Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.

Zahvaljujem.

Poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set zakonskih rešenja koji su u potpunosti u skladu sa ciljevima NBS, a to su očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje i jačanje finansijskog sistema Republike Srbije.

Gospođo Tabaković, vi ste prvi guverner Narodne banke od 1992. godine koji ima svoj pun mandat, bez prekida, a to za građane Srbije znači da u šest godina za redom imamo makroekonomsku stabilnost. Građani Srbije šest godina za redom imaju i monetarnu i finansijsku stabilnost.

Kada je u pitanju monetarna stabilnost, o tome svedoči niska i stabilna stopa inflacije, ali i poverenje u domaću valutu. Naša stopa inflacije u aprilu mesecu iznosila je 1,1%, što je ispod donje granice očekivanog, a za prvi kvartal 2018. godine stopa inflacije bila je 1,4%. Dakle, poverenje naših građana u domaću valutu se u potpunosti vratilo.

Kada je u pitanju prethodni režim, stopa inflacije je bila 12,9%. Svako njihovo povećanje penzija u predizbornim kampanjama je guralo inflaciju napred. Mi smo imali privredu koja je bila nestabilna, koja nije mogla da odgovori na porast tražnje izazvan povećanjem zarada, tako da je jedini odgovor privrede bio porast cena, a to je osnovno pravilo u ekonomiji.

Još gore su živeli oni građani koji nisu imali nikakva primanja ili su imali primanja bez ikakvog povećanja. Zbog rasta indeksa cena, građani su živeli sve gore i gore. Danas je mnogo drugačije. Mi danas povećavamo i penzije i plate kako bi podstakli privredu da više proizvodi, kako bi podstakli privredu da širi obim proizvodnje, ali i da otvara nova radna mesta.

Kada je u pitanju devizni kurs, izneću samo jedan podatak koji govori više od bilo koje reči. Na dan 1. jun 2018. godine, kada je počela rasprava u načelu o setu zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu, devizni kurs je iznosio 118,16 dinara. Godine 2012. na isti taj dan zvanični srednji kurs iznosio je 117,28 dinara, a 1. juna 2008. godine zvanični srednji kurs je bio 82,47 dinara za jedan evro.

Podaci sve govore. Za samo četiri godine, od 2008. do 2012. godine oni su imali povećanje zvaničnog srednjeg kursa za 34,81 dinar, a mi za šest godina za 88 para, znači, manje od jednog dinara. To sve govori o našoj makroekonomskoj i monetarnoj stabilnosti i o njihovoj. NJihova briga o građanima Srbije je bila nikakva.

Mi danas imamo i finansijsku stabilnost. To govori da sve finansijske institucije i banke dobro funkcionišu i da pažljivo vode računa o novcu. Narodna banka Srbije je svojim merama stvorila uslove za održiv privredni razvoj, ali i za otvaranje novih radnih mesta. Makroekonomskom stabilnošću mi danas mnogo lakše donosimo krupne odluke, ali i razmišljamo o svojoj budućnosti.

Kada su u pitanju strane direktne investicije, danas imamo najveći priliv stranih direktnih investicija od svih zemalja u okruženju, a to govori da imamo makroekonomsku stabilnost, da smo suzbili sivu ekonomiju i korupciju, zatim da imamo stabilan pravni okvir, da imamo mir i bezbednost u okviru granica Republike Srbije i da smo sproveli digitalizaciju i da mnogo, mnogo brže izdajemo građevinske dozvole.

Danas je priliv stranih direktnih investicija, u 2018. godini, procenjen je za 2,6 milijardi evra, što je mnogo dobar rezultat, a to je uspeh mera i politika odgovorne Narodne banke Srbije.

Strane direktne investicije su sve izvozno orijentisane, što znači da nam je deficit tekućih računa u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama. Zabeležen je čak i rast portfolio investicija za petogodišnje i desetogodišnje državne hartije od vrednosti, što znači da se vratilo poverenje u makroekonomski sistem Republike Srbije.

Osim što imamo značajno veću profitabilnost privrede, a sve te uslove nam je omogućila Narodna banka Srbije, svojim merama i odgovornom politikom, pozitivna kretanja na tržištu rada, bolju naplatu poreza, zatim imamo suficit u budžet, mi smo danas povećali konkurentnost naše privrede. Prerađivačka industrija je ostvarila rast u prvom kvartalu, što se tiče izvoza, za 12,4%, gotovo 14 sektora od ukupno 26 sektora iz oblasti industrije beleži dvocifrenu stopu rasta.

