Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 07.06.2018.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sednica Šestog vanrednog zasedanja

01 Broj 06-2/122-18

4. dan rada

07.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 11:10 do 19:55

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Dragan Veljković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Uvažena gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, primarni cilj koji se želi postići donošenjem predloženog zakona jeste sveobuhvatno uređenje pitanja zaštite korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu i prevazilaženje postojećih problema u praksi kod zaključivanja ugovora uz upotrebu elektronskog potpisa.

Međutim, uz realizaciju ovog fundamentalnog cilja, ostvaruju se i drugi efekti, kao što su šira dostupnost finansijskih usluga na domaćem finansijskom tržištu, veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga, smanjenje troškova i utroška vremena korisnika, kao i usklađivanje domaćeg prava sa propisima EU u ovoj oblasti.

Naime, postojeći pravni okvir kojim se trenutno delimično tretiraju ova pitanja su Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U odredbama navedenih zakona, a naročito Zakona o zaštiti potrošača, nije u potpunosti primenjena Direktiva EU broj 2002-65. Radi se o potrošačkoj direktivi koja ima za cilj usaglašavanje nacionalnih propisa koji se odnose na marketing na daljinu finansijskih usluga namenjenih potrošačima, što bi trebalo da poveća poverenje potrošača u primeni novih tehnika, kao što je elektronska trgovina.

Uzimajući u obzir ovu činjenicu s jedne strane i naše strateško opredeljenje s druge strane, svakako postoji potreba da se ova oblast bolje uredi, što se upravo radi predloženim zakonom.

Takođe, treba istaći da i pored donošenja ovog zakona i njegove buduće primene i dalje će se primenjivati određene odredbe postojećeg pravnog okvira. U tom smislu, ukazujem na završne odredbe predloženog zakona, gde je predviđeno da će danom početka njegove primene prestati da važe odredbe člana 29. stav 9. i 10. i člana 37. stav 2. Zakona o zaštiti potrošača, ali ostaju na snazi odredbe koje se izričito odnose na zaštitu korisnika finansijskih usluga, tako da će pored odredaba predloženog zakona primenjivati i dalje odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje se odnose na obaveštavanje, na pravo potrošača na odustanak od ugovora, kao i druge odredbe koje nisu u suprotnosti sa odredbama predloženog zakona.

Na osnovu svega prezentiranog, nesumnjivo proizilazi zaključak da je neophodno predloženi zakon usvojiti, pa pozivam sve narodne poslanike da to i uradimo u danu za glasanje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman je podneo poslanik Branimir Rančić.
Izvolite, kolega Rančiću.
...
Srpska napredna stranka

Branimir Rančić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče skupštine gospođo Gojković, poštovani guverneru NBS gospođo Tabaković, poštovana gospodo iz Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. definiše pojedine pojmove u ovom zakonu.

U članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi: „Osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Pod tačkom 4. definisan je pružalac usluge, a u stavu 9. se kaže - drugo pravno lice, ili fizičko lice koje pruža finansijske usluge u Republici Srbiji u skladu sa zakonom i propisima EU.

Nacionalnom programom za usvajanje pravnih tekovina EU u delu 3 – sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU, u delu 3. tačka 28. – zaštita potrošača i zaštita zdravlja, i u delu 3. tačka 28.1. – zaštita potrošača, predviđeno je donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu kako bi se izvršilo prilagođavanje zakonodavnog okvira kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji sa propisima EU, pre svega direktiva o oglašavanju finansijskih usluga na daljinu.

Znam da se radi o evropskom zakonu koji štiti potrošače u sferi zdravstvene zaštite. U tom smislu, u prvoj polovini 2018. godine elektronski recept trebalo bi da bude u upotrebi u čitavoj Srbiji. Pored Beograda korišćenje elektronskog recepta počelo je u još 42 zdravstvene ustanove u Srbiji. Do ovog momenta izdato je skoro 3,8 miliona recepata na ovaj način, a oko 270 hiljada obnovljenih recepata, tako da ljudi ne moraju svakog meseca da odlaze kod lekara za recepte.

Znači, sa elektronskim receptom pokriveno je 65% do 70% domova zdravlja i apoteka u Srbiji, odnosno ukupno 96% ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji.

