Petnaesta posebna sednica , 28.05.2018.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Petnaesta posebna sednica

01 Broj 06-2/119-18

1. dan rada

28.05.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 20:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika, dve minute.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospođo Brnabić, iznenadilo me je da mi na dva glavna pitanja niste odgovorili, za afere Dušana Vujovića, to je valjda najvažnije sad. Obećali ste i to mi je drag da ćete doneti bar za prošlu godinu završni račun, pa da vidimo kako ste trošili novac i da li ste zaista imali redovan suficit.

Što se tiče ministra Vujovića, to ostaje tek da vidimo kakav će biti, ministra Malog, da. Ne može biti gori od Vujovića, valjda? To što ste impresivnu njegovu biografiju izneli, svaka vam čast, imao sam ja takvu biografiju iz gimnazije, sa fakulteta, ali posle mi nije vredelo mnogo, ali da vidimo ove afere Dušana Vujovića i da vidimo šta ćete sa tom rekonstrukcijom i hoćete li odstraniti ovaj najgori balast iz Vlade?

Smete li ući u jednu kriznu situaciju koja može doći iznenada, neplanirano? Evo, čujemo 18 miliona dolara već odobrili Amerikanci da se krene. Novine pišu da je sedište u Skoplju, nekad je bilo u Budimpešti. Sad ne mogu u Budimpešti jer u Mađarskoj je na vlasti prijateljski režim i Mađarska neće u to da se upliće.

Ali, iz Makedonije, da vidimo hoće li Vlada biti spremna da se tome suprotstavi. Ako ćete vi kao raštimovani orkestar i dalje da nastupate, onda vi nećete biti u stanju i zašto opasne elemente držati u Vladi? Ako držite korumpiranog čoveka, znajte da stranci imaju mnogo više podataka o njemu nego naše službe i da ga oni najviše drže u šakama.

Ako držite onoga za koga se zna da je špijun, šta onda?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč sada ima Aleksandar Stevanović.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanički klub Slobodni poslanici
Dame i gospodo, prva stvar, jedan mali formalni prigovor na način kako je formulisan dnevni red.

Naime, tu piše – izbor kandidata i polaganje zakletve, ali mi u momentu formulisanja dnevnog reda ne znamo da li će kandidat biti izabran, tako da treba da stoji jedno „ako“, posebno imajući u vidu da u poslednje vreme imamo jako mnogo amandmana i da je i opozicija i vladajuća većina naoštrena da kritikuje, pa možda i kandidat kaže – ovo je mnogo opasan posao, možda je bolje da se vratim na mesto gradonačelnika. Nikad se ne zna. Sa velikom verovatnoćom sam siguran da ćemo ga izabrati za ministra.

Imam nekoliko pitanja koja se tiču načina kako kandidat misli da vodi Ministarstvo finansija u nekim oblastima za koje mislim da su izuzetno bitne, kako za privredu, tako i za građane Srbije.

Od 2014. godine do 2018. godine činjenica je da je prethodni ministar uspeo da saseče jedan veliki deficit i jedan veliki skriveni deficit koji je postojao i da stabilizuje javne finansije. To je rezultat koji je nesporan.

Kada je reč o stabilizaciji javnih finansija, to je, kako da kažem, jedan zanatski posao koji zahteva spremnost na neke bolne poteze, zahteva političku podršku, ali suštinski, to je posao tehničke prirode. Ono što je istinski izazov kada vi jednom stabilizujete javne finansije, kako da sistem koji postoji u Srbiji počne da proizvodi ekonomski rast. I tu je uloga ministra finansija dosta velika. On nije onaj koji ključno na to utiče, ali uticaj toga kakva vam je fiskalna politika je izuzetno značajan.

Ono što mi danas imamo, a što nam govore neka objektivna ogledala, ja verujem ogledalima i MMF-a i Evropske banke za obnovu i rekonstrukciju i Svetske banke, kada daju svoja ogledala, da najveći problem Srbije jeste što imamo nisku stopu investicija, a kada raščlanimo stopu investicija koja postoji u Srbiji, kažu, strane investicije su dosta velike u Srbiji, možemo se saglasiti ili ne da li su subvencije najbolji način da ih privlačimo ili ne, ali su domaće investicije niske.

Sad se postavlja pitanje, ja ću upotrebiti metaforu koju uvaženi kandidat sigurno zna, a to je da konja možete dovesti pred reku, ali ne možete ga naterati da pije vodu. U ovom momentu, u toj našoj reci, koja je prilično bistra, plivaju niske kamatne stope, pliva obilje kapitala, kako bankovnog, tako i nekog drugog, ali domaće firme se ne usuđuju da investiraju. Imaju neke razloge. Kada posmatramo koji su razlozi, možemo reći – okej, ako se plaše što nismo reformisali pravosuđe, što je posao koji ne traje 200 godina, kako bi neki rekli, koliko je trebalo Anglosaksoncima da naprave predivni pravni sistem, ali ne traje ni godinu, ni dve. To ne možemo otkloniti u dve, tri godine, na tome treba da radimo, tokom evrointegracija ponajviše, i to će nam biti najveći posao. Ali, šta možemo trenutno uraditi da se povećaju domaće investicije?

Domaća preduzeća su mnogo puta to rekla - smanjite nam namete na najniže plate. Dok je postojao budžetski deficit, moglo se reći - možda nije pravo vreme za to. U ovom momentu, kada smo se pohvalili da u prvom tromesečju, koji nije baš najbolji indikator za prognoziranje rasta na nivou godine, da ćemo imati značajan rast, postavlja se pitanje - kako ćemo rast iskoristiti? Da li će rast biti iskorišćen za to da simultano povećamo plate i penzije, što je potrebno raditi posebno tamo gde su penzije privremeno bile smanjene, treba razmisliti i o obveznicama za vraćanje onoga što je uzeto u prethodnim godinama? Da li ćemo to upotrebiti za još više javnih investicija ili ćemo deo rasta osloboditi za generisanje održivog rasta, osloboditi ga za smanjenje poreza i doprinosa za najniže plate? Time bi dali udar i sivoj ekonomiji, ne tako što bi udarili, nego što bi dali dobar podsticaj ljudima da vam se ne isplati da nekog zaposlite na crno za platu koja je na nivou minimalca ili bliža minimalcu, jer vas košta i da na crno podignete keš sa računa.

