Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/154-18

21.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika (član 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije).
Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o ratnim memorijalima, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju, koji je podnela Vlada; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije o zapošljavanju članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja, koji je podnela Vlada; Predlogu odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar Đorđević. Izvolite.

Zoran Đorđević

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama je čitav niz zakona i probaću da jedan po jedan obrazložim.
Prvi je Zakon o ratnim memorijalima. Nacrt zakona o ratnim memorijalima predstavlja kodifikaciju sada važećih propisa, čiji je cilj efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencije, uklanjanja i izgradnje ili postavljanje novih ratnih memorijala.
Propisi koji regulišu ovu oblast doneti su pre 40 godina, u tom vremenskom razdoblju nastupile su mnogobrojne promene, prestale su da postoje tri države, teritorija države je promenjena. Institucije koju su tada postojale više ne postoje i ekonomski uslovi su drugačiji, kao i način upravljanja sredstvima i planiranje sredstava.
Dosadašnja praksa je ukazala na potrebu da se donese novi zakon kojim bi se pre svega nedvosmisleno definisale nadležnosti, prevaziđena i zastarela rešenja zamenila novim i ova oblast uredila u skladu sa ustanovljenim načelima modernog građanskog društva, uz poštovanje ljudskih prava.
Novim zakonskim rešenjem preciziraju se dužnosti jedinica lokalnih samouprava, vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike Srbije, u pogledu investicionog održavanja ratnih memorijala i jedinica lokalnih samouprava, u pogledu finansiranja redovnog održavanja tih ratnih memorijala u zemlji, što do sada nije bio slučaj kao i način prevazilaženja problema kada jedinica lokalne samouprave nije u mogućnosti da obezbedi finansiranje redovnog održavanja ratnih memorijala.
U cilju sprečavanja propadanja i oštećenja ratnih memorijala u Republici Srbiji koji su od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, predloženo navedeno rešenje. Uređuju se pitanja održavanja u nadležnosti u oblasti zaštite srpskih ratnih memorijala u inostranstvu, propisuje se nadležnost u zaštiti ratnih memorijala, pripadnika stranih oružanih snaga na teritoriji Republike Srbije.
Novina je što se definiše nadležnost stranih država u zaštiti svojih ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, osim ako se međunarodnim sporazumom drugačije ne uredi ta nadležnost. To omogućava efikasnu i kvalitetnu kontrolu utroška sredstava koje Republika Srbija obezbeđuje u budžetu za ove namene.
U Republici Srbiji ne postoji propis kojim se reguliše nadležnost za donošenje odluka o podizanju novih ratnih memorijala, kao i način i postupak izgradnje novih memorijala. Najveća novina u odnosu na postojeći pravni režim je nadležnost Ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala.
Predviđeno je da rešenje o uređenju i uklanjanju ratnog memorijala donosi ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju saveta i nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture. Predlog za izgradnju ratnog memorijala, između ostalog, potrebno je da sadrži i predlog načina održavanja ratnog memorijala.
Takođe je veoma važno definisanje elemenata kada nije dozvoljeno podizanje novog ratnog memorijala. Državnim organima, organima teritorijalne autonomije, jedinicama lokalne samouprave, pravnim i fizičkim licima nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala ako svojom sadržinom ne odgovora istorijskim ili stvarnim činjenicama, ako vređa opšte i državne interese, nacionalne i verska osećanja ili javni moral, ako je posvećen događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije, licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šofinističke, separatističke ideje i ideologije ili ko je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.
Ovakav uređen sistem će doneti ujednačenu primenu koja doprinosi unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja i tradicije. Multisektorski pristup je veoma značajan radi sveobuhvatnog sagledavanja potreba, davanja mišljenja i inicijativa za unapređenje zaštite ratnih memorijala.
Zakon predviđa obrazovanje saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnih memorijala i uklanjanja ratnih memorijala. Savet će činiti članovi iz reda profesora istorije i na predlog Filozofskog fakulteta univerziteta u Beogradu, Nišu, Prištini i Novom Sadu, iz reda istaknutih ličnosti u oblasti nauke i umetnosti, na predlog Srpske akademije, nauka i umetnosti, iz reda organa državne uprave, ministarstva nadležnog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, Ministarstva nadležnog za spoljne poslove, Ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Uređeni ratni memorijali kao važan segment kulturne baštine Republike Srbije, postaće i deo kvalitetne i atraktivne turističke ponude. Redovno planiranje će uticati na smanjenje troškova, a redovne aktivnosti će se obavljati efikasno i kvalitetno. U postojećem stanju, na kvalitet sprovođenja aktivnosti i nedovoljno racionalnog trošenja sredstava, utiče i to što nisu uspostavljene odgovarajuće evidencije. Ovim zakonom jasno se definišu nadležnosti, ustanovljavaju se procedure i evidencije, propisuje se obaveza vođenja evidencije o svim ratnim memorijalima u Republici Srbiji, srpskim ratnim memorijalima u inostranstvu kao i o ratnim memorijalima pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji i određuju organi nadležni za vođenje evidencije, kao i centralna evidencija koju vodi ministarstvo nadležno za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.
Takođe propisuje se evidencija o poginulim licima koja su izgubila život usled ratnih događaja, počev od Prvog balkanskog rata koje do sada nije ustanovljeno u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takve evidencije na jednom mestu. Ova novina podrazumeva saradnju svih organa koji u posedu bilo kakvih parcijalnih evidencija. Vođenje ovih evidencija će omogućiti da se dođe do podataka koji su neophodni radi istraživačkog rada, kao i sagledavanja potreba, donošenja planova i mera.
Nadležno ministarstvo nema mehanizme kojim bi obavezalo lokalne samouprave da izvršavaju svoje obaveze. Novim zakonom uvode se kaznene odredbe za nepoštovanje zakona. Ova novina u oblasti zaštite ratnih memorijala je neophodna radi racionalnijeg trošenja budžetskih sredstava. Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona o ratnim memorijalima je jasno definisanje nadležnosti, jačanje odgovornosti, racionalnosti, efikasnosti jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija, kao i pojedinaca. Zakonom se stvaraju neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa, vezanog za ratne periode.
Uređenjem, održavanjem i izgradnjom ratnih memorijala, neguje se i tradicija za buduća pokoljenja, jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja i nepokretna kulturna baština predstavlja jedan od identifikacionih kodova svake nacije. Pozitivan efekat se može meriti i nematerijalnim vrednostima, kao što je briga države i dostojanstveno sećanje na sve poginule, kroz zaštitu ratnih memorijala.
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2016. godini ukupno bilo 2,7 miliona zaposlenih lica, od kojih 22% je bilo u neformalnom angažovanju. Od tog broja, gotovo polovina zaposlenih dolazi iz sektora poljoprivrede. Jedan od ključnih razloga, neformalnog rada u poljoprivredi jeste i sezonski karakter poslova koji su karakteristični za poljoprivredu, kao i komplikovana procedura prijave i odjave sezonskih radnika.
Tome u prilog govori činjenica da je procenjeni obuhvat sive ekonomije samo među registrovanim privrednim subjektima u poljoprivredi čak 20,8%. Poljoprivreda ima najveći procenat privrednih subjekata sa neformalno angažovanim licima 18,5% dok je procenat PDV obveznika koji plaćaju, obavljaju gotovinski znatno niži od proseka, iznosi 8,2%.
Veliko učešće privrednih subjekata u poljoprivredi, koji posluju u sivoj zoni, što su uglavnom preduzeća sa malim brojem zaposlenih, onemogućava preduzeća da dobijaju finansijsku podršku bilo od države, bilo putem podizanja kredita za tekuće poslovanje ili unapređenje proizvodnje. Posledica toga je gubitak mogućnosti za dalji razvoj i podizanje životnog standarda budući da ih takvo poslovanje vezuje za sitne posede i mali obim proizvodnje. U poljoprivredi je takođe najveći procenat privrednih subjekata koji angažuje radnike bez ugovora ili sa ugovorom, ali bez prijavljivanja na celokupnu zaradu, 16,3% ili 14% respektivno. Poljoprivreda takođe ima najveći procenat privrednih subjekata koji istovremeno ima oba oblika neformalno angažovanih 11,7%
Predlogom zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, usmerava se na rešavanje problema neformalno angažovanih sezonskih radnika u poljoprivredi. Problem sa angažovanjem sezonske radne snage u poljoprivredi naročito je izražen u letnjim mesecima kada su potrebni radnici za poljske radove i berbu voća i povrća. Pored pronalaženja radnika, poslodavci se suočavaju i sa velikim brojem birokratskih procedura koje prate prijavu i odjavu radnika koji se angažuju na svega nekoliko dana, najčešće po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
U sektoru poljoprivrede prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, bilo je 1.442.628 zaposlenih lica. Međutim, popis ne daje precizan broj sezonsko angažovanih radnika, već ih izražava kroz kategoriju godišnjih radnih jedinica. Korišćenjem proporcije postavljene na osnovu dostupnih podataka procenjuje se da se broj sezonsko angažovanih radnika i radne snage pod ugovorom kreće od 65.691 lica do 76.863 lica. Sezonski radnici u poljoprivredi mogu biti angažovani ili na nekom od poljoprivrednih gazdinstava ili od strane preduzeća čija je primarna delatnost poljoprivreda.
U Srbiji je u 2012. godini bilo 631.552 poljoprivredna gazdinstva od kojih su gotovo sva porodična poljoprivredna gazdinstva ili 99%. Formu gazdinstva pravnih lica i preduzetnika ima 3.158, dok 346.155 gazdinstava je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava.
Kada je reč o broju privrednih društava i preduzetnika koji se bave poljoprivredom u bazi Agencije za privredne registre, registrovano je i aktivno ukupno 7.298 preduzeća sa pretežnom poljoprivrednom delatnošću. Za svoj rad poljoprivrednici su u 2016. godini u proseku mesečno zarađivali 54.238 dinara, odnosno 312 dinara po satu. Međutim, sezonsko angažovani radnici u poljoprivredi često novac dobijaju po završetku radnog dana na ruke i taj iznos varira od 1.000 do 3.000 dinara, u zavisnosti od vrste poljoprivredne delatnosti i dela Srbije u kojem rade. Stoga je za potrebe ovog rada korišćena pretpostavka da su sezonci prijavljeni na minimalnu zaradu koja je u 2016. godini iznosila 21.054 dinara, odnosno zarađivali su 121 dinar po satu ili 968 dinara dnevno.
Trenutno, sezonski radnici se formalno mogu angažovati putem ugovora o privremeno povremenim poslovima što je regulisano članom 197. i 198. Zakona o radu. Prema podacima Poreske uprave u 2017. godini je svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo angažovano po ugovoru o privremeno povremenim poslovima, odnosno 95% sezonskih radnika je angažovano u sivoj zoni što nam ukazuje da se ovaj institut, predviđen Zakonom o radu, ne koristi u punom kapacitetu.
Imajući u vidu navedeno, veliki problem u poljoprivredi, a posebno među sezonskim radnicima, jeste i angažovanje sezonskih radnika u neformalnoj zoni. Trenutni zakonski okvir, odnosno angažovanje putem ugovora o privremeno povremenim poslovima, na osnovu Zakona o radu, ne može pratiti dinamiku sezonskih poslova u poljoprivredi koji podrazumevaju promene na dnevnoj bazi usred vremenskih uslova, raspoloživosti radne snage i slično.
Takođe, potrebno je uvesti novi model angažovanja koji bi fizičkim licima koja se bave poljoprivredom omogućilo relativno jednostavnu prijavu i odjavu sezonskih radnika prateći specifičnost ove vrste posla. Donošenjem ovog zakona značajno će se smanjiti vreme potrebno za prijavu, odnosno odjavu sezonskog radnika, odnosno biće uveden fleksibilan način angažovanja radnika primenom elektronske platforme i bez odlaska na šalter.
Takođe, Predlogom zakona predviđa se umanjenje stope poreza u odnosu na postojeće modele radnog angažovanja, što će dovesti do smanjenja troškova po sezonskom radniku, po osnovu poreza i doprinosa, a što će motivisati poslodavce da prijave svoje sezonske radnike. Uvođenje zakonskog okvira za uspostavljanje sistema pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika predviđeno je kao jedna od mera akcionog plana Vlade za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
Prema Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima će se zakonski urediti sistem pojednostavljenog zapošljavanja koji će poslodavca osloboditi nepotrebne i obimne administracije vezane za postupak prijave i odjave sezonskih radnika, a sezoncima će omogućiti da ostvare prava po osnovu rada. Korist države usled uvođenja novog sistema bio bi smanjenje neformalne nezaposlenosti i sive ekonomije i time povećanje naplate poreza i doprinosa. Dodatno, na ovaj način se obezbeđuju poslovi i prava po osnovu rada za teško upošljive i trajno nezaposlene kategorije, čime se smanjuju socijalne tenzije.
Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje predstavljaju jedan od vodećih izazova sa kojima se Republika Srbija suočava. Neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu svim zainteresovanim akterima, poslodavcima, zaposlenima, kao i samoj državi. Sa jedne strane neprijavljeni radnici su uskraćeni za osnovna prava, između ostalog prava iz penzionog i zdravstvenog osiguranja, dok sa druge strane država ne uspeva da naplati poreze i doprinose.
Takođe, kompanije koje posluju legalno imaju znatno veće troškove poslovanja, posebno radne snage, u odnosu na svoje konkurente iz sive zone. Stoga, sve zainteresovane snage moraju imati zajednički cilj i zadatak, a to je da se bore protiv sive ekonomije.
