Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 04.06.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

2. dan rada

04.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 16:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 62 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika i da time ispunjavamo uslove za dalji rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici prof. dr Žarko Obradović i poslanik Đorđe Milićević.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 11. dnevnog reda.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi govornik na listi je narodni poslanik Muamer Zukorlić. (Nije tu.)
Sledeći govornik je Tatjana Macura. (Nije prisutna.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, guverneru gospođo Tabaković sa saradnicima, ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, s obzirom na to da će se odredbe svakodnevno primenjivati na ponašanje građana i na odnose koji nastaju upotrebom platnih kartica. Trudiću se da građanima malo i približim ovu temu kako bi oni znali koje su to sve pogodnosti prilikom korišćenja platnih kartica.

Dakle, platne kartice kao instrument plaćanja sve češće se koriste, jer građani upravo prepoznaju njihove prednosti u odnosu na druge instrumente plaćanja, kako u država EU, tako i kod nas. Upravo zbog toga postoji potreba da se posebno urede poslovna pravila, jer na taj način će se podstaći dalji rast ove vrste bezgotovinskog plaćanja, ali sa druge strane zaštitiće se interesi korisnika platnih kartica i omogućiti pravedna tržišna utakmica.

Platne kartice pružaju brojne prednosti, kako za korisnike platnih kartica sa jedne strane, tako i za banke i za trgovce sa druge strane, ali na kraju doprinose državi i društvu u celini. Platne kartice služe za plaćanje roba i usluga, podizanje novca na bankomatima i za identifikaciju imaoca računa. One korisnicima pružaju kontinuiran pristup novcu na računu, jednostavnost pri plaćanju, a sve popularnija je i mogućnost plaćanja na internetu. Još jedna pogodnost je što ne postoji naknada za izvršenje ovih transakcija, što se tiče korisnika platnih kartica.

Što se tiče njihove sigurnosti u slučaju gubitka ili krađe platne kartice, odmah po prijavi izdavalac će je blokirati i na taj način korisnik će sačuvati novac, koji bi svakako bio izgubljen trajno kada bi taj novac bio ukraden.

Trgovci koji prihvataju kartična plaćanja uvećavaju svoj obim prodaje, a sa druge strane smanjuju mogućnost da budu žrtve pljačke, prevara i sličnih krivičnih dela.

Što se banaka tiče, one kroz delatnosti izdavanja platnih kartica imaju dodatne prihode, u smislu različitih naknada, ali istovremeno smanjuju se troškovi obrade gotovog novca, smanjuje se obim sive ekonomije i održava se stabilnost privrednog rasta.

Pozitivnim zakonodavstvom nisu uređena ova poslovanja sa platnim karticama, a posebno se moraju urediti međubankarske naknade, pa je donošenje ovog zakona neophodno i iz tog razloga. Ukloniće se određeni nedostaci koji su uočeni u praksi, imperativnim normama će se regulisati materija koja je od velikog značaja, pre svega za građane Srbije.

Kao poseban cilj donošenja ovog zakona navela bih ohrabrivanje na korišćenje platnih kartica, a u tom smislu da se platne kartice sve češće koriste u nekim drugim gradovima, a ne samo u Beogradu, jer ukoliko uzmemo analize koje su izvršene u obzir, u Beogradu je taj procenat 60%, dok je u drugim gradovima znatno niži. Na primer, u Nišu je to 5%, u Novom Sadu 4%, u Kragujevcu 2%.

Ovde bih kao pozitivnu stvar istakla pozitivne efekte koje će ovaj zakon imati na naše građane, a koji je usledio posle dogovora sa trgovcima i sa bankama, a koji se odnose uglavnom na smanjenje provizije, odnosno na smanjenje troškova uopšte.

Na kraju bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo sve predloge koji su danas pred nama u načelnoj raspravi, kao vid pružanja podrške Vladi koja vodi dobru politiku i u ovim oblasti, kao vid podrške gospođi Tabaković, guverneru, koja je sa svojim timom postigla fantastične rezultate. Verujem da će dalje mere NBS biti samo pozitivne. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Sledeći govornik je poslanik Marko Đurišić. (Nije ovde.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Tabaković, i prethodnog dana, kada smo počeli raspravu o setu zakona iz nadležnosti Narodne banke, čini mi se da moje kolege poslanici u nedostatku argumenata ili ne znanja o pojedinim zakonima, a iz bivšeg su režima, uvek nekako više vole da se uhvate za javni dug, za to kako je nastao, pa čak i moje kolege iz bivšeg režima, onako smrknuti, sa velikom žalošću pitaju koliko je bio javni dug 31. decembra 2011. godine, kako su oni bili uspešni, kako je bio na samoj granici kako je to doneto Zakonom o budžetu. Uvek u toj jednoj igri brojeva neće biti potpuno iskreni prema građanima Srbije.

