Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 06.06.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

3. dan rada

06.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko ima kredit od 29.000 evra, pitam se, a pitam i sve vas – šta ako se kurs promeni, pa evro naglo skoči, a franak padne? Da li onda svi mi koji smo digli kredite u evrima, svojom voljom, sa bankama, trebamo od parlamenta da tražimo da to reguliše?

Ovde je kolega govorio većinom o sudovima. Mi nismo sud. Lično, nemam ništa protiv da naši sudovi utvrde da krediti koji su dignuti u švajcarskim francima nisu legitimni, da na neki način primoraju banke da to urade i da ta sudska odluka obavezuje te banke.

Mi nismo sud. Ukoliko nešto uradimo i umešamo se u odluke suda, onda država snosi odgovornost i svu štetu prema bankama mora da plati, kao što smo plaćali sve krivice ranijih vlasti i za „Agrobanku“, „Razvojnu banku“ itd. sve njihove promašaje. Ova država je platila, a ova država raspolaže narodnim novcem.

Da li sada treba od jednog naroda uzeti novac da bi se nadoknadio drugi dug naroda i šta biva, ako valute međusobno počnu da menjaju kurseve, ko će onda vratiti ove kredite u evrima, ukoliko se odnos franka i evra promeni u kontra smeru? Šta će onda biti? Da li će te iste štediše tražiti da opet pređu na franke?

Sve je to nastalo, koliko se sećam, po savetu guvernera Šoškića i ne vidim nikakvu krivicu i odgovornost ove vlasti. Neka sudovi rade svoj posao. Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo neku presudu i svaku presudu koju naši sudovi donesu, mi ćemo poštovati, bez obzira što su to sudovi iz 2009, 2010. godine, reformisani po nekim veoma čudnim pravilima bivše vlasti bivšeg režima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Srđan Nogo. Izvolite.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Nikad nisam rekao da je vladajuća većina i SNS kriva za kredite u švajcarskim francima, ali upravo se obraćam i apelujem zato što vi možete mnogo da učinite da se taj problem reši. Ja ne mogu.

Mogu i što ću uraditi, zajedno sa kolegama ću otići na taj protest i dati ljudima podršku, kao i uvek što sam davao. Ali, pazite, prvo i odmah da se razumemo, i po zakonima koji su tada važili i po zakonima koji sada važe, situacija je jasna. Ti ugovori su ništavi, nema potrebe ni za kakvim novim zakonima, ni za kakvom retroaktivnom primenom zakona, samo da primenimo zakon. To je prva stvar.

Druga stvar, da li Narodna skupština ima istovremeno i kontrolnu funkciju da kontroliše rad drugih grana vlasti? Ima kontrolu funkciju. Pazite, sudovi ne mogu biti izuzeti iz sistema vlasti. Postoje tri grane vlasti, kome onda odgovaraju sudovi, američkoj ambasadi, kome odgovaraju sudovi ljudi, o čemu pričamo? Na kraju, šta god sud da odluči, Evropski sud i njegova praksa je jasna. Ti ugovori su ništavi.

Ja imam ugovore između poslovnih banaka i sudova, gde sudovi koji su u blokadi imaju status VIP klijenata, gde sudije imaju 0,75% godišnje kamate, uzimaju keš kredite, stambene kredite, a banka jednostrano može da im zameni te ugovore, Treći osnovni sud, Drugi osnovni sud, Vrhovni kasacioni sud, ljudi o čemu mi pričamo? Kako te sudije da sude?

Što banke plaćaju milione evra na advokate? Pa, ubi se od para Bogdanović, Vasiljević i Đorđević, koji je bio u toj advokatskoj kancelariji …
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme grupe ste potrošili, uvaženi poslaniče. Vreme grupe.
...
Dveri

Srđan Nogo

Poslanička grupa Dveri
Ubi se od para zastupajući banke.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme grupe ste potrošili.
(Srđan Nogo: Da li vi shvatate da je pravosuđe korumpirano?)
Zahvaljujem.
Potrošili ste vreme grupe. Nemojte da koristite suviše jake reči.
Reč ima Zoran Živković, po amandmanu. Izvolite.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Hvala lepo, po amandmanu, kao i moji prethodnici.

