Izvinjavam se, Martinović.

Gospodine Marinkoviću, povređen je član 27.

Najljubaznije vas molim u ime poslaničke grupe SNS, mi smo ovde došli da radimo ozbiljan posao i da raspravljamo o važnim predlozima zakona, a ne da slušamo prepričavanja žute štampe ko šta kuva, ko je bio u kom kafiću, ko kupuje donji veš, itd.

To je ispod svakog civilizacijskog nivoa. Molim vas da takvu vrstu rasprave zaustavite i da zaustavite kad god dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gospođa Zorana Mihajlović verbalno i mentalno čerečenje gospođe Mihajlović i svih nas poslanika iz SRS od jedne ili dve gospođe iz poslaničke grupe SRS čija je diskusija zaista na nivou, kako da vam kažem, neke prigradske kafane u kojoj sede dokoni ljudi koji ne znaju šta će od sebe i onda prepričavaju čaršijske priče i tračeve koje su čuli pre dan ili dva.

Dakle, ovo je Narodna skupština. Na šta ovo liči? Zorana Mihajlović bila u kafiću, Zorana Mihajlović kupovala donji veš, Zorana Mihajlović ovo, Zorana Mihajlović ono. Zorana Mihajlović pravi auto-puteve, pravi mostove, obnavlja železničku infrastrukturu, žena se time bavi.

Šta sad treba, znači kad god Zorana Mihajlović dolazi u Narodnu skupštinu da se mi svi posakrivamo u mišje rupe i da gledamo kako nekoliko dokonih ljudi koji ne znaju šta će pametnije u životu da rade, čereče na način koji je zaista nedostojan Narodnoj skupštini.

Ja sam ćutao do sada, mislio sam da ćete vi da reagujete, ćutao sam juče, ćutao sam i danas, ali vas molim ovo znači više nemojte da dozvolite.

Hvala.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
U skladu sa ovlašćenjima iz člana 27. nastavljamo.
Danijela Stojadinović, ima reč izvolite.

Hvala predsedavajući.

Gospođo ministarka, uvaženi saradnici ministarstva, danas ću da govorim o železnicama.

Ova tri predloga zakona imaju značaj i opravdanost donošenja s obzirom da su železnice vitalni deo transportnog sektora, država članica, svakako bi trebalo da se poboljša da se učine efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja.

Podsetila bih da Srbija ima izuzetno važan položaj kada je u pitanju saobraćaj, da je čvorište železničkog saobraćaja, da povezuje istok i zapad i da treba iskoristiti ovu deonicu ukupnu dužinu železničke mreže u Srbiji od 3.808 kilometra. Da podsetimo da je u međuvremenu urađena i elektrifikacija na 1.196 kilometara do 2017. godine.

Način na koji se predviđa buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji, uklopiće se u efikasnu primenu železničkog paketa EU. Predlog zakona o železnici ima za cilj usklađivanje sa Predlogom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ili kako bi to preveli u međusobnom delovanju.

Cilj ovog zakona je takođe i osavremenjivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup i korišćenje železničke infrastrukture, zatim korišćenje i regulisanje tržišta, rešavanje problema železničkih prevoznika. U obavljanju delatnosti prevoza putnika, robe i uopšte probleme nacionalnog upravljača železničke infrastrukture. Ovim zakonom štite se interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, upravljače infrastrukture železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže od lokalnih preko regionalnih do magistralnih. Dakle, usklađivanje usluga železnice Srbije sa evropskim tržištem, jačanje uloge direkcije, integrisanje u tržište transportnih usluga i unapređenje efikasnosti železničkog sistema i njegove konkurentnosti na druge vidove saobraćaja.

Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice donosi novine koje se odnose na precizno definisanje poslova i nadležnosti Direkcije za železnice što bi i razvoj jačanje Direkcije za železnice kao nacionalnog tela za bezbednost, a uključuje zajedničke bezbedonosne metode, definiše uslove za centre za stručno osposobljavanje radnika železnice.

Ova tri zakona, Predloga zakona međusobno ne samo da se usaglašavaju i čine neodvojivu celinu zato se i razmatraju zajedno i definisaće, regulisaće železnički saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Sve zajedno kada bi to definisali sa tri reči, ja bih to rekla da se sa ova tri zakona postiže, gospođo ministar modernizacija, efikasnost i konkurentnost. Kada kažem modernizacija, meni je prva pomisao na Koridor 10. Dakle, saglasna sam na Koridor 10 prioritet svih prioriteta, ali predlažem da paralelno sa Koridorom 10 radimo na Koridoru železnica i to tako da u startu postavljamo visoke standarde. Znači, brze pruge i brzina 200 kilometra na sat.

