Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 01.06.2018.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

01.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 18:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika i konstatujem da imamo uslove za naš dalji rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Đorđe Milićević i mr Dejan Radenković.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste mogli da vidite, za sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu;
2. Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju;
3. Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima;
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
11. Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 170. i člana 192. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
(Marko Đurišić: Povreda Poslovnika.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Hvala, predsednice.

Po ko zna koji put tražim od vas da ovakav predlog ne možete i ne stavljate na glasanje, izjašnjavanje pred Skupštinom, s obzirom da nije u skladu sa članom 157. stav 2. Poslovnika.

Taj stav 2. kaže da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres po više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.

Od ovih 11 tačaka dnevnog reda, ja apsolutno, čitajući, ne mogu da nađem nikakvu vezu između, recimo, Predloga zakona o finansijskom obezbeđenju i Predloga zakona o stečaju, pa sa njima vezano Predlog zakona o Sporazumu o potvrđivanju zajma za rekonstrukciju objekata u zdravstvu, a pogotovo ne vezu sa imenovanjem četiri člana za komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Ovo je ne znam koji put da na ovaj način dezavuišete rad Skupštine, objedinjavajući u zajedničku raspravu tačke koje jednostavno ne mogu po Poslovniku da budu objedinjene.

Ono što, nažalost, ovakva praksa ima posledicu je da je Savet Evrope utvrdio da Srbija ne ispunjava ni jednu od 13 preuzetih obaveza vezano za borbu protiv smanjenja korupcije.

Jedna od obaveza koju parlament ima po tom zahtevu Saveta Evrope je, da vas podsetim, da se ne koristi praksa podnošenja zakona po hitnom postupku.