Poseban problem predstavlja neformalno zapošljavanje u sektoru poljoprivrede. Usred sezonske prirode poslova u ovoj oblasti, zbog komplikovane procedure prijave i odjave radnika, većina sezonskih radnika u poljoprivredi je još u sivoj zoni.
Bolji položaj radnika treba da obezbedi Zakon o pojednostavljenom zapošljavanju sezonskih radnika, koji između ostalog predviđa i uvođenje pojednostavljenog načina prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi putem elektronske platforme.
Za sprovođenje ovog zakona nisu potreba finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Za nabavku softvera koji će biti korišćen za elektronsku prijavu preko portala Poreske uprave, kao i za dodatne obuke za korišćenje portala na centralnom i lokalnom nivou, finansijska sredstva su obezbeđena preko projekta „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“, koje sprovode NALED i GIZ, a koji se finansira od strane Nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Obuke će naročito biti organizovane za zaposlene u servisnim centrima na lokalnom nivou, koji će pružiti potpunu podršku poslodavcima za prijavu i odjavu radnika preko elektronskog portala.
Zakon o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste preciziranje odredbi ovog zakona kojim se vrši pojednostavljivanje postupka izdavanja radne dozvole za zapošljavanje, a u cilju daljeg razvijanja povoljnijeg poslovnog okruženja i privlačenja stranih investicija.
Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je potreba za skraćivanjem roka za sprovođenje testa tržišta rada, odnosno izdavanje radne dozvole za zapošljavanje. Naime, test tržišta rada podrazumeva da poslodavac, pre podnošenja zahteva, u određenom roku nije pronašao državljane Republike Srbije, niti lica koja imaju slobodan pristup tržištu rada, odnosno stranaca sa ličnom radnom dozvolom, odgovarajućim kvalifikacijama sa evidencije organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.
Zakon o zapošljavanju stranaca poznaje sedam vrsta radnih dozvola i to: ličnu radnu dozvolu, radnu dozvolu za zapošljavanje, radnu dozvolu za kretanje u okviru privrednog društva, radnu dozvolu za upućivanje, radna dozvola za nezavisne profesionalce, radnu dozvolu za samozapošljavanje i radnu dozvolu za stručno osposobljavanje i usavršavanje.
Analiza podataka o izdatim dozvolama za rad, posmatrano od početka primene zakona, odnosno od 4. decembra 2014. godine do 31. decembra 2017. godine, pokazuje da je ukupno izdatih dozvola za rad 21.397. Najveći broj su upravo radne dozvole za zapošljavanje, 3.398.
U 2013. godini, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je 2.784 radne dozvole stranim državljanima sa odobrenim privremenim boravkom u Republici Srbiji. Najviše državljana Ruske Federacije, Grčke, Makedonije i Kine. U periodu od 1. januara do 31. avgusta 2014. godine izdato je ukupno 1.905 radnih dozvola stranim državljanima.
S druge strane, u 2015. godini, dakle godinu dana nakon početka primene zakona, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je ukupno 6.362, u koji broj ukupno ulaze i nove i produžene, od kojih 2.873 čine radne dozvole za zapošljavanje, što predstavlja 45,16% od ukupno izdatih dozvola za rad. Ovaj trend izdavanja najvećeg broja ove vrste radne dozvole nastavlja se u 2016. i 2017. godini.
Tako je u 2017. godini 44,26%, od ukupno izdatih dozvola za rad, čine radne dozvole za zapošljavanje, dok prva četiri meseca 2018. godine taj procenat iznosi 40,11%, što je 1,9% poena više u odnosu na celu prethodnu godinu.
Takođe, analiza podataka pokazuje nastavak trenda sve većeg izdavanja radnih dozvola za zapošljavanje u 2018. godini, tako u periodu od 1. januara do 14. maja 2018. godine, od 2.956 ukupno izdatih dozvola za rad, najveći broj čine radne dozvole za zapošljavanje, i to 1.329.
U periodu od početka primene zakona, posmatrajući izdate dozvole za rad strancu prema stepenu stručne spreme, uočeno je da najveći broj dozvola za rad izdaje strancima sa visokom stručnom spremom – 6.419, zatim slede stranci sa četvrtim stepenom stručne spreme – 5.954 i sa trećim stepenom stručne spreme – 1.743. Struktura izdatih radnih dozvola strancima sa visokom stručnom spremom pokazuje da je najveći broj stranaca koji se zapošljavaju tehničke struke, elektrotehnika, IT sektor, inženjering građevinarstva, saobraćaja, finansijski stručnjaci i drugi.
Praksa je pokazala da od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca postoji veliko interesovanje poslodavaca, kada su u pitanju interesi Republike Srbije ili međunarodno prihvaćene obaveze, da se omogući da stranac što pre stupi na rad. Kako su pitanju, po pravilu, visokokvalifikovani stranci, čiji je know-how od velikog značaja za dalji razvoj poslovnog okruženja u Republici Srbiji, predlaže se i ova navedena izmena.
Analiza napred navedenih podataka pokazuje svakako pozitivne efekte primene Zakona o zapošljavanju stranaca, koja daje mnogo precizniju sliku o broju i kretanju stranaca koji ostvaruju prava po osnovu rada u Republici Srbiji, imajući u vidu potpuno uređenje materije koja se odnosi na zapošljavanje stranaca i ostvarivanje prava na rad. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste preciziranje i uređenje pojedinih odredbi u cilju efikasnijeg sprovođenja propisa u praksi, kao što je i razvijanje povoljnijeg poslovnog okruženja. Navedene izmene će doprineti boljem pozicioniranju Republike Srbije u smislu uvećanog obima investicija u Republiku Srbiju, posebno kada je u pitanju angažovanje visokokvalifikovanih stručnjaka koji obavljaju poslove od interesa za Republiku Srbiju, odnosno kada su u pitanju poslovi od međunarodnog značaja.
Imajući u vidu da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona detaljnije uređivanje pojedinih pitanja u cilju efikasnijeg sprovođenja propisa u praksi, zatim da se predložene izmene odnose na materiju koja se mora urediti zakonom, ali i hitnost u postupanju, proizilazi da druge regulatorne opcije, poput donošenja novog zakona, ili neregulatorne opcije, poput informacionih kampanja, jednostavno nisu moguće. Uticaj koji ovaj propis proizvodi je svakako pozitivan, jer se oblast izdavanja dozvole za rad preciznije uređuje u odnosu na pojedine kategorije stranaca. Navedene izmene doprinose i pojednostavljenom skraćivanju samog postupka izdavanja radne dozvole. Rešenja iz ovog zakona uticaće pre svega na poslodavce kojima se skraćenjem perioda za koji se sprovodi test tržišta rada omogućava da blagovremeno, bez zastoja, obavljaju poslove koji su od interesa za Republiku Srbiju, ali i za određene kategorije stranaca obuhvaćene izmenama i dopunama zakona.
Primena ovog zakona neće stvoriti troškove ni građanima ni privredi, s obzirom da se ovim propisom ne uređuje nikakva nova finansijska obaveza privrednim subjektima i građanima, niti je potrebno obezbediti finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona. Naprotiv, očekuje se da će izmene i dopune ovog zakona imati pozitivne efekte na budžet Republike Srbije.
Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, predviđeno je da upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo ima važnu ulogu u porastu poslovanja i kreiranju poslovnih mogućnosti i kao takvo predstavlja značajan izvor dodatnih deviznih prihoda za zemlje koje upućuju zaposlene. Najviše upućenih radnika, preko polovine od ukupnog broja, radi u industrijskom sektoru, zatim u sektoru usluga, transportu i komunikacijama.
Primena Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti nije ostvarila očekivane rezultate u delu koji se odnosi na prikupljanje i analizu podataka, te je potrebno brisati postojeće zakonske odredbe koje se odnose na postupak upućivanja, odnosno ukinuti zakonsku obavezu poslodavca da dostavlja ministarstvu nadležnom za rad obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvu, koja se objavljuju na sajtu Ministarstva i uverenja iz jedinstvene baze Centralnog registra.
Naime, Zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu tog zakona propisano je da je poslodavac dužan da dostavlja Ministarstvu obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i uverenja Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o promeni osnova osiguranja za upućene zaposlene po ovom obaveštenju. Takođe, poslodavac je dužan da svaku promenu iz obaveštenja dostavi Ministarstvu. Ministarstvo, po dobijanju obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, u roku od sedam dana ista objavljuje na svom internet portalu.
Ukidanjem postojećih zakonskih obaveza smanjiće se nepotrebno administriranje koje je poslodavcima predviđeno ovim zakonom, a samim tim će omogućiti brže i efikasnije poslovanje. U prilogu brisanja ovih odredbi je i činjenica da Centralni registar raspolaže već podacima upućenim zaposlenima na privremeni rad u inostranstvo, kao i poslodavcima koji ih upućuju, te stoga nije potrebno duplirati baze podataka. Pristup bazi podataka Centralnog registra ima i Inspekcija rada, tako da se održava kontinuitet u vršenju inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.
Primena postojećeg zakona dala je pozitivne rezultate u delu značajnog povećanja broja poslodavaca, zahteva i zaposlenih upućenih u inostranstvo. Naime, ukazuju na porast broja podnetih zahteva i obaveštenja 19 puta, broja poslodavaca koji su podneli zahteve 4,5 puta i broja upućenih zaposlenih 14,7 puta i da su nova zakonska rešenja prihvaćena od strane poslodavaca iz Republike Srbije jer su prepoznate potrebe poslodavca koji upućuju svoje zaposlene na privremeni rad u inostranstvo.
Zakon je uvažio potrebu poslodavaca da izuzetno brzo reaguju na međunarodnom tržištu prilikom ispunjavanja zaključenih ugovora sa inostranim partnerima, a koji se odnose na upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo. Ovi pokazatelji su omogućili da poslodavci nesmetano vrše upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i na taj način budu prisutni i konkurentni i na inostranom tržištu, a bez bespotrebnog administriranja u vidu dostavljanja dokumentacije, čekanja na dobijanje odobrenja od strane državnih organa Republike Srbije.
Upravo ovi pokazatelji su ukazali na to da Ministarstvo pristupi analizi i sagleda obim dokumentacije koju dostavljaju poslodavci, kao i obim podataka koji sadrže, na osnovu čega uviđa da ne raspolaže adekvatnim tehničkim i ljudskim kapacitetima kojima bi moglo da se prati u celosti, i po više različitih pojedinačnih kriterijuma, upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo. Svako pojedinačno obaveštenje dostavljeno ovom ministarstvu, poslodavcu je zakonom propisana obaveza dostavljanje uverenja. Broj pristiglih uverenja, uverenja Centralnog registra osiguranja za svako pojedinačno obaveštenje o upućivanju, odnosno uverenje o povratku, u znatnoj meri uvećava broj podataka koje je potrebno obraditi. Najmanje dva uverenja po obaveštenju, a u proseku godišnje 2,5 uverenja. Na osnovu iznetog, može se zaključiti da je reč o izuzetno obimnom broju podnesaka koji su u prethodnom periodu pristizali u ovom ministarstvo na obradu.
U toku primene zakona ovo ministarstvo je, osim prethodno navedenog, uočilo da se pojavio i određeni broj poslodavaca koji samo ispunjavaju formalne uslove da upućuju zaposlene na privremeni rad u inostranstvo, a da u praksi ustupaju svoje zaposlene trećim pravnim licima ili da neadekvatno izvršavaju ugovorne obaveze.
Prema podacima Inspektorata za rad, u velikom broju slučajeva nezakonito upućivanje na rad u inostranstvo vrše poslodavci koji ne obavljaju privrednu delatnost u našoj zemlji, već fiktivno u Agenciji za privredne registre su upisali osnivanje pravnog lica sa poslovnim središtem na adrese agencija koje im pružaju knjigovodstvene ili druge usluge, kao i na nepostojećim adresama. Delatnost za koje su registrovani ovi poslodavci nisu iste delatnosti za koje zaključuju ugovore o radu sa licima koje upućuju na rad u inostranstvo. Dalje, ugovori o radu se zaključuju fiktivno, a lica koja ih zaključuju u svojstvu zaposlenog ne stupaju na rad u poslovnom prostoru poslodavca u Republici Srbiji. Najčešće se upućivana lica preuzimaju od strane drugih poslodavaca u zemlji u koju se upućuju, a koji i dalje posreduju u zapošljavanju za potrebe trećih lica, a zaključeni ugovori o radu i aneksi ugovora sa poslodavcima iz Republike Srbije predstavljaju samo zadovoljenje forme koju propisuju domaći propisi.
Navedeno se odnosi i na agencije za zapošljavanje koje posreduju u zapošljavanju u inostranstvu, a postupaju u suprotnosti sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, i to tako što se ne obezbeđuju radne i boravišne dozvole pre upućivanja na rad u inostranstvo i ne zaključuju ugovore o radu pre odlaska na rad u inostranstvo, u cilju sprečavanja zloupotreba uočenih kroz višegodišnju praksu.
Obaveza poslodavca da vrši promenu osnova osiguranja za svakog upućenog zaposlenog, utvrđena je važećim Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Novina je obaveza poslodavca da izvrši unos države upućivanja prilikom promene osnova osiguranja i zakonska odredba na osnovu koje ministarstvo raspolaže podacima centralnog registra u vidu izveštaja koje dostavlja Centralni registar na mesečnom nivou, kvartalnom i godišnjem po više različitih kriterijuma. Osim toga što Centralni registar ove izveštaje dostavlja redovno, dostavljaće izveštaje i na osnovu upita ministarstva u elektronskoj formi.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu jesu uspostavljanje novog zakonskog koncepta kojim bi se pojednostavio i olakšao postupak upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i poslodavci će se rasteretiti suvišnih administrativnih procedura s jedne strane, a sa druge strane održaće se nivo zaštite zaposlenih. Pored ovog, cilj donošenja zakona jeste predupređenje i ispravljanje nepravilnosti u postupku upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a na osnovu iskustava iz prakse.
Na osnovu uspostavljene saradnje sa Centralnim registrom, a imajući u vidu da isti raspolaže sveobuhvatnom bazom podataka, izmenom ovog zakona se predviđa da će na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou Centralni registar dostavljati ministarstvu izveštaje o upućivanju zaposlenih po državama i po poslodavcima kao i po drugim propisanim kriterijumima. Na ovaj način će ministarstvo dobijati već obrađene podatke od Centralnog registra, kako bi pratilo kretanje, vršilo analize i preduzimalo odgovarajuće mere za efikasniju zaštitu naših zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo. Novo savremeno zakonsko rešenje prilagođeno je modernom tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom, ustavnom i društveno-političkom poretku i sistemu.
Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnosi se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebne podsticaje za rađanje dece i podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deci bez roditeljskog staranja. Poseban akcenat stavio bih na urgentnost donošenja ovog zakona i na specifičnost Srbije kada je reč o negativnom prirodnom priraštaju.
Predsednik Aleksandar Vučić, u svom obraćanju iz marta meseca sa pravom je konstatovao da u poslednjih 65 godina naš narod lagano nestaje i da u poslednjih 27 godina imamo negativni prirodni priraštaj. On je upozorio, podsećam vas, da ćemo ako se takav trend nastavi za svega 40 godina, kao država i kao narod nestati sa lica zemlje. Zbog toga bih apelovao na sve prisutne da na donošenje ovog zakona ne gledaju sa uobičajenim stranačkim kapricom i opozicionom zajedljivošću, da ne stavljamo na kantar učinak nas i one druge strane, već da svi zajedno shvatajući ozbiljnost situacije i našu istorijsku odgovornost u suočavanju sa njom, zauzmemo krajnje konstruktivan pristup i damo sve od sebe da bismo doprineli rešavanju ovog urgentnog pitanja od kardinalne važnosti.
Naime, centralna Srbija i AP Vojvodina, zahvaćene su vrlo nepovoljnim demografskim kretanjima. Stanovništvo se odavno ne obnavlja u istoj razmeri jer je stopa fertiliteta decenijama ispod potreba za prostu reprodukciju. Broj novorođenih je daleko niži od broja umrlih, pa je prirodni priraštaj negativan kako ukupno tako posmatrano i u najvećem broju opština. Stanovništvo ubrzano stari, rapidan je proces depopulacije, povećava se udeo starih u ukupnom broju stanovništva. Dugoročne demografske projekcije najavljuju još nepovoljnije tendencije u budućnosti i znatno smanjenje broja stanovnika. Ovakva kretanja imaju izuzetno nepovoljne socijalne i ekonomske posledice i zahtevaju efikasan politički odgovor države i to odmah.
Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravo deteta na uslove života koji omogućavaju pravilan razvoj i obaveze države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija. Otuda ovaj zakon ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već uključujući demografske potrebe, istovremeno i važan instrument populacione politike.
Nova zakonska rešenja doprinose ispunjavanju ciljeva utvrđenih za sprovođenje izmenjene i dopunjene Strategije podsticaja rađanja, a svojim odredbama ovaj zakon jasno i nedvosmisleno potvrđuje opredeljenje države da se podsticajnim merama uvećanog roditeljskog dodatka uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema danas, a to je nedovoljnim brojem novorođene dece.
U okviru tog problema naš predsednik Aleksandar Vučić je takođe ukazao na problem velikog broja kiretaža, za koji se odlučuju naše sugrađanke suočene sa izazovom materinstva. Želim da naglasim da je u toj njegovoj konstataciji nema reči ni o kakvom uskraćivanju ženskih prava i sloboda, a naročito ne mizogoniji na koju su požurivali da ukažu oni ljudi koji inače pod borbom tzv. borbom za ljudska prava podrazumevaju odbranu svojih ličnih povlastica i privilegija uskog kruga ljudi kome samo oni pripadaju. Naprotiv, kao ravnopravni članovi društva prema Ustavu i zakonu građanke Srbije imaju punu vlast da raspolažu svojim telom i slobodu da samostalno donose odluke po pitanjima koja ih se tiču.
Poruka predsednika Vučića odnosi se na činjenicu da i samo začeće deteta podrazumeva izvesnu odgovornost, nije na meni već na predstavnicima lekarske struke da edukuju naše mlade sugrađanke o svim dobrim i lošim posledicama koje abortus i trudnoća mogu imati po njihovo fizičko i psihičko zdravlje. Zato pozivam stručnu javnost kao i predstavnike civilnog sektora da uzmu aktivno učešće u edukaciji stanovništva, iako se stopa nataliteta opravdano povezuje sa visinom životnog standarda u društvu i pored toga što su se uspešnim sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije prvi put u ovom veku stvorili realni ekonomski uslovi za stabilan i dugoročni privredni rast Srbije, uvećanje finansijskih podsticaja od strane države, trebalo bi da bude praćeno podizanjem svesti o važnosti lične odgovornosti uvek i svuda, a naročito u roditeljstvu.
Treba istaći da je roditeljski dodatak u sadržinskom i materijalnom smislu glavni instrument populacione politike i ovim zakonom definisani iznosi, način isplate i usklađivanje iznosa roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete. U postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak kao posebni uslovi predviđeni su, redovna vakcinacija sve dece majke u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije, kao i redovno pohađanje dece predškolskog uzrasta, pripremnog predškolskog u okviru sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije, odnosno redovno pohađanje nastave u okviru sistema osnovno-školskog obrazovanja Republike Srbije, dece osnovno-školskog uzrasta.
Takođe u odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom koja se odnose na pravo na naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, posebne nege deteta, izvršene su korekcije u pogledu jasnijeg definisanja osnovica koje se uzimaju kao relevantne i u periodu korišćenja pojedinačnih prava. Od uticaja na obračun visine naknade zarade, odnosno naknade plate i ostale naknade kao i neophodne korekcije koje su ustanovljene direktnom isplatnom prava na račun korisnika.
Ovim zakonom izvršena je i korekcija u pogledu prihoda koji su od uticaja na ostvarivanje prava na dečiji dodatak, a vezani su za nove iznose roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete. U zakonu su izvršene neophodne dopune koje se odnose na zaštitu podataka ličnosti. Iznosi roditeljskog dodatka koji su definisani ovim zakonom zahvataju dodatna novčana sredstva u 2018. godini u iznosu od tri i po milijarde dinara, dok će u 2019. godini za isplatu ovog prava biti potrebno obezbediti sredstva u iznosu od 12 milijardi dinara. Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete i produženje perioda ostvarivanja, odnosno isplate prava za treće i četvrto dete sa 24 meseca na 120 meseci zahtevaće značajna novčana sredstva i u narednim godinama.
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku su saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine sadržani su u činjenici da se predloženim zakonskim rešenjem vrše izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom čija primena treba da počne 1. jula 2018. godine. Članom 196. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i da mogu da stupe i ranije na snagu ako za to postoje naročito opravdani uslovi utvrđeni prilikom donošenja njihovog zakona, što je slučaj sa ovim zakonom.
Zakonom je predviđeno njegovo stupanje na snagu narednog dana od dana objavljivanja, imajući u vidu da osnovni tekst zakona, kao što sam rekao, o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je stupio na snagu 25. decembra 2017. godine, počinje sa primenom 1. jula 2018. godine.
Imajući u vidu komplementarnost odredbi ovog zakona sa osnovnim tekstom Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom, neophodno je da se stvore uslovi da sve odredbe ovog zakona mogu da se primenjuju od 1. jula 2018. godine.
Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, pored ostalih, propisana su i prava na borački dodatak, ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak i naknada za vreme nezaposlenosti.
Osnovna rešenja su da se prava utvrđuju u odgovarajućem procentualnom iznosu od osnova, tj. od prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji iz prethodnog meseca, i to bez uvećanja za ostvarivanje prava na naknadu za vreme nezaposlenosti uvećane za 30%, za utvrđivanje iznosa boračkog dodatka uvećane za 80%, za utvrđivanje ostalih navedenih prava.
Samim tim što se iznosi prava utvrđuju prema navedenoj zaradi iz prethodnog meseca, to podrazumeva da se iznosi priznatih prava mesečno usklađuju sa procentom kretanja zarade. Iznosi zarada i procenti mesečnih usklađivanja prava utvrđuju se na osnovu podataka koje objavljuje Republički zavod za statistiku.
Imajući u vidu da su za sprovođenje ovog postupka neophodni statistički podaci, kao i da se od 1. januara 2018. godine statistički podaci o prosečnoj zaradi i kretanje zarada u toku godine objavljuju 55 dana nakon isteka meseca za koji se daju statistički podaci, to se podaci radi obračuna pripadajućeg osnovnog iznosa prava, kao i usklađeni mesečni iznos prava, ne mogu blagovremeno utvrditi. Posledica ovoga je da nadležni organi ne mogu donositi rešenja po zahtevima stranaka u zakonski propisanim rokovima, s obzirom da ne mogu utvrditi iznose prava, a u postupku mesečnih isplata prava, isplate će se vršiti neredovno i sa znatnim zakašnjenjem.
Predloženim izmenama i dopunama razrešavaju se navedeni problemi. Osim toga, s obzirom da je zakon donela Savezna Republika Jugoslavija, to je njime kao osnov za utvrđivanje iznosa prava propisana prosečna zarada u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ovim izmenama i dopunama ovo rešenje se usaglašava sa realnim stanjem i kao osnov propisuje prosečna zarada u Republici Srbiji.
Zakonom su propisane odredbe o nadzoru nad izvršenjem tog zakona, koji se, pored ostalog, sprovodi i putem inspekcijskog nadzora. Zaključkom 05 broj 011-701/2018 od 31. januara 2018. godine, Vlada je zadužila nadležna ministarstva da za posebne zakone koje je utvrđena potreba usaglašavanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, sprovedu postupak pripreme nacrta zakona i Vladi dostave te zakone, usaglašene sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
U izvršenju navedenog zaključka Vlade, a u cilju usaglašavanja Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru brisane su odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor. Ovo iz sledećih razloga.
Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca je zakon koji je donela Savezna Republika Jugoslavija. Sredstva za izvršenje navedenog zakona obezbeđivala su se u budžetu Savezne Republike Jugoslavije, a izvršenje ovog zakona je povereno nadležnim organima uprave u republikama.
Stoga u ovom zakonom propisanim posebnim odredbama o inspekcijskom nadzoru, kojima su nadležni organi SRJ obezbeđivali su kontrolu pravilnosti i primene zakona i pravilnost trošenja sredstava iz saveznog budžeta. Nakon prestanka postojanja SRJ, ovaj zakon je u daljom primeni kao republički zakon.
U pripremi navedenog zakona, kao republičkog zakona, sredstva za njegovo izvršenje obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Zakon se izvršava od strane nadležnih upravnih organa Republike Srbije. Nadzor nad izvršenjem ovog zakona sprovodi se shodno propisima Republike Srbije od strane nadležnih organa Republike Srbije, tj. Ministarstva finansija, budžetske inspekcije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, upravne inspekcije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, po osnovu vršenja prava nadzora o izvršenju poverenih poslova. Stoga su navedene odredbe koje propisuju pravo saveznih organa da po osnovu ovlašćenja saveznih inspektora vrše nadzor nad izvršavanjem Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca postale nepotrebne.
Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, kao i ostala osnovna prava, propisana su kao pravo na mesečno novčano primanje, pravo na dodatak za negu i pravo na porodični dodatak.
Pravo na mesečno novčano primanje obezbeđuje zaštita materijalno neobezbeđenih boraca, vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine. Pravo
Pravo na dodatak za negu – obezbeđuje se dodatna materijalna zaštita korisnika mesečnog novčanog primanja, koji su nesposobni za obavljanje svih osnovnih životnih potreba i kojima je neophodna nega i pomoć drugog lica.
Pravom na porodični dodatak obezbeđuje se materijalno neobezbeđeni korisnici porodične invalidnine, po osnovu vojnog invalida kome je pripao dodatak za negu i pomoć od strane drugog lica.
S obzirom da pravo na mesečno novčano primanje i porodični dodatak ostvaruju navedena lica ukoliko su materijalno neobezbeđena i za vreme dok su materijalno neobezbeđena, to sticanje ovih prava ne predstavlja trajni vid zaštite, jer u zavisnosti od prihoda korisnika i članova njegovog domaćinstva, promene prihoda domaćinstva mogu dovesti do povećanja ili smanjenja, ali i gubitka daljeg korišćenja ovog prava.
Zakonom su propisani uslovi za ostvarivanje prava na mesečno novčano primanje i iznosi tog prava. Osnovna rešenja su da se prava utvrđuju prema prosečnim mesečnim prihodima korisnika i članova njihovih domaćinstava iz prethodne godine, odnosno iz prvog narednog meseca po sticanju prihoda, ukoliko prihod nije ostvaren u prethodnoj godini.
Imovinski cenzusi i osnovice za utvrđivanje prava utvrđeni su odgovarajućim procentualnim iznosom od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji iz prethodne godine.
Odredbom člana 16. Zakona propisani su uslovi za ostvarivanje prava na dodatak za negu i iznosi tog prava, koji se utvrđuju u odgovarajućem procentualnom iznosu od prosečne mesečne zarade, bez poreza i doprinosa u Republici za prethodne godine. Propisano je da se pravo na porodični dodatak utvrđuje u iznosu koji predstavlja razliku između 85 od dodatka za negu i pomoć od strane drugog lica u koji je vojni invalid bio razvrstan i prihoda po članu domaćinstva.
Ocena imovinskih uslova za priznavanje prava na mesečno primanje vrši se prema redovnim prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva iz prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj je korisnik ostvario to pravo, odnosno prema prvom mesecu po sticanju prihoda i važi do 31. marta naredne godine.
Usklađivanje prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak vrši se po službenoj dužnosti prema prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva iz prethodne godine, sa pravnim dejstvom od 1. aprila tekuće godine.
Pravo na mesečno novčano primanje usklađuje se svakog meseca sa porastom prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji u tekućoj godini u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu iz prethodne godine.