Kada je u pitanju uvoz i tu imamo rast, ali struktura uvoza nam je poboljšana. Danas uvozimo repromaterijal i opremu. Deficit koji se javlja u potpunosti je pokriven, ponavljam još jednom, stranim direktnim investicija.

Kažu da nam je isto učešće javnog duga u BDP, moram da kažem da naš BDP je danas duplo veći od njihovog. Ako je njihov bio 20 milijardi evra, naš je 40 milijardi evra. To znači da mi danas radimo duplo više kako bi građani Srbije živeli bolje, ako samo posmatramo BDP. Ako posmatramo ostale parametre i strukturu ostalih parametara, radimo višestruko više, kako bi građani Srbije živeli bolje.

Da li sopstveni dinar ili pozajmljen evro, ulažemo u infrastrukturu i u investicione projekte, a to se u budžet Republike Srbije višestruko vraća, što znači da ćemo i u narednom periodu imati rast BDP.

Danas Republika Srbija je otporna na sve eksterne potrese i na negativne globalne uticaje zato što imamo poboljšanja u strukturi naše privrede. Danas trošimo onoliko koliko zarađujemo, a kredite bivšeg režima otplaćujemo iz sopstvenih sredstava. Ne zadužujemo se ponovo kao što su oni nekada radili.

Narodna banka Srbije je bankar države, a naša Narodna banka je i te kako dobar bankar. U ime SNS zahvaljujem vam se i čestitam vam, gospođo Tabaković, ali i svim članovima Vlade Republike Srbije, na ostvarenim fantastičnim rezultatima u prethodnom periodu. Ne sumnjam da ćete i u narednom periodu postići još bolje rezultate i želim vam uspešan rad.