Mi danas imamo na dnevnom redu pet zakona iz Narodne banke Srbije, koja je, očigledno zaražena virusom Vlade, poslala zakone u ponedeljak od 22. da ih raspravljamo danas, a Vlada je poslala zakone u ponedeljak da raspravljamo danas o njima. Smatram da je to loše i nemojte posle da krivite i optužujete za zaveru Savet Evrope i druge međunarodne organe koji konstatuju da se u Srbiji ne radi transparentno i demokratski. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Stavljam na glasanje predlog da se spoje tačke dnevnog reda, po predlogu poslanika Aleksandra Martinovića, u skladu sa članom 92. stav 2. Poslovnika.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 138, protiv – devet, uzdržanih – nema, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Poštovani poslaniče uvažavam mišljenje Saveta Evrope.
Učinićemo sve da sledeći izveštaj bude još bolji nego što je ovaj, ali ne treba prenebregnuti činjenicu da je nedavno po izveštaju za rad 2017. godine sve parlamente država članica Interparlamentarne unije, Srbija i naš parlament izabran za najbolji primer prakse upravo u transparentnosti rada i donošenju zakona, tako da imamo dva oprečna mišljenja. Trudićemo se da i jedan i drugi izveštaj sledeće godine budu jednako dobri po naš parlament.
Prelazimo na rad po Dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da danas sednici prisustvuje guverner NBS, dr Jorgovanka Tabaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, kao i saradnici iz nadležnih ministarstava i NBS.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu; Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju; Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlogu odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ako žele, neka se prijave, dobili ste kartice.
Reč ima guverner NBS, dr Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, a posebno poštovani građani, veliko mi je zadovoljstvo što ću kao guverner NBS danas imati priliku i čast da u ovom domu predstavim i bliže obrazložim zakone koje smo predložili Narodnoj skupštini.
Naime, u skladu sa članom 107. stav 2. Ustava Republike Srbije, prema kojem NBS ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti, predmet današnje rasprave pored dva vladina predloga biće i pet zakona koje je predložila NBS.
Pre nego pređem na konkretna obrazlaganja, moram da odgovori na primedbu gospodina poslanika da mu nije jasna veza između Predloga zakon o finansijskom obezbeđenju i izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Upravo su ova dva zakona direktno, međusobno povezana i izražavam zahvalnost Vladi Republike Srbije koja je preduzeća sve mere i učinila napor da predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju koji se menja samo u smislu da primena Zakona o finansijskom obezbeđenju bude moguća i efektivna, danas raspravljamo i o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, jer on bez izmena Zakona o stečaju ne bi imao smisla. Bio bi neprimenljiv. Menja se samo u delu u kojem to zahteva Zakon o finansijskom obezbeđenju.
Danas razgovaramo o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kod ugovaranja na daljinu, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Predložena zakonska rešenja samo su deo regulatornih aktivnosti koje NBS kontinuirano sprovodi u cilju unapređenje finansijskog tržišta u našoj zemlji i ostvarenja njenih zakonom utvrđenih ciljeva i uvek u interesu onih zbog koje institucije i zakoni postoje, a to su građani i privreda.
Predlozi zakona koje smo dostavili i o kojima ćemo danas raspravljati sadrže nekoliko najbitnijih načelnih obeležja, a to su unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji, odnosno smanjivanje troškova privrede u delu koji se odnosi na poslovanje sa platnim karticama i on lajn trgovinom, stvaranje pretpostavki za dalji razvoj finansijskog tržišta, posebno u delu otklanjanja prepreka za razvoj lokalnog međubankraskog repo tržišta i tržišta finansijskih derivata, dodatna zaštita korisnika finansijskih usluga kroz povećanje transparentnosti i uporedivosti pružanja tih usluga, kako bi se svakom građaninu i privrednom subjektu omogućilo da lakše donese pravu odluku o izboru usluge i finansijske institucije, a u skladu sa njegovim realnim potrebama.
Sva predložena zakonska rešenja su pažljivo pripremana, a gotovo o svim predlozima vođena je ozbiljna i kompetentna javna rasprava, u nekim slučajevima i do samog dostavljanja predloga, a sve sa ciljem da se prikupe relevantna mišljenja i da se pruži prilika svim zainteresovanim stranama da o tim rešenjima daju svoj sud.
Zakoni su predstavljani i raspravljani u odgovarajućim strukovnim udruženjima kao što su Privredna komora Srbije, Udruženje banaka Srbije, a kod pojedinih zakona u postupku izrade nacrta učestvovali su u okviru međuresornih grupa i predstavnici pojedinih ministarstava i drugih državnih institucija.
Pri izradi predloga zakona, uzeti su u obzir primeri, dobri primeri iz međunarodne prakse, kao i pravila koja se trenutno primenjuju u EU, ali nikada ne kritički i po svaku cenu, odnosno tako da se prethodno ne oceni zrelost domaćeg tržišta za njihovu primenu.
Sveobuhvatna i detaljna analiza efekata, posebno u delu koji se tiče implikacija na građane i privredne subjekte bila je opredeljujući faktor pri predlaganju pojedinačnih rešenja u tekstovima koje imate ispred sebe.
Konkretno obrazlaganje pojedinačnih rešenja započeću predlaganjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. NJime se nastavlja permanentan rad NBS na unapređenju zaštite korisnika finansijskih usluga.
Iako su i do sada posebna prava korisnika bila zaštićena posebnim zakonima, pre svega Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i to naročito u vezi sa dostavljanjem informacija u predugovornoj fazi i elementima koje ugovor o finansijskoj usluzi treba da sadrži, osnovna novina koju donosi ovaj zakon ogleda se u tome što se sada zaštita prilagođava korišćenju finansijskih usluga putem savremenih informaciono-tehnoloških sredstava, kao što su internet i mobilni telefoni, a sve u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.
U 2017. godini broj korisnika u Srbiji koji su obavljali internet plaćanja dostigao je broj od gotovo dva miliona korisnika, dok je broj onih koji su obavljali mobilna plaćanja, po prvi put prešao broj od jednog miliona. To jasno pokazuje da se opšti trend digitalizacije društva, koji se osetno brže razvija u finansijskom sektoru, dovodi do potrebe da se umanje rizici koji će usled toga što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, korisnik izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskog instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog kojeg će se kajati dugi niz godina.
Za razliku od zaštite korisnika pojedinih finansijskih usluga, koja je u ovom trenutku parcijalno uređena posebnim zakonima za pojedine usluge, npr. zaštita korisnika bankarskih usluga i korisnika lizinga u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a zaštita korisnika osiguranja u Zakonu o osiguranju, ovim zakonom se na integralan način pristupa zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu tako da se zaštita odnosi ne samo na usluge koje pružaju institucije pod nadzorom NBS, već i na druge učesnike na tržištu kapitala poput investicionih fondova i fondova.
S druge strane, imajući u vidu stepen finansijske edukovanosti jednog dela privrednih subjekata, zaštita koja se u uporednoj pravnoj praksi pruža obično samo građanima, ovde se odnose i na poljoprivrednike i na preduzetnike.
Obaveza pružalaca finansijskih usluga i prava korisnika tih usluga kod ugovaranja na daljinu jasno su i nedvosmisleno uređene ovim predlogom što će doprineti jačanju poverenja korisnika u primenu savremenih tehnika ugovaranja, poput elektronske trgovine i elektronskog i mobilnog bankarstva, a time posredno i povećanoj sveukupnoj tražnji za finansijskim uslugama, ali i snižavanju njihovih troškova.
Ugovaranjem na daljinu korisnicima finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto njihovog prebivališta i koliko je udaljena najbliža ekspozitura finansijske institucije.
Neću ovom prilikom ulaziti u sve detalje pojedinačnih odredaba zakona, ali pojedini instituti uređeni ovim zakonom odnose se na dostavljanje jasnih i relevantnih informacija u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu je teret dokazivanja da su dostavljene informacije na finansijsku instituciju. Zatim, na pravo korisnika da odustane od ugovora u roku od 14 dana, osim ako se ne radi o specifičnim ugovorima, kao što su devizno-valutni poslovi ili kupovina finansijskih instrumenata čija se cena permanentno menja i zavisi od uslova na berzanskom tržištu, pri čemu je kod pojedinih ugovora rok za odustanak i duži i iznosi 30 dana, kao što je to slučaj sa ugovorima o životnom osiguranju. Potom, pravo korisnika da raskine ugovor bez troškova kada finansijska institucija prekrši odredbe ovog zakona, kao i ništavost odredaba ugovora kojim se korisnik prava odriče prava koja su mu data ovim zakonom.
Ovi instituti nisu bili potpuno nepoznati ni ranije u našem pravnom sistemu, ali se ovim zakonom znatno detaljnije uređuju, čime im se daje dodatni kvalitet i veća sigurnost za korisnike.
Korisnici se ovim zakonom štite i od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu tražili. Budući da je izričito propisano da su oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene, kao što je, ilustracije radi, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio.
Takođe, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan način, predviđeno je da takav vid komunikacije bude moguć samo ako je korisnik prethodno izričito pristao na takvu komunikaciju.
Uzimajući u obzir još nedovoljnu rasprostranjenu upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa kod fizičkih lica, omogućeno je da kod ugovora na daljinu do 600 hiljada dinara korisnik daje saglasnost za zaključenje ugovora korišćenjem postojećih metoda dvofaktorske autentifikacije ili šema elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i propisom Narodne banke Srbije, kojim se utvrđuju minimalni standardi upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije.
Metod dvofaktorske autentifikacije već se godinama u elektronskom bankarstvu koristi za davanje naloga i izvršavanje platnih transakcija, pa je opravdano da se koristi i kod zaključenja ugovora do određene vrednosti, kao što su ugovori o dozvoljenom prekoračenju ili o štednji građana.
Pružalac finansijske usluge, npr. banka, u svakom slučaju mora koristiti kvalifikovani elektronski potpis pri zaključenju ugovora u elektronskom obliku, čime se obezbeđuje sigurnost za korisnika finansijske usluge.
Nadzor nad ovim zakonom poveren je u najvećoj meri NBS, a korisnicima kao instrument zaštite na raspolaganje stavljaju pravo na prigovor finansijskoj instituciji, pravo na pritužbu Narodnoj banci, ako je korisnik nezadovoljan odgovorom na prigovor i postupak vansudskog poravnanja.
Kada je reč o sledećem aktu koji smo pripremili, Predlogu zakona o finansijskom obezbeđenju, želim da kažem da je osnovni cilj ovog zakona uspostavljanje jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu.
Donošenje zakona važno je zato što važeća zakonska rešenja kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, tj. zaloga hartije od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja nisu sistemski obuhvaćena, nisu međusobno usaglašena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti su usklađena sa međunarodnim standardima, pa u sudskoj praksi postoje brojne i ozbiljne nedoumice oko domašaja postojećih rešenja, što stvara stanje pravne i finansijske nesigurnosti kad je reč o efikasnom namirenju iz ovakvih sredstava obezbeđenja.
Takođe, nedostatak odgovarajuće regulative u oblasti finansijskog kolaterala jedna je od glavnih barijera za razvoj vanberzanskog tržišta, uključujući tržište finansijskih derivata za zaštitu od rizika, repo tržište hartija od vrednosti i tržište kolateralizovanih kredita i zajmova.
Polazeći od navedenog, koristi koje se očekuju od donošenja i primene ovog zakona su višestruke: ostvarivanje i unapređenje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka. Smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana. Veći stepen zaštite potraživanja, odnosno bolja pregovaračka pozicija Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je, primera radi, ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika. Veći stepen zaštite potraživanja NBS u sprovođenju monetarnih operacija, repo transakcija, kupovine i prodaja hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala.
Standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, čime se obezbeđuje veći stepen sigurnosti za domaće i strane investitore, kao i kreditore u poslovanju sa domaćim finansijskim institucijama, uz istovremenu bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja.
Implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja, poverilac, raspolaže kolateralom, umesto da ta sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata. Unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih rizika, kao i drugih OTC, odnosno vanberzanskih ugovora.
Ovim zakonom uvode se i brojne novine u oblasti ugovornog i založnog prava, kao što je utvrđivanje posebnog imenovanog ugovora, tj. ugovora o finansijskom obezbeđenju. Tim ugovorom se radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, a pod uslovima utvrđenim zakonom, ustanovljava posebna vrsta založnog prava ili se prenosi sredstvo obezbeđenja, odnosno prenosi pravo svojine na tom sredstvu.
