Trebalo je da u ovu papazjaniju od dnevnog reda uvrstite i Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o zaštiti slepih miševa, pa da bude kompletan ugođaj.
Hteli ste, valjda, stavljajući na dnevni red Predlog za reizbor guvernera tek na 11. tačku da skrenete pažnju narodnim poslanicima da se bave ovom šminkom od predloga zakona koje ovde zastupa ministar Ružić, jer ovde suštinskih promena nema, ali o tome ćemo kada budemo raspravljali o amandmanima.
Danas nam je tema, odnosno u načelnoj raspravi tema nam je predlog za ponovni izbor Jorgovanke Tabaković za guvernera Narodne banke. Čuli smo o njenom moralnom liku i delu dovoljno, ne treba ponavljati, ali je očigledan zaključak da je Jorgovanka sklona korupcionaškim poslovima i zato se može zaključiti da je to razlog zbog čega ona zapravo svoju funkciju obavlja u interesu stranih komercijalnih banaka, a ne u interesu građana Srbije.
Podsećamo da je Veroljub Dugalić koji je sekretar tog, ne znam, udruženja banaka javno u medijima rekao, direktno u kameru, da bankarima u pojedinim bankama u Srbiji ne pada na pamet da poštuju odluke sudova u Srbiji koje su donete na zahtev, odnosno po tužbama građana koji su tužili banke zato što su im nezakonito obračunavali obradu kredita i praćenje kredita.
Naravno, Narodna banka i Jorgovanka Tabaković nije ni beknula na tu temu, što je zaista neverovatno da Narodna banka ne reaguje kada neko ko predstavlja komercijalne banke izjavi nešto što je grubo kršenje i gaženje Ustava Republike Srbije.
Zamislite koja je zarada tih banaka od ovih provizija, odnosno od provizija za obradu kredita. Godine 2016, recimo, na to ime banke su u Srbiji zaradile 36 milijardi dinara, a koliko je to stvarno govori činjenica su u istom periodu na ime kamata banke zaradile 124 milijarde. Dakle, ovo je prosto neverovatno, i to se valjda dešava samo u državi Srbiji, zahvaljujući pre svega guverneru Narodne banke, dosadašnjem, a kako stvari stoje možda i budućem.
Upravo zbog njenog nesavesnog rada, neodgovornosti i neznanja, mi danas imamo u medijama vest da banke prodaju, recimo, na Vračaru stan za 13 hiljada evra. To je ono o čemu je trebalo da se govori pre neki dan kad je bila ovde, kad se samo hvalila kako je najlepša i najpametnija, a nijednu reč nije rekla iz oblasti za koju je zadužena.
Nije rekla, recimo, da je stanje finansija u državi Srbiji u bilansima banaka, kojima rukovodi Jorgovanka Tabaković, da se nalazi na kraju 2007. godine 4,7 milijardi finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, a banka nema kome da ih plasira zato što je privredno nesposobna, zato što daje zaduživanja i zato što su se građani opekli u uzimanju kredita i danas kredite uzimaju samo oni koji baš, baš, baš moraju, a da ne govorim o zaduženjima kada su u pitanju platne kartice, kada je u pitanju dozvoljeni minus itd.
Ovaj iznos na kraju 2013. godine bio je 2,4 milijarde, a na kraju 2014. godine nešto više od tri milijarde evra. O kolikim sredstvima se tu radi najbolje pokazuje podatak da je ukupan akcijski kapital 29 banaka na kraju 2017. godine, naravno banaka u kojima su stranci vlasnici više od 88%, 3,4 milijarde evra, a ukupan kapital sa rezervama i neraspoređenom dobiti 5,6 milijardi evra, što znači 83% ukupnog sopstvenog kapitala svih banaka je zamrznuto u sredstvima koja nemaju kome da se plasiraju. Nama se ovde pričaju potpuno drugačije priče. U Srbiji cveta cveće. Jedino, ne znam kako to narod koji živi u Srbiji ne primećuje.
