Reč ima narodni poslanik Krsto Janjušević, po Poslovniku.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Želim da vam kažem, kao neko ko dolazi iz Priboja, na temu FAP-a i neistina, ne držanja teme, da predložim da, ukoliko gospodin Zoran Živković ikada odluči da nastavi svoje školovanje, to učini u srednjoj mašinsko-elektrotehničkoj školi u Priboju, da u okviru dualnog obrazovanja obiđe FAP, da vidi koliko je FAP bliži namenskoj industriji, koliko nemamo problema sa tim što nije uspela privatizacija FAP-a. Ukoliko gospodin Živković odluči da nastavi svoje školovanje u srednjoj mašinskoj-elektrotehničkoj školi, može da vidi da je izdvojeno 407 miliona dinara za rekonstrukciju te škole, a niko bolje od Pribojaca ne zna da li je FAP ugašen ili nije, a Pribojci su rekli na prethodnim izborima 62% za Aleksandra Vučića.

Samo mi dozvolite još nešto. Trebao se držati teme. Dakle, Vojska, snage bezbednosti. Bio je jedan period kada je jedan vojnik očekivao od ove države, prirodno, očekivao od jedne vlasti da reši problem, njegov stambeni problem. Dakle, neko kao građanin očekuje od te vlasti da reši. Predsedniče, ta vlast kaže – šta će nam Vojska? Zahvaljujem.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik ni u jednom delu, kolega Janjuševiću. Kolega Živković je čak i dobio opomenu.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović, po Poslovniku.

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram povredu čl. 106. i 109. Poslovnika o radu. Mogu potpuno da podržim ono što je prethodni govornik govorio da su potrebni lekarski pregledi za narodne poslanike, za funkcionere da bi mogli da budu na tim mestima. To je pravi primer čoveka kome je potreban lekarski pregled, jer ga ne bi prošao nikada. Čovek koji je rekao sam za sebe da nije bio sposoban da bude na sednici Narodne skupštine juče, da sluša i da učestvuje u diskusiji o ovako važnim temama, sada je došao sposoban. Verovatno se otreznio u toku noći od silnog alkoholisanja od juče… (Isključen mikrofon.)

Kolega Filipoviću…
(Srbislav Filipović: Morate da znate jednu stvar. Ta prethodna vlast je ovu zemlju ostavila praznu… Vratite mi reč.)
Da li još neko želi po Poslovniku?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ja po članu 103. stav 8.

Gospodine Arsiću, prethodni kolegama, koji su govorili po Poslovniku trebali bi da oduzmete vreme od poslaničke grupe, jer nisu govorili o povredi Poslovnika. Svakako ova intervencija ne bi došla iz poslaničke grupe SRS da se nije desilo prekjuče, jer mi inače, opšte poznato je, mislimo da narodni poslanici mogu da govore na sve teme i da ne treba da se ograničavaju ni vremenom, ni temom i u tom smislu uopšte ne ulazim šta je tačno od ovoga što je rekao ovaj kolega koji je izazvao ove polemike, ni šta su rekle ove kolege.

Ali, znate, pre dva dana se desilo da je jedan poslanik iz vlasti tražio da se poslaniku SRS oduzme vreme od poslaničke grupe zato što po njegovoj proceni nije govoreno o povredi Poslovnika, baš o povredi Poslovnika, nego malo šire što je to uobičajeno i što je to normalno. I, kolega je tada zapretio da ako se SRS ne oduzme to vreme od poslaničke grupe da će onda poslanici vlasti, svi svaki čas da se javljaju po Poslovniku i da će tako blokirati rad parlamenta. Vi niste tada predsedavali, kolega Milićević je, i ja zbog toga intervenišem.

Dakle, ili da prihvatimo ovo što jeste normalno da se i povreda Poslovnika govori, da se kaže ponešto i šire od onoga što podrazumeva ova suvoparna odredba Poslovnika, da nam zapravo to bude neki ventil gde možemo da koristimo neko vreme, ali samo insistiramo da to važi za sve narodne poslanike u ovoj sali i u tom smislu bismo to podržali. U suprotnom, oduzmite vreme prethodnim kolegama.

