Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/154-18

3. dan rada

25.06.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
(Božidar Delić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Kolega Deliću, ni jedna reč, ni jedna rečenica, niti je bila uvredljiva, niti je pogrešno protumačena.
(Božidar Delić: Da li mora biti nešto uvredljivo?)
Da, mora da biste imali pravo na repliku.
(Božidar Delić: To je apsolutno pogrešno tumačenje.)
Gospodine Deliću, vi imate vaše pravo da diskutujete, ali nemate pravo na repliku. Znači, možete po amandmanu.
U članu 104, koji daje pravo na repliku, piše lepo – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi, nije bilo nikakve uvrede, o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime, znamo da se na vas odnosi, na vaš amandman odnosi diskusija, ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Kolega Martinović je izrazio slaganje sa vašim izlaganjem.
(Božidar Delić: Po amandmanu.)
Da li prvo Vjerica Radeta, pošto je Vjerica zamenik predsednika poslaničke grupe?
Reč ima podnosilac amandmana gospodin Delić.
...
Srpska radikalna stranka

Božidar Delić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Mnoge stvari ovde apsolutno nisu sporne i mogu se složiti sa gospodinom Martinovićem. Tačno je da su logori, cinično može se reći, zlatni radni logori. Podaci govore, ustaški podaci iz tog vremena hvaljenja, govore da je tamo stradalo 1.400.000 Srba, Jevreja i Roma, nemački podaci govore od 900.000 do 1.000.000, a jedina komisija koja je ikada to istraživala govori o 730.000 Srba, 33.000 Jevreja i 80.000 Roma.

Ne mogu se složiti da se to može podvesti pod zarobljeništvo. Zarobljenički logori su isključivo za vojnike. Vi znate kako međunarodno pravo posmatra zarobljeničke logore i da su vojnici država koje su kapitulirale ili vojnici suprotne strane koji su zarobljeni držani u zarobljeničkim logorima i da su oni imali prava, znači određena prava koja garantuje Međunarodno ratno pravo. Tako da ovo što su bili radni logori ili sabirni logori nikako se ne može podvesti pod zarobljenički logor.

Našli smo samo tu jednu primedbu. U svemu se slažemo, ali smatramo da je potrebno da se navede logori i koncentracioni logori ili samo koncentracioni logor, ništa drugo među nama tu nema sporno. Mi se u svemu slažemo i po pitanju obeležavanja i podržavamo da se to radi svake godine, da to bude na još većem nivou, ali ovo nam jednostavno bode oči. Zašto se to izbegava? Odmah vam kažem, nikako ne prihvatamo da se to može podvesti pod zarobljenički logor, jer zarobljenički logori su namenjeni isključivo za vojnike suprotnih strana.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Htela sam, gospodine Arsiću, da vas upozorim na član 104, odnosno da vas lepo zamolim da budete malo fleksibilniji ako želite da stvarno porazgovaramo o ovom Predlogu zakona. Ovde se niko ni u malopređašnjoj raspravi nije ni svađao, ni vređao, to je tačno, ali mislim da treba da dozvolite da poslanici razmene argumente.

S jedne strane, predsednik vaše poslaničke grupe apeluje da se dođe do nekog rešenja da bi što više poslanika glasalo za ovaj predlog, s druge strane, vi se onako striktno držite, ne dozvoljavate da se kaže neka reč, da se prosto razmene argumenti. Mislim da bi u nastavku rasprave bilo dobro da jednostavno dozvolite narodnim poslanicima da se o ovoj temi raspravlja.

Ova tema je preširoka, o ovoj temi bismo mogli danima da pričamo. Nažalost, nema mesta, nema ulice, nema godine, maltene, gde ne bismo mogli da obeležavamo neke srpske žrtve. Ali, nije dobro da se izbegava da se Jasenovac nazove koncentracionim logorom, pogotovo sada što neki u Hrvatskoj političari, pa i neki kvazi istoričari pokušavaju da potpuno promene i sliku i stvarno značenje, čak i broj ubijenih Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu. To je jedino mesto gde je bio i dečiji logor i oni sada pokušavaju da karikiraju to, da to nazivaju radnim logorima, pa nekakvim humanitarnim mestima gde su okupljali ljude, pa na svaki mogući način vređaju te žrtve, vređaju, pre svega, naša nacionalna osećanja i bilo bi dobro da se ovaj predlog prihvati. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Koleginice Radeta, možda bih se potpuno i složio sa vama da su svi dani kada raspravljamo o nekim zakonima barem približno kao ovaj.
Sećam se načelne rasprave. Nemojte molim vas, ne krivim oblast, ali ovde se čak postavljalo pitanje – da li smo mi vodili oslobodilačke ili osvajačke ratove itd. Tako da, tema jeste osetljiva, ali nije za svakoga, izgleda mi, podjednako.
Da li želite da se u danu za glasanje Skupština izjasni? (Ne)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje ostajem pri uverenju da je Ministarstvo upotrebilo tačniji i opšti izraz „zarobljeništvo“, zato što pojam „zarobljeništva“ obuhvata sve tipove i sve vrste logora, ma kako se oni zvali.

