Nisu, ima nekoliko njih koji imaju nešto vremena.

Dajem prednost.

Hvala lepo.
Reč ima Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, dva dana učestvujemo u ovoj debati. Čuo sam mnogo toga. Kao što sam rekao na početku, neću se na to više vraćati, mada sam dva puta to naglasio, ja i moje kolege podržavamo naravno formiranje ove komisije. Nemam nikakav problem, strah, bojazan, rezervu ili sumnju od bilo kakvih posledica da se podrži njeno formiranje i da tu stvar stavimo ad akta.

Znači, isto tako nemam rezervi povodom predloga da kolega Laketić bude na njenom čelu i da predloži članove. Samo sam dva puta apelovao na to da, ja sam siguran da će on to uvažiti, ne samo zato što ja to kažem, nego zato što je logika stvari takva da bi to bilo pametno, da bez obzira što to nije anketni odbor i što nema formalnu obavezu, da se vodi računa da u sastavu te komisije učestvuju i poslanici iz redova vlasti i opozicije, i na kraju krajeva u vreme kada se bude podnosio izveštaj, preliminarni izveštaj te komisije već će biti drugi sastav parlamenta i drugačija možda raspodela vlasti i opozicije.

Dakle, bojim se sa tim, kažem ne da nemam rezerve nego podržavam, kao što podržavam, verovali ili ne, veći deo diskusija koje smo čuli ovde u ova dva dana.

Čak sam se malo i zamerio nekim svojim kolegama iz opozicije, jer sam mislio da nekolicina njih, ne svi, daleko od toga, da možda nisu dovoljno pažljivo i nisu dovoljno osetljivo reagovali na temu koju imamo. Kao što sam rekao, treba se kloniti politikanstva kada je reč o toj tako važnoj i osetljivoj temi, koja ne samo da ima uticaj na život građana, svaka odluka koja se donosi direktno ili indirektno utiče na život građana, čega kao da nikad nismo bili dovoljno svesni, s obzirom na to kako vodimo te debate, nego je ovde reč o dodatnoj osetljivosti, jer nas gledaju ili ljudi koji su oboleli od najtežih bolesti, pri tome ne mislim samo na maligne, ili imaju nekog u porodici ko je oboleo i zbog čega su posebno zainteresovani za ovu temu.

Zato je bilo veoma važno da se toj temi priđe i bez senzacionalizma i bez politikanstva i bez, naravno, namera da se stvari zataškavaju. Mi moramo naći tu meru, kao što i komisija u svom radu mora naći tu meru, da bude i otvoreno i hrabro, ali da se ne podlegne iskušenju, niti zataškavanju i umanjivanju posledica, niti dramatizaciji, da ne bude paradoksalan zaključak da maltene svaki slučaj neke teške bolesti svako misli i povezuje sa posledicama bombardovanja. Rekao sam moj stav. Siguran sam da te pozicije postoje, kao što misli većina ljudi u ovoj sali, a verovatno i većina građana koji nas gledaju.

U vezi ovih statistika, prvo, kao što ste mogli zaključiti, brojke su dosta različite, većinom su alarmantne, ali su dosta različite i nisu u potpunosti saglasne. To je, kako vidim, razlog više za formiranje komisije. Nezavisno od toga da li neko uzima sa željom da poveća ili da dramatizuje ili da umanji možda posledice NATO bombardovanja, vidimo da procentni smrtnosti, oboljevanja itd. strahovito variraju, a posebno je teško utvrditi jasno tu uzročno-posledičnu vezu. Na kraju krajeva, u svojoj porodici široj imam slučajeve obolelih od najtežih bolesti i isto tako ozbiljnu sumnju i indiciju da to ima neke veze sa posledicama bombardovanja. Baš zbog toga smo možda mogli još više, mada je bio prisutan trud kod većine poslanika, možda se više kloniti te politizacije, iako, na kraju krajeva, mi kao Skupština i kao narodni poslanici od toga nikada ne možemo potpuno pobeći.