Pravo na porodični dodatak usklađuje se svakog meseca prema procentu povećanja dodataka za negu i pomoć od strane drugog lica. Zakonom je propisano da se početkom naredne godine vrši konačno usklađivanje prava na mesečno novčano primanje i dodatak na negu.
Propisano je da se rešenje opštinskog organa doneto u prvom stepenu kojim se priznaju prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak, podležu reviziji, a revizija koja se vrši u roku od tri meseca od prijema rešenja kod drugostepenog organa odlaže izvršenje rešenja.
Pravo na mesečno novčano primanje i porodični dodatak se prvi put priznaju po zahtevu stranke od prvog dana narednog meseca po donošenju zahteva, a nakon toga svake godine se po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim se vrši njihovo usklađivanje u obračunskim periodima od 1. aprila tekuće godine do 31. marta naredne godine.
Imajući u vidu da su za sprovođenje ovog postupka neophodni statistički podaci o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji iz prethodne godine i podaci o kretanju zarada u toku godine, kao i da se od 1. januara 2018. godine statistički podaci o zaradama u prethodnoj godini i kretanju zarada u toku godine obavljaju 55 dana nakon isteka godine, odnosno meseca za koji se daje statistički podatak. To su podaci radi obračuna imovinskih cenzusa, osnovice za utvrđivanje pripadajućih iznosa prava i usklađen mesečni iznos prava počev od aprila tekuće godine ne mogu blagovremeno utvrditi.
S obzirom da pre donošenja rešenja o usklađivanju prava treba sprovesti dokazni postupak, pribaviti navedene statističke podatke, po donošenju prvostepenog rešenja, sačekati istek roka za žalbu, sprovesti postupak revizije, to rešenje o usklađivanju prava može postati izvršno u drugoj polovini godine, a kod opština koje imaju probleme u izvršavanju ovih poslova i kasnije.
Kako se korisnici ne bi ostvarili bez materijalnog obezbeđenja, od 1. aprila do izvršnosti rešenja o usklađivanju prava za tekuću godinu, to bi za taj period njima trebalo vršiti akontativne isplate iznosa prava, priznati ih rešenjem o usklađivanju prava za prethodni obračunski period, a u postupku mesečnih isplata prava isplate bi se vršile sa znatnim zakašnjenjem.
Osim navedenog, u praksi se pokazalo necelishodnim usklađivanje prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak svake godine, s obzirom na obavezu korisnika propisanom članom 37. zakona da nadležnom prvostepenom organu prijave svaku promenu od uticaja na pravo, kao i da obavezu nadležnog organa da po službenoj dužnosti prati navedene promene i pokrene postupak odlučivanja po nastalim promenama.
Osim toga, i mesečno usklađivanje priznatih iznosa prava, u skladu sa kretanjem prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa, nije moguće ažurno vršiti zbog prolongiranog objavljivanja statističkih podataka, komplikovanog obračuna pripadajući iznosa, prava koje bi radile opštinske uprave, a što će dovesti do kašnjenja i neredovnosti u isplati prava.
Predloženim izmenama i dopunama razrešavaju se navedeni problemi, s obzirom da se iz navedenih razloga neće vršiti godišnje usklađivanje prava na mesečno novčano primanje. To su obrisane odredbe o konačnom godišnjem usklađivanju iznosa.
Još jednu stvar da napomenem. To je vrlo važno. Znači, i jednim i drugim zakonom o borcima nikakva prava nisu smanjena u odnosu na to kako je bilo ranije, čak naprotiv, gledali smo da budemo što fleksibilniji, da imamo što manjih administrativnih troškova, da neke stvari koje su bile komplikovane u ranijim procedurama sklonimo, a iznosi koji su bili biće garantovani sada i biće isplaćenim svim borcima.
Takođe, predvideli smo, već je formirana Radna grupa u kojoj će biti sva udruženja, svi savezi boraca koji će zajedno sa nama do kraja godine, verujem, ovde u skupštinskoj proceduri, a to je i inicijativa našeg predsednika Aleksandra Vučića, dobiti jedan krovni zakon koji će biti po meri svih boraca, štititi njihova prava i sve obaveze koje država ima prema njima, i to će pokazati jednu mnogo veću odgovornost države, jer ćemo u veoma kratkom roku, a to je šest meseci, izaći pred vas, verujem, i izglasati taj zakon.
Četrnaestogodišnja primena Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u Republici Srbiji dovela je do smanjenja broja sudskih postupaka po osnovu radnih sporova čime su postignute uštede i vremena i novca, ali je ukazala na brojne probleme u praksi. Pre svega, potrebno je bilo proširiti krug radnih sporova koji se mogu rešavati posredstvom miritelja, odnosno arbitra na koji način bi se dodatno afirmisao ovaj način rešavanja spora.
Oblast mirnog rešavanja radnih sporova po prvi put je uređena Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova iz 2004. godine kojim je osnovana Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, a izmene i dopune su bile 2009. godine. Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima važnu ulogu u razvoju socijalnog dijaloga i promociji metoda mirnog rešavanja radnih sporova.
Od 2005. do 2018. godine, odnosno od osnivanja Agencije podneto je 15.265 predloga za mirno rešavanje radnog spora, od čega je meritorno rešeno 5.905 sporova, a ostatak je rešen u upravnom postupku, imajući u vidu osnovno načelo po kome postupa ova Agencija, a to je načelo dobrovoljnosti, odnosno saglasnosti volja strana u sporu da sednu za sto i pronađu mirno rešenje.
Od ukupnog broja pokrenutih postupaka bilo je 14.995 individualnih i 270 kolektivnih radnih sporova. Ključni razlozi za izmenu zakona su rasterećenje sudova, poboljšanje odnosa poslodavca i zaposlenih, ušteda budžetskih sredstava, usaglašavanje sa stavovima i principima MOR. Unapređenje zakonodavnog okvira treba da doprinese podsticanju poslodavca i zaposlenih da međusobno sporove rešavaju mirnim putem, posredstvom miritelja i arbitra Agencije, kako bi se što više rasteretili sudovi i stranama u sporu smanjili troškovi.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanje radnih sporova pruža se mogućnost unapređenja postupka mirnog rešavanja individualnih i kolektivnih radnih sporova i smanjenje troškova koje nužno prouzrokuju radni sporovi, bilo da se radi o broju izgubljenih radnih dana kod štrajka ili o troškovima sudskih postupaka.
Kada je reč o krugu radnih sporova koji se mogu mirno rešavati u oblasti kolektivnih sporova, sada se posredstvom miritelja mogu rešavati i sporovi nastali povodom ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca i sporovi povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.
Takođe, u delu koji se odnosi na primenu kolektivnih ugovora izvršeno je preciziranje, tako da se primenom kolektivnih ugovora smatra primena celokupnog kolektivnog ugovora ili njegovih pojedinih odredaba iz razloga što je bilo potrebno da se otkloni nemogućnost da se sporna pitanja u vezi sa primenom pojedinih odredaba, nedovoljno jasno preciziranih odredbi rešavaju u postupku pred miriteljem. Cilj dopune je da se kolektivnim radnim sporom smatra i spor povodom ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca i da se poslodavci koji ne žele da utvrde reprezentativnost sindikatu u postupku mirnog rešavanja mirnog spora upoznaju sa obavezama koje proističu iz Zakona o radu i da se ujedno smanji broj predmeta pred Odborom za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca.
Obzirom da je pitanje minimuma procesa rada utvrđena zakonom, nisu retki slučajevi sporova oko utvrđivanja minimuma procesa rada, pa je bilo potrebno i da se za ove slučajeve utvrdi nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Kada je u pitanju delatnost od opšteg interesa u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast štrajka i za sporove povodom utvrđivanja reprezentativnosti i sporova povodom utvrđivanja minimuma procesa rada, postoji mogućnost pokretanja postupka po službenoj dužnosti.
Nadležnost za individualne radne sporove se proširuje na sporove povodom isplate plate, odnosno zarade, naknade plate – zarade u skladu sa zakonom, a do sada da je u nadležnosti bio samo spor povodom isplate minimalne zarade, isplate naknade troškova i drugih primanja u skladu sa zakonom, isplate otpremnine prilikom odlaska u penziju, radnog vremena i ostvarivanja prava na godišnji odmor.
Neophodno je bilo dopuniti odredbe koje se odnose na strane u kolektivnom sporu, jer postojeći zakon pod stranom u kolektivnom sporu smatra učesnike kolektivnog ugovora, odnosno poslodavca, sindikat, zaposlenog ili predstavnika zaposlenih u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava u skladu sa zakonom. Međutim, u praksi se kao strane javljaju štrajkački odbor i osnivač za javna preduzeća i javne službe koji su sada prepoznati kao strane u sporu.
Kada je u pitanju spor povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, proširena je definicija strana u sporu, pa se stranom u sporu više ne smatraju samo zaposleni, poslodavac, već ostavlja mogućnost da to budu i lica van radnog odnosa, a u skladu sa zakonom.
Izvršeno je preciziranje definicije arbitraže, tako da se arbitražom smatra postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora, a ne odlučuje o predmetu individualnog spora, s obzirom da je novim rešenjem omogućeno donošenje rešenja arbitra na osnovu postignutog sporazuma strana u sporu koji postupak isključuje odlučivanje arbitra.
Takođe, produženi su rokovi za davanje saglasnosti za vođenje postupka, produžen je rok za saglasnost oko izbora miritelja ili arbitra i za pokretanje postupka kada su u pitanju delatnosti od javnog interesa. Svi rokovi u danima zamenjeni su rokovima koji se računaju radnim danima. Cilj ovih izmena je bio da se ustanove realni rokovi za postupanje. Postupak pred odborom za mirenje može da se produži još 30 dana, ako se ne okonča u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
S obzirom da kolektivni sporovi često traju duže zbog složenosti predmetnog spora i otežane komunikacije koja je uslovljena različitim interesima i stavovima strana u sporu, praksa je pokazala da je potrebno postupak mirenja produžiti na zahtev strana u sporu za još 30 dana. Uslov za produženje je da obe strane u sporu o tome postignu prethodnu saglasnost, a cilj produženja roka je da spor reši mirnim putem, jer je to u interesu strana u sporu.
Komisija za izbor miritelja i arbitra donosi odluku o izboru u roku od 60 dana od isteka roka za podnošenje prijava, a konkurs za izbor miritelja i arbitra, a ne samo kao do sada u roku od 15 dana zbog obaveze organa da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje, a o kojima se vodi službena evidencija, te da ih pribavlja i obrađuje. Cilj ovih izmena je bio da se ustanove realni, takođe, okviri za postupanje.
Kada se radi o načinu okončanju spora miritelj samo na zahtev jedne od strane u sporu predlaže preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave, dok je do sada mogao da predloži preporuku, a da ni jedna strana u sporu to od njega nije zahtevala.
Važeći zakon propisuje da ako strane u sporu prihvate preporuku, zaključuju sporazum o rešenju spora, a ako je predmet spora kolektivni ugovor sporazum postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Ukoliko predmet spora nije kolektivni ugovor, onda sporazum ima snagu izvršne isprave. Ove odredbe stvaraju mnogo problema u primeni, te ih je potrebno izmeniti.
Izmenama se uvodi rešenje po kome sporazum o rešenju spora može da se zaključi na osnovu preporuke ili nezavisno od iste. Sporazum ne može da bude sastavni deo kolektivnog ugovora, već postoje osnov za zaključivanje izmene i dopune kolektivnog ugovora ili ima snagu izvršne isprave.
U odnosu na dosadašnje rešenje izbegnuta je mogućnost da sporazum, koji sačine strane u sporu, bude sastavni deo kolektivnog ugovora, jer se po pravili sporazum sastavlja u slobodnoj formi, a kolektivni ugovor treba da sadrži strukturu opšteg akta i da se prilikom izrade, izmene i dopune poštuju osnovna metodološka pravila za izradu propisa, a posebno je što i strana u sporu pred agencijom ne mora da bude reprezentativni sindikat koji učestvuje u zaključenju kolektivnog ugovora, pa se postavlja pitanje - kako sporazum može postati deo kolektivnog ugovora u kome ta strana u sporu nije bila učesnik u zaključivanju, što je bilo u pripremi važećeg zakona - stvara probleme.
Arbitar donosi rešenje, na prvom mestu na osnovu sporazuma strana u sporu, kao i ako je arbitražni postupak postao nemoguć i u slučaju obustave postupka, što je sve novina u odnosu na ranije rešenje u zakonu, a može da donese rešenje kojim odlučuje o predmetu spora, tek ukoliko nema strana u sporu na osnovu koga bi moglo da se donese rešenje. Rešenje doneto na osnovu sporazuma strana u sporu, kao i rešenje kojim arbitar odlučuje o predmetu spora ima snagu izvršne isprave.
Spor povodom zlostavljanja i diskriminacije izuzetno može da se okonča samo na osnovu sporazuma strana u sporu, a ako isti ne postoji arbitar donosi rešenje o obustavi postupka i upućuje strane u sporu da o istoj pravnoj stvari mogu da vode sudski postupak.
Održavanje rasprave je javno, osim u sporovima povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu. S obzirom, da se radi o sporovima koji mogu da sadrže činjenice i dokaze, čije javno iznošenje bi moglo i da ima negativne posledice po strane u sporu, bilo je potrebno u ovim sporovima isključiti javnost, a istovremeno je izvršno usklađivanje sa rešenjem u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Predviđena je mogućnost da ukoliko strane u sporu to žele, mogu da angažuju sudskog veštaka na koje se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra. Za razliku od usluga arbitra i miritelja, koje su strane u sporu besplatne troškove angažovanja sudskog veštaka snosila bi svaka od strana u sporu.
S obzirom da miritelj i arbitri prilikom rešavanja radnih sporova rešavaju u prostorijama poslodavca, često je bio problem oko identifikacije miritelja i arbitra prilikom dolaska u prostorije poslodavca. Uvođenjem službenih identifikacionih kartica taj problem se otklanja.
U cilju normiranja poželjnog ponašanja miritelja i arbitra bilo je potrebno stvoriti pravni osnov za donošenje etičkog kodeksa. Miritelj i arbitri u postupku mirnog rešavanja radnih sporova biće dužni da se pridržavaju etičkog kodeksa koji donosi ministar nadležan za poslove rada.