Vi ste juče pominjali cifru od četiri milijarde eura koje će biti uložene u železnice i mislim da je ovo prava prilika da na ovaj način rešavamo i neke druge probleme, odnosno priključne pruge.

Gospođo ministarka, na primer, most na Velikoj Moravi koji spaja opštinu Svilajnac sa auto-putem, jeste tvorevina nastala posle Drugog svetskog rata, nastala donacijom Nemačke. Poslednja rekonstrukcija ovog mosta bila je 1988. godine, dakle 40 godina, upravo ono o čemu ste juče pričali. Mislim da je to poslednji most u Srbiji koji ima spojenu putnu mrežu i železnički saobraćaj. Dakle, pruga i saobraćajnice su na istom mostu. Znam da ste vi bili u Svilajncu, možda ste imali sreću da ne bude spuštena rampa sa jedne i sa druge strane, ali zaista to otežava saobraćaj. Opština Svilajnac je u međuvremenu posle toliko godina i nerešenog ovog problema uspela da izađe iz reda nerazvijenih u red razvijenih opština. Imamo strane investitore, „Panasonik“ je jedan od najvećih stranih investitora i on donosi subvencije celom Pomoravskom okrugu i bilo bi zaista dobro da se ovo pitanje reši, tim pre što je opština Svilajnac još pre mnogo godina uradila i plansku i projektu dokumentaciju koja stoji.

Naravno, očekujemo da nam tu pomogne, evo, baš ova prilika gde se sada ulaže i gde bi ovaj problem mogao da se reši. Pre svega, svima nam je važno da ljudi ostaju u svojim mestima, da razvijamo infrastrukturu, jer je ona prva i najzaslužnija za bilo kog investitora i da dalje otvaramo radna mesta. Ovo nije bitno samo za opštinu Svilajnac nego i za sve druge opštine, opštinu Despotovac, Petrovac na Mlavi i opštinu Žabare koje se u međuvremenu postale i turističke opštine. Zahvaljujem se na pažnji i molila bih da mi odgovorite. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Vučković. Nije prisutna.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, zadovoljstvo je danas i juče biti u Skupštini Srbije, jer to je dokaz da se Srbija menja, da u proteklih četiri-pet godina je mnogo toga urađeno da bi se stvorili uslovi da imamo zakone kojima želimo da modernizujemo Srbiju i da sve one korake koje smo radili tek sada u stvari trebaju da daju svoj puni rezultat.

Zbog toga danas imamo zakone iz svih oblasti, ali kada govorimo o saobraćaju, znači o svim vidovima saobraćaja, ali i oni koji se odnose na građevinarstvo i ja danas da ne bih oduzela mnogo vremena mojim kolegama, govoriću o ovom zakonu o leks specijalis koji se odnosi na izgradnju stanova, zato što želim da i vama i građanima Srbije, da vas podsetim na to kako je to nekada izgledalo 2010. godine, pošto su mnoge političke stranke Vlade, obećavale izgradnju jeftinih stanova.

Tako 2010. godine, ako se sećate jednog ministra, koji je govorio da je potrebno Srbiji 50 hiljada stanova, ali da ne može cena stana biti 500 evra po kvadratu, ali sada vidimo da može. Onda je došlo do toga da se izgradi 5.000 stanova u bivšoj kasarni „4. juli“ gde je cena stana bila 1.290 evra po kvadratu, plus PDV. Znači došlo je do 1550 evra, preko kreditnih banaka kao što je bila jedna „Hipo Alpe Adria“ banka koja je otišla u stečaj, koju je naravno, sada kupio neko drugi.

To je ono što govori o nedoslednosti u politici, pogotovo kada želite da pokažete kako ste voljni nešto da uradite, a za to nemate snage, ni političke, zbog toga što mnogi izazovi koji pokazuju da ulaganja države u infrastrukturu, a pogotovo za pripadnike institucija bezbednosti u našoj državi nisu mogli da budu u poziciji uopšte da kupe ovakve stanove.

Zašto govori i želim da poredim sa ovim današnjim zakonom i predlogom? Zato što tada je država uložila iz budžeta dve milijarde dinara, a kada je izgradila 500 hiljada kvadrata ona je zaradila 645 miliona evra. Znači, u budžetu Srbije, plus porez koji je iznosio oko 200 miliona evra. Znači, postavlja se veliko pitanje - na konto čega su u stvari građani Srbije živeli sve to vreme? Znači, na konto određenih propalih projekata koji su isključivo bili za sitno sopstveničke interese tadašnje vlasti do 2012. godine.