Ono što je zabrinjavajuće, kada je reč o ovim brojkama, i to moram da kažem, nije sam procenat obolelih, mada on jeste u porastu, ali se taj porast može tumačiti na različite načine i različitim uzrocima, nego je posebno zabrinjavajuće što je sve veći procenat mladih i to je nešto što je već rekao neko od kolega, ali sve veći procenat je mladih koji oboljevaju od najtežih bolesti. No, to će raditi komisija.

Apelovao sam da se vodi računa da bude i politički to raznoliko i šareno i mislim da bi bilo dobro da broj članova te komisije ipak ne bude ni previše mali, kao ni previše veliki, negde sedam, osam, do desetak članova. Mislim da bi to bilo optimalno. Posebno sam apelovao da poziv da učestvuju u radu dobiju i institucije, naglašavam, i institucije i pojedinci koji su se zalagali, koji su se javno do sada oglašavali i u jednom i u drugom smeru, dakle, i oni koji su smatrali da te posledice nisu tako velike, kao i oni koji tvrde i dokazuju da su posledice ozbiljne i teške. Uzgred budi rečeno, neki od članaka ili neki od autora koji su ovde pominjani, koji su dokazivali teške posledice bombardovanja sa osiromašenim uranijumom, ali i inače, su objavljeni upravo na stranicama i na portalu Nove srpske političke misli.

Ono što ipak moram da kažem na kraju, isto kao upozorenje i sa željom da se varam ili da me u tom pogledu budućnost demantuje, to je da ostaje dilema oko pravih posledica ove naše današnje i jučerašnje diskusije. Komisija će biti formirana, to je u redu. Zašto sada, zašto ne pre? Bolje ikad nego ikad. Tu se takođe slažem. Činjenica je da je i ova vladajuća većina imala pet ili šest godina da to učini i legitimno je pitanje, nemojte da se niko ljuti, legitimno je pitanje zašto se baš sada sa tim ide. Činjenica je verovatno da je i ovaj izveštaj italijanski podstakao na neki način i ohrabrio takvu inicijativu i to je nešto što je dobro došlo.

Ipak, moram da kažem, bez obzira što se tvrdi da se ne prejudicira ishod i ja takođe ne znam šta će biti konačan ishod rada te komisije, ipak većina diskusija koje smo čuli ova dva dana mislim da bi morala da ima političke posledice već sada, ne čekajući ishod. Većina diskutanata iz reda vladajuće koalicije je bila takva, odnosno stavovi su bili takvi da bi oni zahtevali izvesno pomeranje, makar minimalno pomeranje, da kažem, u desno, onako fizički i geografski, pa možda i politički, jer teško je, zaista to mislim, drage kolege, misliti i reći sve to što ste vi ili što je velika većina vas rekla ovde u parlamentu, sa čim se ja, naglašavam, dobrim delom slažem ova dva dana, a ostaće na političkim pozicijama koje zastupate ili koje zastupa ova vladajuća većina.

Ovde je spočitavano, malo u aluzijama, a nekada i direktno, nekim poslanicima opozicije kako maltene podržavaju bombardovanje, kako okrivljuju Srbiju ili vlast Srbije za bombardovanje, za genocid i slično, a istovremeno najveći NATO lobisti u ovoj sali sede u redovima vladajuće većine, i te kako ima onih koji se zalažu za ulazak Srbije u NATO ili barem za najšire moguće i najdublje NATO integracije. Na stranu što bi, pošteno govoreći, i orijentacija prema članstvu u EU bila određena makar pod znak pitanja, s obzirom na to da je manje-više reč o istim zemljama koje su nas bombardovale i koje su članice NATO-a, koje su istovremeno i članice EU. Neće biti da nas je neko bombardovao kao članica NATO-a, ali nas nije bombardovao kao članica EU. Od Nemačke, preko Francuske, Velike Britanije i drugih članica i NATO-a i EU.

U tom smislu, hoću da kažem, mi ćemo rezultate čuti, ali već sada bi trebalo da se suočimo sa jednom političkom posledicom ove diskusije. Politička posledica ove diskusije jeste da teško da politika ove Vlade i ove vladajuće većine posle ova dva dana može ostati ista, jer mislim da to ne bi bilo dosledno i pobuđivalo bi sumnje da se to možda radilo radi direktne ili indirektne namere da se možda skrene pažnja sa nekih drugih tema, da se možda zataška činjenica da se juče u Sofiji dva puta ili najmanje dva puta rukovao predsednik Srbije sa predsednikom tzv. republike Kosovo itd.