Mislim da smo došli u jednu fazu ekstremne demagogije i ja se slažem da je parlament mesto gde može da se govori o raznim temama, čak i kad nisu striktno na dnevnom redu, ali to ima samo smisla ako se govore neke činjenice. Ovde je izrečeno sve i svašta sa dve, tri strane, neka žal za domaćim bankama koje su uništene 2000. godine.

Da podsetim kolege da su te domaće banke, patriotske, bile kreatori nečega što se zvalo stara devizna štednja i uništavanja mnogih porodica, a neko je tu govorio i o samoubistvima i o osiromašenju. Sve je to tačno, to se dešavalo u devedesetim godinama i sve te, ta stara devizna štednja i ona „Dafina“ i „Jezda“ štednja su vraćene nakon toka, upravo od vlasti koju vi sad prozivate da je nešto uništila domaće banke.

Te domaće banke su, inače, bile i prezadužene i njihovo gašenje je urađeno na štetu njihovih poverioca. To su mahom bili stranci. Time je država Srbija, da vas obavestim, uštedela na jedan specifičan način preko dve milijarde dolara u tom trenutku na štetu Kineza, Grka, Rusa, Nemaca, mahom. To može da vam potvrdi i ekipa iz Narodne banke.

Tačno je da su bili dozvoljeni i krediti u švajcarcima u nekom trenutku. Ako se dobro sećam, mislim da je Jelašić bio guverner i on je tad govorio javno kao guverner upozorenje građanima da ne ulaze u te kredite. Za to imate snimke sa raznih televizija. Time, naravno, država ne može da se opere potpuno, ali isto tako netačno i tvrdnja da tadašnji guverneri, Šoškića se ne sećam, možda je već i bilo kasno u njegovo vreme, a za Jelašića se sećam sigurno.

Da li treba da se pomogne ljudima koji su upali u probleme zbog kredita koji su indeksirani u švajcarcima? Da. Ima više načina. Jedan način je da oni to svoje pravo ostvaruju preko sudova. Ja se potpuno slažem sa ocenom sudstva, 90% sudstva radi pod pritiskom aktuelne vlasti. Prema tome, to je loše, a možda može da se to loše i iskoristi u ovom trenutku.

Ono što su logičniji pristupi, to je da država autoritetom svoje snage ubedi banke da banke jednostrano, odnosno u dogovoru sa klijentima, dramatično poboljšaju uslove vraćanja kredita u švajcarskim francima. Kako to može da se uradi? Tako što, kao što svi znate, država u svim nivoima, i centralni i pokrajinski i lokalni, ima novac, ima budžetska sredstva, javna preduzeća takođe. Taj novac je u depozitima u bankama, negde i na oročenju, negde su neki krediti vučeni od strane javnog sektora. To su ogromne pare i, da vam kažem srpski, ucenom banaka, da ili će da naprave bolje uslove za klijente koji su indeksirali svoje kredite u francima, ili neće depoziti biti kod tih banaka. Mislim da je to put kojim treba ići.

Naravno da su banke ostvarile ekstra profit, naravno da banke ne treba da propadnu, treba da nastave da rade, one koje poslovno su sposobne za to. Mislim da ih ima previše na našem tržištu, ali to je njihov posao i to će se prirodno rešiti, ali generalno to je način da država razgovara, pregovara sa bankama i da kaže – nema naših depozita kod vas ako ne učinite nešto da se ovi ljudi koji su uništeni vašim sitnim slovima i očigledno zlim namerama, da se njima pomogne. To može da se uradi vrlo jednostavno, tako što postoji još nekoliko domaćih banaka ili banaka gde je dominantniji uticaj države koje mogu odmah, jednokratno, da kažu - mi hoćemo da uradimo to. Recimo, Komercijalna banka kao primer. Da pođe odatle, da kažemo da mi nudimo da se dugovi smanje za, da ne iznosim sad iz rukava procente, ali jednom lakom analizom gde Narodna banka, naravno može da pomogne, mi možemo da dođemo do rešenja koje će biti pravedno, pravično, koje nije nikakvo čudo, jer čuda nema u realnom životu, ali koje može da popravi status ljudi koji su ugroženi zbog kredita u švajcarskim francima, i ne samo u tim francima, loši su krediti i u evrima, to je isto jedna, samo je ovo popularnija demagogija sa švajcarskim francima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Milan Lapčević.
...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Poštovani narodni poslanici, prethodnih sat vremena se razvila jedna živa diskusija o tome ko je tu koga nadmudrio i ko je u ratu između banaka i stanovništva pobednik. Naravno da tu ne treba trošiti reči, uvek će banke biti te koje će profitirati iz svakog posla, samo je pitanje koliko će država uspeti ili hteti svojih mehanizmima da zaštiti stanovništvo od nekog nekorektnog posla koje banke svojim primamljivim reklama nude stanovništvu.