Da li je javni dug samo ono što se država zvanično zadužila na nekom tržištu kapitala ili je javni dug ono što je prihvatila kao obavezu, nije obezbedila izvore finansiranja, a tu obavezu je stvorila? To neće da kažu. To će da prećute. To im nije u interesu.

Neće da kažu još jednu stvar – gde su potrošili 450 miliona evra, recimo, od prodaje NIS, a pričaju nam kako su mali javni dug napravili? Prodaja NIS je prodata državna imovina. Nije mi jasno kako ne shvataju da su taj novac potrošili, a nisu ga zaradili. Još uvek kriju kao zmija noge gde je potrošen novac od prodaje Mobtela, i tu neće da budu iskreni.

NJihova najveća investicija, kako kažu, za period od 2008. do 2012. godine je bila u iznosu od preko dve milijarde evra, i to nazivaju direktnim stranim investicijama, a neću da kažu gde je završilo tih dve milijarde evra, pošto je investicija bila prodaja privatnog kapitala. Neće da kažu da je tih dve milijarde evra završilo u susednim zemljama i u zemljama bivše Jugoslavije, najviše u Bugarskoj, jednim delom u Bosni, jednim delom u Sloveniji. To neće da kažu.

Neće da kažu da su ostali dužni oko 40 milijardi dinara za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, a i to je javni dug, samo nije iskazan u njihovim tabelama. Kada postave pitanje kako je javni dug narastao do tih fantastičnih 76%, neće da kažu da je milijardu i 700 miliona evra narastao dug na kredite koje su oni podizali u dolarima, na kursnim razlikama, i to će da prećute.

Neće da kažu ni da smo na otplate njihovih kredita potrošili blizu četiri milijarde evra, i to će da odćute. Neće da kažu da su preko Razvojne banke Vojvodine i Agrobanke potrošili milijardu evra, koje je država morala da pokriva, i to će da odćute.

Godine 2012. imali smo državu koja je morala da isplaćuje redovno svoje prihvaćene obaveze, ali se postavlja pitanje i odakle? Takođe, zbog toga izvori finansiranja za državu su realni sektor privrede. Odćutaće opet da je 400.000 ljudi izgubilo posao dok su oni bili na vlasti. Onda će da postavljaju jedno jako bezobrazno pitanje – kako je to javni dug narastao, a neće da pogledaju iza sebe kako su ga napravili. Sada, to razumem da je neko ko se ne razume u javne finansije, znate, njemu kažete – to je tada bilo toliko, danas je toliko, objasnite nam razliku itd. Ali, ovde je reč o ljudima koji i te kako dobro znaju šta se dešavalo u Srbiji od 2008. do 2012. godine. Vrhunski je bezobrazluk postaviti jedno takvo pitanje od ljudi koji znaju šta se dešavalo.

Kada smo pričali o toj privredi, oni imaju običaj da spominju kako zemlje u okruženju imaju veći rast bruto proizvoda od Srbije. Ne delim sa njima njihovo mišljenje, ali znam nešto drugo, da je svaki dinar od privatizacije imovine, na direktan ili indirektan način, završio u zemljama u okruženju. Mi smo naš kapital, koji smo rasprodavali, finansirali druge privrede i druge države. Šta je radilo 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine u Srbiji? Samo uslužni sektor i bankarski sektor, preko koga se kapital koji je stican decenijama razlivao po zemljama u okruženju.

Zatekli smo privredu koja je bila na kolenima i koja je bila iscrpljena, neko će da kaže - svetskom ekonomskom krizom, ma, ima i toga, ali u mnogo, mnogo manjem obimu. Imali smo privredu koja je bila iscrpljena galopirajućim kursom evra prema dinaru, imali smo privredu i stanovništvo koji su bili iscrpljeni visokom stopom inflacije, imali smo privredu i stanovništvo koji su bili opljačkani zelenaškim kamatama kod banaka. Onda kažu – evo, vi ste na vlasti, vodite zemlju, nemojte više da zadužujete, a napravili su obaveze, ostavili državu u potpunom rasulu.