Automatska overa zdravstvenih legitimacija, na osnovu kojih se izdaje elektronski recept, funkcioniše na osnovu podataka o doprinosu koji je uplaćen u sistemu poreske uprave i dolazi do Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućuje automatsku overu kartica zdravstvenog osiguranja za najveći broj osiguranika, a ovaj način overe omogućen je i osiguranicima samostalnih delatnosti, znači preduzetnicima, poljoprivrednicima, sveštenicima, verskim službenicima, inostranim penzionerima.

Automatska overa je dostupna i licima koja primaju penziju ili invalidninu od države sa kojima ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, samostalnim umetnicima, licima koja su zaposlena kod fizičkih lica, znači ona lica koja nemaju PIB, i licima koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj tehničkoj saradnji. Automatska overa obuhvata i članove porodice ovih lica koji se preko njih osiguravaju.

Takođe, ove mere se odnose i na lica koja su zdravstveno osigurana po osnovu invalidnosti, kao i mentalno nedovoljno razvijene osobe, zatim lica koja se leče od HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti, malignih oboljenja, oboljenja od retkih bolesti, lica starijih od 65 godina života, žrtve nasilja i porodice i trgovine ljudima.

Automatska overa kartica zdravstvenog osiguranja nastala je povezivanjem baze RFZO sa bazama Poreske uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Fonda PIO i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dosadašnje gubljenje vremena i novac na šalterima najzad će biti prošlost. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dušica Stojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Uvažena guvernerko NBS, gospođo Tabaković sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ne možete usvajati zakone po meri tajkuna ili ne možete usvajati zakone po meri dela političke elite. Morate, kada usvajate zakon, da vodite konstantan dijalog i sa privredom, i sa građanima, i sa trgovcima, i sa bankama i sa svim onim relevantnim akterima. Morate ih uključiti. Vi ste to, gospođo Tabaković, uspeli i ja vam na tome zaista čestitam, tako da mi danas imamo zaista kvalitetna zakonska rešenja.

Svaka odgovorna država ne vodi monolog, vodi dijalog. U stalnoj je komunikaciji sa svojim građanima, sa privredom, sa komercijalnim bankama, sa trgovcima, sa svim onim pružaocima, ali i korisnicima finansijskih usluga i to je recept za uspeh i to je recept kako bi drugi morali da zakonske predloge, pre nego što oni uđu u proceduru Narodne skupštine, da se rukovode.

Napori Vlade Republike Srbije su zaista veliki u prethodnom periodu, kada je reč o digitalizaciji. Digitalizacija je prioritet Vlade Republike Srbije, naše premijerke. Akcenat je u prethodnom periodu zaista stavljen na veliki broj zakonskih propisa i kad je reč o usvajanju zakona o elektronskom potpisu, o reformi elektronske uprave i mnogim drugim stvarima.

Poštovani građani Srbije, želim da vas podsetim kako smo mi zapravo stanje zatekli kada je reč o elektronskom potpisu. Mi smo nasledili takvo stanje u državi Srbiji da elektronski potpis nije zaživeo, iako je on uveden, podsetiću vas, 2004. godine. NJegovo korišćenje je tada bilo skupo, bilo je neefikasno, a bez elektronskog potpisa zapravo ne možete da uradite ništa. Bez elektronskog potpisa ne možete da uvedete ni elektronsko poslovanje, ni elektronsku trgovinu, ni elektronsko bankarstvo. Ne možete da reformišete državnu upravu, ne možete da idete ka tzv. elektronskoj upravi i ne možete da uvedete elektronsko zdravstvo. Znači, ne možete da uradite gotovo ništa.

Te 2014. godine samo pet odsto stanovništva je koristilo elektronski potpis. Vlada Republike Srbije i premijerka gospođa Brnabić je stavila do znanja da moramo uvesti elektronski potpis što pre i da pored elektronskog potpisa moramo voditi računa i o kvalifikovanom potpisu koji se služi za najveći broj transakcija, ali i u potpis sa različitim nivoima pravne zaštite i sa različitim nivoima sigurnosti.

Znači, nasledili smo katastrofalno stanje. Nije bilo ni D od digitalizacije, ni E od elektronske uprave. Nismo imali ni elektronski potpis, ni katalog elektronskih usluga. Daleko smo bili i od portala E-uprave. Nismo imali zakone koji regulišu digitalizaciju, elektronsku upravu i elektronsko poslovanje. Nismo imali uvezane baze državnih institucija u našoj zemlji.