Tipičan primer ugovora o obezbeđenju kod kojeg se prenosi pravo svojine nad hartijama od vrednosti jeste repo ugovor, koji se koristi i u centralno-bankarskoj praksi. Zakonom se ne nameću izgled i sadržina ovog ugovora, već ugovorne strane imaju slobodu ugovaranja i izbora uslova pod kojima će bliže urediti međusobne odnose opredeljujući se za ponuđena dispozitivna zakonska rešenja u pogledu vrste sredstava obezbeđenja, načina korišćenja tih sredstava i raspolaganja njima, kao i načina namirenja potraživanja i uslovima pod kojim se mogu namiriti iz kolaterala.
Ko može biti ugovorna strana kod ugovora o finansijskom obezbeđenju? To su, pre svega, kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, kao što su Republika Srbija, NBS, banke, brokersko-dilerska društva, investiciona društva i druga lica iz finansijskog sektora, kao i međunarodne i strane finansijske institucije. Nije predviđeno da ugovorna strana bude i lice koje se ne pojavljuje direktno na finansijskom tržištu, tačnije ugovorna strana ne mogu biti obične kompanije i druga pravna i fizička lica, jer je naša ocena da u ovoj još uvek nedovoljno razvijenoj fazi domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo sistemski racionalno omogućiti ulazak tih lica u ovakve finansijske transakcije, pre svega, zbog njihove slabije ekonomske snage, ali i manje finansijske edukovanosti.
Kod sredstva finansijskog obezbeđenja mogu se pojaviti samo novčana sredstva na računu, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja, kolateral koji po svojoj prirodi predstavlja likvidan i solidan tržišni materijal. Da bi se smanjio rizik od prekomernog zaduživanja, a tržišni učesnici zaštitili od nelikvidnosti, ne solventnosti druge ugovorne strane i da bi se sprečili poremećaji na tržištu, predlogom je predviđeno da se za finansijsko obezbeđenje ne mogu davati sopstvene akcije, čija vrednost neposredno zavisi od finansijskog stanja davaoca obezbeđenja.
Posebna pravila su predviđena kod kreditnih potraživanja, koja se prenose kao sredstva obezbeđenja, kako bi se obezbedilo poštovanje pravila o bankarskoj tajni, kada je reč o dužnicima po tim potraživanjima.
Novina u odnosu na dosadašnja tradicionalna rešenja u oblasti založnog prava jeste i mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganje tim sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta, a primalac obezbeđenja može ostvariti i pravo na prihode i druge prilive koja daju sredstva obezbeđenja, osim ako nije drugačije ugovoreno.
Postupak ustanovljavanja finansijskog obezbeđenja lišen je administrativnih komplikacija, odnosno dovoljno je da sredstva budu evidentirana na odgovarajućem računu bez registracije, overa i drugih formalnih elemenata.
Ključni deo ovog Predloga jeste efikasna realizacija sredstava obezbeđenja vansudskim putem po tržišnim principima, a uz mogućnost netiranja koje se prvi put detaljnije uređuje u zakonu, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na tom sredstvu ako je tako ugovoreno.
U tom smislu, neophodno je naglasiti da se ostvarivanje prava i obaveza iz ugovora o finansijskom obezbeđenju vrši nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu, odnosno primaocu obezbeđenja.
Ovo su gotovo jedinstvena rešenja u međunarodnoj praksi, jer bi u suprotnom, likvidna sredstva bila zarobljena u stečajnom ili drugom sličnom postupku, na duži vremenski period, a o lančanim posledicama nedovoljnog obezbeđenja kolaterala na finansijskom tržištu i danas svedoče traumatične posledice finansijske krize koja se desila pre 10 godina.
S tim u vezi, radi nesmetane primene odredaba ovog zakona i eliminisanja bilo kakvih ne konzistentnosti, pripremljene su i odgovarajuće izmene Zakona o stečaju koje će, takođe, biti predmet raspravljanja na današnjoj sednici.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona vršiće, pre svega, NBS i Komisija za HOV, imajući u vidu da se najveći deo transakcija sa finansijskim obezbeđenjem odnosi na institucije koje su pod njihovim, odnosno našim nadzorom.
Početak primene zakona predviđen je za 1. januar 2019. godine kako bi se svi učesnici na finansijskom tržištu i nadležni organi, koji sprovode stečajne postupke, blagovremeno pripremili, kao i da bi se doneli svi potrebni podzakonski akti za njegovo sprovođenje.
Pred nama je, meni posebno značajan, zato što je značajan za građane Srbije, privredu, posebno male trgovce, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica. Kao što mu naziv i kaže, radi se o zakonu kojim se uređuje poslovanje sa platnim karticama u našoj zemlji, i to po prvi put na celovit način. Podsetiću vas da su Zakonom o platnim uslugama, koji je usvojen 2014. godine, stvorene čvrste osnove pravnog okvira za savremene okvire plaćanja čime je podstaknut dalji razvoj bezgotovinskih plaćanja u Republici Srbiji.
Analiza podataka i stanja u domaćem platnom sistemu pokazuju da trendovi u našoj zemlji ne zaostaju za trendovima u razvijenim ekonomijama zemalja EU i da naši građani i privreda sve češće koriste moderne načine plaćanja. Trend rasta se naročito odnosi na platne kartice.
Ilustracije radi, u toku 2017. godine, kartice su bile najpopularniji platni instrument i njihovom upotrebom realizovano je 57% ukupnog broja transakcija. Upravo je ovo osnovni razlog zbog koga se predlaže donošenje zakona i on predstavlja nadogradnju normativne osnove koja se odnosi na segment tržišta platnih usluga koji kontinuirano raste.
S obzirom na to da ovo tržište karakterišu posebna pravila, njih je potrebno posebno urediti, kako bi se ostvarili ciljevi koje želimo da postignemo u ovoj oblasti, a to su da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja i postigne viši stepen digitalizacije u našem društvu, a time i smanjivanje sive ekonomije, da se zaštite interesi korisnika platnih kartica, pre svega, potrošača i trgovaca i, tri, da se omogući fer tržišna utakmica smanjivanjem troškova prihvatanja platnih kartica i povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.
Nesporno je danas da su troškovi prihvatanja platnih kartica jedan od osnovnih razloga zbog kojih trgovci na malo nemaju POS terminale ili odustaju od omogućavanja kartičnih transakcija i prihvataju samo gotovinu i čekove. Preovlađujući deo tih troškova čine međubankarske naknade.
Kako funkcionišu i šta su zapravo međubankarske naknade? Ovo je centralna tačka zakona i važno je da svi, a naročito građani koji nas prate, razumeju tržište mehanizme kojima smo nesvesno, svakodnevno izloženi kao potrošači.
Naime, svaki put kad potrošak koristi platnu karticu za kupovinu u radnji, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod trgovca ili banka prihvatilac, kako je nazivamo, plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču banci izdavaocu. U praksi, ovu naknadu banka izdavalac prevaljuje na trgovca preko trgovačke naknade, što je trošak koji je vrlo dobro poznat našim trgovcima. Trgovac taj trošak po osnovu trgovačke naknade ugrađuje u cenu roba i usluga.
Važno je reći da trgovac u trenutnim uslovima nema nikakve mogućnosti da aktivnije utiče na to da se transakcija obavi karticom koja nosi niži iznos međubankarske naknade i jeftinija je, jer je izbor platne kartice na kupcu. Kupcu, koji nije dovoljno informisan kome u stvari plaća tu visoku međubankarsku naknadu.
Kupac nesvesno često koristi skuplju karticu, jer on ne vidi direktno trošak koji snosi, trošak njenog korišćenja. A radi se o kartici koju mu sugeriše banka izdavalac, jer je to ona kartica koja toj banci, banci izdavaocu, donosi veću međubankarsku naknadu, a sve u skladu sa pravilima Kartičarskih organizacija.
Svi smo se susreli sa raznovrsnim nagradnim akcijama, kad potrošač dobije simboličan poklon, ali plati određenom karticom. A on najčešće nije svestan da tim sugerisanim izborom platne kartice pokreće skuplju transakciju kod trgovca koji taj trošak ugrađuje u cenu roba i usluga, pa plaćanjem skupljih proizvoda zapravo svi građani Srbije, a ne samo onaj koji plaća, snose trošak visoke međubankarske provizije, uključujući i one građane koji plaćaju gotovinom ili koriste jeftinije platne kartice. Na taj način pomenuti poklon zapravo plaćamo svi mi potrošači, i to mnogostruko, a ne ni banka, ni Kartičarska organizacija.
Pravila koja trenutno važe na tržištu platnih kartica, a što će zakon promeniti, stimulišu korišćenje jeftinijih platnih kartica koje na prodajnom mestu imaju potpuno identičnu funkciju i ne donose bilo kakvu pogodnost ni trgovcu, ni kupcu, u odnosu na jeftinije platne kartice.
Takođe, umesto da povećana konkurencija stimuliše upotrebu jeftinijeg proizvoda, u kartičnom poslovanju su uspostavljeni sasvim suprotni mehanizmi od onih koje tržište nalaže, pa konkurencija među kartičarskim organizacijama dovodi do toga da se utvrđuju sve više međubankarske naknade, što generiše i veće trgovačke naknade, a cenu plaća društvo u celini.
Dakle, banka koja samo izdaje kartice, često naplaćuje njihovo izdavanje i održavanje, jeste ona koja zapravo odnosi najveći deo zarade pri svakoj upotrebi kartice, a ne ona banka koja omogućava prihvatanje kartice kod trgovca, koja postavlja post terminale i praktično širi prodajnu mrežu na kojoj je moguće plaćanje karticom. Upravo zbog toga se ta prodajna mreža post terminala sporo i širi.
Navedeni problem znatno osećaju mali trgovci, jer su prinuđeni da prihvataju visoke troškove za plaćanje karticama kako bi zadržali svoje kupce i povećali prodaju. Naime, iznos troškova koje plaćaju direktno zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa tako veliki trgovinski lanci, kao poželjni klijenti za druge bankarske usluge, dobijaju povoljnije ponude banaka, dok mali trgovci, zanatlije i male radnje imaju lošiju pregovaračku poziciju i banke sa njima ugovaraju visoke trgovačke naknade, čime se destimuliše prihvatanje platnih kartica, a u stvari stimuliše upotreba gotovog novca ili se trošak prenosi na potrošača.
Zbog svega ovoga, Narodna banka Srbije predlaže da se ovim zakonom eliminišu sledeći nedostaci:
Prvo, da se međubankarske naknade ograniče na 0,2% od vrednosti transakcije za debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice. U prelaznom periodu od šest meseci, kako bi se banke prilagodile ovim uslovima, primenjivaće se ograničenje od 0,5% za debitne i 0,6% za kreditne kartice. Međubankarske naknade koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi. Trenutno iznose najmanje 0,9 do 1% vrednosti transakcije, dok za pojedine kartične proizvode idu do 2%.
Drugim rečima, građani Srbije indirektno plaćaju višestruko više međubankarske naknade od onih na tržištima EU gde su ove naknade ograničene upravo na 0,2% na debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice.
Ovo ograničenje je, na nivou EU koja ga je primenila, samo u 2016. godini dovelo do rasta broja posterminala za 11,7%, a broj transakcija karticama se povećao samo u toj 2016. godini za 12,2%. Slično očekujemo i kod nas, pored, naravno, snižavanja trgovačkih naknada.
Drugo, Narodna banka Srbije predlaže niz pravila koje će doprineti transparentnosti u odnosu banka-trgovac. Pregovaračku moć trgovca u odnosu na banke će ojačati pravilo o obaveznom razdvajanju naknada, prema kome će banka prihvatilac biti dužna da trgovačke naknade nudi i obračunava trgovcu pojedinačno za različite vrste i brendove platnih kartica, a ne zbirno kao do sada, što je omogućavalo da kartice s nižim troškovima subvencionišu kartice koje su skuplje i da stimuliše njihovu upotrebu.
Cilj norme je da trgovac bude upoznat s tim koje kartice mu generišu više troškove. Isto tako, zakon će omogućiti trgovcima da prave izbor i da prihvataju samo one kartične proizvode koje nose niže troškove, a ne sve kartice, kao što je danas slučaj.
Zakonom se zabranjuje nedozvoljen uticaj na trgovca kod upotrebe platnih instrumenata, odnosno banke i kartični sistemi plaćanja neće moći trgovcu zabraniti da usmeri potrošača na jeftinije kartice. Nadalje, trgovac će moći da da prednost platnom instrumentu određenog brenda, kao i da obavesti potrošače o naknadama koje trgovac plaća banci prihvatiocu.
Treće, možda i jednako važno kao i ovo ograničavanje naknada, platne kartice koje građani Srbije dominantno koriste za plaćanja u zemlji, čak 97%, a čak za preko 80 tih transakcija celokupna obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojim nadležne institucije Republike Srbije nemaju nikakav nadzor, niti uvid u njihov rad. Da ponovim – od 97% plaćanja u zemlji, preko 80% transakcija, celokupna njihova obrada se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemima nad kojima država Srbija nema ni nadzor, ni uvid.
Zato smo predložili uvođenje obaveza bankama i drugim pružaocima platnih usluga da besplatno, uz tekući račun, svakom korisniku izdaju karticu za koju se obrada, netiranje i poravnanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji Srbiji.
Na ovaj način će korisnici platnih kartica biti zaštićeni od rizika da eventualni problemi u radu inostranih platinih sistema, bilo da su operativne ili bilo koje druge prirode, dovedu do nemogućnosti obavljanja svakodnevnih plaćanja karticama u Republici Srbiji, a bankama će omogućiti da efikasnije upravljaju finansijskim, operativnim i reputacionim rizikom. Ovde podsećam da je obezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja platnog prometa jedna od funkcija NBS koja joj je zakonom nametnuta.
S obzirom da je to zakonom predviđen niz novih rešenja, predviđen je rok od šest meseci od početka primene, kako bi svi subjekti na koje se zakone odnosi, imali mogućnost da se pravovremeno i adekvatno pripreme za njegovu primenu.