Gospođa guverner se verovatno i seća te 2012. godine, kada su vas optuživali kako ćete da štampate dinare bez pokrića, kako ćete da rasprodate devizne rezerve, kako vas kontrolišu banke, i da ne pričam još neke stvari koje su bile političke, kao zaratićemo sa celim svetom itd. itd, to ne bih, kako će inflacija da bude rekordna kao što je bila 1992. ili 1993. godine, i sada, kao po pravilu od 2012. godine, sve što kažu, događaji ih demantuju. Čak imaju toliku hrabrost da kažu da se kurs dinara održava na veštački način. Voleo bih da vidim taj veštački način kada je kurs dinara stabilan, a vama se devizne rezerve uvećavaju. Neka mi to bilo ko od mojih kolega iz bivšeg režima objasni, taj, po njima, perpetum mobile. Neka mi objasni i neka objasni svima ovde, pa i građanima Srbije, kako to da je 1,5, 2% inflacije veće nego 12, 13, 14, ili 16%, koliko je bilo kada su oni bili na vlasti. Ili neka objasni kako je to, kamata na kratkoročne kredite danas je u Srbiji 10 do 12% u dinarima, ne indeksirana u evrima, ili nekoj drugoj valuti, a u njihovo vreme je išlo čak do 36%, kako je to 12% veće od 36%?

Imam osećaj neki put, kada počnu da pričaju o zaradama i javnim nabavkama koje sprovodi Centralna banka, da od istih onih primaju novac od kojih primaju i novine koje objavljuju takve članke, jer znam, čim se neki takav članak pojavi u novinama, da je Centralna banka naišla na nepravilnosti u poslovanju određene banke i da bi pokušali na određen način da zaustave utvrđivanje tih nepravilnosti i odgovornosti, plaćaju se novinama određeni članci. Da li moje kolege poslanici za neki takav sličan način svojih diskusija ovde dobijaju od nekoga neka sredstva?

Nisu se naučili za sve ove godine da građani na izborima ne mere šta ko priča, nego mere rezultate koje je vlast imala, što prepoznaju razliku između stranaka bivšeg DOS-a, koje su vodile Srbiju do 2012. godine, i Vlada, koju je predvodio Aleksandar Vučić od 2012. godine do njegovog izbora za predsednika Republike. Naučite to već jednom.

Sećam se da je tada već, mogu reći slobodno, kao opozicija, jedan od predsednika stranka rekao, iz bivšeg DOS-a, izvinjavao se građanima što je njegova stranka izvršila zloupotrebu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i prilikom glasanja za izbor, čini mi se, guvernera Narodne banke, baš se potrefilo da tema bude jako slična, i na osnovu tog izvinjenja i prihvatanja odgovornosti za grešku taj čovek je kasnije postao i predsednik Srbije i vršio vlast.

Očekujem da se moje kolege koje predstavljaju bivši DOS, bivši režim, makar jednom izvine građanima Srbije za sve što su im uradili dok su bili na vlasti. Možda će tada građani početi ozbiljnije da slušaju šta oni pričaju i možda će zbog jedne doze iskrenosti početi neko da im veruje.

Oko tih priča kako se štampao novac, kako će da se štampa novac, kako je velika inflacija, kako se administrativno održava dinar, a svi ekonomski pokazatelji govore drugačije, to više njima niko ni ne veruje. Čini mi se da nikome to više i nije toliko važno zato što sada imaju stabilan život, zato što znaju ako imaju kredit kolika će da im bude rata kada taj kredit dospe, a ne kao za vreme do 2012. godine, kada su cele plate davali za jednu ratu kredita, kada je prodato deviznih rezervi blizu pet milijardi evra da bi se dinar sačuvao sa 76, 77 na 119.80. Toliko je bilo kada je guverner sadašnji preuzeo dužnost guvernera u Narodnoj banci, 119,80, danas je niži kurs.

