Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 04.06.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

2. dan rada

04.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 16:50

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice.

Reč ima narodni poslanik Milena Ćorilić.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Milena Ćorilić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani potpredsedniče, poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ukratko ću se osvrnuti na neke aspekte dva zakonska predloga koja su međusobno povezana, a odnose na oblast platnih usluga.

Ova oblast bankarskog poslovanja sa pojavom interneta, savremenih sredstava elektronskih komunikacija, koja omogućuju brz protok informacija u realnom vremenu, doživela je veliku ekspanziju. Danas gotovo da nema bankarskih klijenata koji ne koriste neku od vrsta ovih usluga, odnosno imaju debitne ili kreditne kartice i koriste ih u svakodnevnom životu.

Stoga, od značaja je da se ova oblast precizno reguliše, kako u pravcu stvaranja veće sigurnosti korisnika ovih usluga, tako i u pravcu stvaranja bolje, odnosno zdravije konkurencije među samim bankama koje pružaju platne usluge.

Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o platnim uslugama donosi niz novina koje su vezane za oblast platnih računa. Narodna banka Srbije će dobiti ovlašćenje da propiše listu od najmanje deset usluga koje su povezane sa platnim uslugama, a za koje se plaćaju naknade.

Davalac usluga će najmanje jednom godišnje morati da obavesti korisnika o svim uslugama koje su povezane sa platnim računom, ali najznačajniju promenu nosi dodavanje člana 73i, kojim će se otvoriti mogućnost korisnicima ovih usluga da znatno lakše i brže, bez komplikovanih procedura i formalnosti, promene pružaoca tih usluga, odnosno izaberu drugu banku kod koje žele da otvore platni račun u roku od svega pet radnih dana.

Najveći deo tog posla, koji se odnosi na razmenu ličnih podataka i podataka o stanjima na računima, banke će obavljati u međusobnoj komunikaciji, čime će klijenti biti sigurniji da traže one davaoce usluge koji će im ponuditi povoljnije uslove za otvaranje računa, a time će se afirmisati sloboda izbora i princip konkurencije u poslovanju.

Sa druge strane, i banka će dobiti izvesne pogodnosti koje se ogledaju u jasnije definisanim mogućnostima za raskid ugovora sa korisnikom u slučaju da on koristi račun u protivpravne svrhe, ili ako se na tom računu ne vrši nikakva transakcija u određenom vremenu.

U predloženim izmenama i dopunama predviđeni su i postupci saradnje sa organima EU i odredbe koje uređuju ovu oblast, a koje će se primenjivati po pristupanju Srbije EU.

Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija, na osnovu platnih kartica treba da detaljnije uredi međubankarske odnose u ovakvoj vrsti transakcija, pa se predviđaju maksimalne visine iznosa za naknade za međubankarske transakcije, kako i kao da se u jednoj platnoj kartici mogu uključiti dva ili više platnih brendova.

Ono što bi svakako trebalo pohvaliti, u predloženim zakonskim tekstovima je što u njima je jasno iskazano načelo zabrane diskriminacije klijenata, što je naročito važno za nas penzionere.

I dalje nije redak slučaj da se stariji sugrađani neretko stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale kada je reč o nezakonitim naplaćivanjima raznih provizija, otežanom ili čak i u potpunosti onemogućenom dobijanju dugoročnijih kredita i pozajmica, pa i u neizlaženju u susret prilikom dugog čekanja u redovima. Nadam se da će primenom predloženih izmena i dopuna ova praksa biti svedena na minimum.

Ako se ima u vidu da će u budućnosti sve više finansijske transakcije biti obavljene ovim putem, da je to trend koji se jasno pokazuje u razvijenim državama, uz mogućnost da se gotov novac koji danas poznajemo skoro u potpunosti potisne iz prometa, onda se usvajanje ovih zakonskih predloga, nameće kao značajan prioritet u pravcu stvaranja povoljnijih uslova poslovanja građana i privrede i ubrzanja novčanog prometa, kao i smanjenje sive ekonomije.

Zbog toga što nova rešenja obezbeđuju bolji odnos i položaj za građane, a posebno za starije sugrađane, poslanička grupa PUPS će podržati sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima Vladimir Đurić. Nije prisutan.

Jasmina Karanac ima reč.

Izvolite koleginice Karanac.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege, pred nama je set predloga važnih finansijskih zakona koji pružaju finansijsku zaštitu bankarskim klijentima, bolje rečeno svim građanima jer u savremenom svetu, složićete se, nema građanina koji na neki način nije povezan sa bankama.