Dozvolite mi da vam predstavim kratko iz zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, čiji su prevashodni ciljevi donošenja stvaranje uslova za veću transparentnost i bolju uporedivost naknada za platne usluge, u vezi sa platnim računom, definisanje postupaka promena platnog računa, koji će biti lak, brz, jednostavan, kao i utvrđivanje prava na platni račun sa osnovnim uslugama i pristup tom računu. Bezbedno, stabilno i efikasno funkcionisanje platnog sistema je od suštinskog značaja za održavanje finansijske stabilnosti, sprovođenje mera monetarne politike, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje društvenih troškova transfera novčanih sredstava.
Baš kao što se i mi u Narodnoj banci trudimo da svoj posao radimo što bolje i što efikasnije, tako smatram da i svi ostali učesnici u platnom sistemu naše zemlje mogu dodatno da doprinesu stabilnosti i efikasnosti funkcionisanja platnog sistema u Srbiji i da će im upravo ove izmene Zakona o platnim uslugama koje su danas pred vama, biti put ka ostvarenju tog cilja.
Ovde, pre svega, mislim na način na koji pružaoci platnih usluga prikazuju i naplaćuju naknade za pružane usluge svojim korisnicima. Zakon o platnim uslugama, propisuje pravo pružalaca, platnih usluga da naplate naknadu za pružene usluge, ali i obavezu da informacije koje su dužni da pruže korisnicima platnih usluga, u skladu sa ovim zakonom, pruže na jasan i lako razumljiv način.
Međutim, i pored primene navedenog pravnog standarda, korisnici platnih usluga imaju poteškoća da shvate koliko plaćaju i za koju uslugu, odnosno da zbog različite terminologije pružalaca platnih usluga, prosto ne mogu da uporede cene za jednu istu platnu uslugu.
Zato smatramo da ćemo utvrđivanjem liste reprezentativnih usluga doprineti većoj transparentnosti, jer će svi pružaoci platnih usluga prilikom oglašavanja svojih usluga biti u obavezi da koriste terminologiju utvrđenu u ovoj listi. Verujemo da ćemo na taj način pomoći korisnicima da razumeju koja usluga im se pruža ili nudi i pod kojim uslovima.
S druge strane, obaveza pruža sa platnim usluga da u primerenom roku, pre zaključenja okvirnog ugovora o platnim uslugama, korisniku dostavi pregled usluga i naknada u vezi sa platnim računom i obaveza, da korisniku najmanje jednom godišnje dostavi izveštaj o svim naplaćenim naknadama, treba da doprinesu bolju i uporedivosti naknada za platne usluge u vezi sa platnim računom i posledično, većoj konkurenciji, s obzirom na to da će korisnici sada biti u prilici da na jednostavan i brz način utvrde koji pružalac im može pružiti određenu platnu uslugu po najpovoljnijoj ceni.
U cilju ostvaranja pretpostavki za dalji razvoj konkurencije među pružiocima platnih usluga, dopunama zakona izričito se predviđa mogućnost pojednostavljenja procedure kod promene platnog računa. S tim u vezi, utvrđuju se obaveze novog i starog pružaoca platnih usluga, a sve kako bi postupak za promenu platnog računa bio što jednostavniji i povoljniji za korisnika platnih usluga.
Korisnik platnih usluga moći će da podnese zahtev za promenu platnog računa i to uključujući i gašenje platnog računa, otvorenog kod prethodnog pružaoca usluga, ali, ili bez gašenja tog računa, već samo određene usluge, a sve na brz i jednostavan način, bez nepotrebnih administrativnih zahteva od strane pružaoca platnih usluga.
Imajući u vidu navedeno, očekujemo da će pružaoci platnih usluga uložiti dodatne napore ne bi li na najadekvatniji način odgovorili potrebama svojih korisnika i uverili ih da je odluka korisnika da ukažu poverenje upravo njima, ispravna i na obostrano zadovoljstvo.
Sa druge strane, za očekivati je da će svi pružaoci platnih usluga nastojati da sa što atraktivnijom ponudom svojih usluga privuku što veći broj novih korisnika kojima pojednostavljena procedura za promenu računa može samo da olakša donošenje odluke, da starog pružaoca promene za novog.
Zbog svega navedenog, verujemo da će odredbe kojima se uređuje postupak za promenu platnog računa doprineti daljem razvoju tržišta platnih usluga i zdravoj konkurenciji među učesnicima na to tržištu, a sve u interesu krajnjih korisnika.
Treća važna novina koju NBS predlaže u ovom zakonu jeste upravo pravo na platni račun sa osnovnim uslugama. S tim u vezi, predložena je obaveza svake banke da potrošaču koji imaju zakonit boravak u Republici Srbiji i nema otvoren račun, na njegov zahtev omogući otvaranje i korišćenje platnog računa sa osnovnim uslugama.
Osnovni cilj uvođenja ovakvog računa jeste veća finansijska inkluzija građana, tj. veći broj fizičkih lica koja će koristiti platne usluge, a u vezi sa platnim računom. Ovo pitanje je značajno zbog toga što građani koji nemaju otvoren platni račun, ne mogu preneti novac ili izvršavati transakcije, osim onih koje su zasnovane na gotovini, a isključeni su iz bilo koje vrste onlajn transakcija ili onlajn kupovine, koje su neretko jeftinije i povoljnije za njih.
Nemogućnost da koriste bezgotovinske instrumente plaćanja, korisnike platnih usluga često na kraju izlažu i većim troškovima, ali i većim rizicima, jer mogu da koriste samo gotovinu.
Ne smemo zaboraviti na činjenicu da veća finansijska inkluzija i korišćenje instrumenata bezgotovinskog plaćanja predstavljaju jedan od osnovnih preduslova za smanjenje sive ekonomije u zemlji i da na ovaj način, stvaranjem pretpostavki za veću finansijsku inkluziju, NBS želi da pomogne naporima Vlade Republike Srbije u borbi protiv sive ekonomije.
Platni račun sa osnovnim uslugama će obuhvatiti usluge koje omogućavaju uplatu i isplatu gotovog novca na platni račun, odnosno sa platnog računa, kao i usluge prenosa novčanih sredstava sa platnog računa, odnosno na platni račun, direktnim zaduženjem, korišćenjem platne kartice, uključujući i plaćanje internetom i transferom odobrenja, kao i trajni nalog.
U vezi sa pravom na platni račun sa osnovnim uslugama, želela bih da istaknem još jednu važnu novinu. Naime, NBS u skladu sa predloženim odredbama stiče zakonsko pravo da za određene socijalno ugrožene kategorije potrošača, a nakon pribavljenog mišljenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, propiše uslove pod kojima bi banke bile dužne da tim potrošačima besplatno pružaju platne usluge koje se odnose na ovaj platni račun.
Na ovaj način nameravamo da stvorimo mogućnost da u slučaju potrebe, podzakonskim aktom dodatno pružimo zaštitu i olakšamo položaj naših socijalno najugroženijih građana.
Dalje, ali ne manje važno, ukazala bih i na nekoliko značajnijih izmena važećih odredbi zakona kojima smo nastojali da pružimo veću zaštitu korisnicima platnih usluga. Predloženo je smanjenje iznosa do kog pružalac platnih usluga ne snosi gubitke, koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija i to sa 15.000 na 3.000 dinara. Procenjeno je da je iznos od 15.000 do kojeg platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija, u pojedinim slučajevima može predstavljati znatno materijalno opterećenje za određene kategorije građana.
Zato smo podelu odgovornosti u slučaju zloupotrebljenog platnog instrumenta dodatno pomerili u korist platioca, kao slabije strane u ugovornom odnosu sa bankom, ali smo sa druge strane stimulisali banke da na osnovu predloženih rešenja još više pažnje posvete primeni sigurnosnih mera u vezi sa platnim instrumentima koje izdaju i zaštiti personalizovanih sigurnosnih elemenata kako bi se minimizirao broj zloupotreba u vezi sa tim instrumentima.
Pored toga, predlaže se i nova odredba koja Narodnoj banci daje ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima platilac snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija i u iznosu nižem od 3.000 dinara, naročito uzimajući u obzir prirodu personalizovanih sigurnosnih elemenata platnog instrumenta i okolnosti pod kojima je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen.
Predložili smo i dopunu zakona kako bismo u slučajevima kada je platilac naveo pogrešan broj platnog računa primaoca, obezbedili jednostavniju i bržu proceduru za povraćaj pogrešno uplaćenih novčanih sredstava, odnosno obavezu aktivne pomoći korisniku od strane pružaoca platnih usluga, čak i kad taj pružalac platnih usluga nije napravio nikakvu grešku, odnosno kad je greška u celini na strani korisnika.
Predloženo je da primena ovog zakona počne po isteku roka od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu, čime bi ostavili dovoljno vremena svim zainteresovanim stranama da se pripreme za njegovu pripremu.
Na kraju, ali svakako ne manje važno, par reči o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o NBS.
Iza mene je šest godina iskustva na funkciji guvernera NBS i svakodnevnog rukovođenja i praćenja organizacije rada NBS, ali i potrebe za daljim unapređenjem i jačanjem njenih pojedinih funkcija.
Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama, kao organizaciona celina u kojoj se u ovom trenutku obavlja supervizijska funkcija Centralne banke, ne može adekvatno da odgovori rastućim potreba unapređenja, jačanja te funkcije koje su posledica tehnološkog razvoja i pojave novih učesnika na finansijskom tržištu, kao i predstojećeg proširenja obuhvata nadzorne funkcije.
U uporednom pravu je primetno preuzimanje, centralizovanje ili vraćanje ove funkcije Centralnoj banci tamo gde je ona ranije bila poverena posebnim agencijama. Kao podatak koji potkrepljuje ovu tvrdnju pomenuću to da se trenutno u 18 država članica EU, poslovi supervizije obavljaju u okviru Centralne banke, ali bih napomenula da ukidanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama ne dovodi u pitanje funkcionalnost organizacionih jedinica NBS u kojima se ti poslovi i sada obavljaju i u kojima će se obavljati, jer je u skladu sa evropskim standardima, ovim predlogom izričito zagarantovana operativna samostalnost tih organizacionih jedinica.
Ovo će biti dodatno obezbeđeno time što će poseban viceguverner biti nadležan za obavljanje tih poslova. Naveden predlog je između ostalog i posledica činjenice da će NBS, na osnovu poslednjih izmena Zakona o deviznom poslovanju, od 1. janura 2019. godine preuzeti nadležnosti poreske uprave za izdavanje i oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu deviznog poslovanja, rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova.
Sa ministrom finansija će biti zaključen poseban sporazum kojim će se urediti sva pitanja ovog preuzimanja, kao što su preuzimanja dela zaposlenih, više od njih 60, operativne dokumentacije, predmeta, informacionog sistema, opreme i sredstava za rad koji služe za obavljanje tih poslova. Zbog toga se ovim predlogom preciziraju i odredbe koje se odnose na funkcije NBS kako bi se njima obuhvatile i ove nove nadležnosti.
Sledeći cilj koji nastojimo da postignemo izmenama Zakona o NBS jeste otklanjanje određenih praktičnih teškoća koje su uočene tokom primena zakona u postupku sprovođenja monetarne politike, kao što su neophodnost da se sve kamatne stope NBS zvanično objavljuju na njenoj internet prezentaciji odmah nakon njihovog utvrđivanja. Navedeno rešenje se predlaže zbog blagovremenog informisanja i bržeg delovanja transmisionih mehanizama monetarne politike na finansijsko tržište, imajući u vidu i da se odluka o referentnoj kamatnoj stopi već dugi niz godina objavljuje na internet prezentaciji NBS i da stupa na snagu odmah po objavljivanju, a da se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu, odnosno koridor kamatnih stopa obično menjaju istovremeno kada i referenta kamatna stopa.
Predlogom se preciziraju i kaznene odredbe, tako da je predviđeno da za kršenje odredaba Zakona o Narodnoj banci i propisa koji su doneti na osnovu ovog zakona, Narodna banka Srbije bankama izriče supervizorske mere i novčane kazne u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka. Time se doprinosi većoj finansijskoj disciplini banaka, posebno kada je reč o obavezi dostavljanja određenih podataka, a imajući u vidu očekivanu efikasnost nadzora NBS.
U skladu sa dobrom uporednom praksom, predlaže se i rešenje kojim se obezbeđuje kontinuitet u radu organa NBS i obavljanju njenih funkcija. Cilj je da se u meri u kojoj je to moguće, spreči prazan hod između prestanka funkcije i novog izbora funkcionera u Narodnoj banci, čime bi se obezbedilo da organi NBS rade kontinuirano, u punom sastavu, odnosno da NBS nesmetano u svakom trenutku obavlja sve svoje funkcije.
Kontinuitet o kojem govorim predstavlja i poruku stabilnosti ka finansijskom tržištu i osnovu za odgovarajuća očekivanja i predviđanja budućeg razvoja događaja na tim tržištima. U prilog tome je i rešenje koje je predloženo prelaznim odredbama ovog predloga, a kojim je utvrđeno da će aktuelni direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama nastaviti da obavlja funkciju člana izvršnog odbora sa pravima i obavezama koje imaju i drugi viceguverneri u skladu sa zakonom, statutom Narodne banke i posebnim ovlašćenjima i to do izbora viceguvernera ne duže od 120 dana.
Narodna banka Srbije će prilagoditi statut i sve unutrašnje opšte akte novim zakonskim izmenama, a postojeće organizacione jedinice, u čijem delokrugu su poslovi nadzora, nastaviće da obavljaju te poslove nesmetano i bez ikakvog prekida u radu.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, građani Srbije, ovim ću i zaključiti svoje uvodno izlaganje o novinama, pozitivnim efektima i ciljevima koji se nastoje postići predloženim zakonskim rešenjima.
Želim da zahvalim na strpljenju tokom izlaganja i nadam se konstruktivnoj raspravi, gde ćemo biti u prilici da zajednički razmotrimo sva druga pitanja, pojedinačna rešenja i ako je to potrebno, moguće i ako ste zainteresovani, da zajednički unapredimo predložene tekstove, a na dobrobit svih građana. Još jednom hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zoran Đorđević