To su rezultati i nemojte da se čudite, nije u pitanju nikakva prevara, nikakvo nameštanje, nije u pitanju nikakav nedostatak demokratije, imate čak i više nego mi koji smo na vlasti, jer mnoge stvari vam oćutimo i neće da ulazimo u neke besmislene diskusije. Nisu to rezultati uspeha SNS i Aleksandra Vučića na izborima, nego rezultati koje postiže prilikom obnavljanja države.

Potrebno je i sa ovim zakonima jednu jako važnu oblast u funkcionisanju države i privrede, finansijski sektor, staviti potpuno ne pod kontrolu nego odrediti jasna pravila po kojima banke treba da funkcionišu. I ta pravila ne treba da budu ni strožija, ni blaža nego što su u zemljama EU. Samo na taj način imamo fer uslove i prema onima koji daju finansijske usluge i prema onima koji primaju finansijske usluge. I samo na taj način možemo da obezbedimo ravnopravnu utakmicu, koliko god je to moguće, između, pogotovo kada su u pitanju platne kartice, velikih trgovinskih lanaca koji imaju sisteme kako da se zaštite od banaka i malih, pa čak i preduzetničkih radnji koje takođe treba da imaju svoje mesto pod suncem.

Znajući za sve ovo što je finansijski sektor radio i Centralnoj banci, u određenim trenucima čak i državi, bilo je potrebna određena doza hrabrosti i pustiti, prvo napisati, a zatim pustiti u proceduru ove zakone. Ovi zakoni apsolutno uvode red na tržištu i stvaraju fer utakmicu. I neće više ni jedan privrednik, ni jedan potrošač, ni jedan davalac usluga da bude žrtva nezasite želje za stvaranjem ekstra profita koje smo zaticali u jednom delu bankarskog sektora.

Neko može da kaže da smo trebali i ranije da donesemo ove zakone. Možda i jesmo, ali uvek postoji jedno pitanje – da li zakon treba da bude donet na brzinu, bilo kakav, ili treba napraviti jednu ozbiljnu analizu, napisati jedan ozbiljan zakon, koji će imati što manje nedoslednosti i nedorečenosti u njegovom sprovođenju. Jer, s druge strane, imate finansijske institucije koje imaju vrhunske pravnike, vrhunske stručnjake, koji će na svaki način pokušati da onemoguće sprovođenje jednog ovako kvalitetnog zakona i da upropaste jednu dobru ideju i poštenu nameru predlagača zakona. I to ste isto trebali da uzmete u obzir kada ste bez ikakvog osnova upućivali kritike za zakone koji su danas u proceduri.

Zakoni su, možda, ne možda nego sasvim sigurno, u pravom trenutku i svakako će dati podsticaj svim ovim reformama koje sprovodi i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, a naravno i Narodna skupština koja svojim zakonima omogućava da se sve to dešava. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima Dijana Vukomanović.

Dijana Vukomanović

Poslanička grupa Nova Srbija, Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem, predsednice.

Evo, na moju žalost, izgleda da sam bila u pravu kada sam izrekla onu ocenu da će gospodin Siniša Mali biti u stvari premijer, de fakto premijer Republike Srbije, jer da jeste on ministar finansija, on bi danas bio sa nama ovde u Skupštini i odlučivao i raspravljao, ne odlučivao, nego, prosto, objašnjavao, Skupština odlučuje, mi poslanici odlučujemo, o vrlo ozbiljnom pitanju, a to je daljnje zaduživanje Republike Srbije. Dakle, verovatno nas gleda preko malih ekrana i verovatno je njegov tim odlučio da nije dobro da njegovo prvo pojavljivanje bude baš po ovoj temi, a to je zaduživanje.

Kad pogledamo strukturu, ja ću govoriti o tač. 8, 9. i 10. koje se odnose na zaduživanje, na zajmove koje je potpisao odlazeći ministar Vujović, a koji dolazeći ili došavši ministar Mali smatra da nije važno da on dođe u Skupštinu i da o njima sa nama raspravlja, iznose ukupno zbirnu sumu od 408 miliona. Kad vi pogledate strukturu ovih zajmova, koje Srbija preuzima ili koje ćete vi, odnosno vladajuća većina odobriti, od ovih 408 miliona 84% sredstava je namenjeno za razvojne politike, javne rashode, za javna preduzeća. Svega 10% je namenjeno za podršku finansijskim institucijama u državnom vlasništvu, a zaista minornih 6% je namenjeno za razvoj zdravstva.