Cilj izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova je pre svega unapređenje zakonodavnog okvira u oblasti, a to podrazumeva - stvaranje zakonodavnog okvira u kome će se pojačati uloga agencije kako bi se što više individualnih i kolektivnih radnih sporova rešavalo na miran i efikasan način, smanjenje broja radnih sporova koji se vode pred sudovima i njihovo rasterećenje, unapređenje socijalnog dijaloga, ušteda sredstava koja se finansiraju iz budžeta, unapređenje uslova za rad miritelja i arbitra, unapređenje rada i postignutih rezultata miritelja i arbitra, komunikacija sa socijalnim partnerima, saradnja sa sindikalnim organizacijama i udruženjima poslodavaca i uspostavljanje mehanizma za izveštavanje o ishodima postupka izvršenja konačnih rešenja miritelja i arbitra.
Oblast socijalne sigurnosti između Republike Srbije i Ruske Federacije nije regulisana zaključenim Sporazumom o socijalnoj sigurnosti. Imajući u vidu brojnost državljana Republike Srbije koji rade u Ruskoj Federaciji, kao i potrebu daljeg razvijanja i učvršćivanja prijateljskih odnosa u svim oblastima, pa i u oblasti socijalne sigurnosti, strane ugovornice su se dogovorile da otpočnu pregovore u cilju zaključivanja sporazuma o socijalnoj sigurnosti.
U tom cilju u periodu od oktobra 2010. do oktobra 2017. godine održano je osam rundi pregovora sa Ruskom Federacijom. Tekst usaglašenog sporazuma je do 2107. godine parafiran tri puta. Sporazum je konačno usaglašen tek nakon zvanične posete Republici Srbiji ministra za rad i socijalne zaštite u Ruskoj Federaciji Maksima Antoljevića Topiljina, a sporazum je potpisan u Moskvi 19. decembra 2017. godine.
Na devetoj rundi pregovora, održanoj u Moskvi u periodu od 26. do 30. marta 2018. godine, razmatrani su tehnički dokumenti potrebni za primenu sporazuma, administrativni sporazum, protokol i obrasci. Predstoji njihovo potpisivanje.
Ovim sporazumom regulisano je ostvarivanje prava iz penziono-invalidskog osiguranja i to pravo na starosnu, prevremenu starosnu penziju, invalidsku i porodičnu penziju, zatim pravo na naknadu pogrebnih troškova, kao i pravo na davanje u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.
Sporazumima je omogućeno da lica koja nemaju dovoljno staža osiguranje navršenim primenom svojih nacionalnih propisa ostvare to pravo na penziju na osnovu sabiranja staža osiguranja navršenog u obe države ugovornice.
Veoma je bitno da se za utvrđivanje prava na penziju uzima i u obzir staž osiguranja koji je prema pravnim propisima strana ugovornica navršen pre stupanja na snagu ovog sporazuma. Iako je naša strana to predlagala, sporazumima se ne reguliše oblast zdravstvenog osiguranja. Ruska strana je istakla da bi se pitanje zdravstvene zaštite državljana dveju država rešenje moglo naći u okviru sporazuma o regulisanju pitanja o privremenom zapošljavanju građana Republike Srbije i Ruske Federacije.
Kako bi se obezbedila socijalna sigurnost radnika, migranata i najviša pravna zaštita, sporazumi su zasnovani na najnovijim evropskim standardima u ovoj oblasti. Dakle, usaglašeni sporazumi su zasnovani na opšte prihvaćenim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU broj 883/04 o koordinaciji sistema socijalne zaštite, kojom se prvenstveno reguliše socijalna sigurnost radnika, migranata.
Takođe, sporazumima je obezbeđena primena nacionalnog zakonodavstva u navedenoj oblasti, uključujući i svako noveliranje nacionalnog zakonodavstva kroz izmene i dopune propisa.
Kroz odredbe sporazuma su zastupljena sledeća standardna načela, odnosno principi: Prvi, jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Ovo načelo podrazumeva da su prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice državljani druge države ugovornice izjednačeni sa njenim državljanima. Činjenica da lice državljanin druge države ugovornice neće voditi gubitku ili otežanom ostvarivanju prava u prvoj državni ugovornici, čime se obezbeđuje i jednak tretmana.
Dva, određuje se primenjivost zakonodavstva, odnosno pravila na osnovu kojih se u svakom konkretnom slučaju može tačno utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge države ugovornice kao i koji propisi konkretno. Primenjivi zakoni se mogu ostvariti na više načina. Osnovno pravilo, odnosno pravilo mesta rada koje podrazumeva da se primenjuje zakonodavstvo zemlje zaposlenja, od koga se sporazumom predviđaju određeni izuzeci kada to zahteva specifična situacija. Na primer, lica upućena na rad u inostranstvo od strane poslodavca, lica koja rade u više država, pomorci itd.
Pod tri, očuvanje stečenih prava i sabiranje perioda osiguranja koje podrazumeva da se periodi pribavljanja zaposlenja ili obavljanje druge delatnosti, navršene u jednoj državi priznaju prilikom sticanja ostvarivanja i utvrđivanja visine prava u drugoj državi ugovornici. Ukoliko je to potrebno za ostvarivanje prava, staž, ugovaranje, navršen na teritoriji jedne države ugovornice, druga država ugovornica će uzeti u obzir uključujući i staž osiguranja koji je navršen na teritoriji država ugovornica pre stupanja na snagu ovog sporazuma, čime se obezbeđuje očuvanje stečenih prava.
Pod četiri, isplata, tj. transfer davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu. Time korišćenje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja nije ograničeno na teritoriju na kojoj su ta prava ostvarena i obezbeđuje da se isplata davanja na teritoriji druge strane ugovornice, transfer u državu nastajanja, odnosno prebivališta vrši se bez umanjenja visine davanja, čime se obezbeđuje izjednačenost teritorija.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji potpisan je u LJubljani na zajedničkoj sednici dve vlade 1. februara 2018. godine.
Značajno je spomenuti da ovaj sporazum, prvi Sporazum u oblasti zapošljavanja koji je Vlada Republike Srbije zaključila sa jednom državom članicom EU. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ocenilo je opravdanu inicijativu slovenačke strane za zaključivanje sporazuma u oblasti zapošljavanja prvenstveno zbog iskazane potrebe slovenačkih privrednika za angažovanjem radnika deficitarnih zanimanja.
Imajući u vidu navedeno, ocenjeno je da je postojanje obostranog interesa da se bilateralno uredi, odnosno između dve države u oblasti zapošljavanja srpskih državljana u Republici Sloveniji, a posebno interese srpske strane, da se uredi zaštita naših državljana. Naime, sporazumi u oblasti zapošljavanja predstavljaju najbolji vid garancije našim građanima koji nameravaju da se zaposle u inostranstvu, jer se oni zapošljavaju organizovano, na osnovu unapred utvrđenih uslova rada, po unapred utvrđenoj proceduri. Ističemo i da ovaj sporazum uređuje jednosmerno zapošljavanje građana Srbije u Republici Sloveniji, dok je iskazana zainteresovanost slovenačke strane da se u narednom periodu razmotri mogućnost zaključivanja sporazuma koji bi uzajamno obuhvatio i zapošljavanje državljana Republike Slovenije u Republici Srbiji.
Ovim sporazumom utvrđeni su uslovi i obim zapošljavanja državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, tj. radnik mora biti nezaposleno lice, prijavljeno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i da je starije od 18 godina. Nadležni slovenački organ može odrediti godišnji obim prijema radnika u skladu sa stanjem na tržištu rada i izraženim potrebama poslodavca, a sa druge strane Republika Srbija može u skladu sa svojim zakonodavstvom ograničiti zapošljavanje pojedinih grupa zanimanja za koje se na osnovu analize stanja oceni da bi odlazak u državu zaposlenja ugrozio stanje na domaćem tržištu rada.
Uslovi i postupci za izdavanje dozvole koja omogućava zapošljavanje, tj. ugovor o radu zaključuje se na period najmanje od jedne godine, sa mogućnošću ugovaranja probnog rada od tri meseca na osnovu ugovora o radu i izdaje se dozvola sa važenjem na tri godine.
Prava i obaveze poslodavca i radnika migranata, pravo na jednak tretman, uslovi rada, plata, prestanak ugovora o radu, bezbednost i zdravlje na radu, udruživanje u organizacije, obrazovanje, profesionalno osposobljavanje, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom su takođe uređeni ovim sporazumom.
Ovim sporazumom je uređen i način razmene informacija između nadležnih nosilaca za sprovođenje ovog sporazuma u cilju bolje informisanosti građana Republike Srbije koji nameravaju da se zaposle u Sloveniji i predviđena je izrada informatora koji će sadržati opšte informacije o uslovima života i rada u Sloveniji. Protokolom, odnosno sporazumom je predviđeno i potpisivanje protokola kojim bi nadležni organi odredili način saradnje nadležnih institucija, spisak potreba sa slobodnim radnim mestima, način i rokovi dostavljanja spiska, postupak izbora, odnosno selekcija kandidata, rok za slanje spiska kandidata, način i rok potpisivanja ugovora o radu. Takođe je predviđeno formiranje međudržavne komisije koja će se sastajati jednom godišnje i po potrebi češće.
Oblast socijalne sigurnosti između Republike Srbije i Republike Grčke nije regulisana zaključenim Sporazumom o socijalnoj sigurnosti. Imajući u vidu brojnost državljana Republike Srbije koji rade u Republici Grčkoj, kao i potrebu daljeg razvijanja i učvršćivanja prijateljskih odnosa u svim oblastima, pa i u oblasti socijalne sigurnosti strane ugovornice su se dogovorile da otpočnu pregovore u cilju zaključivanja sporazuma o socijalnoj sigurnosti.
Sa Republikom Grčkom je u periodu od septembra 2006. do maja 2017. godine održano pet rudni pregovora. Ovim sporazumom utvrđeno je ostvarivanje prava iz sistema penzionog i invalidskog osiguranja, i to pravo na starosnu, prevremenu starosnu penziju, invalidsku i porodičnu penziju. Sporazumom je omogućeno da lica koja nemaju dovoljno staža osiguranja navršenom primenom svojih nacionalnih propisa ostvare pravo na penziju na osnovu sabiranja staža osiguranja navršenog u obe države ugovornice. Veoma je bitno da se za utvrđivanje prava na penziju uzimaju u obzir i staž osiguranja koji je prema pravnim propisima strane ugovornice navršen pre stupanja na snagu ovog sporazuma.
Iako je naša strana to predlagala, sporazumima se ne reguliše oblast zdravstvenog osiguranja. Grčka strana navedeni predlog nije prihvatila iz razloga poteškoća u koordinaciji sistema zdravstvene zaštite. Naime, u Republici Grčkoj je trenutno prelazna faza primene novog sistema socijalnog osiguranja i grčka strana nije u stanju da razmotri srpski zahtev dok se ne završi organizaciono i funkcionalno ujedinjenje novog zajedničkog zavoda socijalnog osiguranja. Međutim, nije isključeno razmatranje srpskog zahteva u budućem periodu.
Kako bi se obezbedila socijalna sigurnost radnika migranata i najviša pravna zaštita sporazumi su zasnovani na najnovijim evropskim standardima u ovoj oblasti. Dakle, usaglašeni sporazumi su zasnovani na opšteprihvaćenim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU Broj 883/04 o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti, kojim se prvenstveno reguliše socijalna sigurnost radnika migranata. Takođe, sporazumima je obezbeđena primena nacionalnog zakonodavstva u navedenoj oblasti, uključujući i svako noveliranje nacionalnog zakonodavstva kroz izmene i dopune propisa.
Kroz odredbe sporazuma su zastupljena i sledeća standardna načela, odnosno principi, pod jedan, jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja. Ovo načelo podrazumeva da su prilikom primene pravnih propisa jedne države ugovornice državljani druge države ugovornice izjednačeni sa njenim državljanima. Činjenica je da lice državljanin druge države ugovornice neće voditi gubitku ili otežanom ostvarivanju njihovih prava u prvoj državi ugovornici, čime se obezbeđuje jednak tretman.
Pod dva, određivanje primenjenog zakonodavstva, odnosno pravila na osnovu kojih se u svakom konkretnom slučaju može tačno utvrditi da li se primenjuje zakonodavstvo jedne ili druge strane države ugovornice, kao i koji propisi konkretno. Primenjivi zakoni se mogu utvrditi na više načina. Osnovno pravilo, odnosno pravilo mesta rada, koje podrazumeva da se primenjuje zakonodavstvo zemlje zaposlenja, odnosno od koga se sporazumom predviđaju određeni izuzeci, kada to zahteva specifična situacija – lica upućena na rad u inostranstvo od strane poslodavca, lica koja rade u više država, pomorci itd.
Očuvanjem stečenih prava i sabiranje perioda osiguranja koje podrazumeva da se periodi prebivanja, zaposlenja ili obavljanja druge delatnosti navršene u jednoj državi priznaju prilikom sticanja, ostvarivanja i utvrđivanja visine prava u drugoj državi ugovornici, ukoliko je to potrebno za ostvarivanje prava, staž osiguranja, navrše na teritoriji jedne države ugovornice, druga država ugovornica će uzeti u obzir, uključujući i staž osiguranja koji je navršen na teritoriji država ugovornica pre stupanja na snagu sporazuma, čime se obezbeđuje očuvanje stečenih prava.
Pod četiri, isplata, transfer davanja u slučaju promene prebivališta u drugu državu ugovornicu i time korišćenje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja nije ograničeno na teritoriju na kojoj su ta prava ostvarena i obezbeđuje da isplata davanja na teritoriji druge strane ugovornice, transfer u državu nastajanja, odnosno prebivališta vrši se bez umanjenja visine davanja, čime se obezbeđuje izjednačenost teritorija.
Republika Srbija primenjuje sporazume o socijalnom davanju sa 28 država, od kojih većina su članice EU, u kojima živi i radi veliki broj naših građana. U poslednjih nekoliko godina zaključeni su sporazumi sa Belgijom, Slovačkom, Austrijom, Bugarskom, Kanadom, Velikim Vojvodstvom Luksemburgom i Rumunijom. Očekuje se stupanje na snagu sporazuma sa Švajcarskom i Francuskom, koji sadrže novelirane odredbe. Pregovori za zaključenje sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, kao i sa kanadskom provincijom Kvebek su ušli u poslednju fazu, a pokrenute su inicijative za zaključivanje sporazuma sa Španijom, Azerbejdžanom i SAD.
U danu za glasanje predlažem narodnim poslanicima da izglasaju ove zakone, jer svi doprinose poboljšanju i materijalnog položaja, ali i pravima naših građana. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre Đorđeviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Ovo se dešava kada skupštinska većina zloupotrebljava član 92. Poslovnika. Do danas sam bila uverena da hoćete da iscrpljujete poslanike opozicije, a vi u stvari hoćete da iscrpljujete ministre.