Guverner Narodne banke ima rok do 30. juna da objavi godišnji izveštaj o poslovanju Narodne banke za 2017. godinu i bilo bi u najmanju ruku korektno da ste ovu raspravu odložili do tog roka, pa da vidimo, da porazgovaramo o tom godišnjem izveštaju, ali pošto nema toga, evo iz Izveštaja za 2016. godinu. Narodna banka je imala sopstveni kapital od 3,1 milijardu evra, a ukupne obaveze 8,3 milijarde evra. Dakle, u njenim izvorima, izvorima Narodne banke, sredstva kapitala predstavljaju samo 27,5%.
Zašto je to tako? Zato što je Srbija prezadužena i zato što je postala finansijer najrazvijenih zemalja i kupac njihovih hartija od vrednosti. To je ta politika koju ovde predstavljate kao najuspešniju i Jorgovanku kao najuspešnijeg guvernera na svetu i bližoj okolini.
Zašto, recimo, Narodna banka nikada nije uradila neki korak ka tome da se kreditiraju poljoprivrednici u Srbiji, seljaci? Zašto to rade druge banke u svetu? Vi, znate, sve što nećete da radite ovde kažete da tamo neka EU, tamo neki činovnici vam to ne daju, ne daju vama, a u svojim državama rade ono što je u interesu njihovih građana.
Znate svi dobro da je još u vreme DOS potpuno uništena poljoprivredna proizvodnja, mislim na prehrambenu proizvodnju i da je ovo što je ostalo primarna proizvodnja od koje teško može da se živi, od proizvodnje pšenice, malina gde svake godine malinari moraju da se krve, da se utvrdi koja je cena itd.
Zato je guverner trebala da uradi nešto, recimo, što je nedavno bilo u Francuskoj, da ne zabranjuje bankama da daju kredite, da slobodno plasiraju svoja sredstva, ali da ona banaka koja da poljoprivredi kredit da dobije određena sredstva od Narodne banke. Naravno, to bi se nadomestilo tamo gde se daju krediti za neprofitabilne neke poslove, pa bi opet banka bila na dobitku.
Postoji jedno malo pitanje, sitno – u godišnjem bilansu NBS za 2016. godinu stoji podatak da je u Narodnoj banci 82,5 milijarde dinara ili 668 miliona vrednosti u zlatu. Pitanje na koje bi bilo lepo da nam odgovori Jorgovanka Tabaković, ali neće – da li se ovih 15 tona zlata nalaze u Narodnoj banci ili u Bazelu? Kažu – u Bazelu. Takođe, pitanje – da li se godišnje popisuje i da li je zato založen neki kredit? Ozbiljna pitanja na koja, očigledno, niko ne želi da odgovori zato što ste vi zacrtali – Jorgovanka će biti u narednom mandatu guverner, a to što je povezana sa nizom korupcionaških afera, što radi za banke a ne za građane, što se enormno obogatila, mnogo više od onoga što joj je regularna plata, koja je inače neverovatnih više od pola miliona dinara, ali da podsetimo da potpredsednik EBRD-a Alen Piju nedavno izjavio da je EBRD sa snagom Srbije otpočeo pregovore o privatizaciji „Komercijalne banke“.
Naravno, govori se i o prodaji „Dunav osiguranja“, tako da ćemo ostati i bez tog tržišta, ali kada je u pitanju „Komercijalna banka“, pitamo mi - da li tačno da je nekadašnji ministar finansija Lazar Krstić preko IPC London obezbedio da njegovih 25% vlasništva u akcijama „Komercijalne banke“ u slučaju prodaje vredi 12 puta više?
Pošto se očigledno radi o raznim sumnjivim poslovima i pošto jednog dana mora da se ide u zatvor, pitamo Vladu Republike Srbije – da li su smenili Mehu Omerovića, koji bi, takođe, trebao da ide u zatvor zato što je lopov, zato što je krao na aerodromu u Frankfurtu, sa mesta predsednika, zamislite, Komisije za kontrolu izdržavanja kazni zatvora? Ironija sudbine. Hvala.