Poslanička grupa SNS će podržati set svih zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu zato što sva zakonska rešenja štite prava i interese naših građana u savremenom svetu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo, mi već drugi dan raspravljamo o predlozima koje nam je predočila Narodna banka Srbije i resorno ministarstvo za privredu.
Naravno, Narodna banka Srbije predlaže nešto što je standardizovano u EU. Predlaže načine i sisteme plaćanja. Međutim, desilo se nešto u međuvremenu, ovih dva dana, što dovodi u pitanje da li je ispravno uopšte razmišljanje u ovom pravcu koji predlaže Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije predlaže da se različitim agregatima može vršiti plaćanje kako bi se keš novac što više povukao iz opticaja i na taj način donele uštede, ali naš kolega Meho Omerović se potrudio da izmisli nov način plaćanja. On je otišao u Frankfurt, pokrao robu, pokazao diplomatski pasoš i na neki način platio robu. Znači, kartice i sve se dovodi u pitanje. Najbolje da vi to ukradete. Ukrao karmin, ukrao parfem, ukrao kremu, stisnuo se za stomak, rekao da je dobio proliv i dao diplomatski pasoš i na taj način doveo u pitanje uopšte realnost ovih projekata, što je realno za razmišljanje. Bitno je da imate diplomatski pasoš i da se zovete Meho Omerović. To je najbitnije.
Da se vratimo ovim temama. Naime, ovde nam Ministarstvo za privredu predlaže neko usklađivanje kada je u pitanju Zakon o stečaju. Ovde je svima jasno da je stečajni postupak postupak koji se sprovodi posle umrlog preduzeća ili u privredi nekog organa, tako da posle pokojnika najviše profitiraju oni koji imaju uvida koliku je imovinu imao, da li je to u ostavinskoj raspravi onaj sudija koji vodi ostavinsku, ali ovde nam predočavaju da je jedan od glavnih problema garancije koje je trebalo uklopiti sa ovim predlozima Narodne banke Srbije. Nije, problem su stečajni upravnici.
Stečajni upravnici su lica koja namerno u najvećem broju slučajeva odugovlače sa stečajnim postupkom. On traje u nedogled, u beskonačnost, kako se to kaže, iz prostog razloga što smo svedoci da je bivši ministar Radulović bio jedan od stečajnih upravnika koji može da se pohvali da je među rekorderima. U 14 preduzeća je bio stečajni upravnik. Računajte, gospodo, da je u proseku imao po hiljadu evra u svakom preduzeću, mesečno je prihodovao 14 hiljada evra. Što bi se njemu žurilo da sprovede do kraja stečajni postupak? O tome treba razmišljati.
Znate, bezbroj je slučajeva gde se u stečajnom postupku prodaju mašine, oprema koja vredi desetine miliona evra, prodaju se za tepsiju ribe. U tom pravcu treba razmišljati kako sprečiti pojedince i kako ograničiti uticaj takvih pojedinaca kada je u pitanju stečajni postupak.
Što se tiče predloga Narodne banke Srbije, ovde imamo predlog da se ukine uprava za kontrolu i da ubuduće taj posao obavlja izvršni odbor na čijem čelu je guverner Narodne banke. Evo nešto što nije samo sled onoga što se dešava i što je trend u funkcionisanju svetskih, odnosno evropskih banaka, nego ono što smo mi srpski radikali ukazivali. Ukazivali smo uredno na svakom Odboru za finansije da treba sankcionisati one koji su u prošlosti na bilo kakav način bili umešani u kriminalne radnje.
Upravnik za kontrolu banaka je bio Đorđe Jeftić. Đorđe Jeftić je, onima kojima nije jasno, čovek koji je najpoznatiji tako što je bio u prinudnom organu za sankcionisanje stanja u „Metals banci“. On i Srđan Petrović, koliko se sećam, Jorgovanka, njih dvojica su bili ispred Narodne banke Srbije. Tada je Jelašić bio guverner. Tok stvari, odnosno redosled stvari koji se dešavao u „Metals banci“ najbolji je primer kada se želi slikovito prikazati kako se pere novac. Kako se novac koji se zaradi prodajom droge, u ovom slučaju Šarić, kako je to Jorgovanka rekla da imamo pritisak zbog tog slučaja, pretvara u nešto što je potpuno legalno i legitimno na tržištu? Tako što nađete banku, pri tome savetodavac vam je Mlađan Dinkić, a realizator toga je Jelašić kao guverner banke, postavi prinudnu upravu u banku, ta banka nađe svedoka saradnika Mileta Jerkovića, koji je dokazani kriminalac prevarant, kupi nekretnine, kupi zemljište uz garanciju „Metals banke“, „Metals banka“ se likvidira, dođe se do imovine sa kojom raspolaže hipotekarno „Metals banka“, a to su ogromna imanja, ogromne površine poljoprivrednog zemljišta.
Kakva je sankcija? Sankcija je ta što se ukidanjem uprave za kontrolu abolira čovek koji je bio jedan od najodgovornijih i sam u sudskom procesu priznaje da nije hteo potpisivati neka dokumenta, jer je znao da su protiv zakonita, ali nije podnosio ostavku. Jednostavno, ukidanjem ovog resora abolira se čovek, ostaje na slobodi, a da ne govorimo o Jelašiću, o Dinkiću, već prepoznatljivim ljudima.
Što se tiče predloga koji nam predočava Narodna banka Srbije, da se u delu gde se zabranjuje rad sa istom ili sličnom delatnosti predviđa da se za lice kome prestane funkcija u Narodnoj banci u narednih šest meseci isplaćuje 80% nadoknade, to je sasvim ispravno razmišljanje. Treba, možda, razmišljati o tome zbog bitnosti i poverljivosti podataka kojima raspolaže to lice, da se, možda, napravi neki presedan u zavisnosti na kojoj je funkciji. Recimo, ako guverner bude smenjen, da to bude duži period od šest meseci, a to je godinu dana. Ne govorim ovo zbog aktuelnog guvernera, o tome ćemo razgovarati kad bude izbor, nego govorim zbog Jelašića, koji se šeta po Mađarskoj, a nakon par meseci je odmah svoje usluge počeo da daje, ustupa drugim bankama, što je zakonom zabranjeno. Iz tog razloga predlažem.
Na kraju krajeva, ako je u pitanju kriterijum po kome se biraju saradnici guvernera Narodne banke, onda imamo tu koliziju, gospodo. Mi imamo viceguvernera Diana Dragutinović, koja je ranije bila ministar, a ranije je bila guverner Narodne banke, a znamo da je potpunu drugačiju politiku ekonomsku odnosno monetarnu zastupala.
(Predsednik: Zahvaljujem poslaniče, vreme ste potrošili.)
Kako to da niko nije primetio da je ona u suprotnosti sa svojim stavovima? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Ivan Manojlović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovana guvernerko sa vašim saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi čitav set predloga zakona za koje, kao i moje kolege iz SNS, smatram da su izvanredni.