Bilo da mu plata ili penzija leže preko računa, ili su to privatnici ili velike kompanije, zatim pojedinci koji svoje finansijske transakcije obavljaju putem platnih kartica ili elektronski, bilo da su to građani koji podižu kredit.

Dakle, banke su naša neminovnost i zato je važno sistemski što bolje urediti ovu oblast, da bi građani koji su na bilo koji način vezani za neku banku bili sigurni da su dobro zakonom zaštićeni.

Tako na primer usvajanjem ovih zakona, građanima će biti omogućeno da lakše uporede naknade koje nude i naplaćuju različiti pružaoci platnih usluga, a na sajtu NBS biće dostupni svi podaci u vezi sa cenom platnih usluga na tržištu Srbije.

Banke će u buduće imati obavezu da korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.

Zakonom je predviđena i olakšana procedura prilikom promene banaka kod kojih građani i privreda imaju otvorene račune. Na ovaj način biće dovoljno da se korisnik obrati novom pružaocu platnih usluga i ovlasti ga da on izvrši prenos svih ili pojedinih platnih usluga od prethodnog ili da ako tako želi korisnik, ugasi prethodni račun, što je do sada bilo mnogo komplikovanije i složenije.

Na ovaj način podstiče se i konkurencija između pružalaca bankarskih usluga, a za klijente je svaka konkurencija dobrodošla.

Usvajanjem Predloga zakona o platnim uslugama sve institucije koje pružaju ove vrste usluga moraće jasno da istaknu iznose svojih naknada kako bi se potrošači lako opredelili za one najpovoljnije.

Čuli smo i podatke NBS koji je iznela guvernerka, da je samo tokom prošle godine stiglo 208 pritužbi na pružene usluge platnog prometa, a najveći broj ticao se upravo tekućeg računa. Te pritužbe se, pre svega, odnose na otvaranje, vođenje i gašenje tekućih računa, kao i na plaćanje naknada. Predloženi zakon planira da uvede red i u visinu cena ovih usluga i jednostavniju proceduru gašenja računa u jednoj i prelazak u drugu banku. To će sada biti brže, jednostavnije i bez nepotrebnih administrativnih zahteva.

Dobar je i predlog da će ubuduće u slučaju da neko ukrade ili zloupotrebi nečiju platnu karticu, vlasnik te kartice odgovarati samo za iznos od 3.000 dinara, a svu odgovornost iznad tog iznosa snosiće banke koje će morati da mu nadoknade gubitak. Ova pogodnost predviđena je Zakonom o platnim uslugama.

Novim rešenjima odgovornost građana za neodobrenu platnu transakciju sa 15.000 dinara, smanjuje se, kao što sam rekla, na 3.000 dinara, kako oni sa niskim primanjima ne bi u slučaju zloupotrebe snosili preveliki trošak, s jedne strane, i kako bi banke ponudile bolju zaštitu za korišćenje platnih instrumenata, s druge strane.

Ovom odredbom pruža se podsticaj bankama za ulaganje u primenu dodatnih sigurnosnih mera, kako bi se smanjio broj zloupotreba.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kojima se unapređuje zaštita korisnika u slučaju kada im se finansijske usluge pružaju preko interneta ili mobilnog telefona. Ovim zakonom se, pored zaštite građana, podstiče digitalizacija u finansijskom sektoru, tj. korisnici se ohrabruju da finansijske transakcije, kao što su, recimo, plaćanje računa, obavljaju u elektronskom obliku.

Jednim od predloženih zakona, o kojima mi ovde raspravljamo, predviđeno je i jeftinije plaćanje karticama. Naime, Predlogom zakona o međubanakrskim naknadama, ograničiće se troškovi plaćanja, pre svega, platnim karticama. Od provizija koje su propisali izdavaoci platnih kartica zavisi koji će iznos ostati trgovcu pošto mu mušterija uslugu plati karticom. On te troškove ugrađuje u cenu robe koju plaćaju kupci.

Novo zakonsko rešenje predviđa da međubanakrska naknada kod transakcija debitnom karticom ne može biti viša od 0,2% vrednosti izvršene transakcije, dok međubankarska naknada kod transakcije kreditnom karticom ne može biti viša od 0.3% vrednosti izvršene transakcije.

Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem post terminala, pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

Ovo su sve rešenja od kojih će, kada budu usvojena i dosledno primenjivana, građani imati finansijsku zaštitu i ova rešenja su u interesu svih građana Srbije i zato smatram da treba da budu usvojena. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Karanac.

Reč ima Miroslav Aleksić. Nije prisutan.

Narodni poslanik Marijan Rističević ima reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, država koju smo mi zatekli je bila potpuno napuštena i zapuštena država, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije.

Danas su oni koji su punili svoje džepove i koji su nam ostavili sve ove probleme, oni koji su nam kreirali „Agrobanku“, koji su potom, malo im bilo i nije im dosta bilo, koji su zajedno sa stečajnim upravnicima pljačkali ovu državu, koji su osnovali dugom novu „Agrobanku“, da bi mogli dalje da pljačkaju, oni koji su nam ostavili „Razvojnu banku Vojvodine“ u rasulu, danas oni nama govore zašto nismo brže rešili probleme koje su nam oni ostavili.

Dakle, oni kojima je kurs rastao za četiri godine preko 50% danas nisu zadovoljni monetarnom politikom. Danas kad je štednja dinarska porasla za nekoliko puta, kad je devizna štednja porasla, kad je struktura deviznih rezervi sasvim povoljnija, kad je uvoz pokriven većim stepenom izvoza, kad je to gotovo 80%, za razliku od njihovih 53 ili 54%, kad je rast BDP ni iz usluga, ni iz trgovine, nije zasnovan na prodaji kapitala, nije zasnovan na pozajmljivanju novca po skupim kamatama, pa se za tuđi novac kupovala tuđa roba. Danas oni kojima je glavna proizvodnja bila dug, danas oni koji nisu znali kako se novac zarađuje, već samo kako se troši, danas nam oni govore da dovoljno brzo ne rešavamo probleme koje su oni ostavili.

Mi rešavamo njihove probleme stepen po stepen. Nema naglih rešenja. Ukoliko želite da preskočite pet stepenica odjednom, verovatno ćete zapeti i slomiti nos. Morate biti strpljivi, vredni, posvećeni, kao što je većina s ove strane.

Želim da podržim ove zakone i da svom kolegi ostavim mogućnost, pa ću se kao ovlašćeni malo dublje pozabaviti ovim temama. Želim da podržim ove zakone i da to bude jasno, a ostalo vreme ostavljam svom kolegi koji je iza mene u poslaničkoj grupi. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Bojan Torbica nije prisutan.

Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Što se tiče ovih zakona koji su danas na dnevnom redu, pre svega, par reči o ovom zakonu za smanjenje naknade za međubankarske transakcije. Tu se stvarno ne može naći neka zamerka. Moram da vam kažem da iz ličnog iskustva, kupujući u radnjama koje su male porodične firme, s tim problemom se unazad iks godina srećem i da je bukvalno bilo situacija da me preklinju da određenu robu ne plaćam karticom. Druga roba može, ali ta, molim vas, nemojte, jer je marža toliko niska, a naknada za korišćenje platne kartice je toliko visoka da su oni bivali u minusu.

Znači, to je nešto što treba pozdraviti, s tim što stoji ona zamerka koju su i moje druge kolege iz opozicije ranije već napomenule u petak, zašto smo tako dugo čekali?

Guvernerka Tabaković je u raspravi napomenula da je javna rasprava trajala izuzetno dugo, očigledno nekoliko godina i da je to bilo da bi sve zainteresovane strane mogle da iskažu svoja mišljenja. Kad pričamo o svim zainteresovanim stranama, tu naravno, najzainteresovanija strana su verovatno bankarski sektor. Meni to, pravo da vam kažem, više liči na dugogodišnje nagovaranje bankarskog sektora da prihvati ovo smanjenje naknada. Neka ste u tome uspeli. Ali, žao mi je samo što ovako dugi niz godina smo interese krupnog kapitala stavljali ispred interesa malih porodičnih firmi, s tim što, opet kažem, bolje ikad nego nikad.

Mnogo velike primedbe imamo na tri zakona koja su ovde u paketu. To su Zakon o finansijskom obezbeđenju, Zakon o stečaju i Zakon o privrednim društvima.

Zakon o finansijskom obezbeđenju i stečaju su međusobno ovde povezani i opet, ono što ja vidim kroz ovu promenu jeste da se interesi krupnog kapitala stavljaju ispred interesa građana Srbije.