Dakle, podsticaj bi nestao. Imali bi jednokratan efekat na rast, na registrovani BDP i dali bi zamajac u godina koje nisu kao ove. Mi živimo u godinama fenomenalne konjuktura i zato je konjuktura pogurala rast Srbije. Ali, relevantne međunarodne organizacije kažu – ako ne uradite neke reforme koje bi podstakle rast investicija domaćih i malih i srednjih preduzeća i onih malo većih, mrka kapa, nećemo moći biti, recimo, kao Poljska koja je u vreme najveće krize 2009. godine u Evropi jedina imala rast, nećemo imati stope od 6% ili 7%. Srbija to može da ima ako reši sve probleme i ako napravi razuman pravni sistem, a iznad svega, ako smanji neke poreze. To je jedno bitno pitanje.

Drugo pitanje koje se naslanja na ovo prvo. Urađene su neke stvari koje su jako bitne kod menadžmenta javnog duga. Prva stvar koja je jako bitna u celoj toj priči jeste da su prekomponovani neki zajmovi koji su uzimani po nerealno ili u tom momentu po mogućim kamatnim stopama koje ne mogu naći opravdanje u brzini rasta BDP-a u Srbiji.

Ono što je jako bitno za budućnost rasta u Srbiji je da se promeni ročnost duga, pa da nam dug, koji u ovom momentu, recimo, iznosi koliko iznosi i opada, da teret otplate bude manji ako bi ga rasporedili na 20, a ne 10 godina u proseku ili 12. Ako bismo radili dobar menadžment ročnosti duga Republike Srbije, nama bi ostalo dovoljno mesta da radimo razvojne stvari u budžetu, odnosno da zbog smanjenja tereta otplate koje bi imali na javni dug na godišnjem nivou, to možemo upotrebiti da smanjimo poreze i da podstaknemo investicije i da se taj plan napravi tako da dugoročno privreda ima obećanje da će svake godine biti sve bolje i bolje kada rade. To je u stvari najbolji potez koji država može da uradi, da pokaže privredi da brine o njoj.

Tu se javlja jedno veliko pitanje, gde opet imamo dobar deo odgovora u nadležnosti Ministarstva finansija, a to jeste šta pokreće rast i kako mi da privučemo poreskom politikom one grane koje proizvode veliku dodatu vrednost. Mi smo sada uradili šta smo mogli da, kako da kažem, smanjimo nezaposlenost kroz poslove koji ne daju veliku dodatu vrednost za Srbiju. Doduše, i mala je bolja nego nikakva. Ali je pitanje – kako da podstaknemo otvaranje radnih mesta sa velikom dodatnom vrednošću, jer to podstiče produktivnost, to podstiče investicije, brz rast BDP-a i ostanak ljudi u Srbiji, velika dodata vrednost.

To kada posmatramo na nivou Srbije, bilo bolno očigledno, recimo, Beograd koji je centar industrija, sa velikom dodatom vrednošću, primetićete koliko odskače od regiona, gde smo se svi fokusirali na grane koje nemaju veliku dodatu vrednost.

Ono što je moje pitanje je – kako ćete iskoristiti ovo jako dobro vreme i kad je u pitanju javni dug i kad je u pitanju mogućnost da se smanji porez? Jer, poznata je stvar da se zemlje mnogo bolje razvijaju, privreda, kada su porezi niži i, naravno, kad je pravni sistem perfektan. Mi ovo drugo ne možemo brzo rešiti.

Takođe, moje pitanje za kandidata je – da li ste vi za to da se uvedu fiskalna pravila u Srbiji vrlo jasna? Mi u ovom momentu imamo u Zakonu o budžetskom sistemu jasno definisano kolika je maksimalna visina duga konsolidovane države Srbije. To se ne poštuje i ne menja se u zakonu. Da li ste za to da imamo jasna pravila koliki može biti maksimalni dug, javni dug Republike Srbije? Kakva je politika kada se radi o deficitu i suficitu, odnosno kako postižemo da imamo dugoročno uravnotežen budžet i kada možemo ići u deficit? Da li se to radi u vreme kada imamo krizu, pa delujemo kontraciklično ili se nekada, kada imate veliku stopu rasta BDP-a, koju očekuju svi relevantni međunarodni faktori, da li se tada može otići u deficit i taj rast unapred prigrabiti? Dakle, ne čekate da li će biti 4% ili 5%, nego kažete – mi smanjujemo poreze i doprinose jer znamo da će se to desiti. To je način. Naravno, moje je mišljenje, ne morate ga podeliti, u ekonomiji ima mnogo različitih mišljenja, kako možemo iz faze kada je fiskus sređen, doći u fazu kada naša privreda raste.

Dakle, jedan veliki posao je rešen, ali ja tvrdim da je jednostavniji. Sleduje nam veliki posao koji je strukturne prirode i koji nije jednostavan, ali koji proizvodi mnogo više zadovoljstva ako se dobro uradi.

Četvrto pitanje koje mi je isto jako bitno. Postoji jedna stvar koja je upravo bila posledica tog, kako bih rekao, nesrećnog načina, kako smo mi imali neke javne finansije koje su godinama imale manjak i onda ste imali stalno prebacivanja sa jednog na drugi nivo vlasti, nekom uzmete više da biste na drugom mestu zakrpili i to je prilično logična stvar kada imate problem. Kada to radite, obično naraste nešto što ne želite, a to se zove parafiskali. Dakle, kad nekome uzmete nešto iz javnog sektora, on kaže – ček, sad ću ja da vidim kako mogu da se snađem.

Dakle, pitanje za kandidata za ministra je – da li imate plan kako da se nastavi jedan posao koji je dobro započet dva puta u zadnjih šest godina i da probamo parafiskale da svedemo na najmanju moguću meru? Jer, državi Srbiji je prilično svejedno iz koliko izvora zahvata, nego je bitno da izvori budu izdašni i jednostavni. Privredi je kritično bitno, ako vodite malo i srednje preduzeće, jako je bitna stvar da ne morate da razmišljate o tome kako ćete platiti 10, 12, 15 nameta ako možete to jednostavno da uradite sa dva ili tri.

