Osmo vanredno zasedanje , 22.06.2018.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Dete koje je u sistemu mi zaista ovim zakonom ne delimo zdravstvo na privatno i državno, niti delimo obrazovanje na privatno i državno, pa i predškolsko. Potpuno se podrazumeva da sve što je u sistemu zdravstvenog i obrazovnog segmenta države da je apsolutno svejedno da li se radi o jednom ili drugom.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Kolega Zukorliću, želite reč?
(Muamer Zukorlić: Ne. Samo prvo pitanje…)
Reč ima ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Izvinite, samo molim vas.

Dakle, ako majka ima status stalno naseljenog stanca, ako ne, otac može biti zadužen za brigu o detetu. Prema tome, preko njega se ostvaruje ovo pravo deteta. Dakle, nije lišena, izvinite nisam odgovorila, a to je isto vrlo važno, dete koje je rođeno i koje je prijavljeno, dakle koje je u sistemu naše države, o njemu može brinuti otac ili majka koja je stalno nastanjena ovde, a može biti strani državljanin.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Jovan Jovanović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, kolega Atlagiću.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema prethodno najavljenog govornika, jer ja nemam crni pojas trećeg stepena kao on i nemam nameru da pretim mladom Aleksandru Šešelju, niti da blatim sina predsednika Republike Aleksandra Vučića, gospodina Danila kao on. Ali, on inače vrlo retko navraća u ovaj visoki dom.

No, pođimo redom. Ja ću da kažem, gospodine potpredsedniče, nekoliko rečenica o Zakonu o ratnim memorijalima. Cilj ovog Zakona o ratnim memorijalima, pored ostalog je da sačuva od zaborava svetle događaje i spomenike iz istorije srpskog naroda i istorije nacionalnih manjina kako bi se mlade generacije upoznale sa velikom borbom svojih predaka za slobodu, za njihovim stradanjem, njihovim junaštvom i njihovom bezgraničnom odanošću svojoj otadžbini Republici Srbiji.

Poštovane dame i gospodo, osnovni zadatak moralnog vaspitanja pored ostaloga jeste i vaspitanje u duhu patriotizma, kao najvećeg dometa čovekove moralnosti. Zato je prvorazredni zadatak vaspitno-obrazovnih ustanova pred ostalog i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srbije. Samo poseta spomenicima, a i briga za takve spomenike i njihovo postavljanje i čuvanje je prvorazredni zadatak programa obdaništa, škola i fakulteta.

Dame i gospodo narodni poslanici, to će pridoneti negovanju srpskog patriotizma koji je poseban u odnosu na druge patriotizme jer ljubav prema svom srpskom narodu podrazumeva da volimo i poštujemo i druge narode i to je specifičnost srpskog patriotizma.

U tom smislu, srpski patriotizam je priznat u svetu od mnogih državnika, od mnogih političara, od mnogih naučnika, od mnogih maršala, generala, književnika i vojnika. Primer, nemački car Viljem Drugi rekao je kada je slao svoju vojsku u rat protiv Srbije svojim vojnicima, citiram: „Srbi su dali svetu dokaze visokih ratničkih vrlina i najvećih vojničkih sposobnosti, na zastavama poprskanom krvlju napisali su najveće i najsvetlije pobede“. Ili August Fon Makenzen, nemački feldmaršal je rekao svojim vojnicima, citiram: „Vi ne polazite na italijanski ili na ruski front ili francuski front, već u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog“. Ili primer, posle svojih pobeda srpskih vojnika u Kolubarskoj bici iz Beča je poručeno generalu Počereku da bi bilo najbolje da izvrši samoubistvo. Počerek je uzvratio da hoće, citiram: „kada bude video da koji drugi general pobedi srpsku vojsku“.

Dame i gospodo narodni poslanici, posebnost srpskog patriotizma, što ga čini specifičnim, jeste patriotizam znanja, ono što nemaju mnoge nacije u svetu. Zapitajmo se koliko stanovništva naše zemlje zna da je radio prijemnik, to moćno medijsko oružje danas u svetu, pronašao Srbin iz Like Nikola Tesla ili koliko zna stanovništva da se velika tehnološka moć SAD umnogome zasniva i na pronalascima, između ostalih, i srpskih naučnika Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Ilije Dvorskog ili da danas veliki kosmički projekti se temelje, dame i gospodo, na Teslinim idejama i projektima.