Po ovom razrezu se vidi kako vladajuća struktura vodi jednu politiku. Ovo nije socijalna politika. Budžet Republike Srbije i nova zaduživanja se ne raspodeljuju u interesu građana, već se na prvo mesto stavlja problem restruktuiranja javnih preduzeća, da tako kažem.

Ova vlast nikako, od 2012. godine, ne može da pokrene razvojnu politiku, mada upravo ovaj najveći iznos zajma od 343 miliona je upravo pokrenut za probleme koje su stvarali pogrešna razvojna politika i javna preduzeća. Nije dovoljno da Vlada donese zaključak kojim će se naložiti „Srbijagasu“ da obustavi isporuku gasa za one komercijalne potrošače koji su u docnji. Dušan Bajatović običava da kaže da je problem „Srbijagasa“ upravo u tome što on vodi socijalnu politiku, znači, što isporučuje gas i neredovnim platišama. Međutim, zadatak ove Vlade koja je u međuvremenu za vreme svog mandata osnovala i Razvojnu agenciju Srbije, tzv. RAS i regionalne razvojne agencije, jeste da na jedan drugi način pokrene razvoj Srbije, odnosno da izvuče privredu Srbije iz depresije.

Naravno, govorim o ekonomskom značenju termina depresija, jer ekonomisti, kolega Kovačević, ako se dobro sećam je u svom izlaganju pominjao Fridmana, Kejnza. Ja pripadam jednoj drugoj ekonomskoj školi mišljenja koja izražava zabrinutost kako će se novim zaduživanjem rešiti problemi koji su upravi i nastali zaduživanjem.

Kolega Arsić je pokušao da opravda visok nivo javnog duga u Srbiji. ekonomski teoretirači, da budem sasvim precizna, zaista kažu da možda rast javnog duga nije toliko zabrinjavajući do onog momenta dok udeo tog duga u BDP ne raste brže od ekonomskog rasta i ne raste brže od inflacije. Zaista je guverner Tabaković uspela da drži pod kontrolom inflaciju, to je najveći strah građana Srbije, znate taj strah od hiper inflacije koga se svi jako dobro sećamo i znamo na koji način je bio obuzdan.

Guverner Tabaković je pomenula političku volju, ali ekonomija ne može da se ozdravi političkom voljom. Ekonomija može da se ozdravi na onaj način da se više investira u potrošnju, odnosno da se pokrene potrošnja građana, a vi znate da ova Vlada insistira na stezanju kaiša građana. Mislim da je tu ta greška, koja je ustvari stvar političke odluke i volje.

Na kraju, čak i ovih 25 miliona koji će biti uloženi u razvoj zdravstva, mislim da neće biti dovoljni. To je tek mrvica u ukupnoj masi ovog novog duga, iznosi svega 6%, a evo građani u okolini Beograda će se setiti kako ni čak i donacije, jer se u ovom novom kreditu pominje kupovine nove medicinske opreme, linearnih aksceleratora, CT skenera, magnetne rezonance, ali setićete se da je nedavno u Kaluđerici bio natpis, dakle, ti mamografi su bili kupljeni iz donacije Japana, natpis je bio da mamograf neće raditi do daljnjeg zbog digitalizacije aparata.

Dakle, sve ovo što se ulaže u e-zdravstvo, e-opremu nažalost neće dati rezultate po dobrobit građana zato što se ne vodi domaćinska dobra briga o opremi, resoru, ljudstvu, pa na kraju krajeva ni o pacijentima.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
(Veroljub Arsić: Replika, spomenula me je.)
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajuća.

Pa, prvo da radi javnosti objasnimo da gospodin Siniša Mali je sada u formiranju svog kabineta, tako da iz prostog razloga, nije ni mogao da dođe, s obzirom da je tek na putu da sa svojim saradnicima dođe ovde.