Parafiskali jesu problem i daju se rešiti. S te strane ja mogu poslati i pohvale za rad CES-a na beogradskom nivou, gde se s tim problemom uhvatilo u koštac. Ali ovaj put, Srbija je jako velika i problemi su jako duboki, a parafiskali su nešto što zaista smeta privredi, što nije izdašno za budžete, a što za privredu stvara opterećenja i administrativnih operacija i između ostalog nepredvidljivosti. Jer, nekome ko vodi relativno mali biznis je problem nekada da isprati šta sve treba da plati, a nekada su u pitanju nameti koji su čak se može reći simbolični, ali iziskuju vreme i naravno prete sankcijom ako se to ne uradi u pravom roku.

Moje peto pitanje, koje isto smatram da je jako bitno. Izuzetno je bitno izbeći svake zloupotrebe kod PDV-a. PDV je najizdašniji izvor prihoda u državnom budžetu i to nije sporno. I PDV je najbolji način da napunite budžet. Naravno, bitne su i akcize, da se ne lažemo, sve zemlje značajno pune budžete i od akciza, ali PDV je na prvom mestu.

Dobra, jako dobra stvar je što se vodi računa o tome i ko može dobiti oslobođenje, i da neko ne dobije oslobođenje, ko to ne može po zakonu, zato što je, hajde da kažem, bio kreativan u tumačenju zakona.

Međutim, mnogo ljudi u privredi se žali da im kasni povraćaj PDV-a. Dobra je stvar što trenutno krediti za likvidnost nisu skupi, ali moje pitanje je šta ćete uraditi da se taj proces ubrza? Ja znam da se I-gavrment ne uvodi brzo u Srbiji i da je to jedan veliki posao i dobar posao. Više sam puta rekao da sam bio tužan kad sam video neke ludističke napore koji su se dešavali u Srbiji protiv novih tehnologija. Pitanje koje se ovde postavlja je šta ćete uraditi da se povraćaj PDV-a ubrza jer, jako je bitno za neka preduzeća da ne upadnu u nelikvidnost iako imaju dobre poslovne poduhvate?

Jedno potpuno pobočno pitanje, ali mislim da je bitno sa jednog socijalnog aspekta. Da li ćete ukinuti PDV na donaciji lekova? Ja znam da smo morali da štedimo, ali mi od 2012. nismo uveli ni jednu inovativnu terapiju u Srbiji, a svet je išao napred. Dakle, moje pitanje je - da li ćete ukinuti PDV na donacije lekovima? No, podstaklo bi mnoge farmaceutske kompanije da doniraju ne generičke, nego čak i lekove novije generacije.

Konačno, još jedna stvar koja je zabolela mnoge ljude u Srbiji koji se bave malim biznisom, da li ćemo dočekati taj dan, a ja verujem da vi razumete mali biznis, poštovani kandidatu, da ljudi koji su u paušalnom sistemu oporezivanja znaju koliki će im biti paušal na početku godine, a ne na početku godinu i po nakon toga, jer, znate, za nekoga je i razlika od sto hiljada dinara na godišnjem nivou kuća.

Zadatak politike i zadatak Vlade i zadatak ministra finansija nije prevashodno da se brine o onima koji će opstati u svakom sistemu. Veliki opstaju. Zadatak privrede, zadatak svake politike, ja duboko verujem u to, je da se brine o onima koji su na margini da li će biti u biznisu ili neće biti u biznisu, da brine o onima koji su na margini da li će ostati, biti zaposleni ili nezaposleni. Cela ekonomija je nauka o marginalnim veličinama i zadatak jeste da što više onih ljudi, koji možda su sami svoje gazde i nemaju zaposlenih, pružimo im šansu da ostanu u biznisu, jer bolje je imati nekoga u biznisu ko čak i zarađuje ne mnogo više od ljudi koji rade za platu, ali da ne bude na teretu budžetu ili da ne bude na teretu na neki drugi način.

To je jedna bitna stvar. Da li ćete rešiti problem sa paušalima?

Od mene ovih pet pitanja. Nadam se i očekujem, u stvari, sigurno da ću dobiti kvalitetne odgovore, a svima vama hvala na pažnji.