Ako budemo negovali patriotizam znanja, onda ćemo još jače afirmisati našu naciju i nacionalne manjine koje žive u ovoj državi. Onda nam se neće dogoditi u budućnosti, kao što imamo danas narodne poslanike u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije ili neke lidere političkih stranaka kod kojih postoji manjak patriotizma, kako bi to naučnici rekli – manjak patriotskih osećaja, kao npr. Čedomir Jovanović, zvani šmrkač, koji je 26.10.2012. godine izjavio, citiram: „republičke vlasti su tretirale i još uvek tretiraju Vojvodinu na pokvaren način, te zbog toga Vojvodini treba dati puni suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju“. Je li to, dame i gospodo, patriotizam? Čedo Jovanović je dokazao da nema patriotsko osećanje kada je 23.6. gospodnje 2012. godine izjavio, citiram: „Republika Srpska je nastala na srebreničkom genocidu, najvećim zločinima nezabeleženim u Evropi posle Drugog svetskog rata“. NJegov opozicioni kolega Saša Janković, zvani Saša prangija, odrekao se KiM, što znači da nema patriotsko osećanja. On je 3.8.2017. godine izjavio, citiram: „Kosovo i Metohija treba da budu primljene u Interpol, a time i priznati, nezavisnost“. Da njihov kolega Nenad Čanak, zvani gicoje, ima manjak patriotskih osećaja, govori podatak da je 5.3.2017. godine rekao, citiram: „spreman sam da priznam nezavisnost Kosova i Metohije“.

Ukoliko budemo kod učenika i studenata razvijali osećaj za negovanje i čuvanje spomenika iz oslobodilačkih ratova Srbije, onda nam se neće desiti jedan Veselinov, bivši ministar poljoprivrede bivšeg DOS, koji je 10.6. gospodnje 2018. godine rekao, citiram: „mi moramo raditi na tome da republika Vojvodina ne ugrozi bezbednost dođoša“, podvlačim, poštovani građani Srbije. Još jedanput ponavljam zbog vas, poštovani građani Srbije, citat njegov: „mi moramo raditi na tome da republika Vojvodina neće ugroziti bezbednost dođoša“. Pa kakav je to profesor univerziteta? Čiji on patriotizam zastupa? U kojoj to, dame i gospodo, zemlji u svetu može profesor univerziteta predavati studentima, raditi na razvijanju svoje zemlje? Je li to patriotizam? Je li to negovanje tradicija i memorijala? Od velikog značaja je i planirati u okviru školskih ekskurzija obilazak memorijala i oslobodilačkih ratova Srbije, jer tako ćemo lakše pridoneti čvršćem patriotizmu i patriotskih osećanja naših učenika i studenata, budućih političara, pa nam se neće desiti jedan Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, koji je u nedostatku tih osećaja patriotskih, mimo Narodne skupštine Republike Srbije i mimo Vlade Republike Srbije, doveo misiju Euleks na KiM i postavio pitanje Međunarodnom sudu o tzv. jednostranoj nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego i vlastitoj otadžbini.

Zato smo, dame i gospodo narodni poslanici, danas i čuli jednog predstavnika opozicionog režima koji je rekao da je Ratko Mladić zločinac, a za njega Zoran Đinđić heroj. Ja samo kažem da će se u udžbenicima vrlo brzo naći ono što je Ratko Mladić rekao, citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim sredstvima. Nije mrtav onaj vojnik koji da život za svoju otadžbinu, mrtav je onaj čovek koji izgubi vekovno ognjište“. Ovaj drugi je rekao u maju 1999. godine, citiram: „Bombardujte Srbiju jače i snažnije, pašće Milošević“. Ili, tri dana kasnije: „Nastavite bombardovanje Srbije snažnije i jače, porušili ste bolnice i škole, trafo stanice, za sedam dana pašće Milošević“. Dame i gospodo, to su zaista različite vrednosti. Ja verujem ako dođe na vlast govornik koji je uporedio ova dva predstavnika, verovatno će u udžbenike staviti izdajnike države za heroje, a heroje proglasiti za neprijatelje.

Zato je ovaj zakon, dame i gospodo, o memorijalima veoma važan. Hvala Vladi Republike Srbije, a u prvom redu predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću koji je povratio ponos i dostojanstvo srpskom narodu i nacionalnim manjinama jer je prvi put počeo obeležavati slavne datume iz oslobodilačkih ratova Srbije nakon perioda mračnog doba dosovske bivše vlasti. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sve sporazume i zakone ću podržati, kao i moje kolege iz poslaničkog kluba.