Sadašnji zakon i finansijski aspekt ovog zakona, kada je u pitanju izgradnja stanova se odvija u nekoliko faza i to je ono što treba reći. Ta prva faza govori o 1.578 stanova u šest gradova i govori o tome da samo u ovoj godini je predviđeno budžetom Republike Srbije, podsetiću i naše kolege kada smo glasali ovde u decembru mesecu, da je milion i 95 hiljada evra izdvojeno za izradu tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja i da je vrlo važno da u stvari sva ostala ulaganja, plaćanja će biti u ovoj godini za troškove parcele i participacije milion i 519 miliona evra, a da će u sledećoj godini, u stvari najveći deo tih investicija biti od 49 miliona 745 hiljada, da bi 2020. godine završili onaj spoljni deo, odnosno infrastrukture objekata koji će iznositi 11 miliona 995 hiljada evra. Odnosno, ukupna investicija je 64 miliona evra.

Šta dobijaju u stvari oni koji će moći da podignu kredit na osnovu svih ovih dokumenata, uslova, pravilnika koje će ispuniti? Dobiće stambene jedinice čija vrednost će biti 500 evra po kvadratu, bez PDV.

Kada bi ovaj broj stanova podelili sa ovim ulaganjem prosečno bi dobili neku cenu da će svaki stan biti u nekoj vrednosti od 40 hiljada evra. Ali, gde danas na tržištu nekretnina vi imate kvadrat od 500 evra završenog stambenog prostora?

Ono što će sigurno oni koji će biti korisnici ovog kredita, odnosno naši pripadnici službi bezbednosti, dobiće u stvari kapital koji će biti sigurno duplo dupliran u tom finansijskom smislu zato što same lokacije na kojima će biti građeni ti stanovi u suštini mnogo više koštaju, čak tri puta više nego što je 500 evra po kvadratu.

Tako da, time suštinski država se na neki način i odužuje tim ljudima koji rade najodgovornije poslove iz oblasti bezbednosti i koji zaista rešavaju svoje životno pitanje.

Mislim da ovaj zakon u stvari pokazuje koliko je država zaista otišla u modernizaciji Srbije, koliko su zakoni postali jednostavno svakodnevni deo života svakog od nas, koji pokazuju da ne dele ljude na pripadnike određenih političkih stranaka, da jednostavno zakon važi za sve jednako.

Ovih 30 hiljada ljudi koji imaju nerešena stambena pitanja sigurno će podržati ovakav zakon zbog toga što jednostavno su stvorili poverenje i u Vladu Srbije i u Ministarstvo i u ovu skupštinsku većinu, da se mi suštinski bavimo zaista državnim pitanjima, ali i pitanjima svakodnevnog života ljudi koji jednostavno obavljaju najodgovornije poslove u državi Srbiji.

Hvala vam što ste danas imali prilike da branite politiku moderne Srbije, politiku SNS, koja je pokazala da sa onima koji nemaju plan i program, koji se bave određenim potpuno neprimerenim temama u parlamentu Srbije će ostati sami na političkoj sceni, jer njihovi politički koncepti jednostavno, neće imati više uopšte ko da podrži. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.

Hvala.

Na početku bih se osvrnuo na današnju izjavu ministarke Mihajlović da ona nema vremena za kuvanje jer radi i pretpostavljam da nije imala nameru da na ovaj način posebno pošalje poruku da one osobe koje kuvaju, a to su u ogromnoj većini žene koje to čine za svoju decu, ne rade ili nedovoljno rade.

Ovakva izjava se uklapa u matricu izjava najviših državnih zvaničnika kako nemaju vremena ni da spavaju, ni da jedu zbog obima posla koji imaju, ali od samog obima posla mnogo su bitniji rezultati, a o tim rezultatima najbolje govore, recimo, brzina približavanja EU, a priključivanje u članstvo je proglašeno za strateški prioritet ove Vlade ili broj građana Srbije koji napuštaju ovu našu zemlju i baš zbog boljitka koji je u proteklih šest godina donela ova vlast.

Sada ću se osvrnuti na ove zakone. Tokom jučerašnje rasprave, najviše polemike izazvao je Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ono što je nesporno jeste da svaka ozbiljna država zbog prirode njihovog posla, posebno brine o pripadnicima ovih struktura, te im pruža izvesne privilegije. Međutim, glavno pitanje koje se postavlja jeste da li je predloženi način rešavanja stambenih problema ovog dela pripadnika državnih struktura odgovarajući?

Ovde bih se složio sa onim što je većina poslanika opozicije do sada istakla, a to je da nisu jasno definisani kriterijumi i procedure za kupovinu tih stanova, kao da bi mnogo bolji stimulans predstavljalo povećanje plata, uz subvencionisanje kredita, kako bi na taj način pripadnici bezbednosnih struktura sami mogli da odluče gde i kakve stanove žele da kupe.

Danas bih ipak, pre svega, hteo nešto više da kažem o Predlogu zakona o putevima. Opšte govoreći, ovaj predlog je mnogo bolji od važećih zakona. Ono što je dobro, jeste što su definisane vrste održavanja i intervencija na putevima, pošto je do sada bilo mnogo zloupotreba baš u ovoj oblasti.