Prethodnih režim je zapravo obećavao šarenu lažu. Varao je i lagao je građane, davajući prazna obećanja i građani su to prepoznali. Ne možete vi srpskog seljaka, srpskog domaćina tako lako da prevarite, da zavedete, da vam da glas na izborima. Oni su prepoznali tada lažna obećanja i upravo iz tih razloga nisu glasali i kaznili su prethodni režim.

Zaista želim na samom kraju da kažem sledeće – zakoni i situacija u ovoj državi se zaista menjaju, usvajamo kvalitetne zakone, usklađujemo sa propisima EU, ali to nije samo puko prepisivanje određenih direktiva koje dobijamo od strane Evropske komisije. Danas raspravljamo o zakonu koji se odnosi na Poglavlje 28. „Zaštita potrošača“, ali i brojne druge zakone. Znači, ne prepisujemo samo direktive, već se zaista staramo da poboljšamo kvalitet građana, privrede, banaka i trgovaca u našoj zemlji.

Kada sve to znamo ja zaista pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da se uključe u ovu zaista kvalitetnu raspravu, da obrazlažu zaista svoje amandmane i vas zaista molim da imate sluha za sve amandmane i pozicije i opozicije, kako bi zaista došli do kvalitetnog zakonskog rešenja.

U danu za glasanje SNS će podržati ova dobra zakonska rešenja. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam čekao da obrazložim svoj amandman, pa ću probati ukratko.

Proizvodnja hrane, pre svega poljoprivreda i prerađivačka industrija su po meni dve najstabilnije stvari za valutu jedne zemlje. Ko ima poljoprivredu i prerađivačku industriju taj ne mora da brine za budućnost, ali pod uslovom, naša poljoprivreda mora da se modernizuje na isti način kao poljoprivreda EU. Pri tome ne treba gasiti mala poljoprivredna gazdinstva, nego ih treba specijalizovati za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

Trenutno od 100 dinara, u Evropi 30 dinara su podsticaji, odnosno 30 evra evropski poljoprivrednik dobija od svoje države, a 70 je prihod od same poljoprivrede. Kod nas je to 10 prema 90, a bilo je do nedavno i 5 prema 95. Da bi bilo više podsticaja moramo razvijati prerađivačku industriju koja mora napraviti novac koji će otići kao subvencija u poljoprivrednu proizvodnju i tako povlači jedno drugo.

Lako bi mi nahranili siromašne, ali nas stalno ometaju Đilas, Jeremić i ekipa, alavi i bogati, od tih alavih i bogatih teško je lepo i ravnomernije rasporediti novac, i ne treba siromašni da se stide svog siromaštva, ni seljaci, nego bogati treba da se stide svog bogatstva. Ja mislim da Đilas, Jeremić i ekipa imaju od svog bogatstva samo strah da ga uskoro ne izgube.

Ne postoji, dame i gospodo, budućnost koja se poklanja. Budućnost moramo napraviti sami, onakvu kakvu stvorimo radom, takva će nam biti. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman je podnela Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela LJubica Mrdaković Todorović.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsednice.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu unosi brojne novine u tržišno privređivanje, ali i dosta olakšava zaključenje pravnih poslova bez prethodnog preteranog administriranja, jer su u zakonu na jasan i nedvosmislen način definisani parametri ko je ko u poslovnom odnosu.

Ovim zakonom uvodi se nov način poslovanja, koji do sada nije bio toliko široko rasprostranjen u Republici Srbiji. Moderni tokovi poslovanja jednostavno nameću potrebu da i mi kao država i društvo prilagođavamo poslovanje na način da se što pre uključimo u regionalne, ali i u svetske tokove robe i kapitala, u ovom slučaju pre svega, finansijskih usluga i kapitala.

Zakon će doprineti unapređenju osavremenjavaju i razvoju finansijskog tržišta u Republici Srbiji, tendencije da se u budućnosti informacione tehnologije sve češće i sve više koriste.

Tako da na kraju bih pozvala sve kolege da glasamo za ove predloge zakona o kojima diskutujemo, a vama guvernerko Tabaković, sve pohvale i zasluge. Zaista, vaši rezultati rada i NBS, na čijem ste čelu, su izuzetni i priznati kako kod domaćih tako i kod međunarodnih finansijskih institucija. Vi ste timski igrač, i mi iz SNS vam želimo puno uspeha u budućnosti u daljem radu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman je podnela Milena Turk.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.