Ono sa čim ne mogu baš do kraja da se složim sa gospodinom Delićem, to je da je postojala striktna razlika između zarobljeničkih logora, gde su isključivo smeštani oficiri i vojnici, i koncentracionih logora, gde su ubijani civili. Bilo je mnogo oficira, bilo je mnogo vojnika koji su stradali i u koncentracionim logorima, mnogo ih je stradalo i u Jasenovcu, kako pripadnika zvanične Jugoslovenske vojske, tako i pripadnika Narodno oslobodilačkog pokreta, odnosno Partizanskog pokreta. Nisu ono smeštani ni u kakve zarobljeničke logore i apsolutno ni jedno pravo, koje im garantuju Haška i Ženevska konvencija, nije bilo poštovano.

Tako da, mislim da je Ministarstvo dobro postupilo što je upotrebilo ovaj širi izraz „zarobljeništvo“ i mislim da taj pojam „zarobljeništva“ mogu da se podvedu i logori, ma kako da su ih oni koji su u tim logorima ubijali druge ljude, ma kako da su ih ono formalno nazivali, da li sabirni i radni logori, da li samo radni logori ili već nekako drugačije.

Ono što želim da kažem, mislim da je važno da mi Srbi izvučemo neke pouke. Dame i gospodo narodni poslanici, nije Franjo Tuđman prvi koji je svesno umanjio broj žrtava u Jasenovcu. On je u svojoj knjizi Bespuća povjesne zbiljnosti naveo da je u Jasenovcu ubijeno najviše 30 do, kako on kaže, 40 tisuća ljudi, ali čovek koji je prvi značajno umanjio broj stradalih Srba u Drugom svetskom ratu je bio Srbin, to bi trebali da znate, Bogoljub Kočović. Bogoljub Kočović je 1985. godine, dakle četiri godine pre Franje Tuđmana, napisao knjigu Žrtve rata u Jugoslaviji. Predgovor za tu knjigu je napisao Desimir Tošić, inače, kasnije jedan od osnivača Demokratske stranke.

Bogoljub Kočović u toj knjizi kaže, na jednom mestu, u stvari na više mesta, da je ukupan broj stradalih Srba u Drugom svetskom ratu po svim osnovama, i od Nemaca, i od ustaša, i od Italijana, i u međusobnim ideološkim obračunavanjima partizana, četnika, ljotićevaca i ostalih, 487 hiljada. Dakle, on je prvi spustio onu brojku sa 1.706.000 kolika je bila zvanična brojka ubijenih odnosno stradalih u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, on ju je spustio, što se tiče Srba, na 487 hiljada. Znači, po njemu, po Srbinu, ne po Franji Tuđmanu, po jednom Srbinu, u Jasenovcu, u Staroj Gradiški, Jadovnom, u nemačkim logorima, u odmazdama koje su Nemci sprovodili nad srpskim narodom, koje su sprovodili Italijani nad srpskim narodom, u međusobnim obračunima partizana i četnika, ukupno je dakle stradalo od 1941. do 1945. godine 487 hiljada Srba.

Zašto ovo napominjem? Nažalost, među nama, među pripadnicima našeg naroda ima i takvih da nama suštinski i pravi neprijatelji sa strane i ne trebaju. Mi smo dovoljni sami sebi. Hajde da konačno budemo pametni, evo sad, u 2018. godini, pa da se makar oko ovog pitanja složimo, ujedinimo i saberemo i da podržimo jedan predlog zakona zato što je on suštinski dobar i zato što se on suštinski, kada čitate član po član ovog zakona, odnosi na svako mesto na kome su stradali Srbi, ma kako se to mesto zvalo. Ovaj predlog zakona odnosi se i na Jasenovac, i na Staru Gradišku, i na Jadovno, i na Mauthauzen, i na Aušvic, i na stradanje Srba u Mačvi u Prvom svetskom ratu, i na stradanje Srba u Bosni i Hercegovini i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, i na koncentracione odnosno zarobljeničke logore i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Dakle, Predlog zakona je suštinski dobar i on vodi računa o svima onima, odnosno čuva sećanje na sve one koji su postradali od tuđinske ruke, nekad, doduše, i od naše srpske ruke, nažalost, i zbog toga mislim da Predlog zakona zaslužuje podršku i mislim da je intencija ministarstva bila da se upravo ovako, i ja se više po ovom pitanju neću javljati za reč, malo širom formulacijom, postigne takav obuhvat da se pod stradalima podrazumevaju svi oni koji su izgubili život kao ratne žrtve, bez obzira na formalni naziv ustanove, ako to uopšte može da se nazove ustanova, kao što je logor, u kome su ti ljudi izgubili život.

