Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima. Predlažem dodavanje stava 2. koji glasi: „Zakonom o radnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na efikasnost pravosudnih institucija“.

Zajedno sa jezikom, pismom, istorijom, religijom i običajima, nepokretna kulturna baština, u koju spadaju ratni memorijali, predstavlja sastavni deo identiteta jedne nacije. Stoga je neophodno da se posebna pažnja posveti njihovoj zaštiti.

Dosadašnja pravna zaštita memorijala sadržala je brojne nedostatke, što je stvarala potrebu za donošenje novog zakona koji će na jedan slobodan način urediti ovu oblast koja je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Pre svega, ova oblast je do sada regulisana različito, a zakonska rešenja koja se tiču ratnih memorijala se nalaze u različitim zakonskim aktima. Problem je rešen tako što Predlog zakona o ratnim memorijalima predstavlja kodifikaciju propisa koji regulišu ovu oblast.

S druge strane, sva zakonska rešenja koja su na snazi doneta su pre više od 40 godina. Od tada društveni politički tokovi su se znatno izmenili, a sa njima i brojne institucije kojima je bila poverena nadležnost zaštite ratnih memorijala.

To je dovelo do problema koji su proizilazili iz nedefinisanih nadležnosti gde su stvarali dodatne finansijske troškove, onemogućavali kontrolu nad sredstvima koja su se trošila u ovu svrhu i dovodili do neefikasne zaštite.

Predlog zakona o ratnim memorijalima, osim što predstavlja … rešavanja ovog navedenog problema, imajući u vidu značaj ratnih memorijala za Republiku Srbiju, ali i značaj Predloga zakona, smatram da se mora istaći već u prvom članu Predloga zakona značaj koji se ostvaruje na sveukupni razvoj Republike Srbije, efikasnost institucija. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Savkiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima s posebnim naglaskom na efikasnost lokalne samouprave. Time želim da dodatno definišem sadržinu ovog člana.

Ovaj zakon je značajan, pre svega, zbog toga što on, posle 40 godina različitih propisa, na jedinstven način reguliše oblast ratnih memorijala, a odnosi se na sve oblasti koje se tiču ratnih memorijala. Tako se odnosi i na redovno održavanje, na investiciono održavanje, na vođenje evidencija koje se tiču ratnih memorijala, a takođe i na finansiranje održavanja ratnih memorijala.

Zašto je poseban naglasak na efikasnost lokalne samouprave kada se govori o ovom članu, to jest o ovom zakonu? Pre svega, zbog toga što ovaj zakon po prvi put jasno definiše koje su nadležnosti lokalne samouprave oko uređenja ratnih memorijala i jasno se stavlja do znanja da je redovno održavanje u nadležnosti lokalne samouprave, da lokalna samouprava treba u svom budžetu da odvoji određena sredstva za redovno održavanje ratnih memorijala, ali se navodi da postoji i mogućnost da nadležno ministarstvo izdvoji određena sredstva za finansiranje ratnih memorijala ukoliko lokalna samouprava nije u mogućnosti da ih redovno održava.

Takođe, ono što je značajno, odnosi se na povećanje efikasnosti lokalne samouprave, je da je Zakonom predviđeno i da će se voditi evidencija kako ustanove koje su nadležne za zaštitu ratnih memorijala, tako i centralna evidencija, ali ono što se odnosi na jedinice lokalne samouprave to je da će se voditi evidencija loklanih samouprava kako bi se još jednom prebrojalo koliko u lokalnim samoupravama ima ratnih memorijala, kako bi se uvidelo u kakvom su stanju ti ratni memorijali i šta bi trebalo da se uradi da bi se poboljšalo stanje koje se tiče ratnih materijala.

S obzirom na to da je Srbija u prethodnom veku učestvovala u šest ratova, u Prvom i u Drugom balkanskom ratu, u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu i ako računamo da je na teritoriji bivše SFRJ, a kasnije i na Kosovu da računamo da je bilo samo dva rata, pretpostavlja se da je posledica toga da u Srbiji postoji od 4.000 do 6.000 ratnih memorijala i mi smo zbog toga, zbog tih žrtava koje su podnete u tih šest ratova, u obavezi da uredimo ovu oblast. U obavezi smo da našu bogatu stradalačku i oslobodilačku istoriju čuvamo i pamtimo i da nekim mlađima od nas, a i budućim pokolenjima ostavimo dobro sećanje na sve ono što smo postigli u prethodnom veku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milosav Milojević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milosav Milojević. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo poslanici, u članu 1. Predloga zakona predlažem da se doda stav 2. koji glasi: „Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje privatnog sektora“.