Pozitivno je takođe što su definisane vrste puteva, odnosno što je uređena kategorizacija javnih puteva, ali je problem što se tačni kriterijumi određuju podzakonskim aktom.

Ni dan danas se ne zna tačno koliko Srbija ima nacionalnih puteva u kilometrima. Broj varira od 14.400 do 19.600, u zavisnosti od toga da li se računa Kosovo i neki lokalni putevi.

Ono što je neophodno, jeste da „Putevi Srbije“ moraju da znaju koja je mreža u njihovoj ingerenciji, a dok se ne zna kilometraža, to je praktično nemoguće. Još je bitnije i jasno zakonski precizirati ko i šta sme da održava i sređuje, jer na osnovu važećih statuta „Puteva Srbije“, oni se bave samo državnim putevima. Međutim, bez obzira na to „Putevi Srbije“ su pred nedavno održane beogradske izbore uradili u glavnom gradu najmanje 150 kilometara puteva.

Pored toga, spisak želja i zahteva raste, jer lokalne samouprave nemaju kapacitete, te stoga prebacuju odgovornost na „Puteve Srbije“, što je praktično protivzakonito. Stoga smatramo da bi trebalo da se predvidi regionalizacija održavanja ili da se „Putevi Srbije“ prošire i dobiju sektor koji bi se time bavio i transparentno prema prioritetima pomagao lokalnim samoupravama da održavaju svoju mrežu.

Ono što isto tako vidimo kao nedostatak ovog zakonskog predloga jeste da se veoma malo pominje otpornost putne infrastrukture na klimatske promene i reakcije kada dođe do katastrofe. Recimo, kada su se dogodile poplave pre četiri godine, u približno polovni slučajeva trebalo je da se izvrši eksproprijacija kako bi se sredili putevi, ili bar da se uđe privremeno u nečiji posed. Prema važećem zakonu proces eksproprijacije može da traje mesecima. Naravno, tokom poplave je bilo uvedeno vanredno stanje, te su te odredbe zakona bile suspendovane.

Međutim, ako ubuduće bude došlo do elementarnih nepogoda lokalnih razmera, koje ne bi iziskivale uvođenje vanrednog stanja, ono što je prethodno bilo izvedeno tokom poplava biće teško ponoviti.

Osim toga, u regularan plan održavanja i rehabilitacije trebalo bi da se uključe sanacije klizišta, kao i druga pojačavanja otpornosti, jer trenutno se posmatra nestabilnost i kada se proceni da će doći do rušenja, reaguje se kroz specijalne naloge.

Za kraj, želeo bih da ponovim da je Predlog zakona o putevima mnogo bolji od važećeg, jer, pre svega, ograničava „Puteve Srbije“ da pod održavanjem mogu da podvedu sve, odnosno i ono što se ne vidi jasno u knjigama. Hvala.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabranu sa liste SNS.

Ja ću danas, kao i do sada, izneti set stvari koje su veoma bitne za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu. Ja sam sin policajca, čoveka koji je otišao u penziju, čovek koji je išao da ratuje za ovu zemlju Srbiju i čoveka koji je imao problema, ali to ćemo govoriti sutra na zasedanju.

Inače, velika podrška od mene kao čoveka za ovaj zakon kojim želimo da pomognemo našim ljudima koji rade u bezbednosnim snagama, ljudima koji nemaju svoj stan, da dobiju stan po povoljnijim cenama. Na taj način, to će biti za njih velika zahvalnost, jer će se rešiti njihova životna egzistencija, a to je stanovanje. Mislim da je to stvarno izuzetno dobar zakon, povoljna cena i nadam se da će biti mogućnosti za sve naše pripadnike bezbednosnih snaga da obezbedimo da svima onima koji nemaju mesto stanovanja, da im se obezbedi stan, jer stvarno je ovo nešto što je najbolje.

Sada ću nešto više reći o Zakonu u železničkom saobraćaju. Pošto sam iz Svrljiga, a to je mesto gde ide pruga od Niša preko Svrljiga, preko Knjaževca, Zaječara, Negotina, Prahova, a Zakon o železničkom saobraćaju daje određene povoljnosti za rad i izgradnju magistralne pruge, ali ja ću se više osvrnutni na ove članove, na član 9, 10, 11, na član 40, jer taj deo baš dotiče gde velika privilegija jeste magistralna pruga, gde su stvarno velika ulaganja i mislim da je to stvarno dobro, jer mi želimo da imamo dobar železnički saobraćaj, kako teretni, tako i putnički, da možemo biti konkurentni i u svakom trenutku da obezbedimo bolje funkcionisanje za našu zemlju Srbiju i sve građane u Srbiji.