S obzirom da gospodin Aleksić nije prisutan, a deo moje diskusije je usmeren prema njemu, ja ću ipak malo pričekati i u završnoj reči kao ovlašćeni predstavnik reći nešto šta mislim o ovim zakonima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Nataša Vučković

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, ova današnja sednica zakazana je sa dnevnim redom po metodi koja je već dobro poznata, a to je da veliki broj zakona, koji su suštinski važni za život građana i koji se tiču njihove egzistencije, njihove socijalne sigurnosti, porodice itd, nagomilaju se u jednoj tački dnevnog reda, tako da, naravno, kao narodni poslanici nemamo priliku da svima njima porazgovaramo sa dužnom pažnjom, a svaki od ovih zakona, koji je danas na dnevnom redu ove sednice, zaslužuje ozbiljnu, ozbiljnu raspravu.

Time se pridodaje činjenica da se na takav dnevni red, na samom vrhu tačke dnevnog reda nalazi zakon koji po svojoj prirodi ne pripada ovoj grupi zakona i ne sa njima zapravo ništa zajedničko, a to je zakon o ratnim memorijalima, koji zapravo treba da zamaskira brojna važna pitanja, koja mi kao narodni poslanici, naročito u amandmanskoj raspravi, želimo da sa vama iz većine razgovaramo.

Ja ću zato govoriti prvo o ovim zakonima iz oblasti rada i oblasti zaštitite porodice, a onda ću se vratiti na ovaj zakon koji ste stavili kao prvu tačku u okviru ove zajedničke tačke dnevnog reda.

Pre svega bih htela da govorim nešto o ovom zakonu o pojednostavljenom radnom angažmanu na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Mi već od 2014. godine, kada su donete izmene i dopune Zakon o radu, iz DS govorimo stalno i jednu kritiku upućujemo vlasti, a to je zašto stalno rasparčavate tematiku zakona o radu? Zbog čega se stalno pojedine teme, izvlače pojedina pitanja, grupa pitanja je iz Zakona o radu, i regulišu posebnim zakonima?

Ta tendencija je vrlo poznata i ona jeste neoliberalna i postoji u mnogim državama koje danas tu, rekla bih, ideologiju, pre svega ekonomsku politiku primenjuju, a to proizvodi sledeće posledice - stvara jednu vrlo veliku konfuziju među svima onima koji Zakon o radu i shodne zakone treba da primenjuje, a naročito stvara vrlo veliku nesigurnost kod svih onih čija radna prava treba da budu štićena i zaštićena, zbog toga što su radnici, zaposleni ljudi vrlo slabo obavešteni o svojim pravima i teško im je da se snađu u moru propisa koji postoje.

Opet, s tim u vezi 2014. godine, kada smo donosili Zakon o radu, izmene i dopune, vi ste ga donosili, sami ste rekli - nedostaje zakon o agencijama, o privremenom zapošljavanju, a taj zakon je u planu svake Vlade od 2014. godine, a ovo do sada nije stigao na dnevni red naše Skupštine i stalno se formira jedna, pa druga radna grupa o jednom pitanju koje je vrlo važno i veliki broj naših građana i građanki radi upravo preko tih agencija i dalje deluje i ostvaruje ili ne ostvaruje svoja prava u jednoj sivoj zoni.

E, sada, donosimo ovaj zakon o pojednostavljenom radnom angažmanu sezonskih radnika koji ima, kako sam kao predlagač zakona kaže, jedan zadatak, a to je da smanji sivu zonu, odnosno da smanji rad na crno, odnosno da smanji nivo sive ekonomije u zemlji. I to je, naravno, jedan zadatak koji je za podršku, jedan cilj koji svako u ovom društvu treba da podrži zbog toga što je naš cilj da svi koji rade naravno plaćaju porez, a da, s druge strane, i svi oni koji rade po zakonu, imaju normalnu konkurenciju i da svi rade pod jednakim uslovima.

Međutim, ovde imamo nekoliko problema. Ovaj zakon potvrđuje jednu tezu koju mi takođe već dugo iznosimo, a to je da ova Vlada tvrdi kako želi da doprinese stvaranju novih radnih mesta u zapošljavanju i kako želi da stvori jednu bolju, radnu, poslovnu klimu za poslodavce.

Naše je ubeđenje da, prisvajanjem najoštrijih neoliberalnih principa u svom delovanju, ova Vlada zapravo čini sve ono što je poslodavcima po volji, ne pitajući na koji način će prava građana, odnosno prava zaposlenih biti zaštićena ili na koji način će ona biti ugrožena.