Kao što možemo videti, ovim zakonom se oblast zaštite, održavanja, uređenja, finansiranja evidencije ratnih memorijala uređuje na jedan sveobuhvatan način. ratni memorijal je svaki spomenik, kosturnica, spomen-obeležje i drugi javni pijetetni simbol od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbija.

Srbija je država koja je, iako mala, igrala veliku ulogu u nizu sukoba protiv osvajačkih sila i agresora. Ponosni narod Srbije je stradao i ginuo za slobodu i pravdu tokom srednjeg veka u krvavim sukobima sa kraja 18. i početka 19. veka, zatim u balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, u kasnijim sukobima i procentualno broju stanovnika uvek podnosio najveće žrtve u svetskim razmerama.

Zahvalna država uvažava i prepoznaje te žrtve i u njihovu čast i sećanje su podignuta brojna spomen-obeležja. Naš zadatak je sada da regulativom, donošenjem ovog zakona, uredimo postupanje sa tim ratnim memorijalima, jer iako od stradanja našeg hrabrog naroda nikada neće biti zaboravljena, moramo osigurati da i simboli tog stradanja kao podsetnici budu održavani i postojani.

Na teritoriji Aranđelovca nalaze se brojni spomenici i spomen-obeležja žrtvama oslobodilačkih ratova i borbe srpskog naroda protiv agresora, a naša je želja da ulaganjem u ratne memorijale dobijemo šansu za ekonomski razvoj. U daljem izlaganju amandmana ću navesti primere veze ratnih memorijala i načina kako unaprediti privatni sektor. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Milojeviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih na početku da pohvalim inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije donošenje jednog zakona čiji cilj jeste efikasnije delovanje države u postupku zaštite održavanja, uređenja, postavljanja i uklanjanja ratnih memorijala.

Mislim da je to zaista jedna velika stvar i da je to ispravljanje istorijske nepravde, jer takav zakon je trebao biti donet daleko pre, ali šta je tu je, bolje da uradimo to sada, nego da to čeka ponovo neki naredni put.

Ono gde je moja dilema i gde je moje pitanje ministru Đorđeviću jeste - da li će ovim zakonom biti obuhvaćena srpska stratišta i srpske žrtve sa područja nekadašnje zloglasne Nezavisne Države Hrvatske? Zašto to pitanje postavljam? Naime, u članu 2. stav 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima stoji – ratni memorijal jeste vojno groblje, pojedinačni grob, nadgrobni spomenik, spomen-kosturnica, spomen-kapela, spomen-crkva, spomenik, javno spomen-obeležje, spomen-ploča, mesto stradanja, znamenito mesto i drugi pijetetni simbol od značaja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

U članu 19. kaže se – predlog za izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala mora da sadrži opis konkretnog ratnog događaja koji je u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije.

U članu 20. stoji – predlog za uklanjanje ratnog memorijala mora da sadrži dokaz da je posvećen događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije.

Konačno, u članu 22. stav 3. – nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje spomen-obeležja na konkretni ratni događaj koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije.

Dakle, ovde postoji jedna dilema da li će ovim novim zakonom, celovitim zakonom o ratnim memorijalima, biti obuhvaćene ponavljam srpske žrtve i srpska svratišta sa područja NDH?

Naime, dobro je poznato da je za vreme zloglasne NDH stradalo na najmonstruoznije načine preko milion Srba, da imamo preko 1.000 srpskih stratišta gde su ubijani srpski civili, srpska deca, srpske žene i muškarci i to na području i severa Dalmacije, odnosno čitave Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Slavonije, Srema, Baranje, Bosanske Krajine, Hercegovine, Podrinja, Semberije, centralne Bosne, Posavine, sarajevskih oblasti itd.

Ono što želim posebno da istaknem kao važno pitanje jeste, npr, ako neka udruženja, neki građani žele, odnosno apeluju na Vladu Srbije, da pokrene npr. ekshumaciju srpskih žrtava iz Šaranove jame u Lici, dobro je poznato da na području današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine ima preko 400 kraških jama i drugih podzemnih mesta, gde su u najvećoj meri bacani srpski civili i gde se nalaze kosti srpskih žrtava.