Ovde ste naterali ministra Đorđevića da čita sat i 20 minuta da bi pomenuo svaki od ovih predloga. Da ste stavili još dve tačke čovek bi dehidrirao, završio na infuziji. Saosećam sam se sa vama ministre, zato sam i intervenisala da se to ne bi dešavalo budućim ministrima, pa da kolege iz vladajuće koalicije vode računa, na stranu to što su u ovom predlogu pomešane babe i žabe, što su mogle da se naprave bar tri grupe o kojima je moglo da se raspravlja, ako ste već izbacili iz običaja poslovničku obavezu da se o jednom predlogu raspravlja kao o jednoj tački dnevnog reda.

Prosto smo se uželeli jedne tako lepe rasprave, gospođa Đukić Dejanović se seća kada je bila predsednik, imali smo po nekada jedan predlog jedna tačka dnevnog reda, pa amandmani po tom predlogu, pa rasprava sa ministrima, pa rasprava unutar poslaničkih grupa, a ovo sada zaista gubi smisao.

Još jedan razlog zbog čega sam se javila radi javnosti pre svega, ovaj dnevni red piše da je podržalo 150, pa onda nešto prebrisano, 154 narodna poslanika, svejedno, iako je 150, sasvim je u redu, to je u skladu sa Poslovnikom, ali mislim da je velika bruka vladajuće većine što su dozvolili da ovaj predlog potpiše i Meho Omerović, narodni poslanik koji je uhvaćen u krađi na aerodromu u Frankfurtu i vi umesto da se izjasnite po tome, čak ovo dozvoljavate. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Kao neko jako dobro poznaje i u to sam potpuno siguran, Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, takođe znate da je legitimno pravo svakog poslanika da predloži objedinjenu raspravu. O tome se izjašnjavaju narodni poslanici.
Što se konkretno tiče izlaganja ministra, u ovom slučaju ja kao predsedavajući nisam mogao da učinim povredu Poslovnika jer ministar shodno članu 96. stav 1. …
(Vjerica Radeta: Saosećam se sa čovekom.)
I ja verujte.
Član 96. stav 1. alineja 1) – predlagač akta, kada je reč o raspravi u načelu, vi to jako dobro znate nema definisano i ograničeno vreme. Smatram da nisam ni na jedan način prekršio Poslovnik, ali moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim u ime SDPS prvo da izrazim podršku Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike na posvećenom radu kada je u pitanju očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje. Još jedan uspeh na međunarodnom planu i nivou, dakle, povlačenjem priznavanja tzv. države Kosovo od strane Liberije. Dakle, peta država u proteklih šest meseci, uz Burundi, Surinam, Sao Tome i Prinsipe i Gvineju Bisao. Onima koji nam zameraju kada je u pitanju ta naša posvećena borba i koji govore da ćemo nešto dati, prodati i kockati se sa onim što pripada isključivo našoj državi, našim građanima, hoću da nagovestim da će toga biti još i to vrlo skoro.

Takođe, želim da kažem da je ministar Đorđević zajedno sa njegovim timom delegirao puno predloga zakona, puno tema koje se tiču najbitnijih aspekata društvenog života u našoj zemlji, naravno sa prof. dr Slavicom Đukić Dejanović, dakle, demografija, radno, socijalno pravo, sezonski radnici, borba protiv sive ekonomije, podrška porodicama. Sve ono što je jako bitno i od ključne važnosti za napredovanje naše zemlje i za njenu modernizaciju i bolji život njenih građana.

Ono što smatram najbitnijim, kada je u pitanju razvoj Republike Srbije i ono što želim da istaknem u moru ovih loših vesti, u moru lažnih vesti kojima smo bombardovani svakodnevno, to je današnje pokretanje fabrike „Fridrih Haven“ nemačke fabrike koja se gradi u Pančevu. Investicija od 160 miliona evra. Nešto više od nekoliko decenija ni jedna fabrika nije otvorena u Pančevu, a ova će zapošljavati više od 1.000 ljudi.

Takođe, nešto što je bez ikakve pažnje prošlo u našim medijima, u javnosti a o čemu želim da obavestim javnost i naše građane, velika investicija i jako važna za ravnomerni regionalni razvoj, to je Kuršumlija i Fabrika „Gud fild“. Izraelska fabrika koja će zaposliti u industriji proizvodnji nameštaja oko 150 ljudi, što kada je u pitanju Kuršumlija znači život, znači opstanak tih građana u tom delu Srbije.

Dakle, Vlada Republike Srbije se trudi da privlačenjem novih investicija, unapređenjem poslovnog ambijenta u našoj zemlji obezbedi bolji život građanima Srbije i ja ću se kada je u pitanju set ovih predloga zakona o kojima ćemo govoriti danas, usredsrediti na zakon koji ima za cilj da suzbije sivu ekonomiju, koji ima za cilj da unapredi radna i socijalna prava naših građana, a to je angažovanje sezonskih radnika. To je jedan do sada, faktički bio zabran u kojem je funkcionisalo više od 60.000 ljudi, 60.000 građana Srbije koji su radili i koji rade i dan danas sezonski kod poljoprivrednih proizvođača u gazdinstvima, a koji gotovo nikada nisu imali nikakva radna prava i naravno i socijalna.

U 21. veku imati toliki broj ljudi koji nemaju nikakva radna i socijalna prava i da se tog pitanja niko nije setio da rešava do ministra Đorđevića, a moram da napomenem da je prethodni ministar Aleksandar Vulin radio na ovom zakonu, je prosto sramota koja se nadam da će se popraviti donošenjem ovog zakona i njegovom implementacijom, kako bi ovi ljudi mogli da žive život dostojan čoveka u 21. veku.

Dakle, više od 60.000 ljudi do sada nije imalo pravo ni na kakve doprinose, ako se povrede na radu nisu imali nikakva prava, nikakve mogućnosti na svoja prava kao drugi koji su prijavljeni u firmama u kojima rade, u institucijama u kojima rade, ona prava koja oni vuku iz ugovora prema kojem su angažovani. Da li su to ugovori o privremenim i povremenim poslovima, da li su to ugovori na neodređeno vreme ili neki drugi, u svakom slučaju, jako je važno da ovaj zakon zaživi. Jako je važno što je u izradi ovog zakona učestvovalo puno donosioca odluka koje su od ključnog značaja kako bi ovaj zakon mogao da se implementira u praksi i na terenu i koji će rešiti tri važna pitanja.

Broj dva, smatramo da kroz aspekte ovog zakona, kada se on bude implementirao i realizovao, da će oni koji su poslodavci sa zadovoljstvom plaćati naknadu, dakle, za doprinose, za zdravstveno i socijalno osiguranje tim građanima koje zapošljavaju.

Treće, oni će biti izvučeni iz sive, odnosno crne zone, država će naplaćivati porez, dakle, puniće se državni budžet. Dakle, sve tri strane će biti zadovoljne, a Srbija u skladu sa strategijom borbe protiv sive ekonomije, sa strategijom koordinacionog tela za borbu protiv sive ekonomije će postati i naravno definisati zakonski okvir i zakonsku regulativu u skladu sa regulativom najmoćnijih, najmodernijih zemalja koje podrazumevaju stalno unapređenje tržišne privrede uz naravno unapređivanje stalno socijalnih i radnih prava.