Ovo je vrlo važno pitanje. Ovaj zakon tiče se ljudi koji su možda najugroženiji, zbog toga što su teško zapošljivi, zbog toga što je njihov pristup tržištu rada vrlo mali, zbog toga što ne poseduje kvalifikacije. To su nadničari.

Ovaj zakon predviđa da će se smatrati da je sezonski radnik, odnosno nadničar zaključio usmeni ugovor o radu onog trenutka kada stupi na rad. Ja mislim da svi oni koji znaju nešto malo o pravu, znaju šta je i kakva je karakteristika usmenog dogovora, usmenog ugovora, ali kad pogledate same odredbe ovog zakona, pitate se kako će se on primenjivati u praksi i kako ćete vi obezbediti tim ljudimam koji vrlo često imaju slab nivo pismenosti, itd, da ostvaruju ta svoja prava.

Ovde se kaže da će potvrdu o radnom angažovanju poslodavac, na zahtev sezonskog radnika, njemu izdati. Znači, na zahtev. Ako on ne zna da uopšte treba da traži tu potvrdu, što verovatno neće znati, on tu potvrdu neće imati. Na koji način će on onda ostvariti svoje pravo na naknadu?

Kaže se da će se naknada isplatiti na kraju dana ili ako je drugačije ugovoreno u drugo vreme. Znači, ako je usmeni dogovor postignut na neki drugačiji rok, to će biti možda za deset dana ili dvadeset dana, kako će se to pravo ostvariti ukoliko poslodavac, prosto, kaže radniku – sada idi kući, nisi više potreban, a ovaj nije tražio potvrdu… Juče nam je rekao ministar – sezonski radnik će moći da proveri na portalu da li ga je poslodavac prijavio. Pa, to su ljudi slabe pismenosti. Teško se potpisuju, a kamoli da idu na neke portale. Hajde da imamo neku svest o realnosti o kojoj govorimo i u kojoj živimo.

Dakle, za podršku je ideja da se ovde uvede više zakona, ali i više pravde, odnosno više poštovanje pojedinačnih prava. To je ono što je nama vrlo važno.

Mislim da je vrlo važno da imamo u vidu sledeće. Ovaj zakon se sada donosi, pred ovu sezonu velikih poljoprivrednih radova. Mi znamo da imamo veliki broj priliva zaposlenih obično u avgustu i septembru mesecu zbog poljoprivrednih radova.

Postavlja se pitanje kako će se meriti uspešnost ovog zakona. Moja je procena i moja je bojazan, živi bili pa videli, da ćemo dogodine imati izmene i dopune ovog zakona zbog ozbiljnih kršenja radnih prava i ozbiljnih problema koje će ovaj zakon proizvesti.

Ima jedno drugo pitanje – na koji način ćemo statistički regulisati analizu primene ovog zakona, s obzirom da se kaže, što je po mom mišljenju ispravno, da za vreme obavljanja poslova sezonski radnik se ne briše sa evidencije zaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti? Da li će, s druge strane, on, po pravilima izrade ankete o radnoj snazi, smatrati se i zaposlenim u isto vreme ili ne? Dakle, postavljaju se neka pitanja praktične prirode. Mislim da bi bilo važno da dobijemo odgovore na ta pitanja.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, mislim da svako ko zna u kakvom društvu živimo, gde je rizik od siromaštva ogroman, da svake godine raste broj građana i građanki i dece kojima je potrebna socijalna pomoć, s obzirom da, bez obzira na navodne napore Vlade da otvori nova radna mesta za ljude, imamo, naravno, svi svest i znanje o tome da ogroman broj ljudi radi za minorne plate i minorne zarade i da se od toga teško može živeti.

Dakle, svaka mera koja ima zadatak da na neki način finansijski podrži i olakša život ljudi, naravno da treba da bude podržana. U tom smislu ja podržavam u priličnoj meri zaista napore ministarke Đukić – Dejanović sa celom tom strategijom o podsticaju rađanja. Mislim da je to važno i da je to možda jedna od naših najvažnijih, rekla bih, patriotskih tema i da je ona mnogo važnijih od nekih drugih, koje nam se često kao takve nameću.

Međutim, postavlja se ovde jedno pitanje – na koji način ste, gospođo ministar, znam da ste vi ozbiljni kada pravite ovakve planove, s obzirom da se dugo znamo i dugo smo sarađivali, kako ste planirali da radite monitoring primene ovog zakona i njegovih efekata, u kojim periodima, kako ste planirali i šta su indikatori i mere za merenje uspešnosti ovog zakona i da li ćemo moći za godinu dana, recimo, od onog trenutka kada ga usvojimo, imati pregled kakve je efekte on doneo?