Da li Vlada Republike Srbije može na osnovu ovog zakona da predloži ili da podrži inicijativu pojedinih udruženja i građana, ponavljam, da se iz Šaranove jame, gde je negde prema procenama istoričara Đure Zatezala, osnivača Istorijskog arhiva u Karlovcu, bačeno, odnosno nalaze se kosti oko 10.000 srpskih žrtava.

Godine 1990. dvojica beogradskih speleologa su se spustili u Šaranovu jamu u Lici, utvrdili su da je ona duboka između 42-46 metara, da je na dnu širina negde 6h4 metra i da su naslage kostiju preko 4m.

Dakle, sve procene govore da se tamo nalaze negde između 9.000 i 11.000 srpskih žrtava. Ponavaljam, takvih kraših jama i drugih mesta ima veliki broj. Dakle, samo preko 400 samih kraških jama i drugih podzemnih mesta.

Takođe, ono što je važna stvar, da li ovim zakonom Republika Srbija može da pokrene inicijativu da se obnove porušena spomen-obeležja na području današnje Hrvatske koja su porušena tokom devedesetih godina?

Dakle, ovo su pitanja koja su meni postavljala zavičajna udruženja sa područja Hrvatske, sa područja Republike Srpske, Federacije BiH i značajan broj pojedinaca, pa bih, evo, na kraju, još jednom vas zamolio da vas pitam da li ovim zakonom će biti obuhvaćene i srpske žrtve i srpska stratišta sa područja NDH?

Moje je mišljenje da bi trebalo razmišljati da u tome zakonu pored formulacije „oslobodilački ratovi Srbije“ stoji i dodatak „oslobodilački ratovi srpkog naroda“. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Da li nek želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, donošenjem zakona o ratnim memorijalima Republika Srbija zakonski reguliše ovu oblast i pokazuje svoje poštovanje prema našoj zajedničkoj potrebi za očuvanjem dostojanstvenog sećanja na žrtve i učesnike oružanih sukoba u prošlosti.

Naš cilj je da i na ovaj način ne dozvolimo prekrajanje istorije u kojoj bi postalo svejedno ko je bio na kojoj strani. Ovim zakonom i našim budućim odnosnom prema ratnim memorijalima, afirmisaćemo princip rodoljublja i patriotizma koji su u vremenu vladavine „žutog preduzeća“ dovedeni čak do negativnog značenja.

Ruganje pojmu „patriotizam“ slušali smo upravo od onih kojima i danas sve smeta, a posebno im smeta napredak, oporavak i jačanje Srbije u svakom smislu. Ali, neću o njima. Ne zaslužuju pripadnici „žutog preduzeća“ toliko pažnje, jer koga još u Srbiji interesuje šta misli neko ko je jedva prešao cenzus.

Dakle, ovim zakonom i svojim odnosnom prema ratnim memorijalima mi poštujemo princip ravnopravnosti i uvažavamo istorijske nacionalne, političke, verske i druge osobenosti, ali i afirmišemo antifašizam, rodoljublje, razumevanje i saradnju sa svima u regionu i šire sa kojima delimo iste vrednosti.

Međutim, kao što je i predsednik Vučić nedavno rekao, nećemo dozvoliti prekrajanje istorije u kojoj će oni u regionu koji su bili na strani fašista u Drugom svetskom ratu i na strani osvajača u Prvom, da nam drže pridike i predavanja o slobodi i drugačijem pogledu na prošlost.

Republika Srbija će tokom ove godine imati niz manifestacija kojima će obeležiti 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu, a zaštitom ratnih memorijala i mesta stradanja, pokazaćemo poštovanje prema svojoj prošlosti i prema svima koji su položili svoje živote za budućnost svoje otadžbine, za nas i našu budućnost.

Citiraću opet reči predsednika Aleksandra Vučića – Slavimo Pobedu u Prvom svetskom ratu, za razliku od drugih, koji uvek slave neka primirja. Mi slavimo pobedu jer smo bili na pravoj slobodarskoj strani u Prvom, kao i u Drugom svetskom ratu.

Na kraju, ako i ne usvojimo moj amandman, pozivam sve narodne poslanike da usvojimo Predlog zakona o ratnim memorijalima koji je podnela Vlada. Hvala.