Naša poslanička grupa će imati još jednu kraću seriju pitanja u ovom javljanju.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Predsednica Vlade.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala vam.
Prvo želim da kažem da su stvarno sva pitanja na mestu i mislim da u tome imamo u potpunosti razumevanja. Zbog čega, ono što mi je važno, a što nisam rekla u svom uvodnom izlaganju i vi ste mi dali dobru osnovu da kažem nešto malo više i o tome, zbog čega dodatno mislim da je Siniša Mali najbolji trenutno kandidat za ministra finansija. Zato što budući ministar finansija ima, za mene makar kao predsednicu Vlade, dva osnovna izazova ispred sebe, dva osnovna zadatka.
Jedan je da zadrži finansijsku disciplinu, da uradi sve da mi zadržimo trenutno stanje u budžetu i odgovorno trošenje kakvo smo uspeli zahvaljujući svemu onome što je prethodna Vlada uradila, a ova Vlada nastavlja. To je prvi zadatak.
Drugi zadatak je svakako da se naprave uslovi za mnogo brži i mnogo dinamičniji ekonomski rast. Dakle, mnogo brži rast BDP-a.
Sinišino iskustvo iz privrede je, mislim, ono što njemu daje pravi miks njegovih veština i znanja između finansija i privrede. Mislim da je ministar finansija koji će uspeti da radi sa celim timom u Vladi Republike Srbije, da napravimo takvu finansijsko i ekonomsko okruženje gde ćemo moći da imamo mnogo brži ekonomski rast.
Ono što je svakako dobro to je da smo mi kao Vlada, i ja sam to rekla u svom ekspozeu, naš osnovni zadatak je bio da u budućnosti imamo i stvorimo osnove za mnogo brži, ali i održi ekonomski rast.
Dobro je što smo imali prvi kvartal koji je jako dobar sa BDP od 4,5%, što je jedna od najvećih stopa u Evropi. Mislim da u Evropi jedino Mađarska ima 4,7%, ali EU ima rast od 2,4%. Tako da je 4,5% fantastično i nešto što moramo da damo sve od sebe da održimo.
Dakle, to je jedan od razloga zašto mislim da je Siniša Mali jako dobar kandidat za ono što stoji kao zadatak, kao veliki zadatak pred Vladom Srbije.
Što se tiče niske stope investicija, ona je svakako sve bolja. Što se tiče stranih direktnih investicija mi smo imali prošlu godinu koja je istorijski bila jedna od najboljih sa privučenih 2,6 milijardi ukupno direktnih stranih investicija bez ikakvih privatizacija.
Imali smo takođe istorijski za 2018. godinu najveći budžet za javna ulaganja od 128 milijardi dinara i meni je drago da mi uspevamo konačno da imamo dobro izvršenje budžeta, što ide u prilog tome da ćemo imati i nadam se bolji rast od predviđenog, a to je bilo za ovu godinu 3,5%.
U ovom trenutku gledamo kako to da održimo za 2019. godinu i imaćemo u budžetu više novca od 128 milijardi dinara za javne investicije.
Naša mala i srednja preduzeća beleže dobar trend i to je Agencija za privredne registre i rekla. Ja ću probati sada da nađem koliko smo mi imali za prošli put. Nemam u ovom trenutku, ali javiću se ponovo, naći ću ovaj podatak.
Ono što je važno je takođe da mi zahvaljujući mehanizmu koji je uveli NBS u ovom trenutku pratimo i koliko je zapošljavanje u sektoru mali i srednjih preduzeća i to i broj radnih mesta u malim i srednjim preduzećima je sve veći.
Ono što jeste i bio je ogroman problem malih i srednjih preduzeća u Srbiji i prepreka njihovom rastu i većem broju malih i srednjih preduzeća je bila siva ekonomija. Zbog toga je prethodna Vlada Republike Srbije usvojila odluka da 2017. i 2018. godina budu godine borbe protiv sive ekonomije. Mi smo to nastavili. Jedan od najvećih pozitivnih pomaka u tom smeru je usvojen Zakon o inspekcijskom nadzoru 2015. godine, ukoliko se ne varam, koji inspekcijski nadzor čini mnogo transparentnijim, mnogo predvidljivijim za inspekcije. On u ogromnoj meri smanjuje korupciju inspekcijama time što je po zakonu, i sada je to implementiramo, imate jasno objavljene kontrolne liste za svih 40 i nešto inspekcija, tako da kada inspektor dođe ne može da vas pita sve i svašta i da provera sve i svašta. Već znate tačno šta će vas pitati i šta proverava i ukoliko izađe iz okvira tih kontrolnih lista niste dužni da na to odgovarate.
Pored toga ono što mi je bilo najneverovatnije, što ste vi prvi put tim Zakonom o inspekcijskom nadzoru uveli inspekcijski nadzor nad ne registrovanim objektima, što je praktično pre 2015. godine država sama stimulisala mala i srednja preduzeća da rade u sivoj zoni zato što inspekcije za vas nisu bile nadležne. Iako postojite inspekcija nije nadležna za vas ukoliko ste ne registrovani. Tako da smo praktično kao država pre 2015. godine sami gurali privredu u sivu zonu.
Ovo će se dodatno unaprediti i dodatno će doći do transparentnosti koja će obezbediti fer uslove na tržištu za sve. Od septembra ove godine, kada konačno uvodimo pet najvećih inspekcija pod jedinstvenu platformu E – inspektor, a onda do maja 2019. godine i sve inspekcije zajedno, kada će rad inspekcija biti u potpunosti transparentan za sve privredne subjekte u Srbiji.
Što se tiče nameta na plata, mi smo krenuli prošle godine u budžetu za ovu godinu kada smo povećali neoporezivi deo ličnog dohotka i to značajno, sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Tu smo i dalje dosta konverzvativni zbog fiskalne stabilnosti, ali je to nešto što ćemo gledati, na čemu ćemo raditi i sa novim ministrom finansija. Postoje dva najvažnija elementa bržeg rasta. Jedno su javne investicije i to je ono što smo uradili, drugo su manji nameti na privredu i to je ono što smo počeli, a što ćemo i dalje gledati sa novim ministrom finansija, ali i kao celokupni tim Vlade Republike Srbije, ali i sa novim aranžmanom MMF koji ima jasan cilj. Cilj je brži i dinamičniji održivi rast BDP, rast srpske ekonomije i drugi je veća primanja za građane Republike Srbije.
Što se tiče otvaranja radnih mesta sa velikom dodatnom vrednošću, mislim da moramo da se složimo da ne postoji Vlada koja je više o tome pričala i više na tome radila nego Vlada Republike Srbije. U tom smislu, kao prvi prioritet je digitalizacija. Mislim da je to jedna od stvari koja je ključna u pravljenju mnogo drugačije i mnogo bolje budućnosti za građane Republike Srbije.
Posebno mi je drago da mogu da predložim Sinišu Malog kao kandidata za ministra finansija, kao gradonačelnika koji je to u potpunosti prepoznao i u čijem mandatu je konačno otvoren Naučno-tehnološki park. Reći ću vam sada, nije samo do toga kada je taj Naučno-tehnološki park kao infrastrukturni objekat završen zato što je on završen pre mandata gradonačelnika Siniše Malog. Ako se ne varam, možemo da proverimo, infrastrukturni objekat, izgradnja Naučno-tehnološkog parka je završena 2008. ili 2012. godine. Mislim da je 2008. godine, ali treba proveriti. Od tada niko nije imao dovoljno razumevanja da da podršku da taj Naučno-tehnološki park kao Naučno-tehnološki park. On je stajao, propadao i na kraju je, zamislite, državna uprava krenula da se useljava u Naučno-tehnološki park. Državna uprava koju mi u ovom trenutku još uvek iseljavamo iz Naučno-tehnološkog parka.
Dakle, Siniša Mali kao gradonačelnik je prepoznao važnost start ap kompanija, inovacionih kompanija, prepoznao je važnost poslova sa dodatom vrednošću zahvaljujući čemu se za samo godinu i po dana u Naučno-tehnološki park uselilo preko 60 start ap inovacionih kompanija i mi danas imamo preko 500 inženjera koji tamo rade i stvaraju dodatu vrednost za Republiku Srbiju. Tako da u tom smislu, mislim da je najbolji kandidatu ovom trenutku za ono što Vlada Republike Srbije namerava i u ovom trenutku radi.
Što se tiče parafiskala, ogroman problem privrede Srbije. U decembru je Ministarstvo finansija išlo u javnu raspravu o zakonima o parafiskalima i o naknadama i nadam se da ćemo taj zahtevan posao da završimo pre kraja ove godine. To je svakako jedna od stvari koja će se naći u novom aranžmanu sa MMF, kako bi imali kontrolu i dodatni pritisak i objektivne partnere koji će sa nama raditi u reformi ove važne stvari. Svakako i jedna od velikih stvari koja će biti jedan od prioriteta na agendi novog ministra finansija.
Što se tiče povraćaja PDV, na žalost tu je bilo veliko kašnjenje zato što se pojavila, verovali ili ne, PDV mafija pa smo u međuvremenu morali da imamo mnogo strože kontrole kome se vraća PDV zato što je dolazilo do ogromnih zloupotreba. Pitala sam direktorku Poreske uprave kako to sada ide i ona kaže da se vraćamo u okvire zakonskih propisa, odnosno rok od 45 dana za povraćaj PDV. Pretežni izvoznici u ovom trenutku dobijaju povraćaj u okviru 15 dana, uz punu ispunjenost svih uslova za povraćaj. Ukoliko je kontrola u toku, u tom slučaju se PDV ne vraća dok se kontrola ne završi, ali na ovome radimo sa Poreskom upravom.
Na kraju, reforma paušala je nešto u šta u ovom trenutku ulazimo i nešto što će biti na agendi ministra finansija. Mogu da vam kažem da je moj tim u ovih 15 dana od kada sam preuzela ulogu vršioca dužnosti v.d. ministra finansija organizovao na FON zajedno sa star ap inovacionim kompanijama jedan zajednički rad na tome kako možemo da uđemo u reformu paušala, a to je da napravimo jednostavnu, potpuno transparentnu, elektronski dostupnu matricu kako bi svaki paušalac mogao da ukuca svoje parametre i odmah za sebe zna koliko će biti paušalno oporezivanje, a ne da kao do sada, svaki poreski inspektor praktično može da odredi osnovicu.
Drago mi je da vam kažem da mislim da se u potpunosti slažemo sa tim šta ministar finansija treba da uradi i u tom smislu, kao što mi se čini da sam uspela da kažem SRS da je ono što je Siniša Mali kao gradonačelnik uspeo da uradi za gradsku kasu i da su to potpuno proverljivi rezultati, pošto su bili pogođeni emotivno svim tim uspesima, očekujem da ipak glasaju, ako im je srce na pravom mestu, za Sinišu Malog za ministra finansija.
Očekujem da glasate za ministra finansija i da molim vas da glasate za Sinišu Malog kao ministra finansija, zato što on jeste upravo osoba koja je pokazala da ima dovoljno znanja iz finansija i da ima dovoljno znanje i iskustva iz privrede da ispunimo ciljeve koji su pred Vladom RS. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Jovan Jovanović.