Čuli smo malo pre nešto vezano za stečaj, što je inače definisano jednim od ovih predloga zakona. Moj kolega je rekao da stečaj podrazumeva mrtvo preduzeće i jeste donekle u pravu, jeste tako bilo u vreme vladavine onog žutog preduzeća. Možda su već bila u startu osuđena preduzeća kao mrtva, zahvaljujući onakvom odnosu prema samim preduzećima.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, pokazali smo da čak i stečaj ne mora da bude nužno zlo po preduzeće, pa tako, u Kruševcu, odakle ja danas dolazim, imamo jedno preduzeće „Branko Perišić“, sa veoma dugom istorijom, koje je dobrim vođenjem od strane stečajnog upravnika, trenutno dato u zakup jednoj privatnoj firmi iz Beograda i nadam se da će ta firma, ili neka druga, kako god to bude definisano tenderom, da bude i vlasnik ovog preduzeća i da na taj način bude sačuvano od njegove propasti.

Danas je, eto, i moj kolega je to rekao, mnogo lakše diskutovati o njima, jer su finansije bar neka oblast koju definišu opipljivi pokazatelji. Znate, veoma često smo ovde u prilici, bar u plenumu, da čujemo različita mišljenja, pa da ne banalizujem, ali da se nekome nešto dopada ili ne dopada, ili da je nekome nešto lepo ili nije, ali, barem su tu finansijski pokazatelji jasni i svi podaci su i transparentni i uporedivi i samim tim ne ostavljaju gotovo nikakav prostor o poziciji za nekim političkim marketingom. Možda to oni danas shvataju, možda neki ne, zasigurno ne, i gospođo Tabaković, definitivno ste vi razoružali vašim dobrim i odličnim rezultatima, a da je politika Aleksandra Vučića definitivno dovela do toga da danas jednostavno nemaju nikakve argumente. Eto, vidim i danas prisustvo dobrog dela opozicije ovde u sali.

Ali, zarad građana Srbije, u prvom kvartalu 2018. godine ostvaren je suficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 6,5 milijarde dinara. Realni rast bruto domaćeg proizvoda, takođe u prvom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosi 4,6%. Spoljnotrgovinska razmena u prvom kvartalu iznosila je 11,95 milijardi evra, što je za 10,9% više u odnosu na 2017. godinu.

Srbija je po svim ovim ekonomskim pokazateljima zaista neprikosnoven lider na Balkanu, ali je na sreću, eto, ponovo i deo sveta, ne samo po geografskoj pripadnosti već smo se zaista na adekvatan način pridružili. Do 2012. godine bili smo na marginama svega, osim što smo bili u centralnom fokusu kada su neka ratna dešavanja i zbivanja, nažalost, bila u pitanju.

Građani Srbije, upravo oni koji su nekada bili zaboravljeni, upravo od te prethodne vlasti, koja je nekako valjda na njima onaj demokratski svojstveni način automatskim puškama zauzimala Narodnu banku Srbije, danas sa ponosom vi, gospođo Tabaković, sedite ovde i mi kao narodni poslanici, ali verujem da su i svi građani Srbije ponosni na ovako dobre rezultate celokupne Vlade Republike Srbije, jer to donosi boljitak njima. I ono što stalno želim da istaknem ovde da ova Vlada jeste Vlada koja konačno od 2012. godine pa naovamo radi u interesu građana Republike Srbije.

Ovi predlozi zakona koji su trenutno na dnevnom redu dovešće do snižavanja troškova platnih kartica, zaštitiće korisnike tih kartica, smanjiće rizik korisnika, tj. kada ne postoji krivica ni korisnika platnog sistema ni pružaoca takvih usluga na jedan znatno primamljiviji, prihvatljiviji nivo po samog korisnika. Biće niži operativni troškovi poslovanja.

Da ne nabrajam dalje, ali, toliko zaista ima pozitivnog u ovim predlozima zakona da ne bih želeo da svojim kolegama oduzmem previše vremena, ali je definitivno da na makroekonomskom nivou Srbija stoji izuzetno dobro i spremni smo da se suočimo i sa izazovima koji nam dolaze i van Republike Srbije. Upravo zbog te stabilnosti dinara danas imamo i izuzetno veliki priliv stranih investicija u zemlju.