Ovo su neki zakoni, predlozi za ratifikaciju zajmova, koji su odavno pripremljeni i ono što treba danas reći to je da se ovi zajmovi odnose ne samo na podršku budžeta vezano za „Srbijagas“, a ako ćemo i o „Srbijagasu“ da pričamo, onda moramo da budemo do kraja iskreni prema javnosti ili ćemo povećati cenu gasa i opteretiti škole i bolnice ili ćemo ostaviti u ovakvom delu finansiranja iz budžeta, zbog toga što je jako važno da bolnice i škole uvek imaju gas kada to treba, jer su to, pre svega, ljudi koji žive zbog svojih situacija sa svojim zdravljem u bolnici i njihovi zaposleni i deca koja idu u školu ne treba da plaćaju ceh prošlosti zbog kojih su podizani krediti za „Srbijagas“, koje sada vrlo teško možemo da otplaćujemo.

Ono što je važno još reći to je kada pričamo o zajmovima, ne možemo sve da ih stavimo na jedno mesto, pa da kažemo, eto mi se zadužujemo samo tako. Prvo, mi vraćamo one kredite koji su nekada neki podizali sa kamatnim stopama od po 8,3%, a uzimamo kredite koji su ispod 2% sa velikom otplatom, odnosno i grejs periodom i oni su vrlo namenski. Pored ovog za podršku, kada pričamo o EPS-u, „Srbijagasu“ i saobraćaju koji je na 20 godina, devet godina je grejs period, kada govorimo i o kreditu koji se odnosi za finansiranje institucija u državnom vlasništvu i to je ono što je važno, restrukturiranje Poštanske štedionice, Fonda za razvoj.

Kada pričamo Razvojnoj agenciji Srbije, njena suština rada je da pomaže privatnom sektoru, a ne da pomaže državnom sektoru. Znači, da biste pokrenuli privredu, morate pre svega da pomognete privatne kompanije da otvaraju nova radna mesta, da unapređuju svoj rad. Na kraju je zajam za razvoj zdravstva u Srbiji, koji je započet još pre tri godine, sastoji se iz nekoliko faza. Znači, 29 miliona je započeo sa kupovinom akceleratora, to je završeno. Ali, druga faza koja sledi je reforma, u stvari i bolja podrška kvalitetu zdravstvene ustanove i to je ta druga faza. Akcenat je stavljen na centre za onkologiju, za centre koji leče bolesne od raka, pogotovo kada pričamo o Vojvodini, naravno i o drugim centrima u Srbiji i optimizaciji mreže domova zdravlja, što je jako važno da digitalizacija kao proces koji uopšte u Srbiji treba pre svega da uđe u zdravstvene ustanove i u škole. Ovo je jedan vid ulaska u zdravstvene ustanove i praktično time dobijamo bolji kvalitet zdravstvene usluge.

Prema tome, današnji zajmovi o kojima govorimo, upravo pokazuju namenu tih kredita koji treba da unaprede život građana Srbije. Kada govorimo o rastu javnog duga, pošto ovde sada oko toga stalno treba da ponavljamo zašto postoji razlika između 15 milijardi i 24 milijarde, pa treba reći da nije prikazivano uopšte realan javni dug, zato je MMF i otišao i nije hteo da razgovara sa Srbijom. Znači, ono što se čuvalo na nekim bilansima i računima javnih preduzeća, nikada nije bilo prikazano u budžetu Srbije. Ono što su kamate ostale od 128 kredita su iznosile 1,4 do 1,5 milijardi evra godišnje, samo kamate od 2012. godine do danas.

Mnogo je razloga zbog kojih javni dug uopšte nije realno prikazan. Zato je i MMF pristao posle 2012. godine, kada je dobio dobrog političkog partnera u vidu SNS i gospodina Vučića kao premijera, da može da razgovara na krajnje realan, iskren način i sa Srbijom, i sa njegovim političkim rukovodstvom, i sa ljudima koji vode Narodnu banku kao što je guvernerka Tabaković, koja je takođe učestvovala u pregovorima kada je u pitanju aranžman MMF-a. Zbog toga mi danas pričamo o rezultatima NBS o inflaciji koja je 2012. godine bila 12,9%, a već 2013. godine 2,2%. Danas se kreće u evropskim delovima koji su od 1,5 do 2%, kod nas je 1,9% danas, tako da stabilnost uopšte dinara danas je mnogo veća i ne može uopšte da se govori da vreme pre 2012. godine i danas je isto. Potpuno su dva različita koncepta ekonomije koja se vodila.