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Naime, u izradi i nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, prethodila je analiza primene zakona u praksi, koja je obuhvatila i komentare, sugestije i predloge privrednih subjekata i njihovih asocijacija, kao i drugih institucija i organizacija koje primenjuju ovaj zakon.
Izmene i dopune zakona usmerene su na unapređenje pojedinih rešenja iz važećeg zakona, otklanjanje problema u primeni istih, kao i dalje usklađivanje sa propisima EU.
Izdvojio bih danas najbitnijih 10 izmena i dopuna ovog zakona koje se odnose:
Pod broj jedan – na upotrebu pečata i prestanak važenja pojedinih odredaba propisa koje se odnose na obaveznu upotrebu pečata u poslovanju privrednih subjekata. Obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može se propisivati posebnim propisima. S tim u vezi, propisan je i prestanak važenja pojedinih odredaba propisa koje se odnose na obaveznu upotrebu pečata u poslovanju privrednih subjekata. Predloženim rešenjem, jednim zakonom, jednim propisom, sprovešće se akcioni plan koji se odnosi na ukidanje obavezne primene pečata u poslovanju privrednih društava i preduzetnika, koji je Vlada usvojila svojim zaključkom u „Službenom glasniku“, br. 28/18.
Na ovaj način otklanja se i još jedan nepotreban administrativni teret za privredne subjekte, jer je izrada i upotreba pečata nametala suvišnu administraciju, utrošak vremena, otežavala poslovanje i predstavljala dodatno finansijsko opterećenje. Zajedno sa prethodno donetim Zakonom o e-poslovanju i pratećim podzakonskim aktima, omogućava se da pravna lica postepeno pređu na elektronsko poslovanje, koristeći elektronska dokumenta i potpise, elektronsku razmenu podataka, kao i elektronski arhivirana dokumenta. Ujedno, predložena rešenja doprineće unapređenju privrednog ambijenta i poboljšanju pozicije Srbije na rang listi Svetske banke u uslovima poslovanja na Duing biznis listi.
Pod dva – stvaranje preduslova za eleminisanje papirnog poslovanja. Uveden pravni osnov za zamenu overe potpisa članova društva na osnivačkom aktu, kvalifikovanom elektronskim potpisom, ako je reč o elektronskom dokumentu, kao i obaveza registracije adrese za prijem e-pošte, što doprinosi daljem razvoju koncepta e-uprave, digitalizacije i poslovanja, efikasnijoj komunikaciji državnih organa sa privredom i privrednim subjektima, međusobno komuniciranje tih subjekata, povećanje ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja.
U naredne dve do tri godine preduzeća u Srbiji bi mogla potpuno elektronski da se registruju. Da bi se iz kuće klikom registrovale firme, promene sedišta, direktora, kao i drugih podataka, neophodno je da zažive i novi softveri koji će to omogućiti. Naše procene su da će elektronska prijava registracije osnivanja biti jeftinija 20-30% u odnosu na papirnu prijavu. Ovim se eliminišu i troškovi overe potpisa, koji su u ovom trenutku 432 dinara po potpisniku i skraćuje vreme potrebno za osnivanje privrednih društava, a sertifikacija elektronskog potpisa i registracija elektronske adrese biće besplatna.
Pod tri – unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva. Za pravne poslove koje zaključuju članovi uprave i nadzornih organa, odnosno kontrolni članovi društva, a u kojima postoji lični interes, potrebno je odobrenje, kao i izveštaj o proceni tržišne vrednosti predmetnog posla, ukoliko vrednost posla iznosi 10% ili više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva. Takođe, obaveštenje o zaključivanju ovih pravnih poslova mora biti objavljeno na internet stranici društva ili APR-a. Transparentnost podataka o poslovima u kojima postoji lični interes je u interesu samog društva, njegovih članova, kao i poverilaca.
Sniženi su pragovi za sazivanje sednice skupštine društva sa ograničenom odgovornošću sa 20 na 10%, kao i predlaganje dopune dnevnog reda sa 10 na 5%, pa veći broj članova društva dobija mogućnost da aktivno učestvuje u odlučivanju.
Uveden je i rok za isplatu dividende akcionarima, a to je šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, čime se eliminiše mogućnost da se dividenda isplati akcionarima posle više godina ili čak da se dividenda uopšte ne isplati.
Ove mere predviđene su i akcionim planom Vlade za unapređenje ranga Srbije na listi Svetske banke i Duing biznis liste.
Pod četiri – izmena kriterijuma likvidnosti za utvrđivanje tržišne vrednosti akcija javnog akcionarskog društva. Tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, a u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala u periodu od šest meseci, koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcija te klase na tržištu kapitala predstavljalo najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase i da se u istom periodu trgovalo više od jedne trećine trgovačkih dana na mesečnom nivou.
Dakle, uvodi se i broj dana trgovanja, kao dodatni pokazatelj stepena aktivnosti tržišta, pošto samo na aktivnom tržištu, tržište na kome se redovno i na trajnoj osnovi odvijaju transakcije, postignuta cena održava fer vrednost akcije društva. U skladu sa paragrafom 77. Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja, 13 – odmeravanje fer vrednosti, kotirana cena na aktivnom tržištu pruža najpouzdaniji dokaz fer vrednosti i koristi se bez korekcija u odmeravanju fer vrednosti kad god je dostupna. Ovakav način utvrđivanja tržišne vrednosti akcija javnih akcionarskih društava primenjuje se i u slučaju kada one čine nenovčani ulog u društvo, kao i u slučaju isplate nesaglasnih akcionara.
Pod pet, brže sprovođenje postupka prinudnog otkupa akcija. Prinudni otkup akcija sprovodi se bez obzira na terete zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na akcijama. Takođe, predloženo je da nema više obustave postupka prinudnog otkupa akcija u slučaju kada je u sudu podnet zahtev za ispitivanje primerenosti cene akcija koje su predmet prinudnog otkupa. Očekuje se da će na ovaj način eliminisati zloupotrebe koje su postojale u praksi fingiranim ustanovljenjem zaloga na akcijama koje su predmet prinudnog otkupa, što će zajedno sa ukidanjem prakse obustave postupka prinudnog otkupa akcija do pravosnažnosti sudske odluke, na koje se često čekalo i veoma dugo, dovesti do lakšeg sprovođenja i okončanja postupka prinudnog otkupa.
Sa druge strane, manjinski akcionari novim zakonskim rešenjem neće biti oštećeni, s obzirom na to da je kontrolni akcionar obavezan da doplati razliku u ceni kako akcionaru koji je podneo zahtev sudu, tako i svim ostalim manjinskim akcionarima čije su akcije prinudno otkupljene, ako sud utvrdi da cena akcija nije bila primerena.
Pod šest, uređenje postupka smanjenja osnovnog kapitala kod društava d.o.o, jer je shodna primena odredbe Zakona o smanjenju kapitala akcionarskog društva izazvala dosta problema u praksi, imajući u vidu da pravna priroda akcija nije ista sa pravnom prirodom udela u d.o.o, odnosno da udeli nisu hartije od vrednosti.
Pod sedam, institut imovine velike vrednosti. Precizirane su odredbe zakona koje se odnose na ovaj institut. Zbog određenih nedoumica u praksi, a naročito u pogledu tretmana, istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu. Naime, precizirano je da se u ovom slučaju neće sabirati vrednost pravnog posla i pomenutih sredstava obezbeđenja pri utvrđivanju imovine velike vrednosti, već će se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzeti kao vrednost po kojoj se utvrđuje da li je došlo do raspolaganja, odnosno sticanja imovine velike vrednosti. Ujedno, preciznije se definiše i pojam povezanog sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti.
Pod povezanim sticanjem, odnosno raspolaganjem smatraće se i više pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji koje se preduzimaju radi ostvarivanja istog cilja, odnosno svrhe ili čija povezanost proizilazi iz prirode pravnog posla radi čijeg se izvršenja ti pravni poslovi i pravne radnje preduzimaju.
Pod osam, registraciju ogranka domaćeg privrednog društva, čime se eliminiše nejednak tretman ogranka privrednog društva i ogranka stranog privrednog društva i omogućava javna dostupnost podataka o ograncima, a naročito podataka koji su neophodni Poreskoj upravi, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i drugim državni institucijama.
Pod devet, institut prinudne likvidacije. Precizirane su odredbe koje se odnose na razloge otpočinjanja i okončanja postupka prinudne likvidacije, status društva u prinudnoj likvidaciji, kao i odredbe koje se odnose na pitanje imovine društva koja su brisana nakon okončanja prinudne likvidacije. Agencija za privredne registre će na sajtu objaviti obaveštenje o privrednim društvima kod kojih su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja otklone razloge koje je moguće otkloniti. Rok za okončanje prinudne likvidacije i brisanje društva iz registra po tom osnovu skraćen je sa 12 meseci na 180 dana, a APR po službenoj dužnosti donosi akt o brisanju na koji društvo ima pravo žalbe. Stvaranjem sveobuhvatnog pravnog okvira za efikasno sprovođenje postupka prinudne likvidacije sa tržišta će se eliminisati ona privredna društva koja ne ispunjavaju minimalne zakonske uslove za poslovanje, a koja predstavljaju i nelojalnu konkurenciju privrednim društvima koja zakonski posluju u Republici Srbiji.
Pod deset, dalje usklađivanje sa propisima Evropske unije koji se odnose na prekogranično pripajanje, spajanje društava kapitala, Evropsko društvo i Evropsku ekonomsku interesnu grupaciju. S obzirom na obavezu preuzetu pregovaračkom pozicijom za Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, koje je Vlada usvojila u junu prošle godine, Zakon o privrednim društvima dopunjen je odredbama koje se odnose na uređenje pravnog položaja Evropskog društva, Evropske ekonomske interesne grupacije, kao i odredbama koje se odnose na prekogranično pripajanje i spajanje društva kapitala sa društvima iz država članica Evropske unije.
Predviđeno je da se navedene odredbe primenjuju od 1. januara 2021. godine, kada se očekuje da će Republika Srbija biti spremna za pristupanje Evropskoj uniji.
Drugi zakon koji je pred vama jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju unapređuju se rešenja Zakona o stečaju u domenu namirenja, potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora, ugovora o finansijskom obezbeđenju u skladu sa odredbama Zakona o finansijskom obezbeđenju kojim se uređuju svi ovi ugovori. S tim u vezi, predložene izmene i dopune Zakona o stečaju isključivo su vezane za primenu Zakona o finansijskom obezbeđenju.
Cilj ova dva zakona jeste da se obezbedi savremen, efikasan i usaglašen normativni okvir za izvršavanje obaveza kvalifikovanih učesnika na finansijskom tržištu čime se doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. S tim u vezi sva predložena rešenja samo prate sve novine koje su definisane Predlogom zakona o finansijskom obezbeđenju. Važno je napomenuti da se predloženim zakonskim rešenjima ne dovode u pitanje ni cilj ni načela stečajnog postupka već se uspostavlja poseban režim namirenja za poverioce čija su potraživanja obezbeđena finansijskim obezbeđenjem. Novčana sredstva na računu, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja i to potpunosti u skladu sa međunarodnim standardima, pravilima i praksom koji nisu ustanovljeni samo u državama EU već u gotovo svim državama u neposrednom okruženju. Pored toga predložena pravila o namirenju potraživanja tiču se i učesnika na finansijskom tržištu koji su pod nadzorom nadležnih organa uključujući i NBS i Komisiju za hartije od vrednosti.
Polazeći od navedenog rešenja koja su predložena u Zakonu o finansijskom obezbeđenju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, nastoje da ova dva zakona učine komplementarnim i ne protivrečnim unošenjem neposrednih odredaba u finansijskom obezbeđenju u Zakonu o stečaju postiže se i najviša pravna sigurnost u otklanjanju svih dilema i pitanja koja su u praksi mogla da imaju lica koja učestvuju u sprovođenju stečajnog postupka.
Važno je napomenuti i to da se finansijskom kolateralom podrazumeva održive finansijske proizvode, kao što su novac, finansijski instrumenti, kreditna potraživanja, obezbeđuje finansijska obaveza u novcu ili u finansijskim instrumentima. Dakle, postoji ekvivalentnost u međusobnim finansijskim davanjima, obavezama i potraživanjima ugovornih strana koji se kontinuirano tržišno usklađuju. Konkretno, u Zakonu o finansijskom obezbeđenju uz predviđenu upućenu normu u predlogu zakona izmenama i dopunama Zakona o stečaju član 5, prvi put se u našem pravnom sistemu u skladu sa međunarodnim standardima stvaraju pravne pretpostavke za efikasno netiranje međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana po osnovu kvalifikovanih finansijskih ugovora, kao što su finansijski derivati i drugi neimenovani ali standardizovani okvir OTS ugovora.
Naime, jedan od fundamentalnih principa u transakcijama na vanberzanskom tržištu jeste da se „close-out netting“ institutom zaštiti imovina i smanji kreditna izloženost u vezi sa stečajem. Taj institut podrazumeva da u slučaju nastajanja ugovornih uslova kao što su postojanje stečajnih razloga, pokretanje ili otvaranje stečaja na zahtev jedne ugovorne strane ili automatski dolazi do prevremenog raskida ugovora i dospeća obaveza, a zatim se izračunava međusobna izloženost i plaća neto iznos obaveza. Ovo je efikasan i pravičan instrument zaštite od rizika koji pri tom ne otežava dodatno položaj dužnika niti ugrožava ostale poverioce. Na ovaj način obezbeđuje se i zaštita od sistemskog rizika čime se doprinosi boljim performansama za ocenu kreditnog rejtinga naše zemlje. Doprinosi se i daljem razvoju domaćeg finansijskog tržišta i njegovoj većoj integrisanosti sa stranim tržištem.
S tim u vezi, dugi niz godina domaći i strani investitori ističu da zbog nepostojanja odgovarajućeg pravnog okvira u ovoj oblasti, a posebno nejasno uređenog „close-out netting“ instituta u Zakonu o stečaju nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i sličnih proizvoda. Pošto ove transakcije nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir one se tretiraju kao rizičnije, a samim tim su i skuplje za domaća lica čija pozicija u pregovorima sa stranim partnerima je zato znatno nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog oblika, skupljih sredstava, a slabije diverzifikovanih rizika.
Stoga se pri izradi Zakona o finansijskom obezbeđenju, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju težilo usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i to pod relevantnom direktivom o finansijskim kolateralima, imajući u vidu o rešenjima za najbolje tržišne prakse bazirane na principima za sprovođenje „close-out netting“, okvirnim ugovorima vodećih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association i Evropska bankarska federacija.
Pred vama su i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, to je drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Ukratko, Sporazum o zajmu Svetske banke za drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i drugih javnih preduzeća je koncipiran u vidu zajmova za razvojnu politiku. Na ovaj način zajmom se obezbeđuje neposredna budžetska podrška za sprovođenje reformi usmerenih na ostvarivanje skupa konkretnih razvojnih rezultata. Ovaj program je nastavak podrške Vladi Republike Srbije u sprovođenju plana dugoročne fiskalne konsolidacije i transformacije državnih i javnih preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja.
Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu, to je projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Navedeni zajam je u skladu sa oblastima na koje se fokusira okvir za partnerstvo između Svetske banke i Srbije za period 2016/2020. godina koji je doneo Odbor izvršnih direktora Svetske banke u maju 2015. godine sa ciljem pružanja pomoći Srbiji u stvaranju konkurentne i inkluzivne ekonomije i kroz takav pristup integrisanja u EU.
Država ima značajnu ulogu u otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora i efikasno ekonomsko upravljanje, uključujući i slabosti prepoznate u finansijskom sektoru i stoga je podrška Svetske banke u finansiranju ovog projekta jedan u nizu od onih koji doprinose reformskom programu Vlade da između ostalog kreira stabilniji i dostupniji finansijski sektor i upravlja na održiv način u javnim rashodima u toj oblasti.
Treći je Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, to je dodatno finansiranje za drugi projekat razvoja zdravstva Republike Srbije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Projekat je koncipiran u cilju unapređenja kvaliteta sistema javnog zdravlja u Republici Srbiji i obuhvata unapređenje sistema finansiranja zdravstva tj. podrška reformama u finansiranju bolnica i primarnog nivoa zdravstvene zaštite, zatim, povećanje efikasnosti nabavke lekova i medicinske opreme, uspostavljanje sistema centralizovane nabavke i unapređenje sistema održavanja opreme, kvaliteta pružanja usluga zdravstvene zaštite i kliničke efikasnosti, posebno u oblasti prevencije i kontrole hroničnih ne zaraznih bolesti.
Svi ovi projekti koje sam naveo su rađeni u saradnji sa Svetskom bankom i svi su rađeni sa njihovim ekspertima, tako da je bilo strogo kontrolisano i mislim da potvrđivanjem ovih zakona i predloga zakona, doprinećemo, kao što ste videli i razvoju Republike Srbije i većem ugledu, a takođe, mislim i boljitku života svih naših građana.
Poštovani narodni poslanici, hteo bih da vas zamolim da u danu za glasanje glasate za sve ove zakone i predloge i izmene i dopune zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, ministru Đorđeviću.
Prvoprijavljeni je poslanik Boško Obradović.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege narodni poslanici i građani, pomaže Bog svima.