Nadam se da je suviše ozbiljna stvar da bi se neko sa tim igrao i da bi to radio samo radi nekog propagandnog efekta. Zato vam kažem, rado ću se pokajati i samokritikovati kroz, ne znam, godinu ili dve dana. Ne bih voleo da formiranje ove komisije prekrije prašina, snegovi, ruzmarin i šaš i da se ispostavi da je rađena sa jednokratnim efektom, radi nekog spoljnopolitičkog ili unutrašnje političkog cilja. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Očekivao sam da rasprava po ovoj temi bude kraća. Koliko sam shvatio, svi podržavaju da se formira komisija. Naravno da postoje razlozi, ja sam u prvom obraćanju rekao, tu nema nikakve sumnje, ali posle ove rasprave sam počeo da se plašim da li tu postoji jedna ozbiljna namera da se nešto uradi, da li se polazi sa dobrim namerama ili je to ono što neki ovde i sa jedne i sa druge strane predstavljaju kao propagandu.

Dakle, bombardovanje Srbije nema nikakvo opravdanje, nikakvo, ni zakonsko, ni političko, ni moralno, ni bilo kakvo, bez obzira kakva je bila tada vlast. Vlast je bila nenormalna, ali to ne opravdava bombardovanje. Bila je nenormalna u svakom smislu te reči, ali to i dalje ne opravdava bombardovanje. Nikad neće biti bilo kakvo opravdanje za to što se desilo u Srbiji tih 70 i nešto dana 1999. godine, nikakvo opravdanje.

Da li je bilo komisija koje su se bavile uticajem osiromašenog uranijuma? Da, bilo ih je. Da li su njihovi nalazi jedinstveni, da li su svi došli do istog zaključka? Ne, nisu. Da li to što je to neko uradio 2001. godine znači da ne treba da se to radi 2018. godine? Naravno da ne. Naravno da se nešto promenilo sa tim nalazima. Nije isti efekat bilo čega pre 17 godina i danas. Prema tome, nema nikakve dileme da li treba da se formira komisija, ponavljam poslednji put, niti postoji bilo kakvo opravdanje za bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. godine, uz saglasnost sa onima koji su definisali tadašnju vlast, kako sam već rekao, da ne trošim te ružne reči ponovo.

Dakle, ja ću glasati za formiranje komisije. Nadam se da će glasanje biti sada i da nećemo morati da se skupljamo sat, dva ili pet sati da bismo glasali. Očekujem da sastav komisije bude takav da ne izazove bilo kakvu sumnju u nameru te komisije.

Glasaću za komisiju, bez obzira što sad ne znam ko će biti u njenom sastavu, ali ću izraziti odmah sumnju da tu nisu čista posla ako, recimo, ne budem ja u toj komisiji. Koliko znam, to je nešto što se radi, a ne nešto zbog čega će neko da se cereka i to se, naravno, radi za platu koju inače primamo kao poslanici. Znači, nema nikakvog novog materijalnog efekta. Ali, ako ta komisija bude napravljena da u njoj budu stručnjaci među poslanicima, onda ja odmah kažem da će to biti bačeno vreme, a najverovatnije i neki novac pored tog vremena.

Srbiji je potrebno da o stvarima koje su diskutabilne, o kojima postoji dilema, upravo da ovaj dom, da ovo mesto, jedino političko mesto u bilo kojoj državi, pa i u Srbiji, gde se neposredno sreću vlast i opozicija, gde ovde jesu, bar po zakonu i Ustavu, predstavnici naroda, da se te razlike ne prevaziđu nekim trulim kompromisom, nego da se kroz sučeljavanje činjenica i argumenata dođe do nečega što će biti odluka, zaključak, rešenje, deklaracija, ali koja će kad izađe odavde ubediti najveći broj građana Srbije, bez obzira za koga su glasali na prošlim izborima, u to da to što smo mi usvojili jeste istina.