Kada govorimo o rezultatima NBS, treba reći da usled efikasnog korišćenja deviznih rezervi mi danas imamo znatno povećanje deviznih rezervi. Od bruto rezervi, koje su iznosile 409 milijardi evra, mi danas pričamo o 10 hiljada 550 milijardi evra rezervi. Prema tome, to su rezultati. Referentne kamatne stope NBS su nekada bile 11,75%, danas su 3%. Znači, govorimo o tome da je dinarizacija, kao jedan od modela instrumenata, danas u ekonomiji Srbije dominantan pojam sa kojim se svi građani susreću i čak su krediti koje podižu u dinarima mnogo veći, jer su mnogo povoljniji.

Prema tome, ono što još treba naglasiti, da su ovi finansijski zakoni danas predloženi, suština da daju mogućnost građanima Srbije da jednostavno uđu u digitalizaciju u finansijskom sektoru i da poboljšaju svoj kvalitet finansijskih usluga za koje će oni da se sami odluče. To je jednostavno tržište. Do sada imamo dva miliona korisnika kada je u pitanju korišćenje uopšte interneta i e-bankarstva i to je u stvari ideja sa ovim zakonskim predlogom i primenom kartica i novih obaveza koje će banke preuzimati na sebe, a ne prelamati preko leđa građana Srbije, u stvari da taj broj ljudi koji koristi e-bankarstvom se udvostruči i time svi suštinski olakšamo poslovanje, a naravno da će to olakšati pre svega poslovanje privrednim subjektima i zaposlenima.

Finansijsko obezbeđenje, kada govorimo o zakonima o finansijskom obezbeđenju, o naknadama, o pravima poslovanja, o platnim uslugama pokazuje da Narodna banka po prvi put sada uvodi strože kriterijume za poslovanje banaka na tržištu. To znači da će ona uspostaviti jednu listu, u stvari svojih bankarskih derivata svake banke ponaosob, i vi ćete moći na sajtu Narodne banke da uđete i za svaku banku gde ste vi deponent, da tačno znate koje su te usluge koja ona može da naplati. Mi smo imali prilike da čujemo na Odboru za finansije da recimo banke nemaju pravo da naplaćuju naknade za zatvaranje računa i taj zakon je 2014. godine usvojen i pravilo se poštuje.

Međutim, banke to što rade, one to rade nezakonito. svaki deponent je dužan, ukoliko ima obavezu da prati to, ukoliko vidi da to pojedina banka radi, treba jednostavno da presavije tabak, da napiše i da tuži i da obavesti Narodnu banku o tome da bi ona na adekvatan način mogla da reaguje. To je jednostavno posao svakog od deponenata da ovakve vidove, ja bih rekla za upotreba banaka koje misle da su ovde na tržištu mnogo jake i da im niko ništa ne može, da jednostavno ta transparentnost se pokaže u javnosti koliko će u stvari da uvede red, a i pomogne Narodnoj banci da na određeni način uvede strože sprovođenje zakona u svakom momentu.

Kada pričamo o izmenama Zakona o Narodnoj banci, treba reći da je Narodna banka dobila nove nadležnosti koje se odnose na zakon koji smo usvojili o deviznom poslovanju i shodno tome sve te promene koje se odnose na zakon, pokazuju u stvari da jedan kontinuitet u ovakvom sprovođenju politike NBS i pokazuje suštinski da je prepoznat dobar poslovni ambijent, ne samo banaka, već i uopšte poslovanja i firmi koje su zainteresovani investitora i sa zapada i sa istoka. Ono što nije do sada bilo, NBS je u protekle četiri godine uvela čak i nove četiri valute sa kojima može da se menja kada je u pitanju tržište deviznih kurseva.

Ono što je važno reći danas, ovaj set zakona zaista je na dobrobit svih nas i mislim da treba zaista i stranke koje neće da se slože sa tim, zato što se nalaze u opoziciji, da treba jednostavno da podignu ruku i da glasaju za ovakav zakon, zato što on jednostavno utire put dobroj ekonomskoj politici Srbije, unapređenju bankarskog sektora. Na kraju krajeva, Skupština Srbije usvojila je pregovaračko poglavlje 33, koje se odnosi na finansijske i budžetske odredbe, za Poglavlje 9 – finansijske usluge i za Poglavlje 17 – ekonomsku i monetarnu politiku, što pokazuje suštinski da Srbija ide u korak sa evropskim integracijama, pogotovo kad je ovaj sektor u pitanju.

