Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/96-18

7. dan rada

22.05.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 19:20

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Mere Vlade za otklanjanje brojnih nedostataka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, slobode medija i rokovi za izvršenje mera, da li Vlada namerava da omogući olakšice za sektor edukacije, proizvodenje i razvoja hardvera i sektor elektronske
  • Prelet bespilotnih letelica preko teritorije Srbije i reakcija nadležnog ministarstva, pitanje priznanja nezavisnosti Kosova,
  • Nezidavanje bezbednsnog sertifikata Povereniku, privremeno smanjene penzije
  • Komunalni problemi u Batajnici, slučaj gubitna specijalizacije Danijele Simić u Domu zdravlja u Despotovcu
  • Slučaj novosadske televizije K9, reklamiranje javnih preuzeća, državnih agencija i ministarstava u medijaima, broj osoba obučenih u redakciji "24 sata"
  • Legalizacija gej brakova u Srbiji, Zakon o nestalim bebama, Zakon o obaveznoj vakcinaciji,
  • Kontrola nad radom banaka, sudski izvršitelji
  • Prekidanje pregovora sa EU, diplomatski status za rusko-srpski humanitarni centar u Nišu
  • Banjski turizam i razvoj banja,
  • Kupovina zemljišta Miroslava Aleksića, radno mesto supruge Miroslava Aleksića, DS i saradnja sa NATO paktom, površine na kojima je upotrebljeno mineralno đubrivo sa većom dozom radioaktivnosti,aktivnost Ministarstva državen uprave protiv 'epidemije' pokre
  • Broj oficira koji je napustio vojsku za vreme načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, broj pretopljenog i prodatog oružja
  • Aktivnosti Ane Brnabić o planu rada i aktivnostima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. u vezi sa EU integracijama
  • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Miletić Mihajlović

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

    Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

    Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

    Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

    U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

    Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

    Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

    Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

    Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

    Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.