Naravno da treba da budu eksperti u celom tom procesu rada ove komisije, ali ne eksperti među poslanicima. Ko je ovde ekspert za osiromašeni uranijum? Ko? Naravno, niko. Političari, poslanici, pa i ministri su laici, oni su tu kao politički činioci a ne kao eksperti iz nekih oblasti i to je jasno. Niko ovde nije izabran zato što je ekspert, niti je bilo ko ministar zato što je ekspert za neku oblast, nego zato što je to mesto političkog odlučivanja i tu treba da budu političari. A onaj stručni deo svake ekspertize i rada bilo koje komisije treba da rade eksperti. I to sam rekao, i u odabiru eksperata za taj stručni deo komisije, treba birati obavezno i one koji su imali jedan zaključak i one koji su imali suprotan zaključak, pa da vidimo kroz jedno novo, zajedničko pretraživanje činjenica, da li može struka da dođe do zaključka.

Opet, nije pitanje da li je bombardovanje bilo opravdano. Nije. Nije pitanje da li je osiromašeni uranijum zdrav ili nije, naravno da nije zdrav. Sigurno je da postoje posledice, samo je pitanje kako da te posledice budu što manje.

Ja se nadam da je struka već uradila svoj deo posla. Ali, naravno da postoji i važnost političke ocene, šta upotreba jednog takvog sredstva, pre svega mislim na osiromašeni uranijum ali, naravno, i na posledice koje su ove klasične bombe nanele tako što su pogađale cisterne sa kancerogenim ili otrovnim ili na neki treći način opasnim materijalom. Kao što nemamo, nažalost, popis ljudi koji su stradali za vreme bombardovanja, kao što nemamo, nažalost, ni popis ljudi koji su poginuli iz ove zemlje u ratovima 90-ih koje Srbija navodno nije vodila ali se ginulo, tako ne treba da dozvolimo da i posle ove komisije i ove rasprave dođemo do toga da nam zaključak bude – ni tamo, ni vamo.

Ponavljam, ne ocenjujemo političku vrednost onoga što se desilo 1999. godine, nego ono što se tiče posledica za zdravljeljudi koji ovde žive, i onih koji danas žive i budućih generacija.

Mislim da treba da budemo srećni, znači, ja ne ulazim u nalaz komisije, ali ako ta komisija, taj stručni deo komisije dođe do nalaza da osiromašeni uranijum ne proizvodi veću opasnost za zdravlje, treba da budemo srećni, a ne da budemo nesrećni ako bude takav zaključak. I treba da budemo nesrećni ako komisija dođe do zaključka da zbog toga ne samo da umiru ljudi, nego će umirati u narednim generacijama. I to je jedan ljudski odnos koji naravno da ima i svoju političku konotaciju, ali mi smo pre svega ljudi koji treba da imamo taj odnos prema onome što se dešava.

Ima toliko tema u Srbiji oko koje možemo da se svađamo, oko koje možemo da vređamo jedni druge, ako to bilo šta rešava, da se častimo uvredama, da se ubijamo od samopatriotizma, toliko drugih tema, ali, hajde da se o onom što se tiče zdravlja ovog naroda i budućnosti građana Srbije, da se tu ne igramo sa tim stvarima.

Celo pre podne slušam busanje u prsa raznih patriota. Ima ljudi koji mogu da prate sednicu i preko monitora i ima ljudi koji su dovoljno vaspitani da ne dobacuju, a to su oni ljudi koji ne treba da dokazuju svoj patriotizam. I u ime tih ljudi, ja vam kažem – hajde da završimo ovu raspravu, da izaberemo komisiju koja će biti takva da njen sastav garantuje da će ono što ona zaključi biti uverljivo za najveći broj građana Srbije i da pređemo na druge teme koje su takođe važne. Hvala vam.

Hvala gospodine Živkoviću.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na završetku, odnosno na konačnim zaključcima, ja bih samo iznela jednu stvar, da mi je bilo jako teško da slušam u ova dva dana rasprave sva vaša lična iskustva i posledice bombardovanja. Svako je to izneo na sebi svojstven način. Neko je učestvovao direktno u borbama na teritoriji Kosova i Metohije, neko je bio lekar u to vreme, ja sam bila dete, ali, svi smo mi u to vreme na sebi svojstven način posledice bombardovanja doživeli i danas ih živimo. I u tom smislu jeste važno da se formira komisija, između ostalog i da ispita kakav je uticaj samo bombardovanje, sveobuhvatno bombardovanje, ne samo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ostavilo na sve nas?