U danu za glasanje naravno da ćemo svi ovde poslanici SNS podržati ovaj set zakona, jer smatramo da zaista to donosi dobrobit građanima Srbije. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Ana Stevanović. Nije prisutna.

Reč ima Olivera Pešić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Olivera Pešić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovana guvernerko, govoriću o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i osvrnuću se na ostale zakone, ukoliko mi to vreme dozvoli.

Izmene i dopune Zakona o platnim uslugama će omogućiti bolju informisanost građana, bolju informisanost korisnika platnih usluga, a dobra informisanost je osnova da bi se zaštitila prava korisnika, odnosno prava građana. Najveći problem danas je to što građani, u ovom slučaju korisnici, ne mogu da naprave poređenje cena koje banke nude kao svoju uslugu, to će se promeniti, jer će ovaj zakon omogućiti građanima da se lakše upoznaju sa svojim pravima i da se zaštite.

Narodna banka Srbije ovim zakonom dobija ovlašćenja da utvrdi listu reprezentativnih platnih usluga u vezi sa platnim računom koja će biti ista za sve banke i koju će banka morati da još u predugovornoj fazi da kao obaveznu informaciju, odnosno dostavi korisniku, kao i sve ostale podatke za svaku uslugu ponaosob, tako da će onaj ko želi da otvori novi račun u banci lako moći da izabere najpovoljniju, odnosno najbolju banku.

Zakon definiše obavezu banaka da minimum jedanput godišnje dostave klijentu izveštaj o naplaćenim nadoknadama, takođe je i novina da kada neko želi da promeni banku da će to moći da uradi na mnogo jednostavniji način nego što je dosad rađeno, biće dovoljno da se samo obrati drugoj banci čiji klijent želi da postane i ta nova banka će imati obavezu da na osnovu ovlašćenja tog lica sprovode čitav postupak u vezi sa promenom tog računa.

Primena ovog zakona stvoriće konkurenciju na tržištu, jer će sada vrlo brzo moći da se promeni banka ukoliko nismo zadovoljni naravno uslugama koje nam pruža, tako da će se sve banke više truditi da zadrže klijente, a to za nas građane, odnosno klijente banaka znači bolji kvalitet, bolju uslugu i naravno manju cenu. Po prvi put se omogućuje onima koji do sada nisu imali račun u banci da koriste savremene platne usluge, na primer elektronsko bankarstvo, jer će svaka banka biti dužna da potrošaču koji ima boravak u Republici Srbiji, na njegov zahtev, omogući otvaranje računa sa tzv. osnovnim uslugama.

Zakonom se daje takođe mogućnost Narodnoj banci Srbije da utvrdi visinu nadoknade bankama za tu uslugu, a takođe se može propisati da ova usluga bude besplatna za one koji su socijalno ugroženi. Sve ove nove odredbe zakona će omogućiti da se što veći broj građana uključi u finansijske tokove i da se podstakne da se u 21. veku koriste savremeni servisi. To će dovesti do rasta bezgotovinskog plaćanja, a to za posledicu naravno ima smanjenje sive ekonomije. Još jedna dobra novina je da ako se građanima sada desi da novac uplate pogreškom na pogrešan žiro račun, banke će morati da pruže svu potrebnu stručnu pomoć i da se u što kraćem roku taj novac vrati korisniku na račun.

Takođe, želim samo da u par rečenica kažem o Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga na daljinu, zato što smatram da je on jako bitan, jer se njime uvodi posebna zaštita za korisnike koji fizički nisu prisutni u momentu zaključivanja ugovora, ako koriste internet ili mobilno bankarstvo. Zaštita koja se definiše zakonom ohrabriće građane Srbije, tj. korisnike finansijskih usluga, na masovnu upotrebu savremenih sredstava komunikacije. Mi smo u Srbiji prošle godine uspeli da pređemo jedan milion korisnika mobilnog bankarstva i primena ovog zakona omogućiće da taj broj u Srbiji svakim danom sve više i više raste.

Dakle, svi ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu su isključivo u interesu građana Republike Srbije. Pozivam sve kolege narodne poslanike iz pozicije i iz opozicije da podržimo ove zakone. Zahvaljujem na pažnji.