole, ne zna se ko je investitor, pominje se žena za koju se ne zna da li se zove Snežana Mitković ili Snežana Matković. Na adresi koja se nalazi, prijavljenoj u ličnoj karti, ona tu ne živi, niti je ko zna na toj adresi. U Brusu, koji je teritorijalno zadužena lokalna samouprava, kažu da niko za tu firmu nije ni čuo, a firma se zove „Pančić kop“ 2017. godina.

Nelegalni objekat je izgrađen i vi zapravo jeste odgovorili ispravno na pitanja koja su vam novinari postavljali vezano za tu izgradnju, ali ne mogu da shvatim da na jednoj takvoj lokaciji neko ko je dobio dozvolu za izgradnju 150 kvadrata montažnog drvenog objekta može da gradi objekat tvrde gradnje sa armaturom i betonom i da pri tome država Srbija na to ne reaguje. Ne da ne reaguje, nego vi izdate rešenje za rušenje tog bespravno podignutog objekta, ali se ništa ne dogodi.

Uđemo u upravni postupak, zašto? Zato što su se ti neki investitori fantomski snašli pa su sa službama Katastra, o kome danas razgovaramo, podelili parcelu na dva dela, pa više objekat nije na jednoj, nego na drugoj, i pri tome je Katastar upisao taj takav objekat nelegalno sagrađen na Kopaoniku u zvanične evidencije službe za Katastar nepokretnosti. Pri tome, nije stavio ni napomenu da se radi o objektu koji je sagrađen bez građevinske dozvole, odnosno koji je sagrađen po principu divlje gradnje.

Dakle, ozbiljna situacija je da odgovorite na to pitanje, ako već treba da pričamo o zakonu o evidenciji stvarnih vlasnika. Hajdete prvo država neka utvrdi ko je vlasnik tog bespravno podignutog objekta na Kopaoniku. Da li je to ta Snežana Mitković i Matković za koju niko ne zna? Da li je Opština Brus sa čuvenim predsednikom Opštine pomogla i dala određena rešenja da se sa tom izgradnjom krene? Da li su vlasnici ovi za koje mediji spekulišu Zvonko Veselinović, Zelja, Zoran Milojević i ostali funkcioneri i borci SNS?

Prosto, recite to javnosti da znamo da li svi zakoni važe podjednako za sve u ovoj državi, ili su oni koji su bliski vlastima i koji imaju određeni interes za predstavnike vlasti mogu da rade šta god hoće u ovoj državi.

Veoma je zanimljivo i to što smo dobili obaveštenje na pitanje mog kolege Marka Đurišića ministru policije da kaže da nemaju informaciju da je podneta bilo kakva krivična prijava za nelegalnu gradnju, odnosno građenje bez građevinske dozvole u ovom predmetu. Pa, zar treba da neko podnese krivičnu prijavu? Šta radi policija? Šta rade inspekcijske službe?

Vaše inspekcije su, gospođo Mihajlović, utvrdile da se radi o nelegalnoj gradnji. I šta je uradila policija po tom pitanju? Rekla – pa, nema krivične prijave, ne možemo da postupamo po tome.

Dakle, policija treba da radi ono što je po opisu njihovih poslova i bez toga da se neko od građana Srbije na to požali, zato što ste vi dužni da se brinete o interesu građana Republike Srbije.

Dalje, takođe jedna zanimljiva stvar u Predlogu zakona u ovoj sednici je, ovaj zakon koga svake godine menjate po jednom, Zakon o bezbednosti saobraćaja. Maločas ministarka Mihajlović reče kako mi ovde podnosimo amandmane „Briše se“ i da imamo sada na ovoj sednici 2.500 amandmana „Briše se“, da opstruišemo rad sednice, na isti način na koji to rade i predstavnici vlasti sa besmislenim amandmanima i hvalospevima ove vlasti.

Ali, ja ću vam reći da smo mi i pre dva meseca na sednici na kojoj smo takođe imali isti zakon na dnevnom redu, kao poslanička grupa Socijaldemokratske stranke, Narodne stranke, podneli amandman da se ograniči maksimalna dozvoljena brzina na autoputevima u Srbiji na 130 km na čas.

Tada ste vi, gospođo Mihajlović, kao predlagač zakona, odgovorili na sledeći način - u procesu donošenja važećeg zakona, nije prihvaćen predlog da najveća brzina kretanja vozila na auto putu bude 130 kilometara na čas, što je obrazloženo upravo odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Smatramo da bi, s obzirom na osetljivost pitanja brzine, kao uticajnog faktora nastajanja saobraćajnih nezgoda, predložena izmena trebala da bude predmet javne rasprave.

U tom smislu bi bilo celishodnije ovakav predlog razmotriti u procesi donošenja novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, čija izrada je planirana u narednom periodu.

Dakle, niti je bilo javne rasprave, niti novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prošlo je svega dva meseca i amandman naš koji ste odbili na prethodnoj sednici da se sa 120 n a 130 kilometara podigne ograničenje brzine ste odbili i danas predlažete izmene zakona sa istom tačkom.

Dakle, nemojte, barem priznajte, ukoliko ništa drugo, na koji način funkcioniše rad ovde u ovom parlamentu i na koji način se vi odnosite prema amandmanima opozicije.

Pored tih „briše se“, ima i onih amandmana koji i te kako mogu da poprave zakonske predloge, ukoliko bi ste vi želeli njih da poslušate i da uvažite. Onda verovatno ne bi imali tu situaciju da iz sednice u sednicu, poput Dana mrmota, mi jedne te iste zakone usvajamo.

Evo za ovo kratko vreme, koliko sam ja u ovom domu, dve i po godine, ne znam koliko puta sam pričao o istim zakonima koji se iznova i iznova menjaju zbog loših procedura, lošeg ambijenta i načina na koji se ti zakoni usvajaju.

Na kraju, time završavam, pošto takođe na dnevnom redu današnje sednice imamo i određene sporazume, pa imamo i Sporazum o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, pošto ste pomenuli malo čas niški aerodrom, kako ste zadovoljni time koliki broj putnika danas prolazi kroz taj aerodrom, ja bih vas pitao pošto od 2012. godine slušamo najavu da će aerodrom „Morava“ u Kraljevu, odnosno Lađevcima, kao i aerodrom „Ponikve“, biti stavljen i u funkciju konačno i krenuti da služe za civilno vazduhoplovstvo, da li i kada će se to dogoditi jer evo prošla je šesta, sedma godina vaše vladavine ili oni su u paketu zajedno za niškim aerodromom, za koga je predsednik Vučić rekao da ste ga pustili da se razvija na uštrb beogradskog aerodroma, koga ste dali Francuzima, jer oni verovatno bolje znaju da upravljaju aerodromom Beograd, nego naša država?

Zato država sigurno bolje zna da upravlja aerodromom u Nišu, nego što su to do sada znali građani Niša. Verovatno i ova dva aerodroma koji su takođe lokalne prirode u odnosu na beogradski aerodrom, ne bi trebalo da se razvijaju, kao i ovi krajevi Srbije gde se nalaze ovi centri po tome na koji način vi tumačite da treba da se razvija Srbija i svi njeni delovi. Zahvaljujem.