Zašto vas ja ovo pitam? Zato što, naročito ovaj roditeljski dodatak, on je jedna mera za koju nije jasno kome je u stvari namenjena, da li roditeljima ili deci, zato što odredbe zakona daju kontradiktoran odgovor na to pitanje i postavlja se sledeće pitanje. Imate jednu pomoć i podrazumevamo da se deca rađaju u jednoj porodici u relativno kratkom vremenskom periodu, dvoje, troje dece pretpostavljam da za šest, sedam godina dođu na svet, međutim, veliki udarac za roditelje i za porodicu nastaje onda kada oni krenu u školu, školovanje itd.

Mi smo neke mere koje su imale zadatak, takođe, pomoć deci, porodici upravo sa namerom podsticaja i demografskih prilika ukinuli, prosto. To su recimo besplatni udžbenici koji su bili slična mera, takođe namenjena svoj deci, jer sva deca imaju pravo na besplatno školovanje po Ustavu.

Dakle, moje pitanje –da li ste razmišljali o tome kako da se usklade mere u onom kasnijem dobu porodičnog života i razvoja dece? Mislim da je ono od velike važnosti.

Ono kad govorimo o demografiji i kad govorimo uopšte o prilikama koje u našem društvu postoje, juče nam je ministar Đorđević rekao o tome da mi treba sada da pravimo i spotove o tome, naravno, šta znači srećna porodica, da to nije pas nego su bračni par sa decom. Naravno, to su dobre mere i to svako treba da podrži i mnoge zemlje su to radile.

Međutim, glavna je klima koja postoji u društvu. Mi imamo, naravno, na pad nataliteta utiču brojni faktori, ali nemojmo izgubiti iz vida da egzodus mladih odavde počinje devedesetih godina zbog posledica katastrofalne politike koja je tada vođena. I tada smo izgubili jednu generaciju, sada gubimo drugu generaciju mladih ljudi koji u ogromnim brojevima i procentima odlaze u inostranstvo.

I sad kad vi pogledate te mlade ljude, oni se ne kompariraju, oni se ne porede više sa svojim vršnjacima ovde. Oni su deo globalnog sveta i oni se porede sa svojim vršnjacima van ove zemlje, u Evropi, u Americi, u razvijenom svetu. Kad njih pitate – šta ovde nije dobro, oni vam kažu – ne vidimo na koji način možemo da prevaziđemo rijaliti šou, informacije koje nam se plasiraju kao relevantne, jedan govor mržnje, jednu netoleranciju, jednu nemogućnost da se u ličnom pogledu razvijate.

Dakle, ono što predstavlja jednu dominantnu društvenu, medijsku klimu itd, što mlade ljude, naravno, na jedan način formira i tera ih da donose određene odluke o svom životu.

Dakle, opšta klima je takođe važna. Mislim da se tu nedovoljno radi i da se kroz ceo naš medijski sadržaj i kroz sve ono što se ovde pokazuje kao važno, zaista važno u onom dominantnom nekom smislu, zapravo šalje jedna vrlo negativna poruka mladim ljudima. I, to je nešto što čisto mislim da je suštinsko pitanje.

Na kraju o ovom zakonu, nemam vremena da govorim o Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova, imala bih o Zakonu o ratnim memorijalima. Mi smo nekoliko amandmana podneli, takođe, ali nećemo moći da izdržimo konkurenciju ogromnog broja vrlo neprihvatljivih amandmana SNS na ovaj zakon, međutim, ono što se nama čini jako loše, to je da je ovaj savet koji se planira da se formira sastavljen dominantno. Četiri od sedam članova saveta treba da budu iz reda državne uprave, a treba da odlučuju o vrlo važnim pitanjima, između ostalog i o uklanjanju ratnih memorijala.

Taj deo uklanjanja ratnih memorija uopšte nije obrazložen u zakonu, ne znamo na šta se tačno misli pod time, imajući u vidu veliki uticaj uprave u tom savetu i nameru uklanjanja ratnih memorijala, to stvara jedan utisak za velike manipulacije i zloupotrebe raznih vlasti, pa sada možda vaše, pa posle neke druge, koja će vrlo samovlasno i bez dovoljnih stručnih upliva informacija i kriterijuma donositi odluke o tome. U tom smislu smo podneli razne amandmane.

Hvala vam na pažnji.