Jovan Jovanović

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Hvala.

Simbolično dobijam reč tačno u podne.

Nakon svega što smo čuli u obrazloženju predsednice Vlade postavlja se logično pitanje – ako su svi ti uspesi zaista takvi, zašto gospodin Mali nije kandidat za predsednika Vlade, a ne samo za ministra finansija, ali gospodin Marković je već rekao ono što mi svi znamo, ko određuje u stvari ministre u Vladi, da to nije predsednica Vlade, već predsednik države.

Naravno, njen izgovor je da je ona tehnokratski premijer, međutim Ustav ne poznaje kategoriju tehnokratskog predsednika Vlade i to što je tehnokratski ne može da bude izgovor da ne koristi svoja ustavna ovlašćenja.

Ono što je ključno za današnju raspravu jeste da se na ovoj sednici u stvari ne bira novi ministar finansija, već čuvar trezora zarobljene države, odnosno oni koji su tu državu zarobili i čiji je deo najužeg tima ili bolje rečeno ekipe gospodin Siniša Mali.

NJegov prethodnik ministar Vujović podneo je ostavku jer više nije želeo da toleriše rastuće negativne tendencije na koje očigledno nije mogao da utiče. Jačanje neformalnog paralelnog sistema, konstantan porast politički motivisanog trošenja sredstava budžetske rezerve, odsustvo kontrole nad Poreskom upravom, problem upravljanja na svim nivoima, odnosno odsustvo koordinacije.

Da ne bi izgledalo da imam mnogo lepih reči o bivšem ministru, kao i da bi na odgovarajući način oslikao kontekst u kome će se naći novoizabrani ministar, osvrnuću se prvo na rezultate ministrovanja Dušana Vujovića.

Ono što mu najviše zameram jeste što je teret stabilizacije javnih finansija prevalio na penzionere, lekare, zdravstvo, prosvetu, državne službe, a istovremeno praktično netaknuto ostavio privilegije javnih preduzeća, umesto da uradi upravo suprotno, kao i da rastereti domaću privredu. Ovakva politika dovela do daljeg uništavanja društva, što je prouzrokovalo masovno iseljavanje školovanih ljudi mlađe i srednje generacije, kao i do pravog egzodusa lekara i zdravstvenih radnika uopšte, što je pogubno za budućnost zemlje.

Sa druge strane, najveći deo sredstava je povučen u republički budžet kako bi se obezbedio privid stabilizacije budžeta, pa su lokalne samouprave dovedene do bankrota, a javna preduzeća do toga da nemaju ne samo sredstva za investicije, nego ni sredstva za tekuće održavanje. Cena takvog postupanja je minimalni privredni rast, najmanji u našem regionu u poslednjim godinama. Podsetiću da su sve zemlje regiona pogođene različitim krizima i problemima, ali da je naš privredni rast npr. višestruko manji od rasta našeg suseda Rumunije, možda i zbog toga što je ova zemlja već više od 10 godina u EU. Naravno, izostanak privrednog rasta nije samo posledica ovakve fiskalne politike, već je velikim delom i posledica izuzetno raširene korupcije, nepotizma i partijskog zapošljavanja, nepoštovanja zakona, kao i urušavanje i obesmišljavanje institucija, uključujući i ovu u kojoj danas sedimo.

Konačno, izuzetno ograničena sredstva koje Srbija ima troše se na netransparentan način i na projekte čiji je doprinos privrednom rastu u najmanju ruku diskutabilan, poput „Beograda na vodi“, gde država ulaže milijarde za infrastrukturu, a profit odlazi privatnom investitoru odabranom bez ikakve procedure, zatim za remont aviona dobijenih na poklon, izgradnju jeftinih a skupo plaćenih kič fontana, jarbola, spomenika i sličnih besmislenih projekata. Većina prethodno navedenih projekata je ono što povezuje ministra Vujovića sa njegovim naslednikom, o kojem ću sada nešto više reći i žao mi je što je on izašao.