Meni je zaista pripala retka čast i zadovoljstvo da se prvi obratim nakon ovih zaista divnih uvoda. Bilo je dirljivo slušati koliko najviše institucije ove države brinu o hudoj sudbini građana pod bankarskom pljačkom u Srbiji poslednjih decenija, ali ono što je za mene ovde izuzetno važno i što želim da naglasim jeste da je za nas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije izuzetna čast i zadovoljstvo videti guvernerku Narodne banke Srbije, Jorgovanku Tabaković posle šest godina njenog mandata i čuti da je ona evo posle šest godina, to je obično prosek koliko je potrebno SNS da nešto shvati i da nešto primeni od svojih predizbornih obećanja, konačno primetila da postoje određeni elementi bankarske pljačke u Srbiji i da bi možda eventualno nekim zakonskim rešenjima trebalo malo zaštititi građane od te bankarske pljačke.

Dakle, posle šest godina na mestu guvernera stiglo smo konačno do tog shvatanja da banke očito nešto ovde ne rade kako treba, odnosno rade na štetu svojih klijenata.

Ono što mogu da kažem pozitivno, a uvek sam spreman da prvo kažem ono što je pozitivno i dobro, a ima ga u ovim predloženim zakonima, jeste pre svega ovaj predlog da se izbor novog funkcionera NBS mora izvršiti najkasnije do isteka mandata funkcionera kome ističe mandat, kako bi novi funkcioner počeo da obavlja funkciju odmah po prestanku funkcije njegovog prethodnika.