Stavili ste po strani u fokus i monetarnu politiku Republike Srbije, obzirom da je relativno postignuta stabilnost dinara, pa danas, eto, ljudi ne moraju da kad prime platu trče odmah u banku ne bi li zamenili tu platu u neku stranu valutu, a to, sa druge strane, dugoročno omogućava i privrednim subjektima da mogu dugoročnije da planiraju svoje poslovanje ovde.

Narodna banka zaista dobro radi i taj pozitivan osećaj koji imaju svi građani Srbije i pozitivan efekat koji u krajnjoj meri dovodi do svega je jedan sveobuhvatni rezultat, počevši od predsednika Republike preko ostalih ministarstava koja su uključena u kreiranje ovakve jedne celovite slike.

Bruto devizne rezerve takođe su za svaku pohvalu jer su znatno povećane, kao i rezerve zlata Republike Srbije. Želim da to građani Srbije znaju, zato što to govori da mogu da budu spokojni i sigurni u ovakvu Vladu, da mogu da budu sigurni u Narodnu banku Srbije.

Za one političke opcije kojima je ovo možda nedovoljno, neka se sami zapitaju kakav je njihov izborni rezultat na izborima, zašto je on proporcionalan i zaista ekvivalentan kretanju inflacije u Republici Srbiji, koja je inače sa dvocifrenih nivoa, u 2018. godini dovedena na nivo ispod 2%.

Mi ćemo iz SNS vrlo rado podržati ove predloge zakona i nadam se da nas u nekom skorijem periodu obradujete još boljim rezultatima. Hvala puno.

Hvala.
LJupka Mihjlovska.
Nije tu.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvažena guvernerko, poštovani ministre sa saradnicima, najpre se izvinjavam zbog svog promuklog glasa, pošto ću prehlađena danas govoriti, ali je procena bila da je važno govoriti o ovim zakonima i zanemariću taj ton koji neće baš prijatan biti.

U svojoj diskusiji ću se osvrnuti na dva važna zakona iz oblasti privrede i to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, ne zato što mislim da su ostali zakoni manje važni, nego zato što je guvernerka u protekla dva dana i kroz svoje uvodno izlaganje, ali i kroz odgovore na pitanja poslanicima zaista objasnila i motiv i suštinu i razloge zbog čega se ovi zakoni donose i ja se zahvaljujem i u ime poslaničke grupe SPS kažem da ćemo svakako glasati za predložena zakonska rešenja.

Predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima donose mnogo novina koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju celokupnog privrednog ambijenta, a Srbija istovremeno usvaja pravni sistem EU iz oblasti korporativnog prava, čime se ispunjavaju i uslovi iz pregovaračkog Poglavlja 6. koji se tiče prava privrednih društava za pristupanje EU.

Predložene izmene treba da obezbede bolju zaštitu prava manjinskih akcionara uz istovremeno uvođenje elektronskih servisa, kao što su elektronski potpisi i elektronski pečat. To bi trebalo da omogući i bržu i jeftiniju komunikaciju između državnih organa i privrednih društava pre svega.

Naime, posebna pažnja posvećena je položaju manjinskih članova i akcionara, jer je stepen zaštite njihovih prava identifikovan kao jedna od najvećih slabosti našeg pravnog sistema, što je i u izveštaju konkurentnosti svetskog ekonomskog foruma za period 2016/2017. godine jasno prikazano, jer je Srbija po ovom kriterijumi na čak 134. mestu.

Aktuelni zakon o privrednim društvima sadrži odredbu prema kojom osnivačkim aktom može biti predviđeno da manjinski član, bez obzira na posedovanje udela, nema niti jedan glas u Skupštini društva.

Predlogom ovih izmena ova velika pravna praznina se otklanja i pruža se izvesna zaštita manjinskim članovima u smislu da moraju imati najmanje jedan glas.

Takođe, predviđeni su i niži pragovi za sazivanje sednica d.o.o, kao i za predlaganje dnevnog reda Skupštine društva sa ograničenom odgovornošću. Dok su viši pragovi predviđeni za tzv. sklizaut, odnosno za prinudno istiskivanje manjinskih akcionara iz vlasništva.

Novi zakon obezbediće i veću transparentnost poslovanja u korist manjinskih vlasnika, kao i izvesnije rokove za isplatu dividende akcionarima. Pored strateškog očekuje se da ove izmene i dopune budu i od praktično značaja za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja i daljeg razvoja privrede u Srbiji, a svakako će uticati i na bolji rejting Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.