Moram pre svega da istaknem da mi ni malo nije jednostavno da govorim o gospodinu Malom, jer ga poznajem gotovo 20 godina. Naime, upoznali smo se u Vašingtonu u vreme kada smo bili na postdiplomskim studijama preko „Ron Braun“ stipendije, namenjene mladim liderima iz centralne i istočne Evrope. Ali, baš zato što ga poznajem i što pripadamo jednoj izuzetnoj mreži koju Srbija okuplja nekoliko desetina, a u regionu nekoliko stotina uspešnih ljudi, imam posebnu obavezu da govorim i iskažem mišljenje o njegovom radu koje deli većina onih do čijeg mišljenja bi i te kako trebalo da mu bude stalo.

Stoga ovde moram da ispravim predsednicu Vlade koja je ovih dana isticala kako Siniša Mali fulbrajtovac, a on to nije. Fulbrajtova stipendija se pre svega dodeljuje za postdoktorske istraživačke projekte. Inače, u ime „Ron Braun“ stipendista učestvovao sam 2002. godine u obnovi Fulbrajtovog udruženja tada još Jugoslavije i pod kišobran ovog udruženja uveo i „Ron Braun“ stipendiste, kao i stipendiste još nekih programa američke vlade.

Složiću se svakako sa većinom kritičara nominacije gospodina Malog, koji mu najviše zameraju veliki broj nerazjašnjenih afera, kao i način na koji je nekoliko vodio glavni grad. Umesto rešavanja tih brojnih afera, gospodin Mali će za nagradu biti unapređen. Imajući u vidu prioritete koje je imao kao gradonačelnik glavnog grada, opravdano se postavlja pitanje kakve će prioritete imati kao ministar, odnosno u kakvom će stanju ostaviti javne finansije po završetku svog mandata.

Setimo se svih neizbrisivih ožiljaka koje je ostavio na licu prestonice, najvećeg već pomenutog „Beograda na vodi“, kao i noćno rušenje pod maskama na Savamali, kada je suspendovan pravni poredak na jednom delu teritorije Srbije, zatim nakaradnih i nekvalitetnih rekonstrukcija Trga Slavija i Cvetnog trga, kao i mnogih drugih delova grada, odnosno sveopšte betonizacije Beograda, bespotrebne i preskupe višemesečne novogodišnje rasvete, novogodišnje jelke vredne 83 hiljade evra, a da ne pominjemo „Er Srbiju“, koja se pretvorila u kompaniju koja pruža usluge niskobudžetnih aviokompanija uz visoke cene karata, ili pak stanove u Bugarskoj.

Međutim, ono što mu svakako najviše zameraju ljudi iz sredine koje bi trebalo da mu bude najbliža, pa samim tim i ja, jeste nerazjašnjena afera plagiranje doktorata. Ta afera je upravo ono što je u potpunoj suprotnosti zbog čega je dobio stipendiju da studira u SAD-u, a posebno sa onim najvažnijim što je tamo, ako ne već pre, trebalo da nauči, a to su akademska čestitost, kao i poslovna etika. Jedan ne tako mali deo mene bio je dosta dugo voljan da mu veruje, dok ostatke te vere nije konačno uništio posle potpisivanja sporazuma o „Beogradu na vodi“, izjavom na jednoj TV stanici da su građani koji su protestovali protiv ovog sporazuma tog dana na kružnom toku ispred Geo zavoda zaustavili tramvaje. A svi građani koji su tamo bili, uključujući i mene, bili su svedoci da je vozačima GSP-a naređeno da tramvajima prepreče prostor između Geo zavoda u koji su dolazile zvanice i demonstranata, kako bi se ovim prvima zaklonio pogled na druge. I kako mu onda posle jedne takve očigledne neistine verovati bilo čemu?

Sada bih ostavio na stranu prošlost i usmerio se na budućnost, odnosno na novu funkciju gospodina Malog i njegovu kompetentnost za ovu poziciju. Iako ekonomista po struci, bio je i gradonačelnik, on je do sada uglavnom radio na poslovima u vezi sa privredom, odnosno preduzećima. Drugim rečima, nije makroekonomista, niti ima previše iskustva u vezi sa tim poslovima, za razliku od njegovog prethodnika Dušana Vujovića. Meni je jasno zašto predlagač kao njegovu jaku stranu ističe da je gradonačelnik popravio stanje gradskih finansija, ali nadležnosti grada su ipak različite u odnosu na republički nivo, koji obuhvata i penzije i zdravstvo i ekonomsku politiku itd, a on u tome nema dovoljno iskustva.

Gospodin Mali je, kako je to do sada već dosta ljudi istaklo, pre svega operativac. Zato, ako je već postojala namera da bude postavljen za ministra, siguran sam da bi mu mnogo bliži bio resor privrede, naročito zbog činjenice da i dalje imamo problem sa preduzećima u restrukturiranju, a on u tome svakako ima iskustva. Sama činjenica da je shvaćen kao operativac ukazuje na to koliko će imati autonomije u svom radu. Ovde se postavlja i pitanje na kakvu podršku akademskih ekonomista može da računa, imajući u vidu da, blago rečeno, akademskoj zajednici nije omiljen zbog prethodno pomenutog pitanja doktorata.

Ključno pitanje koje se postavlja jeste – da li gospodin Mali kao ministar namerava nešto da menja u odnosu na svog prethodnika? Tu pre svega mislim na njegov stav o neracionalnim subvencijama za strane investitore, kojima se često guši domaća privreda, smanjivanje poreskih opterećenja domaćoj privredi, restrukturisanju javnih preduzeća, finansiranju lokalne samouprave, razvoju finansijskog tržišta, odnosno berze. Po ova dva poslednja pitanja ministar Vujović praktično ništa nije uradio, a gospodin Mali sigurno ima iskustva u tome.

Dodano me zanima – kakvo ima mišljenje o jakom dinaru, koji je dodatno opterećenje za naš izvozni sektor, a istovremeno dovodi do tzv. nepokrivenog kamatnog pariteta? Drugim rečima, zbog višeg prinosa na naše hartije od vrednosti u odnosu na druge evropske države dinar bi trebalo da slabi, kako bi se realni prinos izjednačio. Međutim, Narodna banka Srbije čuva vrednost dinara, što omogućava investitorima, uključujući i one spekulativnog tipa, da zarade odličan realan prinos.