I za kraj, da kažem još jednu rečenicu apropo onoga što ste vi na početku vašeg izlaganja rekli, koliko je istorija čudna, ta naša srpska i koliko mi o njoj, čini mi se, još uvek malo znamo. Jedna od poslednjih žrtava logora Jasenovac bio je potpukovnik Pavle Đurišić. Dakle, oficir koji nije bio smešten ni u kakav zarobljenički logor, kome nikakve haške i ženevske konvencije nisu pomogle i koga su ustaše zajedno sa Zaharijem Ostojićem, Dragišom Vasićem, Petrom Baćovićem i ostalom grupom oficira jugoslovenske vojske u otadžbini zarobili, prebacili iz Stare Gradiške u Jasenovac i Pavla Đurišića u aprilu 1945. godine, pred samo zatvaranje logora, živog zapalili. Ja mislim da to dovoljno govori o tome da je formulacija iz Predloga zakona dovoljno sveobuhvatna da može da pod nju svaka srpska glava koja je pala, bez obzira gde, bez obzira od koga i bez obzira na kom mestu.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Saglasiću se, uglavnom, sa onim što je izrekao kolega Aleksandar Martinović. Zašto? Zbog toga što mi ne smemo da delimo žrtve. Žrtve su nama iste, sa posebnim pijetetom prema svakoj od njih, bez obzira u kom istorijskom periodu su te žrtve položile svoje živote za slobodu srpskog naroda.

Zašto ovo govorim? Tokom Prvog svetskog rata, i mislim da se to nadovezuje na ono što je Aca Martinović rekao, Srbija je imala 1.247.435 žrtava. Dakle, preko 1.200.000 stradalih Srba u Prvom svetskom ratu. Podsećanja radi, to je 28% od ukupnog broja stanovništva, a to znači 62% reproduktivnog stanovništva, odnosno 62% muškaraca starosti od 18 do 55 godina života. Dakle, radi se o ogromnom broju žrtava koji nisu bili u koncentracionim logorima, ni sabirnim, ni radnim logorima, nego su davali svoje živote za slobodu Srbije i za slobodu srpskog naroda.

Podsećanja radi, pre 70 godina vođen je Nirnberški proces. U tom Nirnberškom procesu za zločine koji su počinjeni i u tim logorima o kojima govorimo je bilo optuženo 22 nacista, fašista, hitlerovca. Od njih 22, na smrt vešanjem je osuđeno 12, sedam upućeno na zatvor, troje oslobođeno. Na taj način je otvoren proces za dalje gonjenje. Staljin je tražio da se 50 hiljada istaknutih nacista pobije još na Teheranskoj konferenciji.

Na tom Nirnberškom procesu je saslušano preko 270 svedoka. Na tom Nirnberškom procesu je preko 2.600 dokumenata pročitano. U svim dokumentima su sadržane žrtve, i one žrtve koje su bile na teritoriji bivše Jugoslavije i žrtve u logorima, svi su obuhvaćeni bukvalno tim procesom. I taj proces nam daje za pravo da kažemo da i terminologija koja se vezuje za jedan pravni sistem koji je bio tada ustrojen od strane SAD, jer je na osnovu Londonske povelje došlo do toga da se formira pravni osnov za vođenje Nirnberškog procesa, koncentrisano sve ono što se sada nalazi u ovom zakonu. Zbog toga smatram da je kvalitet ovog zakona upravo dobra terminologija i dobro osmišljen način šta je ono što treba obeležiti.

Zašto sam ukazao na ove istorijske činjenice? Ove istorijske činjenice su nepobitne, apsolutno nepobitne. Kolega Martinović je ukazao na ono što se vezuje za Drugi svetski rat. U Prvom svetskom ratu su postojale druge specifičnosti, nemamo logore na način na koji smo ih imali u Drugom svetskom ratu, ali imamo preko 1.200.000 žrtava. Zar te žrtve treba sada odvojiti od onih iz Drugog svetskog rata? Apsolutno ne. Radi se o stradalima, o zarobljenicima, radi se o onima koji su davali živote za svoju državu, za svoj narod. Zbog toga, podrška stoji i mislim da sve ono što smo danas rekli ukazuje na kvalitet zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Đorđević.

Zoran Đorđević

Da budemo precizni i da nemamo dilemu da su u ratne memorijale ubrojani i logori i koncentracioni logori. U članu 2. objašnjenje izraza kada je ratni memorijal, šta predstavlja, kaže – i mesto stradanja. Već u sledećem članu 2. tačka 2. kaže - mesto stradanja jeste mesto i šira prostorna celina na kojoj su vršene egzekucije, zlostavljanje zatočenih u zatvorima i zarobljeništvu, sa i bez pohranjenih humanih ostataka, grobnica ili grobova. Tako da je sve obuhvaćeno ovom definicijom da nemate dilemu uopšte da smo obuhvatili sva mesta stradanja gde su stradali naši ljudi. hvala.