Srbija je zasigurno ekonomski šampion i ekonomski lider ovog regiona, 850 miliona evra u prvom kvartalu stranih direktnih investicija. Srbija je po „Ernst & Young“, dakle u prvih 15 evropskih zemalja po broju investicija koje su se uvećale za 157% i koje su direktno uticale da se zaposli više od 20 hiljada ljudi u Republici Srbiji. Ovu činjenicu povezujem sa borbom predsednika Republike, sa borbom cele Vlade, sa borbom ovog parlamenta i izradom jedne jasne i dobre strategije koja će podrazumevati da nas ima milion više.

Da nas ima milion više tako što ćemo se baviti demografijom, tako što ćemo se baviti unapređenjem prava i mogućnosti za one porodice koje imaju jedno, dvoje, troje ili više dece i koje će naravno na taj način uticati da nas ovde bude više, da imamo više mogućnosti da naši ljudi, naši đaci, naši studenti, naši mladi ljudi kreiraju sudbinu naše zemlje ovde u zemlji i da kroz jednu takvu podsticajnu politiku ti mladi ljudi ostanu ovde u Srbiji.

Naslušali smo se kritika raznih ljudi u Srbiji, predstavnika političkih činilaca, nevladinih organizacija SPC i direktno patrijarhu Irineju, koji je samo, samo rekao da je dobro da podstičemo demografski razvoj, da podstičemo rađanje, da smo puno nastradali, ali da nas treba biti u istoriji i da mi moramo da radimo samo jednom jasnom dobrom politikom, jasnim strateškim planom kako bi nas bilo što više, jer kad nas bude više bićemo politički snažniji, bićemo ekonomski snažniji, bićemo socijalno snažniji. Ako nas bude ovako i ako budemo imali ovakav demografski trend kao sada, pa mi nećemo imati problem sa radnom snagom, moraćemo da je uvozimo. Ne zato što će nam privreda biti jaka i ekonomija, nego zato što nećemo imati dovoljno mladih ljudi koji će raditi, koji će dizati ovu zemlju, koja će unapređivati njene kapacitete.

Ko će da bude kreativan, ko će da radi u kompanijama, ko će da razvija privatnu inicijativu, ko će da vodi državne institucije, ko će da vodi ovu državu i državnu administraciju na pravi način, nego upravo oni koji budu dolazili, kojima treba da omogućimo najbolje i jednake šanse za dobro školovanje, za dobro zaposlenje, dobar ambijent za razvoj privatne inicijative i privatnog biznisa. I dalje moramo da radimo na tome da menjamo, što bi rekao predsednik Republike, mind set naših ljudi, pogotovo mladih ljudi. Da je budućnost u privatnom poslu, da privatni preduzetnici, da biznismeni u ovoj zemlji treba da budu oni koji su heroji ove zemlje, koji zapošljavaju, koji plaćaju porez. Svako ko plaća porez, plaća i doprinose, plaća ovih 100 kilometara autoputa koje pravimo godišnje i na koje smo sposobni. Plaćamo lične pratioce na koje smo ponosni na sve ono što je uradio ministar Đorđević kada je u pitanju socijala i socijalna odgovornost.

Kao pripadnik stranke Socijaldemokratske provinijencije, naravno da se zalažem za veća socijalna prava, za veća sindikalna prava. Ali, kao realan čovek shvatam i naravno govorim javno o tome, da nema većih socijalnih prava, nema jake socijalne politike, ako nema jake ekonomije, ako nema privrednog rasta od četiri, pet, šest procenata koje imamo sada, ako nema fiskalne discipline, ako nema svake godine po nekoliko hiljade više privatnih preduzeća koji se otvaraju nego onih koji se gase. Mislim da je dosta vremena prošlo i da smo dosta vremena izgubili tako što imamo taj odnos jedan zaposleni, na jednog penzionera, jer to neodrživo.

Mi moramo da se bavimo demografijom to jeste dugoročan proces, to će biti mučan proces i problem je što nismo time počeli da se bavimo pre 20 godina, pre 15, pre 10 godina, jer efekti ovoga što radimo sada, to može da nam kaže i makedonsko iskustvo, jer je tadašnji premijer Gurevski, pre još 10 godina, pokrenuo u Makedoniji implementaciju jasne strategije demografskog razvoja u toj zemlji sa dobrim timom, dobrim stručnjacima. Efekti svega ovoga što se radi će doći i biti vidljivi tek za 10, 20 i 30 godina.

Ali, naravno, kao ozbiljna zemlja mi tako strateški treba i da razmišljamo. I ne treba da se ugledamo na nekoga ko je lošiji na nas, nego treba da se ugledamo upravo na one koji su ovakvu politiku vodili na najbolji mogući način. Ja bih se ugledao u ovom slučaju na zemlju kao što je Izrael i kada je u pitanju demografija, i kada je u pitanju zaštita nacionalnih interesa, i kada je u pitanju razvoj ekonomije, i kada je u pitanju odbrana i bezbednost. E, to Srbija treba da bude u ovom regionu, po uzoru na Izrael, ekonomski snažna sa jakom i snažnom armijom, sa jasnim strateškim planom i ciljem gde mi treba da budemo i kuda, gde treba da stignemo u narednih 30, 40 godina.

Takođe, pohvalio bih ovaj Zakon o angažovanju sezonskih radnika zato što će oni koji su, u ovom slučaju poslodavci, moći na jedan mnogo lakši i bolji način da prijavljuju svoje zaposlene, dakle elektronskim putem. Ovaj zakon ide u prilog onoga što zovemo e-poslovanjem i elektronskim poslovanjem i elektronskim prijavljivanjem. Dakle, u punom kapacitetu implementacija e-government, dakle bez odlazaka u državne institucije, dakle elektronskim putem na jedan lak način, jer mi moramo biznis u Srbiji da učinimo lakim.

Mi moramo zapošljavanje u ovoj zemlji da učinimo da to bude jedan lak i jednostavan proces u svim segmentima, znači ne smemo da otežavamo. Mi moramo do kraja da sprovedemo giljotinu propisa. Ja vidim ovaj zakon, koji je podržao i nemački GIZ, koji je podržao i NALED, koji su podržale sve relevantne biznis asocijacije, ali koji su podržali i relevantni sindikati i reprezentativni, i oni koji to nisu, vidim da ide u tom smeru da unapredimo zakonsku regulativu da suzbijemo sivu ekonomiju, da se izborimo sa sivom ekonomijom i da napravimo bolji poslovni ambijent u našoj zemlji.

Takođe, apelovao bih na ministra Đorđevića, za kojeg znam da ima veliko iskustvo u privredi, koji oseća, koji zna kako privreda diše, kako privreda funkcioniše, da se založi u narednom periodu da što više oslobodimo privredu nameta, ne samo ovih parafiskalnih, nego i fiskalnih nameta. Znam da se dosta na tome radi, ali mislim da će ključna stvar za dodatni razvoj, impuls razvoja privatnog, ali i domaćeg biznisa, mi sa stranim kompanijama nemamo problema i sa stranim investicijama.

Naš najveći problem su domaće investicije. Naš najveći problem su domaći investitori koje treba da podstaknemo, dakle, oni koji već rade i oni koji će se odlučivati da rade u narednom periodu, da im poslovanje bude lakše. I, uvaženi ministre, ako je to moguće, da u nekom narednom periodu umanjimo stope doprinosa, jer ovo je sada, vi to znate, ja znam da i dobro razumete i da se zalažete za to, ukoliko je to moguće, da se one umanje, kako bi mogle biznisu da damo dodatno krila i vetar u leđa da se razvija, kako bi mogli, naravno, da imamo dodatno zapošljavanje.

Urađeno je dosta, veliki su rezultati. Procenat nezaposlenosti je 13,6% u našoj zemlji, sa 26% koja je bila 2012. godine. Strateški cilj Vlade Republike Srbije je da to bude ispod 10%, Pogledajte samo SAD, mogu kritikovati, pričati šta god hoće po pitanju ljudskih prava ili bilo čega, politika. Znate šta je rezultat predsednika SAD na semaforu? Nezaposlenost od 3,8%, milion radnih mesta u 2017. godini. To je ono što je ključni rezultat i što je ključna poruka američkom narodu. Voleo bih da se ugledamo na to. Nova radna mesta, nove kompanije, poslovni ambijent, rasterećenje privrede i svakodnevan rad na tome da dovedemo što više dobrih i snažnih kompanija u Republiku Srbiju i da, naravno, nastavimo sa ovim trendom liderstva u ekonomiji u našoj zemlji.

Takođe, nekoliko rečenica bih rekao o vrlo značajnom zakonu, dakle, izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Smatram da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova odlično radi svoj posao, doduše, to je agencija koja se puno ne promoviše. Mnogo običnih ljudi i ne zna koja su dostignuća i sve ono što je Agencija uradila, a uradila je mnogo kada su u putanju kolektivna prava zaposlenih, kada su u pitanju kolektivni radni sporovi.

Ove izmene i dopune su dobre koje se tiču, koje smo čuli od ministra, rešavanja problema reprezentativnosti sindikata u kompanijama i institucijama. Naravno, apelovao bih na ministra da se pitanje reprezentativnosti, kako sindikalnih organizacija tako i poslovnih asocijacija, ukoliko je to moguće, otkoči jer ono što je situacija sa odborom koji je vlastan da daje reprezentativnost i ocenjuje reprezentativnost je situacija koja definiše neki status kvo, u kojoj niko nije zadovoljan.

Predložio bih, zašto da ne, ako možete da razmišljate o tome, mi imamo jedan stvarno zastareli sistem ocenjivanja i definisanja reprezentativnosti, kako sindikalnih organizacija tako i poslovnih asocijacija. Brojanje pristupnica u 21. veku niti ide uz ono što radi Vlada Republike Srbije, niti ide uz ovo vreme.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Izvinjavam se, još pet sekundi.

Reprezentativnost treba da se utvrđuje u skladu sa plaćenim članarinama i onda ćemo imati najbolju sliku prave reprezentativnosti naših poslovnih asocijacija i sindikalnih organizacija. Hvala i izvinite, predsedavajući.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Marinkoviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospođo ministarka sa saradnicima, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, trudiću se da u vremenu poslaničke grupe govorim o tri predloga zakona. Naime, pred nama se nalaze zaista različiti predlozi. Neki na sistematičan način, a neki prvi put, kao što smo to čuli, posle nekoliko decenija regulišu određena pitanja, kao što je Predlog zakona o ratnim memorijalima, a drugi sveobuhvatnije rešavaju zaštitu ranjivih kategorija stanovništva, kao što su npr. dugoočekivane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Govoriću i o Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Generalno, svi ovi predlozi, predložene mere, doprinose boljem kvalitetu života građana i ono što je značajno, sigurnosti ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene, socijalne zaštite, penzione zaštite i smanjenja siromaštva.

Usvajanjem izmena i dopuna Strategije za podsticanje rađanja, pravo na roditeljski dodatak je zaista dobilo na značaju i postalo je dugoročna populaciona mera i u tom smislu, naravno, naša poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, partija za demokratsko delovanje, poslanici SVM svakako podržavaju izmene i dopune predloženog zakona o finansijskog podršci porodici sa decom, koji sada konkretno reguliše iznose, isplate, način usklađivanja iznosa, kako roditeljskog dodatka, tako i paušala za nabavku opreme za dete, kao i, kao što smo to čuli, uslove za ostvarivanje ovog prava.

Kao što je poznato, važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, čija primena treba da počne 1. jula, u članu 23. stav 1. propisuje da visinu, način usklađivanja, isplatu roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete zapravo propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja. Dobro je što smo to promenili ovim izmenama i dopunama. Kao što se sećate, ja sam u ime naše poslaničke grupe 29. marta ove godine u danu za postavljanje poslaničkih pitanja postavila pitanje, tada smo već čuli izjave da će se menjati ovi iznosi i želela sam da konkretizujemo na koga će se te izmene odnositi.

Sada je jasno i u ovom predlogu stoji da kada govorimo o prvorođenom detetu, da će taj roditeljski dodatak biti jednokratan za svu dedu koja će biti rođena od 1. jula ove 2018. godine, i to u iznosu od 100.000 dinara, kao i da će oni uz to dobiti 5.000 dinara kao paušal za nabavku opreme za dete.

Jasno je iz ovog predloga, ono o čemu se govorilo i to se sada reguliše, kada govorimo o drugom detetu, da će za svu decu koja su rođena posle, u jednom članu ovog predloga stoji, od 1. jula 2018. pa na dalje, da će taj roditeljski dodatak da se isplaćuje tokom dve godine, zapravo 24 meseca i da će to biti 10.000 dinara mesečno.