Naročito me zanima, imajući u vidu da predsednica Vlade, a i danas je to učinila, stavlja poseban naglasak na proces digitalizacije, uz najznačajniju ulogu IT sektora, kao na neku vrstu univerzalnog leka za sve naše probleme, ističući da je to ključ razvoja – da li su u planu poreske povlastice za ovaj sektor? O nečemu je već danas i pričala. Naime, nagli razvoj domaće IT industrije nije uzrokovan povoljnim okruženjem, već niskom cenom naše radne snage na svetskom IT tržištu i mogućnošću da se takva radna snaga angažuje indirektno radom iz Srbije. Prva i osnovna prepreka daljem razvoju IT sektora je nesmanjena tendencija napuštanja zemlje od strane domaćih IT stručnjaka. Stoga, potrebna je nova poreska politika prema IT sektoru koja bi se svodila na maksimalne olakšice za sektor edukacije, proizvodnje i razvoja, sektor hardvera i sektor elektronske komunikacije. Stoga je moja poruka predsednici Vlade da je vladavina prava, a ne digitalizacija, ključ razvoja, odnosno ravnopravni i fer uslovi za sve građane. Nažalost, predsednica Vlade je samo još jedna u nizu žrtava iluzije da se tehničkim rešenjima mogu rešavati suštinski problemi.