Guvernerka je u svom obraćanju u petak, između ostalog, rekla da ovaj set finansijskih zakona predstavlja vrlo moderne zakone, koji, između ostalog, imaju za cilj da privuku ozbiljnije strane investitore, što negde predstavlja priznanje da dosadašnji strani investitori i nisu baš među najozbiljniji. Ja se ne slažem s tim. To bi možda bilo tačno da je ova država u nekom drugom stanju.

Smatram da ono što je preduslov jeste da mi budemo pravna država. Ako vi imate ovaj set modernih zakona u zemlji koja nije dovoljno pravno uređena, u kojoj je uticaj na pravosuđe ugrađen u Ustav, što treba da menjamo uskoro, onda ovakav set zakona ne donosi modernizaciju, već nas izlaže riziku da ponovo kroz nekakve koruptivne aktivnosti, jer nam pravosuđe nije dovoljno jako da se sa tim izbori, nije dovoljno nezavisno, opet na šteti budu građani, naročito ono koji rade u preduzećima koja su u stečaju.

Kada jedna firma ode u stečaj to znači da su njena dugovanja mnogo veća od prihoda koji ostvaruje, tj. da ona duguje mnogo više nego što uspeva da zaradi. Dužnici su, pre svega, radnici kojima često godinama nije staž uplaćivan, potom razni dobavljači, firme privatne sa kojima ima sklopljene ugovore, ali ta firma, znate, nije potpuno gola. Ona ima nešto, ona možda ima neku proizvodnju, mada nedovoljnu, i ona ima pre svega vrednu imovinu.

Kada je reč o firmama koje su u stečaju, kada iz stečajne mase koja obuhvata ono što se prihoduje i tu vrednu imovinu, treba na ravne časti nekako namiriti sve poverioce, onda je jedino odgovorno što država može da uradi da na prvom mestu prioritet da radnicima, da se prvo njima poveže radni staž i da im se isplati zarada na nivou minimalca, jer u stečaju svi gube, pa da onda iz preostalog novca se namire ostali poverioci.

Ono što u velikoj većini slučajeva u ovom našem koruptivnom društvu imamo, gde su se godinama unazad iz preduzeća u stečaju izvlačili novci upravo tako što se jedan poverilac namiri, a svi ostali izvise i taj jeste neki koji je politički povezan i koji možda i nekim koruptivnim radnjama utiče na to da na kraju tako bude.

Kao što znate, šef moje poslaničke grupe Dosta je bilo Saša Radulović ima veliko iskustvo sa stečajevima. Dok je bio ministar finansija 2013. godine, on je predložio izmene Zakona o stečaju upravo tako da se iz stečajne mase uvek prvo namire radnici, da im se isplate zarade i da im se poveže radni staž, a da potom iz stečajne mase koja je preostala ne ide sve jednom poveriocu, nego da se svi namire ravnopravno, koliko toliko, da se ne pravi prioritet nad nekim. Taj Predlog zakona takođe je striktno zabranjivao, čak predviđao, da se krivično kazni ovo što sada imamo u Narodnoj skupštini kao predlog zakona, a to je otvaranje mogućnosti da se neka of šor firma preko noći pojavi, otkupi potraživanja preduzeća u stečaju, uzme svu imovinu, a radnike ostavi da izvise i ostanu na cedilu.

Ovo je neodgovorno. Naravno da je tržište važno i da je važno da imamo jaku tržišnu ekonomiju. Međutim, ona ne sme dominirati, ona mora biti u ravnoteži sa odgovornom socijalnom politikom. Ne možemo u ime krupnog kapitala i proklamovane, kobajagi, tržišne ekonomije, koja u stvari predstavlja državni intervencionizam, ostavljati radnike na cedilu.

U tom smislu poslanička grupa Dosta je bilo protivi se donošenju Zakona o finansijskom obezbeđenju i izmenama Zakona o stečaju na način na koji je to ovde predviđeno.

Pošto poslanik Rističević već maše Poslovnikom, očekujem da sada idu napadi na Sašu Radulovića, koji je bio stečajni upravnik. Moram da vam kažem da sam ponosna na njega za sve što je uradio tokom stečajnih postupaka, jer su njemu na prvom mestu bili radnici, povezivanje njihovog radnog staža i isplata zarada, a potom iz stečajne mase ravnopravno raspoređivanje na sve poverioce, a zbog toga što nije podlegao uticajima krupnog kapitala upao je u probleme među korumpiranim poveriocima. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Stamenković.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, svi ste čuli, ovo je terapija Su Đok…