U ovom slučaju, i ja sam jedan od tih kome je bilo ponuđeno primamljivo rešenje da uzme kredit u švajcarcima. Na svu sreću, uzeo sam to na kraći period pa sam se iz toga izvukao. Kamate su različite u različitim valutama i svako ima pravo da bira u kojoj će se valuti zadužiti i koliko će mu biti kamata, odnosno koliko će rizikovati u tom poslu.

Sa druge strane, sam podatak da bankarski sektor već godinama ili više od dve decenije je najprofitabilnija grana privrede u ovoj zemlji i da svake godine profiti banaka rastu, jasno govori o tome da su banke i krediti koje one daju u Srbiji, sigurno nisu korektne i nisu tržišno regulisane. Taj podatak se može lako uporediti i sa okruženjem, zemljama u okruženju i sa EU, ubedljivo najveće profite u odnosu na broj plasmana i visinu plasmana i ubedljivo najveće kamate, drže banke u Srbiji.

Na Odbor za finansije, govoreći o zakonima koje je predložila Narodna banka, guvernerka je rekla da kada je reč o Zakonu o platnim karticama, odnosno visinama naknada za platne kartice da se čekalo godinama da tržište reguliše naknade za platne kartice, ali da se to očigledno nije desilo i da je sada Narodna banka rešila da administrativnim merama, odnosno zakonom reguliše visinu naknada što je svakako pohvalno.

Svi zakoni koji su predloženi i danas su na dnevnom redu jesu korak napred i u tom smislu jesu za pohvalu, kao i stabilizovanje finansijskog tržišta i snižavanje kamata zadnjih godina globalno. Dakle, to je potvrda da je Narodna banka dosta toga učinila.

Međutim, kada je reč o kamatama generalno i za privredu i za stanovništvo, očigledno je da tržište koje ovde funkcioniše bar 20 godina, nije regulisalo te kamate i da su te kamate suviše visoke. Mnogo veće, za 50 do 70% veće nego kamate u okruženju, a u odnosu na zemlje EU sigurno i duplo veće. Zato su i profiti banaka ogromni.

Zadatak je i Narodne banke i države da u slučajevima kada tržište ne funkcioniše, u ovom slučaju ja mislim da tržište nedovoljno dobro reguliše kamatne stope, da se primene one druge možda manje popularne mere, ali država je tu kao sistem da garantuje, da obezbedi građanima i sigurnost sa jedne strane i sa druge strane da ih zaštiti od lošeg uticaja ili neregulisanog tržišta.

Brojni su primeri ogromnih naknada koje banke naplaćuju za sve i svašta, nešto sam o tome govorio na Odboru za finansije, pomenuću samo neke stvari. Banke su smislile kako da uzimaju na razne načine novac od građana, pa imate naknadu za održavanje računa, naknadu za zatvaranje računa, naknadu za izdavanje čekova, naknadu za registraciju čekova, naknadu za nerealizovane čekove, naknadu za plaćanje pre podne manju, a popodne veću, itd.

Mislim da u ovom segmentu gde se izmišljaju različite naknade za usluge banaka, koje nekad i nisu tako male, mislim da Narodna banka ima i obavezu, a i mogućnost i prostor da reguliše i da preispita kolike su te naknade, i koje su uopšte, i da li banke na to imaju pravo, a sve u funkciji da zaštite građane od jednog vrlo lihvarskog pristupa banaka prema stanovništvu i privredi.