Ono što mene brine iz ovih izlaganja je da, nažalost, nisam uspela da otkrijem šta je krajnji cilj formiranja ove komisije? Da li je to što smo bombardovani osiromašenim uranijumom, odnosno to kakve će posledice da ostavi na zdravlje ljudi i na zaštitu životne sredine, ili je u stvari u pitanju neko skretanje teme sa nekih drugih, ne mogu da kažem važnijih tema jer je ova tema izuzetno važna, ali čini mi se da je, posle, evo skoro 20 godina, ovo, nažalost, poslužilo samo za skretanje teme.

Nisam doživela, odnosno nisam shvatila preko potrebnu ozbiljnost u samoj raspravi niti od predstavnika vladajuće većina, nažalost, ni od nekih predstavnika opozicije iz prostog razloga što se nazire to politikanstvo, kako je spočitavano i propaganda koja u svemu ovome provejava.

Žao mi je što smo zanemarili istraživanja do kojih je došao i koja su objavljena od strane Instituta „Batut“. Žao mi je što zanemarujemo mišljenja i što unižavamo mišljenja kolega poslanika, koji očigledno imaju neka veća saznanja nego neki drugi narodni poslanici u Narodnoj skupštini.

Poslanička grupa Slobodni poslanici će se svakako zalagati za formiranje ove komisije iz prostog razloga što shvatamo potrebu i neophodnost da se građanima ulije poverenje u rad Narodne skupštine. Ono što me brine je izreka koja kaže „Ako želite da se nešto ne reši, slobodno formirajte komisiju i onda sigurno to nećete rešiti“. Brine da do takvog zaključka na kraju ne dođemo.

Uzmimo vremena koliko god nam je potrebno. Angažujmo najbolje ljude među nama da formiraju tu komisiju. Nemojmo se ograničiti na samo pet narodnih poslanika. Pitajmo struku, pitajmo naučnike kojih imamo, hvala Bogu, u izobilju. Zamolimo ih da nam pomognu kako bi se ova tema jednom zauvek razjasnila. Hvala.

Hvala, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, čuli smo jednu ozbiljnu utemeljenu raspravu, mnogo činjenica na temu posledica zločinačkog bombardovanja NATO pakta, uprkos nekim varničenjima i iskakanjima, nekim nesuvislim ocenama, ja izražavam zadovoljstvo što smo, kao Narodna skupština uspeli da prevaziđemo stranačke podele i da se saglasimo oko neophodnosti formiranja ove komisije i to je dobra osnova za početak rada komisije.

Pred njom će biti veoma težak posao. Treba dokazati nešto što će mnogi osporavati, nešto što sa protokom vremena gubi snagu dokaza, zato treba da angažujemo sve naše naučne potencijale, institute koji su se bavili time, bilo je mnogo ljudi koji su u vreme bombardovanja merili nivo radijacije na mestima gde su padale NATO bombe, ugrožavajući sopstveno zdravlje.

Sva ta saznanja, sva ta iskustva, sve te analize, mnoge naučne radove komisija treba da uzme u obzir, da angažuje i strane stručnjake po mogućstvu, da one koji su radili izveštaje poput Bakari i Kantea, a izveštaji sakriveni, onda na svetskom nivou angažuje da budu svedoci, verodostojni, sa referencama.

Srpska napredna stranka pruža punu podršku radu komisije. Još jednom ponavljam da smatramo da će kolega Laketić uspeti da punom posvećenošću, predanošću, objektivnošću i spremnošću na dogovor i kompromis sa ostalim kolegama, bez obzira iz kojih stranaka dolaze, ispuniti očekivanja Narodne skupštine.

Još jednom, izražavam zadovoljstvo što smo danas kao Narodna skupština pokazali spremnost da preuzmemo odgovornost, svi zajedno, kada su u pitanju vitalni nacionalni interesi, a utvrđivanje posledica zagađenosti životne sredine i uticaja na zdravlje ljudi zbog NATO bombardovanja, svakako jeste nacionalni interes. Hvala vam.