Kada je u pitanju stečajno zakonodavstvo, moramo reći da je u prethodnih 18 godina ono pretrpelo brojne i česte izmene što je na neki način stvaralo nesigurnost i nestabilnost i stečajnih dužnika i stečajnih poverilaca.

Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju treba da se doprinese stabilizaciji zakonskog okvira, a time i efikasnijim stečajnim procedurama. Pred nama je nekoliko značajnih izmena koje unapređuju ovaj zakonodavni okvir.

Naime, ovim izmenama se pre svega usaglašavaju zakonska rešenja sa odredbama Zakona o finansijskom obezbeđenju i to kada je u pitanju namirenje potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora, a to su ugovori o finansijskom obezbeđenju.

Usaglašeno rešenje u ova dva zakona treba da stvore efikasan, normativni okvir za izvršavanje obaveza po ovim ugovorima. Jednostavnim rečnikom rečeno radi se o stvaranju uslova za povećani stepen namirenosti poverilaca i to pre svega tzv. razlučnih poverilaca, onih koji imaju zajmove obezbeđene zalogama ili hipotekama. To su uglavnom poslovne banke kod kojih su preduzeća uzimala hipotekarne i druge kredite, a koje teško naplaćuju svoja potraživanja. Među poveriocima su i radnici i druga preduzeća, ali i država, tako da su zbog neefikasnih i dugotrajnih stečajnih postupaka apsolutno svi na gubitku.

Takođe, dugotrajnim stečajima obezbeđuje se imovina preduzeća i na kraju se ona uglavnom prodaje u bescenje. Uglavnom se iz stečaja kupuje imovina, građevinsko zemljište i zgrade. Ono što je nesporno činjenica je, nažalost, da se retko koje preduzeće izvuče iz stečaja i oživi.

Moram da skrenem pažnju na period posle 2000. godine kada su stečaji proglašavani preko noći, čak i bez prestečajnih postupaka koji su po tadašnjem zakonu bili obavezni. Posledice takvih često nezakonitih stečajeva priroda Srbije trpi i danas.

Brojna preduzeća ranije društvena, čiji su stečajevi započeti još posle 2000. godine, još uvek su u stečaju i tako propadaju. Mnoga su iz stečaja privatizovana za malo para. Stečajna veća i stečajni upravnici koji godinama vode i sprovode stečaj često prodaju imovinu kako bi podmirili troškove stečaju. Ne smemo da zaboravimo da u ovakvim uslovima radnici ostaju najčešće kratkih rukava, bez isplaćenih zarada i svih ostalih potraživanja. Sporovi poverilaca traju dugo i sve to se pretvara u jedan začarani krug koji proizvodi negativne efekte i po prirodu i po radnike i po poverioce.

Drugi razlog za izmene zakona jeste efikasniji i brži stečajni postupak nad preduzećima koji ispunjavaju uslov za pokretanje stečajnog postupka, kao i povećanje stepena namirenja poverilaca.

Istina je i evidentno je da se poslednjih godina vreme vođenja stečajnih postupaka skratilo, a po dužini trajanja stečaja Srbija se u 2017. godini nalazi se na 47. mestu Duing biznis liste Svetske banke za region u koji smo svrstani. U proseku postupci aktivnih stečajeva traju oko četiri godine, dok u Srbiji ima stečaja od po dvadesetak godina.

Tako imamo nedovršeni stečaj četiri državne banke, koji je otvoren još početkom 2002. godine, a koje danas raspolažu velikom nepokretnom imovinom i novčanim sredstvima i nisu za likvidaciju.

To je istovremeno i zahtev Svetske banke i MMF, jer smo nažalost poznati po višegodišnjim i višedecenijskim stečajima u kojima se imovina stečajnih dužnika ruinira i propada, a da stečajni poverioci veoma često nisu namireni iako ima sredstava u stečajnoj masi.