Da zaključim, nominacijom gospodina Malog šalje se samo još jedan u nizu pogrešnih signala svim onim savesnim, vrednim, stručnim i poštenim građanima da se takvo ponašanje u Srbiji ne isplati i da je, ukoliko im se ukaže prilika, najbolje da napuste zemlju. Iako želim da nisam u pravu i da me gospodin Mali i rezultati čitave Vlade demantuju u budućnosti, moraću, nažalost, izlaganje da završim rečima našeg poznatog pisca i predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, koji takođe snosi veliku odgovornost za situaciju u kojoj se danas nalazimo, koje je izgovorio neposredno uoči neuspelog pokušaja potpisivanja tzv. Vens-Ovenovog plana davne 1993. godine – strepnja mi je dublja od nade. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Predsednice Vlade, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala.
Dve osnovne poruke imam. Prvo ministru u Vladi. Žao mi je što ja moram to da kažem jednom narodnom poslaniku – ne postavlja predsednik države ministre u Vladi i Vladu, već ih postavljaju narodni poslanici i Skupština. Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura.
Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura. Ja se nadam da se vi ne zalažete za to i da vam to nije plan, a ako jeste, onda bi svakako transparentno trebali da kažete građanima da bi vi ukoliko dođete na vlast raspustili Skupštinu, a predsednik bi birao sve.
Dakle, ja nemam izgovor da sam tehnokratski premijer, to je činjenica. Ja razumem da vi imate, očigledno, iz vašeg izlaganja problem sa činjenicama. Razumem da su to neke paušalne izjave, paušalne kritike, bez brojeva, bez dokaza, bez ikakvih podataka, da dajete, samo, eto, imamo minimalni privredni rast, „Beograd na vodi“, gura samo profit u džepove privatnih investitora, Er Srbija je katastrofa, niska cena IT snage je osnova rasta, bez ikakvih podataka. Da imate podatke, da vas nije mrzelo da sednete i da se pripremite i da kažete – u redu, moja teorija je da je niska cena IT snage osnova rasta u Srbiji, hajde da ja imam vikend pred sobom, hajde da pogledam kolika je cena IT usluga, ili IT ljudi u Srbiji, a kolika je npr. u Ukrajini, u Beolorusiji, u Moldaviji, u Slovačkoj, u Poljskoj. Onda bi videli da IT usluge u Srbiji nisu konkurentne zato što su jeftine, nego zato što su kvalitetne, i da je to jedan od osnovnih, osnovnih pokazatelja snage našeg IT sektora.
Ali, ja razumem da je lakše samo reći - IT u Srbiji je jeftin, eto zato je osnova rasta. Nažalost, mislim da je važno da govorimo na osnovu podataka, na osnovu činjenica. Takva je činjenica da sam ja tehnokratski premijer, što nije novina u svetu, a nije novina ni u Evropi, i da kao osoba koja nije ni član stranke, a nema ni stranku iza sebe kao takvu, treba da se oslanja na parlamentarnu većinu. Ja se oslanjam na podršku Aleksandra Vučića i kao predsednika Republike i kao predsednika SNS, i pre svega, ovih ljudi ovde, koji meni daju podršku i mojoj Vladi. To je demokratija, to nije izgovor.
Vraćam se ponovo, jako mi je teško, kao druga moja poruka građanima Srbije, ako nekad ne odgovaram na sva pitanja, jako mi je teško, da odgovaram samo na paušalne tvrdnje, jer pokušavam ovde, i mislim da vi svi vidite, i da svi građani Srbije znaju da dolazim pripremljena u Skupštinu, sa brojevima, sa činjenicama. Teško mi je da odgovaram kada neko kaže – imamo minimalni privredni rast i on je najmanji u regionu. Kad je najmanji u regionu? U prvom kvartalu kad je bio 4,5% 2018. godine, jel tada bio najmanji u regionu? Vi kažete – u redu, imamo najmanji privredni rast 2,8% u bio u 2016. godini. U godini, podsetiću vas, teških mera fiskalne konsolidacije. Kada imate štednju, neverovatno je da uopšte imate privredni rast, mi smo uspeli tj. prethodna Vlada, i da ima fiskalnu konsolidaciju i da ima ozbiljne rezultate u smanjenju deficita, i konačno, postizanju suficita, ali isto tako i da ima kakav takav, privredni rast, 2,8%, ipak nije takav kakav privredni rast, posebno u vreme kada imamo mere fiskalne konsolidacije i kada je on, kada je on zasnovan na proizvodnji, dakle, na produktivnosti i na izvozu.
Lako je imati privredni rast od 4,5 kada samo uvozite i kada sve date u potrošnju, kao što je bila situacija 2008, 2007. godine, kada ste onda došli do 2012. i 2013. godine, na tri meseca od bankrota. Lako je. Ali, ova Vlada Republike Srbije i ova većina u Skupštini, ne pribegava lakim merama, mi pribegavamo hrabrim merama. Ali, sada ću da vam dam, za mene neverovatan pokazatelj tih paušalnih kritika, npr. na privredni rast. Bio je privredni ras 1,9% 2017. godine, i mi smo prvi rekli - da, to je jako loše. Dobra stvar toga je što postoje pokazatelji, a to je rekao i Fiskalni savet, opet, kao jedna stvarno objektivna institucija, dobra stvar toga što je očigledno da svi ekonomski parametri pokazuju dobar oporavak srpske ekonomije. Da je ovakav privredni rast zbog toga što smo imali jako tešku zimu i zbog čega je prvi kvartal prošle godine trpeo zbog rudarstva i zato što smo imali jako teško leto, sa sušama, zbog čega je trpela poljoprivreda i energetski sektor sada zbog loše hidrologije, i da nije bilo ovakvih vremenskih prilika, privredni rast bi bio u okvirima predviđenih, planiranih, a to je 3% u 2017. godini.
Tada su svi rekli, evo i narodni poslanik isto vrti glavom, tada su sve rekli, ma kakve su to gluposti, ma evo još jedan izgovor, ne bi bio 1.9% i šta ste vi uradili i to je to. Kada smo rekli, ljudi, vidite građani, fantastično, privredni rast u prvom kvartalu 4,5%, neverovatna stvar, odlična stvar za srpsku ekonomiju. Odjednom, šta kažu svi kritičari – uh, ala vam je to neki privredni rast, pa da vam nije bio onako loš privredni rast, odnosno prvi kvartal prošlo godine, da nije bilo suše i hladne zime, vi bi imali 3%, znači, ovih 3% plus 1,5%, a sada je 3% bio rast u prošloj godini. Dakle, šta god da kažete, bilo je ovo drugo, samo da vi imate loše rezultate. Mi se lošim rezultatima ne radujemo. Mi loše rezultate isto tako priznajemo i gledamo šta treba da promenimo da bi bili bolji, pa zato rast od 4,5%, ali dobro, on je najniži u regionu kao što kaže narodni poslanik.
„Beograd na vodi“ ću uzeti kao primer, profit odlazi u džepove privatnih investitora. A u stvari, da znate zašto su u svakoj zemlji toliko značajni infrastrukturni projekti, a posebno projekti stanogradnje, iz dva razloga. Prvi je zato što oni na najbolji način povlače za sobom rast građevinskog sektora, što se upravo desilo za projekata „Beograd na vodi“. Konačno je naša građevina krenula ponovo da raste.
Jedan od dokaza za to, opet, ja sam probala da se spremim iz poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu, jedan od dokaza za to je što je druga najveća komponenta rasta našeg spoljno trgovinskog deficita, a pošto spoljno trgovinski deficit raste, mi smo gledali, ali to nije dobar indikator, mi smo gledali zašto je to, da bi kao Vlada odmah imali mere da ga dovedemo ponovo pod onaj balans i da imamo suficit, ali pored toga što imamo povećanje uvoza pogonskih mašina zahvaljujući ogromnom rastu privede i pre svega stranih direktnih investicija, drugi osnovni razlog je uvoz građevinskih usluga, zato što mi u Srbiji nemamo dovoljno ni građevinskih, ni projektantskih kompanija da prate ovako veliki projekat. To je jedan od osnovnih benefita ovog projekta. Stanogradnja, drugi najvažniji ekonomski pokazatelj zašto je ona važna, je ljudi moji, porez na imovinu. Porez na imovinu koji sopstveni prihod lokalnih samouprava, koji je održiv prihod, jedan od najvažnijih lokalnih samouprava. Pa, neće porez na imovinu da nosi investitor privatni.
Porez na imovinu će uvek i zauvek ostati u gradu Beogradu. To je najvažniji prihod ovog projekta i opet zbog čega je ovaj projekat važan i treba ovakve projekte da imaju što više lokalnih samouprava.
„Er Srbija“, opet smo imali neku paušalnu tvrdnju, sad samo iz svega ovoga što ste čitali pokušavala sam da izvučem neke od stvari, „Er Srbija“ katastrofa, postaje lou kost kompanija, „Er Srbija“ katastrofa usluga, kao da neko bije građane po ušima da se voze „Er Srbijom“ i da kupuju karte „Er Srbije“. Dakle, imamo povećanje broja putnika od 90% u 2017. u odnosu na 2013. godinu. Pa, kako sada građanima nije dobra „Er Srbija“? To je opet jedna paušalna tvrdnja.
Zašto niste pogledali podatke? Da ste pogledali podatke, upisali bi sebi u pripremu – „Er Srbija“ katastrofa, pogledam podatke, porast broja putnika 90%; ups, dajte da ne pričam takve stvari u Narodnoj skupštini, nije u redu.
Za nisu cenu IT usluga, već sam rekla, neću dalje da ponavljam. Dakle, evo, ja vas molim, uzmite pogledajte, donesite mi podatke, pa ako ja nisam u pravu, evo, ja se izvinjavam, vi ste u pravu. Ne, IT usluge u Srbiji rastu zbog kvaliteta, a ne zato što su jeftine.
Čula sam dosta i o vašoj biografiji, što mi je posebno drago. Ne znam da li se vi preporučujete za mesto u Vladi Republike Srbije? Drago mi je što ste Rond Braun Fulbrajt stipendista i što ste doveli to u Srbiju. Svakako je to lepo.
Što se tiče doktorata Siniše Malog, ako se ja ne varam, ali, evo, vi me ispravite, Komisija je već dva puta, većinom glasova, potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan, da nije prepisan ili plagiran. Dva puta? Dva puta nije bilo dovoljno, tako da Univerzitet u Beogradu po treći put obrazuje Komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice.
Fakultet organizacionih nauka takođe je potvrdio da je reč o autentičnom akademskom delu, ali, nema veze i ja mislim da ste vi u pravu. Ovo treba gurati i nema veze, ako treba sto komisija, sto komisija, dok ne dođemo do te koja će dokazati da ste vi u pravu, a ne ovih prethodnih 99. Ja mislim da je to vladavina prava u Srbiji. To je vladavina prava u vašoj izvedbi.
Ovamo, kada je nešto nelegalno, izvodi bager, kada je nešto nelegalno, izvodiš blager, opet nije vladavina prava. To tako ne može. Znači, postoje principi. Vladavina prava ne može da se menja iz dana u dan kako vi mislite da je nešto dobro ili nešto loše. Vladavina prava je vladavina prava i ova Vlada Republike Srbije je poštuje. Hvala vam.