Nadam se da će tako biti i sa vama, gospođo guvernerka, čiji mandat uskoro ističe, a videćemo, je li, rezultate vašega rada. Ono što sigurno znam da jedan od rezultata vašeg rada to je da vam je „Telekom“ otkupio stan, tj. platio dug od osam hiljada evra, ili me vi demantujte ako to nije tačno, stan koji ste dobili za vreme vlasti još 2000. godine, kad ste onako šakom i kapom delili stanove državnim funkcionerima, kao da je to vaše nasleđe, vaša babovina, pa ćete vi dobijete državne stanove. Zašto običan drugi čovek ne može da dobije državni stan?

Ono što je ovo dobro jeste što vi konstatujete konačno, posle šest godina vašeg mandata na jednom mestu, da sada brinete o tome što se stvara rizik da će korisnik bez potrebnih objašnjenja izabrati finansijski proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije i konstatuju o ovim predlozima zakona.

Posle šest godina vašeg mandata vi shvatate konačno da postoje korisnici kojima banka, bez potrebnih objašnjenja, nudi određene proizvode, obavezuje ih ugovorom koji ne odgovaraju njihovim potrebama? Vi sad meni recite kako prosečan čovek da zaštiti svoj interes pred bankarskom mafijom, pred bankarskim kartelom koji ga pljačka? On mora da bude doktor pravnih nauka da bi mogao da savlada ugovore lopovske i sve druge načine funkcionisanja banaka u Srbiji. Gde je Narodna banka Srbije kada prosečan građanin Srbije strada pod ovim bankarskim prevarantima i lopovima?

Naravno, vi počinjete sada ovim određenim predlozima zakona, posle šest godina vlasti, da nešto kao menjate. Sve je to onako flaster na duboku ranu. Mi imamo kancer u našem bankarskom sistemu. Naš bankarski sistem je kancerogen, a vi dođete u Narodnu skupštinu i kažete – evo, imam flaster i kad zalepim ovaj flaster na ovaj kancer, verujte, osećaćete se kao bolesnik bolje. Pa, ne može flasterom gospođo Tabaković da se rešava problem kancera, bankarske pljačke ovog naroda, ove privrede i ove države. O tome ću, naravno, nešto više detaljnije.

Kažete vi, i ovo su stvari koje ja podržavam, da se razumemo, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama utvrđuju se pravila kojima će se dodatno unaprediti informisanje i transparentnost u vezi sa naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju građanima i privredi.

Predložena je i obaveza pružaoca platnih usluga da svojim korisnicima, pazite ovo, najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostavi izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom. Šta to znači? Pa, jel do sad nisu imali nikakvu obavezu, pa su mogli da naplaćuju kakve god hoće naknade, da su mogli da pljačkaju ovaj narod, a da ste vi spavali i primali platu od pet hiljada evra u Narodnoj banci Srbije?

Nemojte da se smejete. Neki su ljudi izvršili samoubistvo u ovoj državi zato što su ih banke opljačkale, zato što su ostali bez svojih stanova i kuća, zato što su ih javni izvršitelji izbacili na ulicu. To nije smešno, gospođo Tabaković. To je tragično.

Ne govorim ništa slučajno i napamet, govorim veoma konkretno i precizno. Evo i nekih podataka, a vi me demantujte.

Da li je tačno da su provizije na elektronsko plaćanje u Srbiji šest puta veće nego u Evropskoj uniji? Da li je tačno da postoji oko 500 različitih provizija na bankarske transakcije za privatna i pravna lica? Da li je tačno da jedna trećina prihoda banaka u Srbiji potiče od raznih vrsta naknada i provizija koje ne mogu biti naplaćivane, a naplaćuju se? Da li je tačno da su banke u prošloj 2017. godini u Srbiji ostvarile 500 miliona evra profita. U Srbiji siromašnoj, ojađenoj, uništenoj, sa ovakvom privredom, 500 miliona profita?

Što veća kriza, to banke ostvaruju veći profit. Da nije to malo neobično, gospođo Tabaković? Čiji ste vi eksponent na mestu guvernera NBS? Da li vi radite za građane Srbije, koji vam daju platu, ili vi radite za banke? Za koga vi radite?

Znate šta, ja nemam ništa protiv, vi zaslužujete platu od 5.000 evra, ali ne da vam plaćaju građani Srbije, nego da vam plaćaju banke, koje vi štitite vašim ne radom i ne činjenjem u NBS. Neka vam one plate platu od 5.000 evra, jer vi radite za njih.

Može se tu naći još po neka stvar, koju vi posle šest godina shvatate da bi eventualno mogli da zaštitite građane Srbije od bankarske pljačke, pa kažete na jednom mestu – novina je to što u slučaju da je nekom ukradena platna kartica, da je potom zloupotrebljena, korisnik odgovarati samo do iznosa od 3.000 dinara, a preko tog iznosa svu odgovornost snosiće banka i moraće da mu nadoknadi gubitak.

Na drugom mestu kažete da pokušavate da izađete u susret i što se tiče platnih usluga i sniženja cena prihvatanja platnih kartica za trgovce, a samim tim i potrošače, s obzirom da se visoki troškovi koje trgovci imaju po ovom osnovu, po pravilu, preko viših cena roba i usluga prelivaju na krajnje korisnike. Dobro jutro, Kolumbo.

Naravno, još jedna dobra stvar, kažete da se Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, što je za pohvalu, ova oblast konačno uređuje na mnogo kvalitetniji način nego što je to bilo do sada i omogućava otvaranje novih mogućnosti rada, što je važno za naš IT sektor i što zaista omogućava neka bolja prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenja sredstava komunikacije na daljinu, interneta, mobilnih telefona itd.

Tu se otprilike završava sve što mogu da kažem pozitivno, ali to nije pozitivno, jer vam je trebalo šest godina da ove minimalne stvari na korist građana Srbije uradite, ali ste zato za banke uradili sve. Banke su zaštićeni beli medvedi u državi Srbiji. Niko im ne može ništa, a oni nama mogu da rade šta god hoće.

Sada, tu mi dolazimo do tog ključnog pitanja. Vi kažete, i tu se ja s vama slažem, da je zrelost domaćeg tržišta za primenu određenih zakona ključ. Hoćete li da citiram upravo nešto o čemu je drugi ministar govorio, da citiram šta kaže obrazloženje za potvrđivanje zajma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj?

Kaže ovako - u srpskom finansijskom sektoru dominira bankarski sektor sa snažnom prisutnošću inostranih banaka. Čuj snažno, sa preovlađujućom, sa monopolskom prisutnošću stranih banaka. Na drugom mestu kaže – bankarski sektor u državnom vlasništvu nastavlja da se suočava sa gubicima. Recite mi zašto onda ozbiljne države, poput Kanade, ograničavaju procenat stranog bankarskog učešća na njihovom tržištu? Mislite li da su one glupe? Zašto mi to nemamo? Zašto kod nas može bankarski sektor da bude potpuno u vlasništvu stranog kapitala? Pa zato da bismo bili kolonija, da ne bismo bili suverena, nezavisna i samostalna država, da ne bismo mogli da razvijamo domaću privredu i poljoprivredu, da bi banke držale monopol i ucenjivale finansijski krvotok ove države.

e lopovske strane banke, koje pljačkaju i deru kožu s leđa građana Srbije sa najvećim kamatnim stopama i provizijama u Evropi, što i vi sami priznajete, kao što je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić priznao, to je velika stvar, da oni neće da ulažu u našu privredu, da oni neće da daju povoljne kredite za naša mala i srednja preduzeća, da one imaju samo motiv da učestvuju u onim transakcijama gde lako i brzo ostvaruju ekstra profit, bez ikakvog rizika po njihov posao. Zato, gospođo Tabaković, je važna domaća banka, zato što ona sme i može da rizikuje, posebno kada je u državnom vlasništvu, u interesu svojih građana, u interesu svoje privrede. Stranu banku to ne zanima, onu stranu banku iza koje vi stojite i koju vi favorizujete i koju vi ovde štitite vašim ne činjenjem. Samo državna banka, određena „Razvojna banka“, određena „Agrobanka“ može da ima interes da po povoljnim kamatnim stopama kreditira domaću privredu i poljoprivredu.

To strana banka nema interes. Neće da rizikuje, a i što bi razvijala našu privredu i poljoprivredu kada ima interes da razvija svoju, tj. našu konkurenciju.

Dakle, stvari su tu veoma jednostavne, ali je problem u tome što vi ovde ne dolazite u Narodnu skupštinu Republike Srbije da nikada ne bi pred javnošću mogle da se pokrenu te tabu teme. Tabu teme.

Valutna klauzula, gospođo Tabaković. Pljačka na valutnim klauzulama. Hoćete da vam samo navedem kredite indeksirane u švajcarskim francima? Kada ste odgovorili na mnogobrojne zahteve udruženja građana koji su oštećeni, poput Efektive, ili CHF? Bio sam zajedno sa njima ispred vašeg sedišta na protestu u više navrata. Pravite se ludu, jedini u Evropi, da ne rešite kredite indeksirane u švajcarskim francima za više od 20 hiljada porodica koje su opljačkane.

Zamislite da vi imate kredit, da 10 godina otplaćujete kredit i da posle 10 godina otplate kredita imate da vratite više nego na početku kreditnog zaduženja. Kako se to zove, gospođo Tabaković? Pljačka. Lopovluk, dranje kože s leđa građana. To vi dozvoljavate u NBS.