Prema stepenu namirenja poverilaca, nažalost spadamo u red neefikasnih stečajnih postupaka. Tek oko jedne trećine poverilaca se namiruje iz stečajne mase. Jedan od razloga je upravo i činjenica da sam stečajni postupak pojede značajan deo sredstava preduzeća u stečaju. Prema nekim podacima, čak 20% imovine i sredstava potroši se za neefikasne i dugotrajne stečajne postupke. Kako podaci govore, najveći procenat velikih poverilaca namiri se od stečajnih dužnika, gde je za stečajnog upravnika postavljena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Naravno, da bi stečajni postupak bio efikasniji, potrebno je da i pravosudni sistem bude efikasniji. U raznim periodima, stečajni postupci su vođeni po različitim zakonima o stečaju, a dugotrajni parnični postupci samo produžavaju stečajne postupke.

Prema nekim statističkim podacima, vodi se ukupno 2096 aktivnih stečajeva, od čega je 60 starije od 10 godina. Ima dakle, dosta razloga da stečajne postupke učinimo efikasnim da se ne bi ruinirala imovina, niti bilo ko bio oštećen. Verujem da će predložene izmene upravo razrešiti ove probleme i iz ovih razloga poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakonske promene. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala predsednice.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas imamo set zakona iz NBS, međutim, zarad javnosti i istine, moram da kažem istinu. To je, da 31.12. dug Republike Srbije nije iznosio kao što kaže, mila nam opozicija, 14 milijardi evra, nego skoro duplo. Ja ću vam sada taksativno nabrojati zašto i kako.

Pre svega, na kursnim razlikama ostvarili su minus od tri milijarde. Kamate za kredit koje mi plaćamo, koje smo platili, jer su uzimali kredit po 7% i 8%, četiri milijarde evra. Firme u restrukturiranju tri milijarde evra. Mi smo to ukinuli. Zatim presude neplaćene vojnim penzionerima 200 miliona evra. To je Republika Srbija iz budžeta platila 2017. godine. Zatim, garancije za kredite javnim preduzećima 400 miliona evra, nema više toga.

Danas dug iznosi 24 milijarde, a njihov dug je 2012. godine iznosio 27 milijardi i to je istina. To 14 milijardi, to je samo zvaničan dug u tom momentu, što se budžeta tiče. Dok dođu međunarodne institucije, one ne kažu samo da vidimo taj dug, nego sav dug koji Republika Srbija ima. To je sav dug, 27 milijardi evra, a danas dug iznosi 24 milijarde evra.

Godine 2015. je dug bio 77% BDP, a danas 59,6% BDP, što reče moj uvaženi kolega gospodin Arsić i gospodin Kovačević, to je istorijski rezultat. Bravo za Vladu Republike Srbije, bravo za vas gospođo. O vašoj kompetenciji i znanju ne bih govorila, jer bi mi trebalo mnogo, mnogo vremena, uostalom građani Srbije su to prepoznali i nagradili. Moram da pričam malo i tome.

Ali, ono što bih ja rekla, mi smo danas na Duing biznis listi sa 97. mesta došli na 43. mesto. Što znači da dajemo građevinske dozvole, izdajemo za 30 dana, a nekad je trebalo dve godine.

Zatim, izgrađeno je 90 fabrika, zaposlili smo preko 180 hiljada ljudi. Oni 2008. godine otpustili 400 hiljada ljudi, nezaposlenost 27%, a mi, nijedan građanin Republike Srbije nije bio otpušten. Naprotiv, dobar socijalan program, prekvalifikacija i napokon prirodni odliv, odnosno penzionisanje.

Ono što bih još istakla je da investicije na godišnjem nivou iznose 2,6 milijardi. U pregovorima smo, to sam čula od naše premijerke, još sa 30 fabrika, ako se reši Bor, onda smo mi zemlja za primer.

Treba reći, da se ne zaboravi, da smo vratili sve dugove, deo duga njihovog, sve kamate, a pri tome, mi uzimamo takođe kredite sa po jedan i dva procenta, pa je od kapitalnih investicija: otvoren „Beograd na vodi“, najveće gradilište u Evropi, Koridor 10 se završava, radi se Koridor 11, gradimo brze pruge, gradićemo metro. Napokon, posle 70 godina priče u prazno, gradiće se i metro. Gradimo stanove za vojsku, policiju, BIA-u, vrednost posla – milijardu evra, biće izgrađeno preko 10.000 stanova. Revitalizovana „Er Srbija“, „Železara“ Smederevo, šta reći.

A o vašim rezultatima, pa valjda bi mi trebalo sat vremena, nemam više vremena, gospođo Tabaković, sati, ne sat vremena, želim vam ličnu i profesionalnu sreću. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala vam.