Kada govorimo o trećem i četvrtom detetu, posle usvajanja ovih izmena i dopuna, roditeljski dodatak će se isplaćivati 10 godina, iliti 120 meseci, u jednakim mesečnim ratama od 12.000, odnosno 18.000 dinara. Međutim, mogu da kažem, nije nejasno, postoji poslednji član ovog Predloga zakona, ali volela bih kada bi uvaženi ministar Đorđević ili ministarka zadužena za demografiju gospođa Slavica Đukić Dejanović mogla da razjasni i ono što smo pročitali u novinama i ono o čemu smo govorili tada, 29. marta u ovoj Skupštini, šta se dešava sa decom koja su rođena u periodu od 25. decembra prošle godine do 30. juna ove godine, jer u tom poslednjem članu stoji da će se u skladu sa ovim usklađivati. Ja to razumem da oni već dobijaju roditeljski dodatak, a pošto su oni drugo, treće ili četvrto dete, dobijaju u mesečnim ratama, posle 1. jula će se na njih ipak odnositi ovo novo, naravno, potreban je period od šest meseci, sve sam rekla, ministarka me tako gleda, ali da razjasnimo jer mislim da je taj poslednji član nejasan i roditelji se pitaju, pa da ne budu u nedoumici. Znači, oni rođeni pre 25. decembra prošle godine, na njih se ne odnosi ovo novo, ali za ostale, ukoliko su drugo, treće ili četvrto, se odnosi. Verovatno će malo kasniti te isplate, ali da to bude jasno.

Nadalje, ono o čemu se za sada, po meni, malo govorilo, a što mi svakako pozdravljamo što je dobro, ovaj predlog reguliše uslove, znači, ko ostvaruje pravo na roditeljski dodatak, i sada su kao posebni uslovi naglašena je redovna vakcinacija sve dece majke, naravno po redovnom planu vakcinacije, kao i regularno, redovno posećivanje obaveznog predškolskog programa i osnovne škole. Svakako, pozdravljamo, ako mogu da kažem, postavljanje nekako striktnijih uslova. Zašto smatramo da je redovna regularna vakcinacija značajna, i zašto su značajni i prihvatljivi, i za pozdravljanje ovi posebni uslovi, upravo zbog toga što smo se suočili sa neverovatnim problemom epidemije morbila, malih boginja, danas, skoro četiri decenije, 40 godina, pošto je Svetska zdravstvena organizacija 1979. godine proglasila morbile iskorenjenim.

U nastavku vremena ću pokušati ukratko da govorim i o drugom predlogu, Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Moram da naglasim da, kao što je to verovatno poznato, da je priprema ovog predloga trajala dugo. Moram da iznesem ono što možda nije toliko vidljivo, da su i razgovori sa Savezom vojvođanskim Mađara trajali, da je prva runda ovih razgovora bila još negde 2015. godine, da se u tadašnjoj fazi, tada nacrt, čak i drugačije zvao, zvao se - Nacrt o spomen obeležjima. Onda znamo da smo 2016. godine imali parlamentarne izbore, znači, ovaj zakon nikako da bude gotov i da stigne. I, sada bih svakako želela da pohvalim i da se zahvalim na otvorenosti, kako gospodina ministra Đorđevića, tako moram konkretno da naglasim i otvorenost i razumevanje za pregovore oko naših sugestija i gospodina Negovana Stankovića, državnog sekretara zaduženog za ovu oblast.

Naime, kada pričamo o ovom Predlogu zakona o ratnim memorijalima, u ovom Predlogu koji se sada nalazi pred nama, znači mi na ovaj predlog sada ne podnosimo amandmane, upravo zato što su ti naši amandmani u pripremnoj fazi već prihvaćeni. Znači, predložene su dve sugestije, SVM, jedna se odnosi na uklanjanje ratnih memorijala, da druga na preciziranje slučajeva kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala.

Naime, kao što smo to čuli u Predlogu zakona, regulisano je da rešenje uređenja i uklanjanju ratnog memorijala, donosi ministar, po prethodno pribavljenim mišljenjima Saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture, a da je navedeno rešenje konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.

Uvažena je naša sugestija da se u slučaju podnošenja tužbe na rešenje o uklanjanju ratnog memorijala, odlaže izvršenje ovog rešenja sve dok sud ne odluči po zahtevu tužioca za odlaganje. Ovim mi smatramo, da se ovim odlaganjem omogućuje meritorno, zaista meritorno odluči na osnovu činjenica utvrđenih na javnoj raspravi, čime bi se sprečilo nastupanje štetnih posledica, konkretno uklanjanje ratnog memorijala, koji mogu nastupiti i u roku od pet dana, u kojem je sud dužan da odluči po zahtevu za odlaganje i izvršenje.

Druga naša sugestija, koja je prihvaćena, se odnosila na član 22. Predloga zakona, koji je citirao i gospodin ministar, koji se odnosi na pitanje kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje ratnog memorijala. To, između ostalog nije dozvoljeno licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.

Naš predlog, naša sugestija je bila da se pod navedenim licima nikako ne smatraju ona lica koja su već rehabilitovana u skladu sa Zakonom o rehabilitaciji, dakle na one koji su rehabilitovani, treba tako i da se gleda.

Za SVM je značajno i donošenje ovog Predloga zakona o ratnim memorijalima, upravo zbog toga da razvijemo svest o tome da istorija većinskog i manjinskih naroda nisu paralelni, već da se ove istorije ukrštaju, i u tom smislu ratni memorijali nam govore kakvu politikom i sećanja naša politička zajednica želi da reaguje i kakve vrednosti, obrazac, mi želimo da razvijamo.

S druge strane želela bih da naglasim da je i na poslednjoj zajedničkoj sednici, četvrtoj zajedničkoj sednici Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije 9. februara ove godine u Budimpešti, potpisano tzv. pismo o namerama, da će se ovo pitanje regulisati, zbog toga je značajno donošenje ovog zakona. Još jednom se zahvaljujem na saradnji i na prihvatanju naših sugestija, da ne moramo sada amandmanski da intervenišemo.

Nadalje, želela bih još malo da govorim i o trećem Predlogu zakona koji se nalazi pred nama, a to je Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Ovaj Predlog je izuzetno važan jer zaista prema podacima Zavoda za statistiku, uvaženi gospodin ministar je izneo podatke iz 2016. godine, a ja ću izneti podatke iz 2017. godine, prošle godine pokazuju da ukupno više od 570 hiljada ljudi su neformalno zaposlena lica. Dakle, reč je o neprijavljenim radnicima i da prema prošlogodišnjim podacima Zavoda za statistiku više od 50% čak dve trećine njih više od 374 hiljade radi u poljoprivredi i u odnosu na prethodnu godinu, na 2016. godinu povećanje neformalno je zaposlenost posebno naglašeno i posebno veliko, baš u sektoru poljoprivrede i iznosi skoro deset posto. Dakle, izuzetno veliki broj ljudi radi, a da nisu prijavljeni, nemaju nikakvo osiguranje. Svi smo svesni toga da je siva ekonomija i neformalno zapošljavanje, da su oni jedni od vodećih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija i poseban problem predstavlja što je neformalno zapošljavanje u sektoru poljoprivrede usled sezonske prirode poslova u ovoj oblasti, zbog komplikovane prijave, procedure i odjave radnika, znači, prijave i odjave radnika sezonskih, poljoprivreda je još u sivoj zoni.

Poslanici SVM svakako smatraju da je uvođenje zakonskog okvira za regulisanje ove oblasti izuzetno značajno i pozdravljamo uspostavljanje elektronskog sistema, pojednostavljenog zapošljavanja sezonskih radnika. Čuli smo već od više govornika da je to predloženo, jedno od mera akcionim planom Vlade za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i to je od posebnog značaja.

Nažalost, ovi predlozi zakona su svi po hitnoj proceduri, ali želela bih da naglasim da bez obzira na to što su oni stigli tek 15. juna ove godine, u pripremi ovog, konkretnog predloga, znači, on je trajao duže i postojala je javna rasprava koju bih zaista da pozdravim. Svi su relevantni akteri imali prilike da se izjasne, pa i sami poslodavci.

Uvaženi kolega pre mene je već govorio o tome, a ja bih želela da naglasim da pošto kolega iz poslaničke grupe Arpad Fremond je učestvovao u pripremi ovog predloga da su zaista postojale i studijske posete kako Hrvatskoj tako i Mađarskoj i uporedna praksa. Znači, tražili su se najbolja rešenja iz hrvatskog i mađarskog modela i zaista za nas prihvatljiv, a najbolja rešenja su i preuzeta.

Dakle, ovaj predlog zakona treba da poboljša položaj sezonskih radnika. Pozitivnim vidimo dodatnu zaštitu prava sezonskih radnika, to da će oni imati pravo za naknadu za rad, za svaki čas rada, da će imati odnosno da im je obezbeđena bezbednost i zdravlje na radu, zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, profesionalne bolesti kao i pravo iz penzijsko i invalidskog osiguranja i tako dalje.

Ono što takođe smatramo izuzetno važnim je da je prvi put predviđeno da poslodavac može biti i fizičko lice, član ili nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, što znači da se prvi put otvara mogućnost da fizička lica koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom mogu u svojstvu poslodavca da angažuju sezonske radnike.

Gospodine ministre, iskoristila bih vaše prisustvo i prisustvo vaših saradnika da, kada već govorimo o poljoprivredi i o temi koja se tiče i vašeg ministarstva, otvorim i večiti problem, večito pitanje, uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika. Nažalost, trenutno situacija je takva da poljoprivrednici koji imaju pola, dva i po, pet, 10, 100 ili još više hektara plaćaju isti iznos, što smatramo da nikako nije pravično i logično, da se kosi sa zdravom logikom.

Mi smo nekoliko puta u ovom uvaženom Domu pričali o ovom pitanju. Smatramo da ovaj problem treba da se reši tako da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika treba da se uplaćuju u skladu sa veličinom njihovog obradivog poljoprivrednog zemljišta sa jedne strane i sa druge strane u skladu sa veličinom prihoda koji oni ostvaruju iz poljoprivredne proizvodnje.

Naravno, bila je formirana već i međuresorna radna grupa koja se bavi ovim pitanjem, zajednički je to, naravno, tematika i pitanje kako za Ministarstvo finansija, tako i za Ministarstvo poljoprivrede i za vaše ministarstvo.

Zaista apelujem da se ovo pitanje što pre reši, jer smatramo da ukoliko bude logičnije postavljeno i pravičnije, naravno i uplata ovih doprinosa će biti svakako redovnija.

Na kraju da sumiram, pozdravljamo izmene i dopune, odnosno sve predloge koji se nalaze pred nama i u danu za glasanje će poslanici SVM podržati ove predloge. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Kovač.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zoran Đorđević

Radi razrešenja i razjašnjenja kako izgleda roditeljski dodatak i pravo na roditeljski dodatak, u ovom trenutku u Republici Srbiji, prosečno mesečno ostvaruje roditeljski dodatak 61.500 dece i to 29.000 kao prvo, 22.500 kao drugo, 8.000 kao treće i 2.000 kao četvrto.
Predlogom zakona propisana je visina, način usklađivanja i isplate roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za decu. Tako da će od 1. jula 2018. godine roditeljski dodatak se isplaćivati na sledeći način.
Za prvo dete jednokratno 100.000 dinara, umesto sadašnjih 39.898,24, za drugo dete u ukupnom iznosu od 240.000 dinara u 24 jednake mesečne rate, po 10.000 dinara. Sada je 156.000,17 dinara odnosno rata jedna je 6.500 dinara.
Za treće dete u ukupnom iznosu od 1.440.000 dinara, u 120 jednakih rata, po 12.000 dinara. Sada trenutno je 280.818 dinara, a rata je 11.700 dinara.
Za četvrto dete, u ukupnom iznosu od 2.160.000 dinara u 120 jednakih mesečnih rata ili 18.000 mesečno, a sada je 374.420 odnosno rata je 15.600 dinara, s tim da napominjem da rata za treće i četvrto dete je dve godine odnosno 24. To je suštinska razlika.
Paušal za nabavku opreme za dete za svu decu rođenu od 1. jula 2018. godine i kasnije, isplaćuje se zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete i iznosi 5.000 dinara.
Pravo na roditeljski dodatak, ovo je ono što ste vi pitali, za decu rođenu na dan stupanja na snagu Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom, a to je 25. decembar 2017. godine i kasnije, zaključno sa 30. junom 2018. godine, koje se ostvaruje u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja a isplaćuju se u jednakim mesečnim ratama, radi se o drugom, trećem i četvrtom detetu, uskladiće se po službenoj dužnosti počev od 1. jula 2018. godine sa brojem rata i mesečnim iznosima roditeljskog dodatka utvrđenim ovim zakonom, a isplata će se vršiti, ta korekcija u roku od šest meseci od dana primene ovog zakona.
Takođe u pogledu uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak izvršene su izmene koje se odnose na imovinski cenzus, tako da plaćanje poreza na imovinu, na poresku osnovicu kao što je bilo do sada 30 miliona i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, više nisu uslov za ostvarivanje ovog prava, već sve majke imaju pravo da dobiju ovaj podsticaj. Hvala.