Zahvaljujem, predsedavajući.
Primećujem da mi nije odgovoreno na pitanje, iako su obojica kolega imala priliku da odgovaraju po dva i više minuta. Nije mi odgovoreno. Nisu mi naveli primer parlamenta gde postoji ova praksa, i to mi je dovoljno. Dakle, nema takvog primera, ni meni, a očito ni vama poznatog primera gde poslanici vladajuće većine podnose nekoliko stotina amandmana na prve članove, prvog zakona, prve tačke dnevnog reda. To je poenta, drage kolege. To je ono što vam zameraju ovi posmatrači, neki ucenjivači nekih međunarodnih institucija kojima mnogo ne verujem, ali ponekada su čak i oni u pravu.
Druga stvar, dakle, naravno, gospodine Arsiću, tu ste u pravu i neću ja vama osporavati da je sigurno bilo i toga o čemu vi govorite. Sigurno je bilo zloupotrebe, sigurno je bilo bahaćenja one vladajuće većine i zato su sada bivši.
Da ste malo bolje i pažljivije slušali moje diskusije ovde, shvatili biste i dobronamernosti diskusija. Naravno, ja nisam vaš, da jesam, onda bih sedeo tu među vama, ali videli ste i dobronamernost i neku lojalnost instituciji i državi, ali da se pravim da ne vidim ono što vide čak i vaši poslanici i što vide oni koji imaju strpljenja da gledaju, građani ove zemlje, da se ove rasprave o amandmanima koriste zapravo samo za besomučne napade i kritiku opozicije i očekivati od opozicije da tu sedi je zaista iluzorno.
Mazohista sam pomalo ili savestan. To zna i kolega Atlagić, uostalom i on mi je više puta davao to priznanje da sedim više nego bilo ko od mojih kolega, ali niti ja sebe time hvalim, niti njih kritikujem. To je prosto tako.
Ono što je suština, neće moći ova institucija da funkcioniše, ako vi ne budete imuni da možete da čujete barem neku kritiku, ne napade na porodicu, ovo je malo besmislica što je gospodin, moj prethodni kolega, čitao, dakle, ja vam mogu objasniti ali ne na ovaj način…