Smatram da nisam prekršio ni u jednom delu odredbe Poslovnika i da ne treba oduzimati vreme, jer sam na vreme prekinuo kolege poslanike da reklamiraju Poslovnik, a de ne ulaze u repliku.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
U redu, hvala.
Po Poslovniku narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Reklamiram član 106. stav 3 i član 108.

Da, gospodine Živkoviću, pozivam se na član 106. i član 108. i ovo što sam vas spomenula ne daje vam pravo na repliku, jer po Poslovniku ne postoji replika.

Hoću da kažem da je na jako ružan način ovde rečeno da Vlada Republike Srbije ne radi dobro svoj posao i šta će preporoditi. Rad Republike Srbije, Vlada Republike Srbije će preporoditi grad Niš za koji Zorana Živkovića, naravno nije briga, i kakvi su to genijalni potezi Vlade Republike Srbije, jesu genijalni, jer će se stanovi za pripadnike snaga bezbednosti izgraditi u Nišu.

Genijalni potezi Zorana Živkovića su bili da pozove ljude da ne plaćaju struju u Nišu i sada su izvršitelji na vratima tih ljudi, a ne na vratima Zorana Živkovića, koji ovde lepo živi u Beogradu.

Ja vas molim da nastavite sa primenom člana 108. i da izričete opomene onim poslanicima koji zlonamerno u svojim govorima po amandmanima krše Poslovnik, na taj način što ne govore o dnevnom redu. Zahvaljujem.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
Pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala lepo.

Spominjanje predsednika stranke, naravno kao prilika za izvesnu gospodu ovde da učine da salom zazveče raznorazne čudne optužbe, pa je tako zazvečala priča o „Beogradu na vodi“ od strane onih koji su u stanju da se jedino obraduju ukoliko dođe do požara na tom projektu. Eto, to je vrhunac njihovog dostignuća kada je reč bilo kakvo smisleno razmatranje projekta „Beograd na vodi“, i ne mogu da sakriju težak amok zbog činjenice da je taj projekat realan. Koliko god oni pokušavali ružno o njemu govore, taj projekat danas vide svojim očima. Dakle, i one prve kule za koje ste pričali da nikad neće nići i druge dve koje se nalaze iza njih i one objekte koji su bliže autoputu i „Gazeli“, sve to je danas dame i gospodo realnost. Ako je neko zbog toga tužan, ima problem samo sam sa sobom.

Zazvečale su i optužbe na temu „Ikarbusa“ za koji nemamo nameru da se izvinjavamo što ipak radi, što ipak uspeva da napravi autobus. Nemamo nameru da se izvinjavamo što nisu uspeli da ga namerno ugase oni koji su to imali za cilj iz samo njima poznatih, naravno, pre svega, poslovnih razloga.

Ni sam FAP za koji takođe nemamo nameru da se izvinjavamo što ipak funkcioniše, što ipak napravi neki kamion zato što je to interes države, zato što mu ona obezbedi taj posao i zato što čak i radnike pozove da se angažuju, a nekada su mogli da se nadaju samo crnoj besprizornoj sudbini dok su zavisili od onih koji se danas trude da neke teške optužbe u ovoj sali zazveče. Zašto to rade? Da li zbog toga što su raskrinkani kao ljudi koji su videli svoju političku budućnost i neku prosperitetnu karijeru kod dovoljno propalog Saše Jankovića, kome su još samo oni falili, pa da propadne do daske? U to neću da ulazim, ali dame i gospodo, ako ćemo da se pozivamo na narodne poslovice i narodnu mudrost, koju visoko cenim, u duhu ovog zveketa koji smo slušali od malopre, meni na um pade jedna – što je ćup prazniji, to jače zveči. Ne znam zašto mi je baš to pala na pamet.

(Zoran Živković: Replika.)