Ovo što ja pričam, nisam ja izmislio, evo vam kolege Viktora Orbana u Mađarskoj. Ukinuo valutnu klauzulu. Sve kredite indeksirane u stranim valutama prebacio u domaću valutu. Znači, može.

Evo vam primer kolega u Poljskoj, dodatno oporezivanje stranih banaka. Ne mogu da ostvaruju ovoliki ekstra profit u vremenu svetske ekonomske krize. Ne mogu da pljačkaju ovaj osiromašeni narod. Mislite da bi otišli iz Srbije? Nije njima nikad dovoljno profita. Ako ostvaruju 500 miliona na godišnjem nivou, da im pola uzmemo, opet će da ostanu da tih pola zarađuju. Ali, moramo da malo naučimo banke da podele teret krize sa građanima i privredom, tj. da ih dodatno oporezujemo.

Da ne govorim o onome što smo ovde pričali godinama, i kroz rad našeg antikorupcijskog tima, da banke imaju specijalne, povoljne ugovore o određenim specijalnim VIP kreditima, za sudije u različitim sudovima u Beogradu, i da te sudije posle, kako mislite da će da sude oštećenim bankarskim klijentima u nekim specifičnim situacijama? Naravno, onako kako je interes banke od koje su dobili povoljne kredite. Jel, to kriminal, jel, to korupcija? Pa, naravno da je kriminal i korupcija na najvišem državnom nivou, gde banke potkupljuju sudije u ovoj državi.

Vi to gledate i ćutite, a znate da je ovo tačno. Odlično znate da sudije najvažnijih sudova u Srbiji, na prvom mestu u Beogradu, imaju specijalne bankarske kredite sa bankama, koje ne može da dobije ni jedan drugi građanin Srbije. Mislite da im banke to daju zato što vole sudije u Srbiji? Ne, nego da ih korumpiraju, gospođo Tabaković, ali vi to gledate i trpite i ćutite.

Da se ne vraćam sada na privredni genocid nad domaćim bankarstvom, na sve ono što je urađeno od 5. oktobra 2000. godine, na uništenje svih domaćih banaka i na sve ono što je zapravo, omogućilo da mi danas smo u sopstvenoj državi robovi stranog monopolskog bankarskog sistema.

Pogledajte, šta rade ostale države sveta. Kada je kriza spašavaju svoje domaće banke, jer znaju da bez domaćeg bankarstva, nema generatora obnove i razvoja domaće privede i poljoprivrede. To jedino očito vi ne shvatate. Jedino vi radite za interese stranih banaka.

Ne bih se vraćao ni na ono što smo takođe govorili kroz aferu „Dveriliks“, kako banke u Srbiji peru pare, posebno od trgovine narkoticima, kako je njihovo učešće u pljačkaškim privatizacija, itd. Vi to odlično znate, ali ćutite, zato što ste vi lobista za banke na čelu NBS, a ne lobista i onaj koji štiti građane Srbije od bankarske pljačke, što bi trebalo da bude vaša osnovna kontrolno-nadzorna uloga NBS.

Vi sada ukidate i Upravu za nadzor nad finansijskim institucijama, koja bi valjda trebalo da zaustavi te banke od te pljačke. Vi, praktično, ovde priznajete da su sva vaša dosadašnja uputstva bila beskorisna, beznačajna i bez ikakve funkcionalne koristi, jer morate zakonski malo da pritisnete banke koje vas ništa ne slušaju i koje rade šta hoće.

Vi im kažete – hajte malo da te naknade smanjite, hajte, malo da sve to ide u okvire kamatne stope, a ne dodatno da pljačkate građane na 500 različitih provizija i naknada. Oni ništa. Sada morate zakonski da ih pritisnete. To ste mogli i pre šest godina, ali niste uradili. Šest godina vi ste odgovorni za bankarsku pljačku građana Srbije, a mogli ste da je zaustavite.

Zašto danas tek donosite ove zakone? Zato što ste šest godina pustili da nas pljačkaju. Koju korist vi od toga imate, ja to ne znam, to možemo da razmotrimo takođe.

Dakle, ono što je ovde za nas izuzetno važno, kada govorimo o Zakonu o finansijskom obezbeđenju, ovim zakonom, što je posebno interesantno vi omogućavate da naš dug bude preprodat nekoj drugoj finansijskoj instituciji, da se jedno jutro probudimo da smo uzeli kredit ovde i da treba da vratimo taj kredit, odnosno dug ovde, ali da je on to preprodao nekome drugome i da smo mi odjednom robovi nekog drugog, ali nismo se tako obavezali na početku priče.

To je isto jedna od stvari za koju vi dugujete odgovor, kao što dugujete odgovor zašto niste rešili probleme 20 hiljada porodica koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Takođe, može biti problem da se po novom Zakonu o stečaju omogući isto tako tim trećim licima i svim drugim, pravo preče naplate potraživanja u stečajnim postupcima. Na osnovu čega? Zato što su banke? Zato što po vašem ovom novom Zakonu o finansijskom obezbeđenju oni imaju mogućnost da poseban režim namirenja za poverioce čija su potraživanja obezbeđena finansijskim obezbeđenjem, novčana sredstva na računu, itd.

Gde su radnici? Opet na poslednjem mestu, kao i do sada. Znači, da se banke namire, da se finansijski poverioci namire, a radnici i sve drugo to uvek može da bude na poslednjem mestu u Srbiji.

Ja vas pitam, kada ćete vi da vratite radnicima koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama ono što im sleduje? Sve neisplaćene zarade, sva neisplaćena druga njihova potraživanja, sav nepovezan radni staž, itd. To vas ne interesuje, ali vas interesuje da banka slučajno i druge finansijske institucije ne ostane nešto oštećena u stečajnom postupku, ne daj Bože.

Malo su nas opljačkali pa da ih zaštitimo, da ne dozvolimo da oni nešto slučajno propadnu u ovom vremenu. Malo je 500 miliona evra godišnjeg profita banaka, hajmo još da imaju veći profit. Gde je privreda? Gde je poljoprivreda? Gde su građani? To je za vas nebitno pitanje.

Vas, uostalom, i ne interesuje dužničko ropstvo naših građana. Vas ne interesuje to što javni izvršitelji izbacuju porodice na ulicu zbog određenih nemogućnosti da vraćate određene bankarske kredite.

Ono što vama sigurno tek ne pada na pamet, jer ne vidimo da za šest godina niste se udostojili to da analizirate. Zašto je bio dobar sistem SDK? Zašto je bio dobar sistem Zavoda za obračun i plaćanje? Zašto je bolje da država u svojim rukama drži svoj platni promet, a ne da ga predaju u ruke stranih banaka?Izvinite gospođo Tabaković, kada vi primite vašu platu na vaš tekući račun, on nema razloga da bude u stranoj banci. Zakonom treba da napravite da on mora da bude u domaćoj banci.

Zašto bi ste vi primali vašu platu na tekući račun u stranoj banci? Nema razloga za to. Državni platni promet mora da bude u državnim rukama. Vi ste sve oslobodili da banke mogu da imaju monopol i da mogu da nastave na svaki način da pljačkaju ovaj narod i ovu državu.

Naravno, što se tiče ovih zajmova, to je tek komedija za sebe. Mi uzimamo zajmove da reformišemo naša javna preduzeća, naše finansijsko poslovanje, sve ono što bi Vlada republike Srbije trebalo da uradi za platu koju prima državna administracija, nabujala u ovoj državi.

Mi sada uzimamo zajam da nam stranci valjda pomognu u tome, a oni će opet uzeti veći deo tih para koje mi od njih pozajmljujemo za svoje usluge konsultacija i ko zna čega.

U tom smislu, ja mogu samo da zaključim da ovo što ste vi stavili u osnovne ciljeve koji će se ostvariti predloženim izmenama i dopunama zakona, bolje informisanog korisnika platnih usluga, kao preduslov za veću zaštitu njihovih prava, lakšu uporedivost naknada u odnosu sa drugim bankama, smanjenje troškova korišćenja usluga povezanost platnim računima, sve to je bio vaš posao i pre šest godina.

Vi treba da odgovarate što ste za ovih šest godina dozvolili da se banke bogate a da građani Srbije siromaše. Ništa ovo stavljanje flastera na kancer neće pomoći da se sakrije vaša odgovornost za ono što ste uradili na čelu NBS.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Potrošili ste vreme.
Poslovnik, Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva.

Slušali smo poznatog privrednika i poljoprivrednika Boška Obradovića. Najviše smo čuli o pljački, o bankama, koje su nastale baš u vreme kad ga je Koštunica delegirao da bude portparol čačanske biblioteke. Da ne zaboravim Velju Ilića. Dakle, u vreme kad je zajedno sa njima pljačkao, recimo, „Kolubaru“ – 50 hiljada evra za portparola čačanske biblioteke, 50 hiljada evra, tek toliko da mu se nađe. Senior Obradović – 60 hiljada objekata bez dozvole za izgradnju, ali sa dozvolom za ugradnju, za juniora, svedočio Velja Ilić. I danas on vređa dostojanstvo Narodne skupštine i priča o pljački. Pri tome neće da kaže da je opljačkao Hilandar, budžet Republike Srbije, sopstvenu stranku.

Naime, ovde su podaci, provereni, da je u izbornoj kampanji gospodin Obradović prisvojio preko svojih kandidata koji su registrovali fiktivne preduzetničke radnje 28 miliona i 600 hiljada dinara, imenom i prezimenom, za namene – elektroradovi, pet miliona 665 hiljada. Zamislite stranku koja u kampanji vrši elektroradove i oni koštaju pet miliona 665 hiljada. Fiktivni poslovi, pranje para, ali za njega pranje para ne vredi.

Dalje imamo – Cvijanović Borčo, popravka računara, devet miliona 698 hiljada. Gde li je prošla ta kompozicija, koliko vozova?

I na kraju, čovek koji je opljačkao Hilandar, koga zovu – sveti boškić levoručica je poslednji koji može da priča o pljački. Hvala.